Muzički predlozi - ECM

[džonibigud]

[džonibigud]

[džonibigud]

[džonibigud]

[džonibigud]

[ras]

 

 

[džonibigud]

[džonibigud]

[NL.]

Dragi ljubitelji ECM produkcije,

Potrebna mi je vaša pomoć da pronađem pravi pristup. Naime, neka od izdanja su mi fantastična, kao npr. Return to Forever Čika Korie. To je ujedeno i prvi ECM album koji sam imao prilike da čujem, jako mnogo mi se dopao. Takođe je i Crystal silence fantastičan. Naravno bio mi je bio dobro poznat Kit Džeret i njegov kelnski koncert.  Dodatno me je zainteresovao prvi predlog koji je postavio pokretač teme TurboMaximus R.Towner i P.Fresu - Chiaroscuro. Takođe mi se veoma dopao, naročito numera Secred place, ona se ponavlja i u samom albumu, ali sam je ja dodatno po nekoliko puta vraćao, jer je prosto divna.   

Pročitao sam ovu temu od početka, vraćao sam se na pojedine delove, analizirao preporuke... 

U proteklih par godina sam kupio više od 200 cd-a sa ECM izdanjima, a od 2018. sam sa interneta nabavio gotovo celu diskografiju, inicijalno skoro 500Gb uglavnom u flac formatu. Onda sam krenuo da sortiram prema kataloškim brojevima izdanja, pribavljam omote itd., da dodatno tražim naslove koje nisam imao (sva sreća tu je i Tidal). Sada mi je u planu da na vinilu nabavim albume koji su mi se najviše dopali.... i što je najvažnije krenuo sam da slušam od samog početka, sistematski, da pravim i beleške šta mi se dopalo, a šta nije, koji su mi se autori i muzičari dopali, da čitam kritike za sve što sam slušao itd.itd.

Međutim, postoje određeni albumi koje jednostavno ne mogu da slušam, jer su mi jako alternativni i zamaraju me. Umesto da me umire, oni me uznemire. Npr. iznenadio sam se kada je pri početku ove teme neko od kolega napisao da mu je ECM1004 Afternoon of the Georgia Faun remek delo, ili Conference of the birds Dejva Holanda. Nekoliko puta sam slušao i jednostavno nisam mogao da se složim. A recimo slušao sam nekoliko kasnijih albuma Dejva Holanda (Point of View, recimo) koji su mi se veoma dopali. Takođe mi se veoma dopao prvi album, Free at Last iz 1969. Sada mi prija "ambijentalna melanholija", kako ju je nazvao TurboMaximus, evo dok pišem ovaj tekst slušam "Ring" Gary Bartona i uživam u zvukovima vibrafona.

Mislim da je za moj prvi tekst dovoljno za sada. Značilo bi mi veoma da čujem iskustva drugih, a naročito preporuke kako da priđem ovom opusu, da li sam dobro krenuo, ili bi bilo bolje da sam najpre poslušao izabrana dela koja bi me uvela u priču. Krenuo sam prema preporukama kolega sa početka teme, ali sam kao što sam već rekao shvatio da su ukusi veoma različiti.

Pozdrav, NL.

 

[Aurelijano Buendija]

^ ne postoji uputstvo za upotrebu ECM produkcije, a nije ni nužno da ti se svidi celokupna produkcija, zapravo bi to bilo veoma čudno

dakle, slušaš ono što ti se svidi, a odbaciš ono drugo, i to bez griže savesti uprkos tuđim preporukama

[TurboMaximus]

@NL.

Da znaš kakav fri trenutno uglavnom slušam, ne bi me ništa pitao. Ali, prija mi da presečem ECM-om, što se upravo ovih dana događa. Kad bih se generalnije opredeljivao, izdanja iz sedamdesetih bi svakako zavredela prioritet. Da napomenem i da je JAPO filijala ECM-a. Takođe i WATT (Carla Bley).

[sondek]

Ne bih se zacudio da ti u razlicitom raspolozenju legnu albumi koji ti se nisu svideli.Desava mi se to stalno.Desava mi se i obrnuto da mi albumi na koje sam se lozio nikako sad ne legnu.Citava ECM produkcija kojom sam usao u jazz pre 30g mi je pre par godina bila bzvz,malo falilo da rasprodam sve.Presao sam na bop i swing tih godina i ni fusion nisam mogao da svarim...proslo par godina i pustim par albuma Eberhard Webera,pa onda i Gary Burtona itd i vratila mi se zelja ,samo ipak selektivnije i u posebnim raspolozenjima.

Sedamdesete se i meni najvise dopadaju.

[sondek]

Mrzi me da pregledam temu u nazad,mozda je bilo ali obozavao sam ovaj album pocetkom devedeseth.

[GuybT]

Nisam znao da ovo postoji. Čoveče, koliko je još edukacije predamnom.

[NL.]

On 19.4.2020. at 21:08, Woland said:

^ ne postoji uputstvo za upotrebu ECM produkcije, a nije ni nužno da ti se svidi celokupna produkcija, zapravo bi to bilo veoma čudno

dakle, slušaš ono što ti se svidi, a odbaciš ono drugo, i to bez griže savesti uprkos tuđim preporukama

To je tačno, ima veoma različitih albuma. Rešio sam da od početka do kraja poslušam sve i da usput sastavim listu materijala koji su mi se dopali, zatim užu listu onoga što mi se veoma dopalo.... a i najužu sa albumima koji su ostaili najjači utisak.

Problem je samo, što Sondek reče, to što se prijemčljivost pojedinih albuma mojim čulima menja, u zavisnosti od više faktora rekao bih. Nešto što mi u jednom trenutku i ličnom raspoloženju u kojem se nalazim prija, u drugom momentu mi ne prija... a i obrnuto.

Mislim da je ključ u sistemskom pristupu, u čitanju kritika... zapravo u pripremi. Ako ne pričitam ništa o delu koje slušam ono svakako ostavi na mene utisak u estetskom smislu, ali ga drugačije čujem. A ako se prethodno pripremim, obratim pažnju na detalje na koje možda i ne bih. Mislim da ovo jednako važi ako čovek želi istinski da uživanje u bilo kojoj umetnosti.  

[GuybT]

Hmm, mišljenja sam da treba da slušaš bez uticaja bilo koga.

Shvatam šta hoćeš da kažeš, i ja ponekad pročitam recenziju, obratim pažnju na te delove/detalje, ali nisam siguran da je to dobar pristup. Onda uvek čujem/vidim delo na taj način.

A iskreno, shvatio sam da više volim da doživim delo prema sopstvenom sluhu/afinitetu.

[anubisgrau]

 

ECM je popularan medju audiofilima zbog kvaliteta snimaka, ni ja nisam preterani ECM fan, meni tu često fali fundamenta i žile ali ima kolosalnih izdanja.

od kolege preuzmem CD transport koji je bio na opravci i koji zbog pozicije lasera mora da ima CD u sebi cak i kada ne svira. vidim da na mestu stoji neki narezak.

dodjem kuci povezem i rutinski pustim play

krene da pici tako dobar minimalisticki jazz da se smrznem. direktno izgubljena kopca sa minimalistickom modernom klasikom tipa stevea reicha

pogledam šta je napisano flomasterom:

don cherry i ed blackwell - el corazon

1982. godina, znaci stari ECM

meni se cini da su oni malo usrali sa ovim raznim polu new age albumima na kojima šušti vetar, odskakuju šišarke koje padaju sa drveća dok neki fakir u žbunu svira na instrumentu starom 32,000 godina.

da ima pakleno dobrih izdanja, ima. ali treba kopati i pazljivo slusati.

 

 

[NL.]

On 19.4.2020. at 22:16, TurboMaximus said:

@NL.

Da znaš kakav fri trenutno uglavnom slušam, ne bi me ništa pitao. Ali, prija mi da presečem ECM-om, što se upravo ovih dana događa. Kad bih se generalnije opredeljivao, izdanja iz sedamdesetih bi svakako zavredela prioritet. Da napomenem i da je JAPO filijala ECM-a. Takođe i WATT (Carla Bley).

Super! Onda je u stvari odlično što sam krenuo da slušam od početka! Najpre da prođem celu epohu do 1980., a onda ću da presečem sa Watt izdanjima.

Iznenađujuće mi je šta je sve Kit Džeret svirao i pisao. Dok ovo pišem slušam https://ecmreviews.com/2010/03/26/arbour-zena/ 

Svrstao sam ga u favorite, ali ne u uži, čak ne ni u najuži krug. Ali sam uživao slušajući puno instrumenata. Članku koji sam stavio iznad slike obavezno pričitati pre slušanja. 

[sondek]

Ja sam vec jedno 5 puta resio da nikad vise ne procitam rewiew nekog albuma.Onda ipak procitam pa se samo iznerviram.

[NL.]

12 minuta ranije, GuybT said:

Hmm, mišljenja sam da treba da slušaš bez uticaja bilo koga.

Shvatam šta hoćeš da kažeš, i ja ponekad pročitam recenziju, obratim pažnju na te delove/detalje, ali nisam siguran da je to dobar pristup. Onda uvek čujem/vidim delo na taj način.

A iskreno, shvatio sam da više volim da doživim delo prema sopstvenom sluhu/afinitetu.

ja volim da pročitam, ili još bolje da mi neko preporuči, a najbolje i jedno i drugo...

Vremena je malo, a interesovanja puno... dobro je kada ti neko pomogne, kada te usmeri. To mnogo olakšava.

Da napravim paralelu. Recimo, često se sa svojom ženom raspravljam oko toga što ona čita sve, šta god joj padne pod ruku... veoma različite moderne stvari, za koje se u 90% slučajeva ispostavi da su loše... a ja volim da čitam proverene stvari, ili po preporuci ljudi u koje imam puno poverenje, ili uzmem neki klasik i tu nema greške. Onda se ona ljuti kada joj kažem da ne mogu da čitam šund, kao ona  

Zato sam sada rešio da priđem ECM-u sistematski. Bez obzira na razičita mišljenja i afinitete, nesporno je u pitanju klasik.   

[NL.]

On 20.4.2020. at 11:15, sondek said:

Mrzi me da pregledam temu u nazad,mozda je bilo ali obozavao sam ovaj album pocetkom devedeseth.

Ovo je divna muzika! Slušao sam nekoliko puta proteklih dana. Na prvo slušanje mi je malo smetao naglašeni istočnjački šmek, naročito u okviru uvodne numere, a i kasnije se provlači kroz čitavi album.

Međutim, kasnije se to divno uklopi i nekako osveži sluh. Pravo uživanje počinje od numere Water girl, tu Hussain svira neke jako zanimljive udaraljke, koje stvaraju zvuk kao kada voda kaplje u neki rezonantni sud... pa preko numeraToni i Anisa, koje su mi zvučale veoma harmonično, poput pojedinih delova iz gore pomenutog Chiaroscuro, akustična gitara i saksofon (umesto trube)... a bez ikakvih primesa istoka.

I onda u završnoj numeri ponovo prepoznajem temu iz nomere koja otvara album. Divno!

Onda pustim sve od početka... pa prvu, uvodnu numeru već drugačije doživljavam, bliža mi je, poznata mi je već. A ni zvuci istoka mi više ne smetaju, upravo suprotno.

Nakon toga popodne pustim i treći put sve od početka, e to je već ućivanje od početka do kraja. Već sam upamtio i redosled, pa se radujem delovima koji dolaze a koji su mi se najviše dopali (Water girl i tako redom).

Hvala Sondek za preporuku! 

[sondek]

Kad dvaput u danu cujes istu plocu ona drugacije zvuci.Ujedno i znak da je odlicna kad tu se slusa ponovo....ujedno i znak da je ploca ,a ne CD 

[NL.]

38 minuta ranije, anubisgrau said:

 

ECM je popularan medju audiofilima zbog kvaliteta snimaka, ni ja nisam preterani ECM fan, meni tu često fali fundamenta i žile ali ima kolosalnih izdanja.

od kolege preuzmem CD transport koji je bio na opravci i koji zbog pozicije lasera mora da ima CD u sebi cak i kada ne svira. vidim da na mestu stoji neki narezak.

dodjem kuci povezem i rutinski pustim play

krene da pici tako dobar minimalisticki jazz da se smrznem. direktno izgubljena kopca sa minimalistickom modernom klasikom tipa stevea reicha

pogledam šta je napisano flomasterom:

don cherry i ed blackwell - el corazon

1982. godina, znaci stari ECM

meni se cini da su oni malo usrali sa ovim raznim polu new age albumima na kojima šušti vetar, odskakuju šišarke koje padaju sa drveća dok neki fakir u žbunu svira na instrumentu starom 32,000 godina.

da ima pakleno dobrih izdanja, ima. ali treba kopati i pazljivo slusati.

 

 

Slažem se! Na osnovu svog skromnog iskustva bih rekao da upravo kada prepoznam "fundament" u nekom od tih albuma, takav album zasluži da bude poslušan još jednom i označen kao vredan da se posluša još ponekad... A taj "fundament" nije teško uhvatiti, čim je nešto slušljivo i prija - to je to 

Hvala puno, poslušaću tvoju preporuku, pa ću javiti kako mi se dopalo. Kao što sam već gore rekao, najviše volim kada mi neko preporuči, to je prava stvar  

[NL.]

6 minuta ranije, sondek said:

Kad dvaput u danu cujes istu plocu ona drugacije zvuci.Ujedno i znak da je odlicna kad tu se slusa ponovo....ujedno i znak da je ploca ,a ne CD 

Tako je  

Vredelo bi da "Making music" imam na vinilu, u to nemam sumnje 

[džonibigud]