Toza Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 1 sat ranije, Nomimasen said: Tozo, ovo je prilično u skladu sa mojim iskustvima. Iako je kombinacija malih dvosistemaca u velikom prostoru uvek bila srećnija od one druge. Jedno vreme sam to i sam praktikovao. Moguć je iznenađujuć rezultat. Ovo za mesto je pun pogodak. Ekstremno važna stavka. Podrazumevano uz ono šetanje svega po sobi. Šetanje ušiju. Nisam baš "standardan" po tom pitanju. Znaš i sam. Osim što imam dijagonalu prostora veću od 8,5m imam i sreću da slušam otprilike u jednakostraničnom trouglu, a i ni zidovi nisu paralelni, a i nisam nešto pretjerano zatrpan ni namještajem, mada je radni sto kao i šank nužan kompromis. Kod mene može da prođe i dvo i trosistemac da li bukšelf ili podnostojeći... Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
jager Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 Nisam puno bookshelfa probao al ovo sto jesam mi ide logikom da su manje kutije manje i zahtjevne po pitanju amplifikacije pa je time i balans bolji . Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Nomimasen Posted March 10, 2017 Author Report Share Posted March 10, 2017 Ima i toga. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
TurboMaximus Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 1 sat ranije, beatgoeson said: Po običaju, polako se upuštamo u filozofiranje. Gotovo svi instrumenti sviraju zahvaljujući rezonanciji nečega. Po čemu rezonancija tela gitare nije normalan ton? U pitanju je isključivo pojačavanje neke frekvencije. Kod sobnog slušanja, nepoželjne rezonancije pojačavaju selektivno npr. jedan harmonik u zvuku inače prepoznatljivog instrumenta, i zvuk postaje neprijatan barem iz dva razloga: više taj instrument ne zvuči prirodno, i drugo, nivo glasnoće tog harmonika prelazi ukupnu glasnoću ostatka spektra. Voleo bih da znam koja se to osobina signala, osim glasnoće, menja kod rezonancije? Osim toga, neću da tvrdim, ali produženo oscilovanje, nakon zaustavljanja pobude, ja bih povezao sa elastičnim telima a ne sa vazduhom u sobi. Produženo osciluje zvučna viljuška ili žica gitare. Ali, u momentu kada dlanom umrtvimo žice, gitara više ne daje zvuk. Prestankom duvanja u duvački instrument, momentalno takođe prestaje svaki zvuk. Reč normalan sam preuzeo iz tvog posta i malo mu pomerio smisao. Rezonanca se ponaša normalno za rezonancu. Vazduh se ne ponaša kao zvono, svakako. Refleksijama od paralelnih zidova rezonantni ton sam sebe podržava i zadržava se dovoljno dugo da bude zapažen i napravi štetu. Na drugim frekvencijama se to ne događa. I sam pobudni signal može da bude proizvod mehaničke rezonance nastale u uređaju, podlozi ili izazvan radom zvučnika. Efekat može da bude mnogo pogubniji od rezonanci sobe. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
perodeformero Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 3 sati ranije, ivanp said: Još ovo, ne zamerite. Neću više. Mali zvučnik (a ni moji nisu nešto naročito veliki), ko mali tukson. Mora da bude opasan tehničar da bi valjao. Znači da primenimo istu analogiju, veliki zvučnik, kao velika nježnica.Šuplja i rezonantna.Mora da bude dobro dampirana da ne bi zvečala. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
beatgoeson Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 32 minuta ranije, TurboMaximus said: Refleksijama od paralelnih zidova rezonantni ton sam sebe podržava i zadržava se dovoljno dugo da bude zapažen i napravi štetu. Moja poenta je da se rezonantni ton, ako je iste glasnoće kao ostatak, ni po čemu ne razlikuje, niti se zadržava duže. Samim tim, ne pravi nikakvu štetu. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
TurboMaximus Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 Moja poenta je da rezonantni ton raste dok traje pobuda i zadržava se i po prestanku pobude, slabeći, što ga čini bitno različitim od ostalih tonova. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
DDD Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 2 sati ranije, beatgoeson said: Po običaju, polako se upuštamo u filozofiranje. 49 minuta ranije, TurboMaximus said: Reč normalan sam preuzeo iz tvog posta i malo mu pomerio smisao. Rezonanca se ponaša normalno za rezonancu. Stiče se utisak o opsesivnom variranju njutnovski shvaćenih "osnovnih principa prirodne filozofije", u ovom slučaju primenjene fizike talasa i akustike. Svakako je dobro i korisno uvežbavati terminološku preciznost za različite "varijacije na temu", ali ajmo malo dalje. Moje pitanje svima: kakve učinke imaju eksperimenti sa različtim stalcima ispod zvučnika male veličine, u odzivu i kvalitetu basa? Zanimaju me lična iskustva i nijanse. Kakve učinke imaju eksperimenti (kada, ako) sa različtim punjenjima za stalke, takođe u reprodukciji bas registra? U vezi sa poslednjim pitanjem, potpitanje: da li neko ima iskustva ili stav prema Atabajt granulatu odnosno "filu" za stalke (Atacama Atabites stand filler)? Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Nomimasen Posted March 10, 2017 Author Report Share Posted March 10, 2017 Drago mi je da smo prirodnim putem došli do ove stavke. Stalci za male zvučnike su od presudne važnosti. Zapravo, bilo bi dobro posmatrati ih kao sastavni deo kabineta, njegovu ekstenziju, a ne puki podizač. Kod sebe, pokušao sam malo da eksperimentišem na spojevima kod originalnih Sonus Faber stalaka. Uz upadljiva pogoršanja zvuka. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
ciki Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 Postavio sam zvučnike koji su veoma mali po zapremini na stalke čija je osnova veoma teška, četri pravougaone cevi nose ploču srednje težine na vrhu. Do poda su šiljci na metalnim podloškama. Nisam punio ničim, a postoji mogućnost, nisam hteo da previše umrtvim stalke. Po meni je najbitnije da se pogodi prava visina stalaka i da se stalci sa zvučnicima postave baš na pravo mesto. Tu su 1 do 2 cm, a i manje, napred nazad i levo desno veoma bitni. Veoma je bitno i usmerenje samih zvučnika prema slušaocu. Bas je dobro definisan i ima ga u izobilju. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
TurboMaximus Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 18 minuta ranije, Admiral said: Stiče se utisak o opsesivnom variranju njutnovski shvaćenih "osnovnih principa prirodne filozofije", u ovom slučaju primenjene fizike talasa i akustike. Svakako je dobro i korisno uvežbavati terminološku preciznost za različite "varijacije na temu", ali ajmo malo dalje. Moje pitanje svima: kakve učinke imaju eksperimenti sa različtim stalcima ispod zvučnika male veličine, u odzivu i kvalitetu basa? Zanimaju me lična iskustva i nijanse. Kakve učinke imaju eksperimenti (kada, ako) sa različtim punjenjima za stalke, takođe u reprodukciji bas registra? U vezi sa poslednjim pitanjem, potpitanje: da li neko ima iskustva ili stav prema Atabajt granulatu odnosno "filu" za stalke (Atacama Atabites stand filler)? Nije loše znati razliku između rezonance i obične superpozicije talasa iste frekvencije. Različito zvuče. Problem je teško reševati kad mu se ne razume uzrok. Mali zvučnik bez dobrih stalaka je, ukratko, kesa. Zasad toliko. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
空也 Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 5 sati ranije, Nomimasen said: Uvek mi je bilo teško da komuniciram sa tobom. Pokušavam. Ne znam da li si imao strpljenja, zato sam te i pitao. Imam sumnje, a ti si izneo par stvari koje ih (načelno) otklanjaju. Nema potrebe za učitavanjem drugog. ...... Eh… ne bi bilo "učitavanja drugog" bez prethodnog učitavanja. Naravno, u pitanju su fine nijanse u baratanju rečima i detalji u načinu postavljanja pitanja i iznošenju pretpostavki. Sitni detalji, koji kada se nakupe kap po kap, nekome mogu praviti veliku razliku. Mogu da kažem (ponovo) samo sledeće: Dopustimo mogućnost da postoji i neko ko iz malih kutija ne dobija sav bas koji se poželeti može, da razlog tome nije (unapred pretpostavljeno) neznanje/nesposobnost/neiskustvo da se isti izvuče iz njih, već samo to, da baš takav bas (i pripadajući ukupan zvuk) koji želi, dobija jedino iz velikih kutija. Za moju navodnu izjavu da rock mogu da sviraju isključivo velike kutije, mogu samo da kažem da mi forum nije ponudio jači smajli od , kojim bih dovoljno naglasio da je u pitanju šaljiv post čija je svrha bila relaksacija usred ozbiljne diskusije. Trebalo je to da bude više u stilu "bez-starca-nema-udrarca" - vintage rock na vintage kutijama. Izvinjavam se na zabuni. Rok sam sa velikim uživanjem slušao i na mom prvom Traviata mono gramofonu. U mom poslednjem postu možda nisam bio dovoljno jasan pa su se pomešali rok iz malih/velikih membrana i priča o subjektivizmu. Ti si pričao o roku i membranama, ja sam se uhvatio za detalj iz te priče. Akcenat je bio na izjavi "I sve je tu" kao takvoj. Poenta je (između ostalog) bila u tome da nečije "sve" nije uvek i obavezno naše "sve". Bez konkretne veze sa Slejdom. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
sondek Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 Moji zvučnici ls 3/5a su se pretvarali u katastrofu kad bi se skinuli sa stalaka i stavili na policu.Koristio sam open frame target stalke pravljene za njih koji se nisu trebali puniti.Izuzetno ostri siljci i ka podu i ka zvučnicima.Probao i sa gumenim podloskama i bluetac-om ,ali najbolje je bilo sa šiljcima.Takav stalak je i sad unutar mojih foarstandera koji to u stvari i nisu jer je bass zvučnik na posebnom stalku,a donji deo je samo rezonator.Tako da se sve u svemu osećam i dalje kao vlasnik standmount-a. Neki zvucnik koji je između minijatura tipa ls 3/5a i tablette i floarstandera moze biti odlican izbor.Takvi zvucnici su se ranije vise pravili i to u kompresionoj verziji,basevi su bili oko 20cm i mogli su imati baš impresivan bass. Mene par zvucnika intrigiraju Sonus faber electa amator zbog fantasticnog visokotonca,Neat ultimatum Mfs koji je izobarik principa i linn klimax 320a jer je 4 sistemski i aktivan.To je nesto sto bih baš voleo čuti kod sebe. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Toza Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 Imam potrebu da nešto izjavim za dnevnik Ko o čemu, Toza o žicama... Struja je po definiciji iz osnovne škole "usmjereno kretanje elektrona". Važi za jednosmjernu struju, jel'. Utvrđeno je da je ta brzina oko 1cm u sekundi. Da li se kreću elektroni kod naizmjenične struje? I da i ne. Da, jer titraju u nekom definisanom prostoru u zavisnosti od frekvencije, ne na način kao što se kreću pri proticanju jednosmjerne struje. Banalan primjer: koaksijalni antenski kabl. Kad ga otkačimo od tva i držimo na par milimetara od utičnice za koax na tvu da li imamo sliku iako nema fizičkog kontakta tva i kabla? Da. Da li elektroni preskaču ambise i ponore do tva? Ne. Znači, signal "putuje" elektromagnetnim poljem. Kolika je "debljina" tog polja? Tolika da je većim dijelom u slobodnom prostoru. To znači da potpuno prodire kroz izolaciju na žici (provodniku), a samo malim dijelom "ulazi" u žicu. Pazi sad... Najveće polemike se vode oko tog najmanjeg dijela polja, polomiše se ljudi oko strujnog kola i rlc. Polemika tipa skin efekat je i te kako česta. Da li onaj veći dio polja zaslužuje pažnju i polemiku te vrste? Naravno. Zašto se moji trećerazredni visaton starleti tako dobro čuju? Da li je sony ta f444 mk2 mrcina od pojačala? Ne. Tako se dobro čuje jer sam se bavio onim većim dijelom polja. Zanimljivo je da može i bolje da se čuje ako bih se pozabavio i onim manjim dijelom polja kroz žicu. Sad bi išla metalurgija i kristalne strukture i anomalije i kako utiču na "protok" struje i zašto i kako te anomalije utiču na skin efekat, ali je ovo ipak tema o malim drajverima i basu. Zašto ovo izjavljujem za dnevnik? Zato što ne može bez žice!!! Mislim da je i ovo doprinos na tu temu. Mali, ali značajan. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
milovan1963 Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 On 9.3.2017. at 0:53, patason said: nabavite sl600 da se utesite! jedna od najboljih stvari koje sam cuo... Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Technicssss Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 Posle sest strana veoma zanimljive teme imam utisak da su ucesnici podeljeni u dva tabora sa zabetoniranim misljenima - za jedne mali zvucnici su prdavci (ni jedan bolji izraz mi ne pada na pamet) dok su za druge veliki zvucnici su nesto kao vasarski razglas. Istina je nesto skroz drugacije (bar za mene) jer imam prilike da koristim oba. Po pitanju zvucne slike i generalno celokupnog dozivljaja veci zvucnik je bolji i tu nema dileme, to je opste poznata cinjenica i ne razumem zasto se o tome raspravlja ovde. Recite mi koji proizvodjac sa skupljim i kvalitetnijim modelima smanjuje dimenzije drajvera i kabineta? Ni jedan. Da li su ti veliki zvucnici pravljeni za prosecne sobe ili hale od par hiljada kvadrata? Za dnevne sobe, naravno. Stice se utisak da par ljudi iz nekih licnih ubedjenja tvrde upravo suprotno. Jako je bitno napomenuti jos nesto, a to je lokacija prostorije. Zvucnik sa basom od 6.5" koji recimo ima vise nego solidan bass nece ga imati u podrumi i prizemlju u toj kolicini kao recimo na drugom spratu! To je nesto bitnije od namestaja koji se nalazi u prostoriji gde se slusa muzika, a niko do sada ni jednom nije rekao nista o tome na forumu. Probajte da prebacite sistem iz recimo stana na petom spratu i kucu koja je cak i manje kvadrature ali je prizemna pa mi recite gde je bass. Ne bi bilo lose reci jos neki model zvucnika koji se uklapa u profil, Monitor Audio RX2 npr. Vidim da se svi bacili na guglovanje ultra skupih modela kao da nista jeftnije ne vredi. E da, konacno na sestoj strani dodjosmo do jedne jako bitne stavke, a to su stalci. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
ciki Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 30 minuta ranije, Toza said: Imam potrebu da nešto izjavim za dnevnik Ko o čemu, Toza o žicama... Struja je po definiciji iz osnovne škole "usmjereno kretanje elektrona". Važi za jednosmjernu struju, jel'. Utvrđeno je da je ta brzina oko 1cm u sekundi. Da li se kreću elektroni kod naizmjenične struje? I da i ne. Da, jer titraju u nekom definisanom prostoru u zavisnosti od frekvencije, ne na način kao što se kreću pri proticanju jednosmjerne struje. Banalan primjer: koaksijalni antenski kabl. Kad ga otkačimo od tva i držimo na par milimetara od utičnice za koax na tvu da li imamo sliku iako nema fizičkog kontakta tva i kabla? Da. Da li elektroni preskaču ambise i ponore do tva? Ne. Znači, signal "putuje" elektromagnetnim poljem. Kolika je "debljina" tog polja? Tolika da je većim dijelom u slobodnom prostoru. To znači da potpuno prodire kroz izolaciju na žici (provodniku), a samo malim dijelom "ulazi" u žicu. Pazi sad... Najveće polemike se vode oko tog najmanjeg dijela polja, polomiše se ljudi oko strujnog kola i rlc. Polemika tipa skin efekat je i te kako česta. Da li onaj veći dio polja zaslužuje pažnju i polemiku te vrste? Naravno. Zašto se moji trećerazredni visaton starleti tako dobro čuju? Da li je sony ta f444 mk2 mrcina od pojačala? Ne. Tako se dobro čuje jer sam se bavio onim većim dijelom polja. Zanimljivo je da može i bolje da se čuje ako bih se pozabavio i onim manjim dijelom polja kroz žicu. Sad bi išla metalurgija i kristalne strukture i anomalije i kako utiču na "protok" struje i zašto i kako te anomalije utiču na skin efekat, ali je ovo ipak tema o malim drajverima i basu. Zašto ovo izjavljujem za dnevnik? Zato što ne može bez žice!!! Mislim da je i ovo doprinos na tu temu. Mali, ali značajan. Reda je milimetra u sekundi. Tozo šta si ti po struci? Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Toza Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 Ništa. Struka mi prdnula u čabar kad i prva država. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
ciki Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 Huh, izvini onda što sam pitao. Idemo na veselije teme Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Toza Posted March 10, 2017 Report Share Posted March 10, 2017 Ciki, brate, opušteno. Malo sam ogluvio zbog tih čelika na 4 khz pa sam sad u penziji što se tiče hi fe. Ja to 'nako, sporadično... Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Nomimasen Posted March 10, 2017 Author Report Share Posted March 10, 2017 Na Tozin post za dnevnik - ono što pričam da je moguće postići sa malim sistemima, nemoguće je postići bez žice. Dobre žice. Nega = žica. I ono preostalo. Još jedan krucijalan parametar koji valja zadovoljiti, uz stalke. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
beatgoeson Posted March 11, 2017 Report Share Posted March 11, 2017 Nedavno sam naleteo na simpatičan fazon, vezan za vozače, veoma primenljiv na audiofile: Svi koji voze brže od mene su manijaci, a oni koji voze sporije su budale. Prevedeno na naš jezik - svi koji imaju manji, lošiji, jeftiniji... sistem nego što je moj ne znaju šta propuštaju, a oni koji "imaju veći" su megalomani, mere patku, itd. Zbog takvog odnosa sam se, u jednom momentu, na DIY forumu osetio vrlo nelagodno, pa sam ga napustio. Satima sam tražio na netu nešto - neku ilustraciju, proračun, simulaciju, bilo šta, što bi dočaralo ono što intuitivno znam. Na DIY forumu sam onomad (zato ga i spominjem) napisao post u kojem iznosim svoje pretpostavke, nepotkrepljene nekim prilogom sa net-a, jer ga nisam našao. Tu sam tvrdio da membrana po ivicama ne može imati isti učinak, ni kvalitativan, ni kvantitativan, kao sredina membrane. Kad ono, međutim, konačno, evo i slike: http://www.vias.org/crowhurstba/crowhurst_basic_audio_vol1_044.html A evo i konkretne računice: Dve kružnice poluprečnika po pet centimetara imaju istu površinu kao jedna od 7.07cm. Istovremeno, kod dve manje kružnice ukupan obim iznosi 62.8cm, a obim veće kružnice je 44.3cm. Za očekivati je da ne važi prosta računica po kojoj su ova dva manja drajvera isto efikasna, po pitanju basova, kao ovaj veći, jer, jednostavno, mnogo više vazduha "pobegne" u stranu. Za postizanje iste glasnoće, ovi će morati da učine veći hod, time će se distorzija još više povećati, uz onu koja se stvara po ivicama membrane. Nekada je dobro primeniti ekstremni primer, jer ume dobro da ilustruje, a istovremeno je teško odrediti granicu na kojoj posledice prelaze iz "podnošljivog" u "ekstremno". Zamislite, umesto ova dva manja drajvera, dvadeset komada još manjih, a iste ukupne površine. Šta bismo dobili? Ja zamišljam drajverčiće koji iskaču po deset centimetara tamo - 'vamo i nešto nerazgovetno brundaju. Mislim da istina nije daleko od ovoga. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Zexx Posted March 12, 2017 Report Share Posted March 12, 2017 17 sati ranije, beatgoeson said: Nedavno sam naleteo na simpatičan fazon, vezan za vozače, veoma primenljiv na audiofile: Svi koji voze brže od mene su manijaci, a oni koji voze sporije su budale. Prevedeno na naš jezik - svi koji imaju manji, lošiji, jeftiniji... sistem nego što je moj ne znaju šta propuštaju, a oni koji "imaju veći" su megalomani, mere patku, itd. Zbog takvog odnosa sam se, u jednom momentu, na DIY forumu osetio vrlo nelagodno, pa sam ga napustio. Satima sam tražio na netu nešto - neku ilustraciju, proračun, simulaciju, bilo šta, što bi dočaralo ono što intuitivno znam. Na DIY forumu sam onomad (zato ga i spominjem) napisao post u kojem iznosim svoje pretpostavke, nepotkrepljene nekim prilogom sa net-a, jer ga nisam našao. Tu sam tvrdio da membrana po ivicama ne može imati isti učinak, ni kvalitativan, ni kvantitativan, kao sredina membrane. Kad ono, međutim, konačno, evo i slike: http://www.vias.org/crowhurstba/crowhurst_basic_audio_vol1_044.html A evo i konkretne računice: Dve kružnice poluprečnika po pet centimetara imaju istu površinu kao jedna od 7.07cm. Istovremeno, kod dve manje kružnice ukupan obim iznosi 62.8cm, a obim veće kružnice je 44.3cm. Za očekivati je da ne važi prosta računica po kojoj su ova dva manja drajvera isto efikasna, po pitanju basova, kao ovaj veći, jer, jednostavno, mnogo više vazduha "pobegne" u stranu. Za postizanje iste glasnoće, ovi će morati da učine veći hod, time će se distorzija još više povećati, uz onu koja se stvara po ivicama membrane. Nekada je dobro primeniti ekstremni primer, jer ume dobro da ilustruje, a istovremeno je teško odrediti granicu na kojoj posledice prelaze iz "podnošljivog" u "ekstremno". Zamislite, umesto ova dva manja drajvera, dvadeset komada još manjih, a iste ukupne površine. Šta bismo dobili? Ja zamišljam drajverčiće koji iskaču po deset centimetara tamo - 'vamo i nešto nerazgovetno brundaju. Mislim da istina nije daleko od ovoga. Рекао бих да је од 1959. године, када је књига из које наводиш ове цитате написана, технологија "мало" узнапредовала... Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
ciki Posted March 12, 2017 Report Share Posted March 12, 2017 Nije, sve je stalo '59-te... Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Iron man Posted March 12, 2017 Report Share Posted March 12, 2017 Trust me I know what I am talking Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.