Jump to content


Offtopic iz CH Precision - poseta fabrici


Solderer

Recommended Posts

30 minuta ranije, Krca44 said:

Zanima me dali je neko ovo pravio kod nas, gledao sam sheme na Vacuum State siteu, ima ih vise verzija phono predpojacala, procitao da je potrebno podesavanje od strane strucnjaka koji bi pravio da preamp proradi najbolje i zanima me koliko uopste moze da kosta pravljenje ovakvog phono preampa ?

Ima u Subotici RTP5 koji umesto lampi trosi mosfet elemente za CCS-ove. I tako napravljeno je kraj sveta. RTP3D bi moralo biti klasno bolje. 

Mana fono stepena je da pojacanje i nije za ultra low MC glave. Sve ostalo je bez ikakvih kompromisa. 

Kontaktiraj ih, imaju u ponudi i kit komplet (oko 9000 Eura) a imas i The Tube preamp Cookbook sa skoro svim objasnjenjima. Postojao je i CD sa posebnim kljucem koji otvara zadnju bravu ali sa odlaskom The Wizarda na onaj svet ne znam kolika je mogucnost nabavke istoga.

Sta je skupo? Stepped attenuatori, selektori, point to point sastavljanje (nema stampana plocica), SuperRegovi,...

Moja kalkulacija: izaci ce me oko 3000 Eura ako se odlucim. Dosta toga sam vec sakupio (E88CC Siemens npr, ide 5 kom/kanalu, super regovi,...)

Pozz

 

Link to comment
Share on other sites

6 minutes ago, SuperFi said:

Moja kalkulacija: izaci ce me oko 3000 Eura ako se odlucim. Dosta toga sam vec sakupio (E88CC Siemens npr, ide 5 kom/kanalu, super regovi,...)

Pozz

Hvala na informacijama !   Ja sam za sada laik a u planu mi je da nabavim osnovni alat i da pocnem sa necim mnogo jednostavnijim primerenim za pocetnika.   Ovo me je zanimalo s obzirom da meni ovaj preamp ili jedan od prikazanih Allan Wrightovih, deluje kao vrh u lampaskoj tehnici.

Pozdrav od Krce   :)

Link to comment
Share on other sites

12 sati ranije, SuperFi said:

Nema li Borbely Powe Amp JFet complementaran ulaz? Primecujete li tanak veo u reprodukciji i manje fokusirane basove ili je to privilegija fono pretpojacala iskljucivo?

Nisam fan slusalica a slusao sam skoro najbolje na svetu u poseti drugaru (ima sve negde na forumu, Senheiser Orpheus, Stax i Audeze)

Slazem se da je reprodukcija sa vinila superiorna ali Aiwa je sve samo ne referenca sta digitalija moze...

 

Pozzz

Добро запажање. Мој Борбели 419 као и твој нови фоно , у циљу што мањег шума имају комплементарни улаз са неколико паралелно спојених К170 фет. у једној половини и Ј74 у другој. Шум је довољно мали , али је појачање фетова прилично мало, улазна поларизујућа струја која тече кроз звучницу је занемарљива, што је јако добро. Борбели појачало снаге има сасвим другачији тзв. двоструко диференцијални улаз јер ту шум због нивоа сигнала није толико битан, већ су битнија изобличења и низак офсет на излазу. Биполарни транзистори имају мањи шум и четири пута већу транскондуктансу, и самим тим појачање од фетова, али истовремено огромну поларизирајућу струју која се најчешће блокира електролитским кондензатором, што има доста мана.Код мог фона, дизајнер је то решио колом за тримовање поларизирајуће струје на нула волти. МЦ звучнице имају мали унутршњи отпор , у твом случају двадесетак ома и тако ниским импедансама више одговарају биполарци.Шум испод 100херца је нижи код биполараца. Са друге стране фетови су отпорнији на високофреквенте сметње из околине,

Код твог врхунског фона вероватно је на улазу употребљена тзв. каскада која ублажава све наведене недостатке. Све у свему, свака технологија пажљивом употребом даје врхунске резултате. Можда су суптилне разлике у отворености звука који ја чујем на фоно улазу резултат демодулисаних високофреквентних сметњи из околине, ко зна?

Link to comment
Share on other sites

Solderer sa uživanjem čitam vaše postove (iako ne razumem sve jer nisam stručan).
Sada se jasno vidi da tema CH Ptecision-poseta fabrici; nije bila pravo mesto za ovaj tip postova i perfektno je sto je odvojena jer se na ovaj način konzistentno mogu pratiti (čak i ja) tehnička promišljanja o vrhunskim rešenjima.


Srećko

Link to comment
Share on other sites

18 sati ranije, Srecko said:

Solderer sa uživanjem čitam vaše postove (iako ne razumem sve jer nisam stručan).
Sada se jasno vidi da tema CH Ptecision-poseta fabrici; nije bila pravo mesto za ovaj tip postova i perfektno je sto je odvojena jer se na ovaj način konzistentno mogu pratiti (čak i ja) tehnička promišljanja o vrhunskim rešenjima.


Srećko

Драго ми је господине Срећко што вам се допадају моји постови.Покушавам да на разумљив начин објасним неке ствари  о којима би требало размишљати приликом избора аудио компоненти.

Link to comment
Share on other sites

9 sati ranije, patason said:

.....nista ga ne razumem.....mnogo je pametan :D

Ја сам само дао "једноставан" одговор на колегино питање. Математичких формула за сада нема.

Мене интересује твоје субјективне импресије које су те определиле да користиш "болесно" скупе ВБТ Некстген конекторе. Такође, желео бих да знам који грамофон, ручицу и главу користиш са Ксоном, и на колико си подесио улазну отпорност.

Link to comment
Share on other sites

7 sati ranije, patason said:

nisu bolesno skupi,samo skupi i imam ih zato sto su dobri za hvalisanje tj.qrcenje.

 

gramofon je stabi s, rucka stogi s,glava micro benz ace low output,250ohma

 

1.Одлемити-одстранити кондензатор од 100пф на МЦ улазу

2. Подесити ДИП прекидач на 1000 ома

Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...

Исправљачке диоде у линеарним изворима напајања

Сви линеарни извори напајања имају у себи исправљачке диоде, дискретне или у облику монолитних мостова. Најчешће употребљаване диоде у таквим колима су стандардне , споре диоде чија је брзина прекидања већа од 300 наносекунди. Те диоде приликом своје прекидачке функције у моменту искључења упадају у интеракцију са паразитном индуктивношћу секундарних намотаја трансформатора и стварају резонантни пик велике амплитуде који прелази на примар и контаминира напон, а једним делом иде у само коло и ствара ВФ шум. То је разлог зашто произвођачи бољих комерцијалних уређаја истичу употребу бржих диода као што су Шотки, Фаст Рековери, Софт Рековери , Силикон Карбид итд. Те диоде јесу боље од стандардних и десетак пута скупље, али и оне су половично решење јер и оне ипак на високим фреквенцијама стварају ЛЦ пик на трафоу, додуше нешто блажи од стандардних диода. Насумично одабрани кондензатори које неки стављају преко диода могу само да погоршају ситуацију. Једино право решење је одређивање за сваки конкретан трансформатор оптималног РЛЦ филтера помоћу осцилоскопа и специјалног кола који '' провоцира'' секундар трафоа да осцилује, и онда се помоћу тример потенциометра дође до оптималне вредности отпорника који дампира резонанце у потпуности.DSCN6018.thumb.JPG.c5ec907e5ffa46a7cd3ed2de311b3d70.JPG

Ово је помоћни уређај урађен методом '' мртва буба''.Јесте ружно, али то је најбољи начин за конструкцију ВФ кола.112.thumb.png.4b8b5514c7423b04aba6b4984fa50bf0.png

Ово је осцилограм  ЕИ трансформатора за жарење цеви  25ВА/9В без РЛЦ филтера који сам уградио у један од мојих фоно предпојачала. Уочава се велико таласање и рез, фреквенција око 70000 Херца.

 

 

113.thumb.png.86ab8030a89294829b2a416795024098.png

А ово је исти трансорматор са РЛЦ филтром и отпорником од 238 Ома, пригушен за дампинг фактор 1, што је оптимално.

Као што се види, више нема места нагађању, већ се ради о потпуно објективној методи . Није ми познат ни један комерцијални уређај где су на овај начин оптимално одредили вредности елемената у филтру. Иначе, са овако дампираним секундаром могу се употребити и обичне, споре диоде без икаквог негативног утицаја., уствари брзе диоде би биле непотребно бацање пара.

 Иако је ово објективна метода, субјективно побољшање репродукције је значајно. Ја сам сукцесивно уграђивао филтере у мој систем , и могу рећи да појачало снаге најбоље реагује на модификацију, што није ни чудо јер велики трансформатори највише ''звоне''. Након њега, трафо за жарење је такође неочекивано много допринео репродукцији. Мањи шум, боља чујност финих детаља, чвршћи бас и краћи, експлозивнији звук перкусија.

Код фоно предпојачала Ксоно је боље реаговао на модификацију од Парадајз Фона, али знам и разлог због чега.

Усуђујем се да кажем да без ових модификација мој систем никада не би пружио свој максимум.

Link to comment
Share on other sites

10 minuta ranije, Nomimasen said:

Koja je svrha primene svake objektivne metode u audio-sferi?

Нисам сигуран да у потпуности разумем ово питање. Ако се оно односи на оно што сам предходно изложио онда су ствари јасне.: Субјективно побољшање је у корелацији са мерењем, оним што се види на екрану осцилоскопа пре/после.Ту се користи чуло вида код којег нема сугестије и плацебо ефекта.  На првој слици се виде резонце и таласање који представљју сметње у напајању аудио  уређаја , како сопственог тако и других уређаја у систему, а на другој слици се види елиминација исте што доприноси бољем раду. Једна од ретких аудио модификација која има потпуну научну позадину.

Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, Solderer said:

Усуђујем се да кажем да без ових модификација мој систем никада не би пружио свој максимум.

Po prirodi perfekcionista, ili kako bi to Kesić jednostavno rekao "budala", svaki put kada sam izvlačio maksimum iz svog sistema prelazio sam na viši nivo, podižući tako sebi hi-fi standard. Međutim, nakon perioda navikavanja, i istančavanja sluha, počinjao je da radi "crv" sumnje, koji je dovodio do stalne potrebe da se nešto menja, eksperimentiše ili nadograđivanje, ne bi li se time, još više podizala lestvica, a pod izgovorom da može bolje. I tako, u krug, jureći sopstveni rep. Hoću da kažem, da je kod mene, izvlačenje maksimuma iz postavke, dovelo do kontra-efekta. 

Link to comment
Share on other sites

7 sati ranije, prophet said:

Da li je ovaj način oslovljavanja usvojen konvencijom ili ga samo ti koristiš, mislim na obj/subj?

Није ми познато да су се аудио експерти негде састали и формално усвојили ове термине, Они се широко користе међу аудио експертима и новинарима који оцењују компоненте.

 

 

Link to comment
Share on other sites

7 sati ranije, AlexBgd said:

Po prirodi perfekcionista, ili kako bi to Kesić jednostavno rekao "budala", svaki put kada sam izvlačio maksimum iz svog sistema prelazio sam na viši nivo, podižući tako sebi hi-fi standard. Međutim, nakon perioda navikavanja, i istančavanja sluha, počinjao je da radi "crv" sumnje, koji je dovodio do stalne potrebe da se nešto menja, eksperimentiše ili nadograđivanje, ne bi li se time, još više podizala lestvica, a pod izgovorom da može bolje. I tako, u krug, jureći sopstveni rep. Hoću da kažem, da je kod mene, izvlačenje maksimuma iz postavke, dovelo do kontra-efekta. 

Позната ми је та стална тежња за унапређиваљем система  понекада неуротична, чак и када је то неизводљиво. Али ово што сам претходно представио је једна занемарена ,а важна ствар , где се елиминација штетних сметњи види као на длану, тј. екрану осцилоскопа. То није модификација типа струјни кабал, звучнички кабал , родијумски струјни кконектори итд. где нема мерних потврда субјективног доживљаја унапређења.

 Да резимирам: Код сваког линеарног напајаљња у аудију присутнне су звучне деградације изазване интеракцијом исправљачких диода и трансформатора.Контаминације широког фреквентног спектра  ( то су они таласи на осцилограму )враћају се у мрежу, а једним делом преко кондензатора у напајању који није у стању да их филтрира одлазе до аудио кола где преко повратне спреге модулирају наш аудио сигнал и деградирају репродукцију

Многи се са правом питају: Зашто произвођачи аудио уређаја не воде рачуна о овом проблему? У питању је начело '' време је новац'' јер једно тестирање и баждарење трафоа да мање ''звони'' траје пола сата, што би значајно поскупело цену финалног производа.

Link to comment
Share on other sites

15 sati ranije, Solderer said:

Исправљачке диоде у линеарним изворима напајања

Сви линеарни извори напајања имају у себи исправљачке диоде, дискретне или у облику монолитних мостова. Најчешће употребљаване диоде у таквим колима су стандардне , споре диоде чија је брзина прекидања већа од 300 наносекунди. Те диоде приликом своје прекидачке функције у моменту искључења упадају у интеракцију са паразитном индуктивношћу секундарних намотаја трансформатора и стварају резонантни пик велике амплитуде који прелази на примар и контаминира напон, а једним делом иде у само коло и ствара ВФ шум. То је разлог зашто произвођачи бољих комерцијалних уређаја истичу употребу бржих диода као што су Шотки, Фаст Рековери, Софт Рековери , Силикон Карбид итд. Те диоде јесу боље од стандардних и десетак пута скупље, али и оне су половично решење јер и оне ипак на високим фреквенцијама стварају ЛЦ пик на трафоу, додуше нешто блажи од стандардних диода. Насумично одабрани кондензатори које неки стављају преко диода могу само да погоршају ситуацију. Једино право решење је одређивање за сваки конкретан трансформатор оптималног РЛЦ филтера помоћу осцилоскопа и специјалног кола који '' провоцира'' секундар трафоа да осцилује, и онда се помоћу тример потенциометра дође до оптималне вредности отпорника који дампира резонанце у потпуности.DSCN6018.thumb.JPG.c5ec907e5ffa46a7cd3ed2de311b3d70.JPG

Ово је помоћни уређај урађен методом '' мртва буба''.Јесте ружно, али то је најбољи начин за конструкцију ВФ кола.112.thumb.png.4b8b5514c7423b04aba6b4984fa50bf0.png

Ово је осцилограм  ЕИ трансформатора за жарење цеви  25ВА/9В без РЛЦ филтера који сам уградио у један од мојих фоно предпојачала. Уочава се велико таласање и рез, фреквенција око 70000 Херца.

113.thumb.png.86ab8030a89294829b2a416795024098.png

А ово је исти трансорматор са РЛЦ филтром и отпорником од 238 Ома, пригушен за дампинг фактор 1, што је оптимално.

Odlicno, koje su C vrednosti u ovom slucaju?

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
×
×
  • Create New...