Mali zvučnici i bas

[beatgoeson]

Bilo je to (kod Nomimasena) prijatno druženje uz muziku, budući da delimo slične afinitete. Baš kao kad odem kod nekih prijatelja (koji i nemaju obavezno dobre uređaje), gde je jedina svrha slušanje muzike i ćaskanje o njoj... uz pivce, naravno.

Što se tiče postavke koju sam čuo, otprilike je već sve rečeno. Novo je to što je ovaj zvuk, ipak, "najiscrtaniji" od svega što sam čuo do sada. Da bih predupredio zlurade komentare na račun svog sistema, poređenje se odnosi i na izvestan broj vrhunskih bookshelf-ova koje sam čuo, a o hi-fi sajmovima da i ne govorim.

Najbliže ovome, od svega što sam čuo, bili bi "ribonci" kod g.Šolaje, koji su slično razmešteni u prostoru, samo se sluša sa nešto veće udaljenosti.

Odmah da kažem - otišao sam sa veoma pozitivnim utiscima, 'ladno bih mogao da živim sa ovakvim sistemom, ali, ipak...

Sedi se, odokativno, u trouglu krakova 1.20m, negde oko sredine prostorije. Njena uloga je, verujem, potpuno minimizirana. Sve se dešava u zadatom trouglu i tu se stvara scena, prostorno vrlo izražajna.

Slično je bilo i kod Turbomaximusa, ali su ovde drajveri očigledno kvalitetniji.

Ima tu više momenata. Ako pustite signal od, recimo, 9-10kHz i stanete na metar od tvitera, čućete ga. Odmaknite se pola metra, više ga nema. Isto se dešava sa svim frekvencijama, samo u manjoj meri, kako idemo niže. Samim tim, menja se i "tekstura" zvuka, kako se udaljavamo.

Na raniju primedbu Nomimasena - a zašto onda svi ne slušaju iz blizine, jedan od odgovora je - a zašto svi ne slušaju na slušalice, tamo je zvuk još precizniji?

Sledeći momenat je - kod tako bliskog slušanja potrebe za basovima se mogu zadovoljiti sasvim malim drajverom, sa perolakom membranom. Zaista, bas ima dobar volumen, vrlo je čist i sve to. Po meni, kada je reč o "normalnim" basovima, recimo o kontrabasu, tu fali (utišane su) baznih frekvencija, ali, bez merenja na mestu slušanja to ostaje u domenu nagađanja i pitanja ukusa. Bez sumnje da će takva membrana izvrsno svirati i prve više harmonike, bolje nego neke veće i teže membrane.

Zatim - u muzici iz filma "Povratnik" se moglo čuti da mališani sviraju i neke niže frekvencije, ispod 50Hz. Zaista to zvuči uzbudljivo i atraktivno, ali bih podsetio da se te niske frekvencije vrlo jasno čuju iako su, recimo, na nivou od -10dB. Razume se da će utoliko atraktivnije svirati na sistemu gde nema nikakvog utišanja.

Zahvaljujući malom prostoru na kojem se sve dešava, utisak glasnoće je impresivan. Ali, tu dolazimo do suštine, sa mog stanovišta. Neko već dodatno pojačanje bi moglo biti neprijatno za uši, ali još nema nagoveštaja onog "drajva" koji kod mene izaziva naročito veselje. A i doživljaj scene je dimenziono limitiran.

Još da spomenem DAC. Drastične su razlike između "transparentnih" i onih drugih. Ovaj Karanov mi deluje kao vrlo ozbiljan i uravnotežen, verovatno na nešto svetliju stranu od mog Sony-ja. Pa smo se, načelno, dogovorili za jedno buduće druženje kod mene, uz dotični uređaj.

Sve u svemu, bilo je vrlo zanimljivo, dobio sam novi orijentacioni reper za doterivanje svog sistema, ali je, ipak, reč o dijametralno suprotnom pristupu "problemu".

[Филип]

Beats, kolika je okvirno prostorija u kojoj ste slusali Nomimasenov sistem?

[beatgoeson]

Recimo, 12-13 kvadrata, Nomimasen će ti reći tačnije. Umesto difuzera, sobica je puna starinskih i novih muzičkih instrumenata i uređaja.

Ali, kao što rekoh, mislim da bi gotovo isto sviralo u bilo kojoj drugoj prostoriji (samo da ne odjekuje), jer je najbitniji taj trouglić.

[vdzele]

I ja cenim da je 12-13, stime da je plafon visok. U pitanju je staro gradnja.

[Nomimasen]

Beat, ne bi sviralo isto bilo gde u bilo kakvim uslovima, ne funkcioniše nearfield tako, naprosto.
Ne moraš da mi veruješ, ali uzmi u obzir ono što kažem.

Ne postoji način da čuješ ono što si juče čuo bez potpune interakcije sistema sa prostorijom.

Soba je nepuna tri sa nepunih pet. Plafon je 3,80m.

Više za nekih pola sata, imam par pitanja.

[prophet]

2 sati ranije, beatgoeson said:

Bilo je to (kod Nomimasena) prijatno druženje uz muziku, budući da delimo slične afinitete. Baš kao kad odem kod nekih prijatelja (koji i nemaju obavezno dobre uređaje), gde je jedina svrha slušanje muzike i ćaskanje o njoj... uz pivce, naravno.

Što se tiče postavke koju sam čuo, otprilike je već sve rečeno. Novo je to što je ovaj zvuk, ipak, "najiscrtaniji" od svega što sam čuo do sada. Da bih predupredio zlurade komentare na račun svog sistema, poređenje se odnosi i na izvestan broj vrhunskih bookshelf-ova koje sam čuo, a o hi-fi sajmovima da i ne govorim.

Najbliže ovome, od svega što sam čuo, bili bi "ribonci" kod g.Šolaje, koji su slično razmešteni u prostoru, samo se sluša sa nešto veće udaljenosti.

Odmah da kažem - otišao sam sa veoma pozitivnim utiscima, 'ladno bih mogao da živim sa ovakvim sistemom, ali, ipak...

Sedi se, odokativno, u trouglu krakova 1.20m, negde oko sredine prostorije. Njena uloga je, verujem, potpuno minimizirana. Sve se dešava u zadatom trouglu i tu se stvara scena, prostorno vrlo izražajna.

Slično je bilo i kod Turbomaximusa, ali su ovde drajveri očigledno kvalitetniji.

Ima tu više momenata. Ako pustite signal od, recimo, 9-10kHz i stanete na metar od tvitera, čućete ga. Odmaknite se pola metra, više ga nema. Isto se dešava sa svim frekvencijama, samo u manjoj meri, kako idemo niže. Samim tim, menja se i "tekstura" zvuka, kako se udaljavamo.

Na raniju primedbu Nomimasena - a zašto onda svi ne slušaju iz blizine, jedan od odgovora je - a zašto svi ne slušaju na slušalice, tamo je zvuk još precizniji?

Sledeći momenat je - kod tako bliskog slušanja potrebe za basovima se mogu zadovoljiti sasvim malim drajverom, sa perolakom membranom. Zaista, bas ima dobar volumen, vrlo je čist i sve to. Po meni, kada je reč o "normalnim" basovima, recimo o kontrabasu, tu fali (utišane su) baznih frekvencija, ali, bez merenja na mestu slušanja to ostaje u domenu nagađanja i pitanja ukusa. Bez sumnje da će takva membrana izvrsno svirati i prve više harmonike, bolje nego neke veće i teže membrane.

Zatim - u muzici iz filma "Povratnik" se moglo čuti da mališani sviraju i neke niže frekvencije, ispod 50Hz. Zaista to zvuči uzbudljivo i atraktivno, ali bih podsetio da se te niske frekvencije vrlo jasno čuju iako su, recimo, na nivou od -10dB. Razume se da će utoliko atraktivnije svirati na sistemu gde nema nikakvog utišanja.

Zahvaljujući malom prostoru na kojem se sve dešava, utisak glasnoće je impresivan. Ali, tu dolazimo do suštine, sa mog stanovišta. Neko već dodatno pojačanje bi moglo biti neprijatno za uši, ali još nema nagoveštaja onog "drajva" koji kod mene izaziva naročito veselje. A i doživljaj scene je dimenziono limitiran.

Još da spomenem DAC. Drastične su razlike između "transparentnih" i onih drugih. Ovaj Karanov mi deluje kao vrlo ozbiljan i uravnotežen, verovatno na nešto svetliju stranu od mog Sony-ja. Pa smo se, načelno, dogovorili za jedno buduće druženje kod mene, uz dotični uređaj.

Sve u svemu, bilo je vrlo zanimljivo, dobio sam novi orijentacioni reper za doterivanje svog sistema, ali je, ipak, reč o dijametralno suprotnom pristupu "problemu".

U popriličnoj meri korektno interpretirano to što je  slušano, zahvaljujem Beat. Može se do tih rezultata doći i na taj iskustven način, što i nije neki problem kada se ima korektan par gotovih zvučnika. Istina gubi se dosta na vremenu, merenjima se to znatno skraćuje. Druga šolja čaja je kada se zvučnici konstruišu, tu već teže ide "na uvo"., mislim na deo vezan za zvučnu sliku ili iscrtavanje u prostoru  kako ste več to krstili.

[beatgoeson]

22 minuta ranije, Nomimasen said:

Beat, ne bi sviralo isto bilo gde u bilo kakvim uslovima,

Zazvučalo je malo striktno i bezuslovno - iako nisam nikada eksperimentisao na taj način, pretpostavljam da nikada ne može zvučati isto, ako ih tutneš ovamo ili onamo. Siguran sam da postoji neka idealna pozicija. Hteo sam da kažem da je uticaj prostorije kod ovakvog slušanja dobrim delom u drugom planu. Premda ćeš ti sada reći - interakcija, sve je podjednako važno. Jednostavno, sluša se pretežno direktan zvuk, refleksije su minimalne.

Uzgred, setio sam se gde sam još slušao ovako postavljen sistem - kod Bate u Bukovcu, to je bio Tannoy DC 12 inča, mislim da je model Cheviot. Pretpostavljam da bi to bio jedan od većih sistema po tvom ukusu.

[Nomimasen]

Posledji put kada sam bio kod Bate, 801 je bio 80cm udaljen od zida iza njih. To nikako nije u skladu sa onim što smatram upotrebljivim, u manje-više svim uslovima. Kod njega je studioznost pri setapu gramofona nešto što je neporecivo primerno, skidam mu kapu svaki put.

Dopada mi se izraz *iscrtan*. Zanima me kako razumemo taj pridev.

Prophet, nadam se da je tvoj post nastao kao proizvod šaljivog nadahnuća.

[beatgoeson]

A, ne. Kada sam ja bio kod Bate, to je bilo montirano bukvalno u nekom nedefinisanom prostoru u jednoj velikoj sobi. Onako, da se soplićeš ako ne paziš kuda ideš. To je bilo ne dugo posle kupovine tih zvučnika. Pre toga mi je nudio 1.6k za moje, ali ja nisam prodavao. Možda mu je žena posle zabranila da ih tu drži.

Oštra odeljenost instrumenata ili pojedinih zvukova, gotovo se vizuelno može registrovati, otuda iscrtanost.

[prophet]

Ja sam ga razumeo kao 3D pozicioniranje sa pravilno dimenzionisanim izvođačima i pravilno postavljenim u prostoru.

Ovaj deo vezan za šaljivo nadahnuće ne razumem.

 

[beatgoeson]

4 minuta ranije, prophet said:

kao 3D

Naravno, i ja sam spominjao "prostorno izražajnu scenu", što podrazumeva 3D, ali je moja poenta na oštro oivičenim konturama.

[Nomimasen]

U popriličnoj meri korektno interpretirano to što je  slušano, zahvaljujem Beat. Može se do tih rezultata doći i na taj iskustven način, što i nije neki problem kada se ima korektan par gotovih zvučnika. Istina gubi se dosta na vremenu, merenjima se to znatno skraćuje. Druga šolja čaja je kada se zvučnici konstruišu, tu već teže ide "na uvo"., mislim na deo vezan za zvučnu sliku ili iscrtavanje u prostoru  kako ste več to krstili.

 

 

Po ovome mi, ako nije šaljivo, deluje da raspolažeš sposobnošću za ne-iskustveno percipiranje zvuka.

 

Koji je to drugi način? Merenje, kojim se eleminiše ukupna potreba za korišćenjem ušiju?

 

Koriguj me, ali mi se čini da ovde opet dospevamo do teze da možemo eksperimentalno da izmerimo nivo sposobnosti sistema da nam iznese muziku. Naglašavam, muziku, jer je uglavnom to ono što slušamo na sistemima, osim ako neko nema merni roza-šum fetiš.

 

Ako ćemo spomenuti linearnost frekventnog odziva kao primarnu polaznu tačku ka uspešnoj rekreaciji muzičke izvedbe u kućnim uslovima, onda ne znam kuda dalje.

 

 

 

 

 

 

[TurboMaximus]

1 sat ranije, beatgoeson said:

Zazvučalo je malo striktno i bezuslovno - iako nisam nikada eksperimentisao na taj način, pretpostavljam da nikada ne može zvučati isto, ako ih tutneš ovamo ili onamo. Siguran sam da postoji neka idealna pozicija. Hteo sam da kažem da je uticaj prostorije kod ovakvog slušanja dobrim delom u drugom planu. Premda ćeš ti sada reći - interakcija, sve je podjednako važno. Jednostavno, sluša se pretežno direktan zvuk, refleksije su minimalne.

Uzgred, setio sam se gde sam još slušao ovako postavljen sistem - kod Bate u Bukovcu, to je bio Tannoy DC 12 inča, mislim da je model Cheviot. Pretpostavljam da bi to bio jedan od većih sistema po tvom ukusu.

Reći ću i ja. Ne beži se od refleksija, već se traži optimalan odnos direktnog i reflektovanog. Bez refleksija stereo je mrtav.

To kod Bate je moralo biti vrlo davno. Otkad ja pratim, kod njega su zvučnici u fiksnoj poziciji, otprilike onako kako je Nomimasen rekao.

[TurboMaximus]

1 sat ranije, prophet said:

U popriličnoj meri korektno interpretirano to što je  slušano, zahvaljujem Beat. Može se do tih rezultata doći i na taj iskustven način, što i nije neki problem kada se ima korektan par gotovih zvučnika. Istina gubi se dosta na vremenu, merenjima se to znatno skraćuje. Druga šolja čaja je kada se zvučnici konstruišu, tu već teže ide "na uvo"., mislim na deo vezan za zvučnu sliku ili iscrtavanje u prostoru  kako ste več to krstili.

Razumem šta si hteo da kažeš, ali neko će pomisliti da si bio prisutan.

Konstruisanje zvučnika podrazumeva merenje u kontrolisanim uslovima. Merenja u funkciji reprodukcije su u rukama laika beskorisna, u najboljem slučaju. Nekom jako potkovanom bi možda i pomogla kao polazna tačka, ali ne znam zašto bi na to gubio vreme kad postoji lakši, kvalitetniji i direktniji način.

[prophet]

53 minuta ranije, Nomimasen said:

 

Po ovome mi, ako nije šaljivo, deluje da raspolažeš sposobnošću za ne-iskustveno percipiranje zvuka.

Koji je to drugi način? Merenje, kojim se eleminiše ukupna potreba za korišćenjem ušiju?

Koriguj me, ali mi se čini da ovde opet dospevamo do teze da možemo eksperimentalno da izmerimo nivo sposobnosti sistema da nam iznese muziku. Naglašavam, muziku, jer je uglavnom to ono što slušamo na sistemima, osim ako neko nema merni roza-šum fetiš.


 

 

Ako ti nešto nije poznato odnosno nisi se susretao sa tim ne moraš u startu imati negativan stav prema tome. 

Merenje i slušanje ne isključuju jedno drugo.

Kao što si mogao da pročitaš fokus je sa moje strane bio na "iscrtavanju" i tome kako sam taj izraz shvatio. To je potreban ali ne i dovoljan uslov da se napravi distinkcija između prangije i zvučnika.

Dakle korigovao sam te. Nema potrebe mistifikovati ono što se uspešno da izmeriti. To se u velikoj meri podudara sa stvarnošću tj onim kako percipiramo prostor. Na kraju krajeva i onaj ko je pisao te programe zna ponešto o akustici. Dakle to se uz još nekoliko bitnih stvari da izmeriti.

Muzika se ne može izmeriti, to je lični doživljaj ma na čemu je slušali.

Druga je stvar kada se procenjuje rad sistema ili kao što ti kažeš sposobnost istog da iznese muziku. Prvo što se procenjuje je tzv horizont događaja. Nije sve jedno odakle zvuk dolazi: odozdo, odozgo ili iz sredine. Zatim dimenzije izvođača i instrumenata kao i njihov raspored u prostoru. Kao i sam prostor. Sledeća a možda i na prvom mestu je boja (tekstura) tona tj timbar instrumenata, a još važnije ljudski glas i ženski i muški. Potom stepen razdvojenosti događaja odnosno rezolucija. U što je većoj meri   sistem u stanju da pokaže razlike to verodostojnije svira.  Dinamika mikro i makro. Tek na kraju dolazi opseg jer složićeš se džaba odsviranih 20Hz ili 40kHz ako to nema logičku akustičku povezanost sa samim događajem. Kod svega ovog do izražaja dolazi kako sluh tako i umeće konstruktora zvučnika i ostalih uređaja.

Velika je razlika između nearfield i farfield slušanja. Najbolje što sam čuo u nearfield je wide range zvučnik sa visokotoncem. Slušano upravo na pomenutoj udaljenosti od 1.2m i odmaknuto oko 1m od zadnjeg (prednjeg) zida. Kada se pređe na farfield to nema veze sa životom i potreban je popriličan upgrade koji podrazumeva značajno povećanje gabarita zvučnika da bi to bilo na istom nivou kao u nearfield. 

Dakle za relaksiranije tj komotnije slušanje trebaju veći zvučnici čak i u malim sobama.

Ono što se meni dopada je tvoja posvećenost ida iskustveno pronađeš magični trougao. Tačno je, za najbolje rezultate potrebno je da zvučnici budu izvučeni u prostor. Nebitno da li su u pitanju manji ili veći zvučnici. Potreban je prostor iza mesta slušanja. Potreban je prostor oko zvučnika i između zvučnika i mesta slušanja. Kada se sve uzme u obzir postaje očigledno da je sa većim zvučnicima moguće ostvariti bolje rezultate. A u praksi zauzimaju istu površinu. 

 

[prophet]

 

 
Ako ćemo spomenuti linearnost frekventnog odziva kao primarnu polaznu tačku ka uspešnoj rekreaciji muzičke izvedbe u kućnim uslovima, onda ne znam kuda dalje.
 
 
 
 
 
 

Ovo si ti spomenuo (naknadno editovan post pa sam tek sada video) te stoga nema potrebe da pises u mnozini.

[Nomimasen]

Hipotetički. Biću neposredan - da li je za tebe to primarnije od onoga što čuješ, slušajući muziku?

Proveo sam par meseci zabavljajući se, u sistemu dosta većem od onoga koji trenutno imam, sa nekim jako skupim analizatorom spektra i B&K mernim mikrofonom. Samo merenjem nisam nikada dospeo da rezultata koji su bili zadovoljavajući. Kao neka zgodna referenca je rezultat merenja na papiru koristan, ali u obaveznoj sprezi postavljanja sistema koristeći se sluhom, slušajući muziku.

Prilična količina merenja ulazi u postupak izrade jedne muzičke komponente. Kada je kupim, smatram da je taj deo obavljen, i da mi u kućnim uslovima predstoji da sa tom komponentom u jednačini napravim zvuk, slušajući. Nemam naročitu želju da se igram konstruktora, jer mi za tako nešto fali neophodno dalje poznavanje materije, na više nivoa. Na kraju krajeva, ja sam samo muzičar koji neprestano sluša i/ili stvara muziku i kome je sistem u tom pogledu medij.

[Nomimasen]

12 sati ranije, prophet said:

Sledeća a možda i na prvom mestu je boja (tekstura) tona tj timbar instrumenata, a još važnije ljudski glas i ženski i muški. Potom stepen razdvojenosti događaja odnosno rezolucija. U što je većoj meri   sistem u stanju da pokaže razlike to verodostojnije svira.  Dinamika mikro i makro. Tek na kraju dolazi opseg jer složićeš se džaba odsviranih 20Hz ili 40kHz ako to nema logičku akustičku povezanost sa samim događajem. Kod svega ovog do izražaja dolazi kako sluh tako i umeće konstruktora zvučnika i ostalih uređaja.

Ovo je izvrstan pasus. 

Podebljano je za mene od suštinskog značaja.

Do izražaja dolazi umeće konstruktora uređaja, ali je na posletku umeće korisnika i njegovo posvećenje podešavanju sistema krucijalno. To traži trening, ali nije metafizika.

Ne kupuješ zvuk, praviš ga, kod sebe u sobi, naglašavam.

[Nomimasen]

12 sati ranije, prophet said:

Kada se sve uzme u obzir postaje očigledno da je sa većim zvučnicima moguće ostvariti bolje rezultate. A u praksi zauzimaju istu površinu. 

Ovo na vraća na temu, mada sve o čemu diskutujemo ima veze sa temom i sa ovim sportom uopšte. 

Možda je površinsko zauzeće poda (footprint) nekih manjih zvučnika uporedivo sa (nekim) velikim, ali ono što pominješ kao bitno za reprodukciju na nivou je sa velikim sistemima ostvarivo tek u značajno većim prostorima. Kojima većina prosečnih korisnika ne raspolaže.

Moguće je ostvariti (donekle) bolje rezultate sa velikim zvučnim sistemima, mada mi iskustvo govori da zdravo sumnjam da bi se to dogodilo na svim nivoima. Uslovi koji su potrebni za to, kao i količina vremena koju je u jedan gigantski setap potrebno uložiti, drastično premašuje onu koju, za većinu, nameće stvarnost. 

[ras]

13 minuta ranije, Nomimasen said:

Ovo je izvrstan pasus. 

Podebljano je za mene od suštinskog značaja.

Do izražaja dolazi umeće konstruktora uređaja, ali je na posletku umeće korisnika i njegovo posvećenje podešavanju sistema krucijalno. To traži trening, ali nije metafizika.

Ne kupuješ zvuk, praviš ga, kod sebe u sobi, naglašavam.

Tebi je svejedno šta ćeš kupiti, obzirom da ćeš razmeštanjem zvučnika po sobi i upotrebom kablova napraviti zvuk kakav želiš?

 

Edit: zaboravio sam policu!

[Nomimasen]

Nije mi svejedno, ali se ni ne opterećujem previše, tragajući mesecima ili godinama za *pravom komponentom*. Ako sedne na prvu i čujem da je upotrebljivo i da sa tim mogu nešto da uradim, to je manje-više, to. Ostatak je bavljenje tim uređajima, u tom periodu me audio-štampa i slično potpuno ne zanima. Ispadam iz fazona potpuno, po pitanju novih verzija uređaja, apgrejdova i ostalog. Takva rabota mi je uvek delovala kao smetnja, ako želim da se pozabavim onim što imam, bez trošenja vremena na čežnju za onim spravama koje nemam. 

Jedan od razloga zašto slabo pamtim oznake uređaja, pogotovo razlike u jednom ili dva broja, slova, i slično. 

[trotter]

Msm, ovo ono... Trebalo bi otvoriti sticky temu za trougao. Valjda je svako ko se duze od mesec dana zanimao sa hifijem stekao utisak da je jednakostranicni nearfield trokut izvucen u prostor najbolje resenje za slusanje muzike u kucnim uslovima. Mjkumu, postajete dosadni...

Megjutoa, trt. 90% uzivalaca opojne droge hifija nema neophodne uslove za idealni nearfield trougao u svojim kucnim uslovima. Ja imam ali ne preferiram. Zasto? Zato sto volim da slusam muziku tako sto... slusam muziku. Imam iskustveni utisak da, posto kanim slusati u duzim vremenskim intervalima, takva postavka nije narocito zahvalna za mua mozak. Porque? Nemam pojma, zamara me, kao slusalice. Kad bih mogao da se svedem na sat dnevno biranog materijala, tako bih postavio sistem. Ovako, ne odgovara mi ni ergonomski ni psiholoski. Previse umetnosti ume da smori.
Ovako, jesam u trouglu ali svesno izmaknut od najboljeg, sa audiofilske tacke posmatranja problema. Inace, mislim da je jedna od osobenosti ovog sporta da se izmisli problem a zanemari sustina.

Uglavnom, koga interesuje ova problematika citajuci ovu temu a propustio je prethodnih 10 godina na forumu, jednakostranicni trokut u nearfield slusanju jeste najbolja varijanta za slusalacku interakciju energija - prostor - vreme. Sto se mene tice, upoznat sam i odusevljen ali nisam korisnik iz one skupine hedonistickih razloga koji ponistavaju audiofilske koje takodje smatram hedonistickim ali nizeg ranga. Za one koji zive od produkcije i muzicare, to je to. Jednakostranicni trougao i glava u jednoj od tri tacke a okolo prostor.

Jbt, toliko ste smorili sa objasnjavanjem ociglednog svima koji su otvorili bilo koji audio forum da sam resio da vas smorim sa dugim komentarom a sve sa namerom da ubijem pet minuta dok mi ne provri voda za caj. Aj cao.

Sent from my frižider

[beatgoeson]

12 sati ranije, trotter said:

jednakostranicni trokut u nearfield slusanju

Što reče Nomimasen, nije u pitanju samo ovo, ima i nešto više. Samo je pitanje da li je to "više" ujedno i dobro.

Kada su mi se slegnuli utisci, palo mi je na pamet da je ovo što sam čuo pomalo nalik na slušanje kod Milana Dragojlova. Mali trougao, mala prostorija. S tim da je kod Dragojlova prezentacija bila u ekstremnoj formi - bio je to zvučni i vizuelni vatromet, koji ima malo dodira sa onim kako zvučnik zaista svira, i sa onim kako muzika stvarno zvuči.

Jeste atraktivno, ali... soba tu nešto doda, nešto oduzme, i, što reče Bajaga, učini da zvuk "više nije tako dosadan". Verujem da je glasnoća slušanja veoma bitna.

U svakom slučaju, ko voli nek' izvoli, dobro zvuči.

[Nomimasen]

16 sati ranije, trotter said:

Megjutoa, trt. 90% uzivalaca opojne droge hifija nema neophodne uslove za idealni nearfield trougao u svojim kucnim uslovima. Ja imam ali ne preferiram. Zasto? Zato sto volim da slusam muziku tako sto... slusam muziku. Imam iskustveni utisak da, posto kanim slusati u duzim vremenskim intervalima, takva postavka nije narocito zahvalna za mua mozak. Porque? Nemam pojma, zamara me, kao slusalice. Kad bih mogao da se svedem na sat dnevno biranog materijala, tako bih postavio sistem. Ovako, ne odgovara mi ni ergonomski ni psiholoski. Previse umetnosti ume da smori.
Ovako, jesam u trouglu ali svesno izmaknut od najboljeg, sa audiofilske tacke posmatranja problema. Inace, mislim da je jedna od osobenosti ovog sporta da se izmisli problem a zanemari sustina.

Ovo zavređuje posebnu temu, ali možemo se i ovde osvrnuti.

Ne bi smelo da zamara. Ako zamara, ima u sistemu nekih boljki, koje su često i rešive. 

Beat i ja smo kod mene slušali tri sata bez prekida njemu se nešto nije baš išlo kući, koliko sam opazio, što me je obradovalo.

Razumem te, ali svesno izmicanje od najboljeg mi je teško da dokučim. Pogotovo ako primenim to na neke druge sfere, u kojima verujem da ne uzmičeš. Tih sigurno ima. Zašto ne tako i u ovoj?

I nije kao slušalice, naprotiv. Mnogo je sugestivnije i prirodnije.

[ciki]

Ne bi smelo da zamara, slažem se. Slušanje započnem ujutru oko osam, pola devet. Pre toga uređaji su se zagrevali. Efektivno slušanje traje do posle 20 h. Nema zamora. Položaj slušaoca malo udaljen od vrha trougla. Stranice istog se seku na nekih 30 cm ispred slušaoca. Nema nikakve veze sa slušanjem preko slušalica.