Chi-Fi

[microfarad]

1 sat ranije, Sonichammer said:

Ne secsm se, dsvno je bilo... znam coveka koji je to fovozio u Bg.

Bilo je mislim 2-3 modela i nije bilo bas jeftino.

Ima tri modela XF500 i XF 1000 i XF 2000 Prva dva su loša, ovaj treći je urađen baš dobro, a nije skup u odnosu na konkurenciju.

[Sonichammer]

Koja je RRP?

[microfarad]

Ništa bez gugla, sad videh šta je RRP - maloprodajna cena oko 550eura.

[Srecko]

Ne moraju više ni da kradu.
Pre 5 godina na USA univerzitetima je bilo oko 55% doktoranata Amera. Od 45% ostalih pola su bili Kinezi, koji se masivno i vraćaju jer je u Kini stopa rasta oko i više od 7% (mogućnost zarade) za razliku od oko 2.5% u USA.
Znaju oni da naprave kvalitetno mnogo šta (ko je kupovao kineske proizvode na americkom tržištu zna o čemu govorim) ali će i dalje praviti nekvalitetne i jeftine proizvode jer je tržište koje ih treba daleko veće.
Zakon potražnje i ponude.


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Sonichammer]

38 minuta ranije, microfarad said:

Ništa bez gugla, sad videh šta je RRP - maloprodajna cena oko 550eura.

Da, jeftinije od konkurencije sa zapada. Da li se jos pravi? Dugo o toj firmi nisam nista cuo. Bili su aktuelni pre vise od 10 godina.

Na mene je daleko bolji utisak ostavio Isotek i neki koji nije ted da spominjem

[microfarad]

Mislim da se pravi, ja sam kupio pre dve godine! Nije na nivou Isoteka naravno! Mene je izašaao upola manje para nov!

[pera451]

Procitajte, recimo, ovaj clanak na Deutsche Welle:

http://www.dw.com/en/how-much-is-made-in-germany-really-worth/a-17372908

Nama je danas "Made in Germany" pojam kvaliteta, mada bi se i o tome moglo diskutovati u pojedinim slucajevima (BMW, na primer).

Istorijski gledano, ovu oznaku je krajem 19. veka stvorila Velika Britanija, da upozori kupce da se radi o proizvodima niskog kvaliteta.

Nemacka je pocela da menja sliku o sebi zahvaljujuci kompanijama kao sto je Krupp, koji je na izlozbama 1851. godine u Londonu i 1865. u Parizu prikazao tehnologiju celika koja je impresionirala (i mnogo toga drugog, manje pozitivnog) posetioce.

Svajcarska je do pre 150 godina bila veoma siromasna zemlja, ciji su gradjani cesto bili vojnici-najamnici kod bogatijih suseda (Papina "svajcarska garda", na primer).

SAD danas uvoze inzenjere (kao doktorante, pre svega), jer su inzenjerske discipline postale interesantne samo sirotinji. Ni u Nemackoj onaj ciji roditelji imaju novac vise ne studira tehniku (osim u slucaju da je bas geek, koga ne zanima novac, a zanima ga neka vrsta sprava).

Ovaj trend vidi se cak i u Srbiji (inace nebitnoj za ostatak price).

Tehnika je postala nesto cime se bave Azijati (i samom proizvodnjom, a sve vise i razvojem), sa logicnim posledicama.

[ivanp]

Zašto se svaka druga tema na ovom forumu pretvori u ko mi je pljunuo u tanjir?

[pera451]

@ivanp,

na sta konkretno mislis?

[ivanp]

Imaš PP. Da se ne bi opet pretvorilo u beskrajne rasprave.

[Sonichammer]

Sto pp? Daj svi da vidimo.

“Ko u drustvu sapuce.... “

[ivanp]

Eto ja ću da šapućem, ovog puta. Idemo dalje.

[Sonichammer]

2 sati ranije, pera451 said:

Procitajte, recimo, ovaj clanak na Deutsche Welle:

http://www.dw.com/en/how-much-is-made-in-germany-really-worth/a-17372908

Nama je danas "Made in Germany" pojam kvaliteta, mada bi se i o tome moglo diskutovati u pojedinim slucajevima (BMW, na primer).

Istorijski gledano, ovu oznaku je krajem 19. veka stvorila Velika Britanija, da upozori kupce da se radi o proizvodima niskog kvaliteta.

Nemacka je pocela da menja sliku o sebi zahvaljujuci kompanijama kao sto je Krupp, koji je na izlozbama 1851. godine u Londonu i 1865. u Parizu prikazao tehnologiju celika koja je impresionirala (i mnogo toga drugog, manje pozitivnog) posetioce.

Svajcarska je do pre 150 godina bila veoma siromasna zemlja, ciji su gradjani cesto bili vojnici-najamnici kod bogatijih suseda (Papina "svajcarska garda", na primer).

SAD danas uvoze inzenjere (kao doktorante, pre svega), jer su inzenjerske discipline postale interesantne samo sirotinji. Ni u Nemackoj onaj ciji roditelji imaju novac vise ne studira tehniku (osim u slucaju da je bas geek, koga ne zanima novac, a zanima ga neka vrsta sprava).

Ovaj trend vidi se cak i u Srbiji (inace nebitnoj za ostatak price).

Tehnika je postala nesto cime se bave Azijati (i samom proizvodnjom, a sve vise i razvojem), sa logicnim posledicama.

Pero, kakve ovo ima direktne veze sa temom sem ukoliko ne zelis da drzis cas istorije?

Sta je bilo bilo je, sta ce biti videcemo, kristalnu kuglu za gledanje u buducnost pretpostavljam nemamo...

SAD je tako kako je. Sta ce biti, ponavljam, videcemo.

[Sonichammer]

4 minuta ranije, ivanp said:

Eto ja ću da šapućem, ovog puta. Idemo dalje.

Onda nisi korektan i kompetentan sagovornik.

Ok,tvoj  izbor za sve pa i saputanje.

Idemo.

[Sonichammer]

10 sati ranije, microfarad said:

Mislim da se pravi, ja sam kupio pre dve godine! Nije na nivou Isoteka naravno! Mene je izašaao upola manje para nov!

Bilo bi zanimljivo cuti ga. Navikao sam da uredjaj tog tipa kosta daleko vise. Bas me zanima kako na zvuk sistema utice brendiran uredjaj tog cenovnog tazreda.

Napijalo je pravio neke filtere i prodavao ih za cca 400€. Imao je i Sindric neke i za znatno manje para. Dobro je to radilo.

[Krca44]

Sindric trenutno pravi odvojni trafo na kutiji u koju je spakovan ima tri utikaca za potrosace ( Hi Fi ), cifra je mislm 200Eu

[Aleksandar75]

Slusao sam taj Sindricev trafo u 2 sistema, odlucna sprava za razumnu cenu.
Da li neko zna cenu NN trafoa?
Ako se ne varam on ima 6 uticnica.

Послато са LG-D855 уз помоћ Тапатока

[ivanp]

Voleo bih da se jave imaoci kineskih sprava sa opisima, impresijama, ocenama. Da se opet vratimo na glavni tok.

[Zexx]

3 minuta ranije, ivanp said:

Voleo bih da se jave imaoci kineskih sprava sa opisima, impresijama, ocenama. Da se opet vratimo na glavni tok.

 

[Vlajo]

29 minuta ranije, Krca44 said:

Sindric trenutno pravi odvojni trafo na kutiji u koju je spakovan ima tri utikaca za potrosace ( Hi Fi ), cifra je mislm 200Eu

Nema ga nigde na njihovom sajtu ?

[Krca44]

2 minutes ago, Vlajo said:

Nema ga nigde na njihovom sajtu ?

Ja mislim da se on tim sajtom ne bavi, da se njime, kad stigne bavi Madjarski distributer, ali to je samo moje misljenje, ne znam sigurno, pitao sam Sindrica pre neki dan, rekao video sam to i to, da li se pravi, pravi se, dakle aktuelno je.   Ako te zanima dacu ti kontakt na PP.

[Krca44]

Od Kineskih sprava posedujem karbon fiber cetku za ploce, Danske kompanije A&M,  iako se oni svuda reklamiraju kao Danci, na kutiji lepo pise Made In China.

Cetka je mekanog tipa, radi dobro, meni je bolja od Analogis cetke ( koja se pravi ... ko zna gde, Kina ? )

Eto jedan pristojan proizvod.

[giZ_Mo]

11 minuta ranije, ivanp said:

Voleo bih da se jave imaoci kineskih sprava sa opisima, impresijama, ocenama. Da se opet vratimo na glavni tok.

Ево да се вратимо на главни ток.

Поседујем тостер фирма се види на слици, релативно јефтин, добро ради али су прорези за парчиће хлеба веома мали/уски те је мука угурати ако се хлеб исече мало дебље/шире. Регулација темепературе у ствари дужине трајање рада није тачно тј. сваким другим укључењем је краће иако се регулација не дира.

Ето од мене толико.

[Sonichammer]

6 minuta ranije, Vlajo said:

Nema ga nigde na njihovom sajtu ?

Mora da se zbog isplatljivosti proizvodnje pravi u seriji a tesko se prodaje zbog sveopste situacije i lose nabavljivosti delova pa, koliko je meni poznato, nece se vise ni praviti.

Ako se dobro secam uredjaj je za dva a ne tri potrosaca.

 

 

[microfarad]

1 sat ranije, Sonichammer said:

Bilo bi zanimljivo cuti ga. Navikao sam da uredjaj tog tipa kosta daleko vise. Bas me zanima kako na zvuk sistema utice brendiran uredjaj tog cenovnog tazreda.

Napijalo je pravio neke filtere i prodavao ih za cca 400€. Imao je i Sindric neke i za znatno manje para. Dobro je to radilo.

Možemo organizovati slušanje. Meni je bilo bitno, da pegla napon, i ne utiče loše, na dinamiku sistema, a i sam kvalitet kondicionera je na dobrom nivou. Iskreno, za te novce, ne bih mogao da kupim, ni krštenu hifi letvu.