Jump to content


44.1 vs 48hz


Djoleks

Recommended Posts

Nema čujne razlike. Sempling frekvencija od 48kHz je bila studijski format za snimanje i mastering pre pojave 24 bita i viših frekvencija, pa se radio downsampling na 44,1kHz. Često se može naći na profesionalnim DAT-ovima. Kasnije je poslužila kao osnova za formate 96 i 192kHz jer se pokazalo da je celobrojni umnožak frekvencije bolji kao upsampling frekvencija.

Link to comment
Share on other sites

Sve što je u prirodi je analogno. Ono kako mi čujemo stvari je anlogno. Studijska tehnika je sva analogna sve do zadnjeg dela u lancu gde se analogni signal prebacuje putem analogno-digitalnog konvertera (ADC) u digitalni.

Svaka pesmu ili ton možemo predstaviti u obliku frekventne krive. Frekventna kriva je ono što vidimo na ekranu grafičkog ekvilajzera u deliću sekunde. Ona se stalno krivi i pomera kako pesma teče. Sa leve strane su basevi, sa desne su visoke frekvencije.

Tu krivu treba nekako prebaciti u digitalni zapis. Kako ona ima beskonačno puno tačaka, digitalna tehnika uzima dovoljan broj tačaka da bi je mi čuli dobro.

AD konverter pravi u kooridinatnom sistemu neku mrežu, X i Y osu sa mrežom. Duž X ose ide sample rate. Sample rate u prevodu znači uzorkovanje. U toku jedne sekunde se uzima 44100 uzoraka frekventne krive i oni su ravnomerno raspoređeni. Svakom uzorku se dodeljuje digitalna šifra u obliku 0111011010.

Pre same dodele šifre mora se znati i glasnoća tona. Y osa predstavlja tu glasnoću (db). Ona se isto horizontalno preseca u zavisnosti koliki je bit rate. Ako je bit rate 16, onda ima 2x2x2x...x2 (16 puta) takvih horizontalnih linija. Visina tona se aproksimira najbližoj horizontalnoj liniji kojih ima isto jako puno. Ove horizontalne i vertikalne linije predstavljaju jednu veoma gustu mrežu.

Znači u toku jedne sekunde konverzije pesme mi dobijamo samo 44100 podataka o jednoj frekventoj krivi, iako je ona ima bekonačno mnogo tačaka kad se izvodila u studiju. Mi čujemo i više od tog što digitalija može da snimi. Ako AD konverter snimi pesmu u 24bitrate/96khz, onda je mreža još gušća odnosno pesma prirodnije zvuči preko HI FI sistema.

Iskreno veoma je mali pomak između 44,1 i 48. Zato su čujne razlike već na 96 odnosno 192khz.

Link to comment
Share on other sites

7 minuta ranije, vdzele said:

Sve što je u prirodi je analogno. Ono kako mi čujemo stvari je anlogno.

Ако ћеш тако, онда чујеш дигитално. ;)

Звучни талас се преко бубне опне прекоси на кошчице (чекић, наковањ, узенгија), затим на чулне ћелије које шаљу нервне импулсе у мозак тј струју. Нервни импулси су прави дигитални сигнали (има-нема) и онда мозак обрађује послате нервне импулсе. За разлику од тзв. дигиталног сигнала у хифи свету који је непрекинут него од нивоа зависи шта је 0 а шта 1, у нервним ћелијама сваки импулс је идентичан по јачини и дужини трајања. Пошаље се, па нема, па иде нови, па још један ако треба итд. Од броја импулса и комбинације више чулних ћелија зависи какву информацију ће мозак добити.

Link to comment
Share on other sites

Шта је нетачно? Ако мислиш на мој пост узми уџбеник физиологије људи, животиња па прочитај. Наведи који део није тачан. Чак је и коаксијални кабл прављен по узору на нервну ћелију.

Link to comment
Share on other sites

Надам се да се шалиш... лепо је објашњено у уџбеницима физиологије а и зна се шта је нервни импулс. Нема једног нервног импулса који носи информацију већ гомила импулса, где комбинација броја импулса из различитих чулних ћелија преноси информацију другој нервној ћелији или мишићу односно жлезди.

http://www.biologija.rs/nervni_sistem.html

Ево линка где је лепо објашњено да свако може да разуме.

Да нисам полагао физиологију па ајде, али овај део сам лепо испратио.

Link to comment
Share on other sites

Дај не завиталвајте... није ово расправа који уређај боље свира или научна дебата о новооткривеном феномену. Ово је одавно доказано. Како ми чујемо, видимо, осећамо додир или мирис је пренос надражаја преко чулних ћелија у нервни систем до мозга. Сви импулси су исти али је број различит. Пренос информација до мозга и од мозга до ефектора увек је исти. Унутар мозга, приликом памћења или неких сложенијих радњи могу се појавити импулси већег интензитета или трајања али то нема везе са преношењем надражаја.

Link to comment
Share on other sites

Написао си да нервни импулс носи аналогну информацију сталне промене интензитета а то није уопште тачно. Импулси не мењају интензитет током свог простирања кроз нервну ћелију. Нервни импулс је један електрични сигнал, одређеног интензитета, снаге и трајања. Сви импулси су идентични. Више импулса заједно преноси информацију, својом учесталошћу по закону има - нема. Комбиновањем импулса из више чулних ћелија стиче се информација о надражају. Нервни импулс или акциони потенцијал ради на принципу дигиталног сигнала. Жива бића функционишу уз помоћ струје. Што се тиче мишића сваки мишић може само да се стегне уз помоћ нервног импулса, један покрет једна акција. Тврдиш да је то физиолошки нетачно а управо тако стоји у уџбеницима физиологије. Кога интересује више може да прочита, ко не жели да схвати може да верује у шта хоће.

Link to comment
Share on other sites

Ок, нервни импулс у народу тј акциони потенцијал ради на принципу има - нема тј закону све или ништа. Дигитални пренос информација се заснива на принципу има - нема. Рећи да је аналогна информација јер потиче из стварног света тј звучних таласа је исто као и рећи да цд плејер обрађује аналогне информације јер су снимљене микрофоном, само преко неког тамо дигиталног сигнала.

Ок, сирома... објасни разлику између импулсног и дигиталног. Запамти да је сваки нервни импулс идентичан другоме. Дигитални сигнал се може преносити струјом, светлом... нервни систем ради на принципу дигиталног сигнала. И више не могу понављати исто, пише и на оном линку, стоји у уџбеницима али овде је проблем прихватити доказану истину физиологије! Аналогни звук је бољи за хифи па је јерес рећи да човек нема звучницу иза бубне опне која стално шушти! Нервни импулс је измишљотина западних крволока који желе да поробе слободног, аналогног човека. Земља је равна и немојте да прелазите преко Антарктика да не паднете негде...

Link to comment
Share on other sites

Ove sampling frekvencije se koriste u razlicitim kategorijama, 44.1KHz za muziku, a 48KHz za filmove. Ne znam nacin na koji se mogu porediti jer nisam primetio da ima istih snimaka u 44.1 i 48KHz pa da se uradi A/B test ako bi on uopste imao smisla. Kao sto rece zek najbolje je neki koncert u 96/24, Lorena McKennitt na primer ;)

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
×
×
  • Create New...