BEND - Can

[Nomimasen]

Ma, to ja, nesposoban da opisujem zvuk uobiÄajenim terminima, lupam svoje asocijacije. PokuÅ¡aću... 

Ima produkcija koje zvuÄe otvoreno, Å¡iroko, svetlo kao po sunÄanom danu. 

Neke stvari su producirane na naÄin da se u nekom trenutku tako "otvore", pa to deluje obiÄno kao neka vrsta udice za prvo sluÅ¡anje (nemoj mi sad tražiti primer; verovatno vi u produkciji imate neko ime za ovakav trik). 

CAN se nikad ne "otvore", sve vreme ostaju "u tami" nevelike prostorije. Bar to ja "vidim" dok ih sluÅ¡am. 

 

BaÅ¡ te asocijacije su neÅ¡to Å¡to me na forumu uvek obraduje. 

 

U potpunosti razumem na Äega misliÅ¡ sa *tamom nevelike prostorije*. Ceo balans na Can ploÄama jeste zagaÅ¡en, tamniji, sirupast. ZadrÅ¡ka koju ÄujeÅ¡ je sadržana najpre u izvoÄ‘enju. Ostatak je suptilno korišćena njemaÄka studijska elektronika, magnetofonska traka i njena prirodna kompresija i izuzetno nadahnut i talentovan Csukay koji se brine o procesu. Uzimajući u obzir da je sve do Landed raÄ‘eno direktno na dva kanala, stvar je joÅ¡ impresivnija.

 

Ipak, ta estetika priliÄno je veÅ¡to izbalansirana sa vrlo dinamiÄnim i prozraÄnim zvukom bubnjeva, koji nije bio tako Äest u tom trenutku. To se izgubilo kada su u studiju poÄeli raditi na za to doba uobiÄajen naÄin.

[zbrujic]

Da, Landed zaista zvuÄi drugaÄije i nije Äesto na gramofonu kod mene.

Nije to tako samo zbog drugaÄije produkcije; ta ploÄa, osim Å¡to se kvalitetom/lucidnošću/idejom ni jednog trenutka ne približi najboljim ploÄama, nema nikakvo "vezivno tkivo" (osim, i inaÄe divergentnog, Czukay-a). 

 

Negde sam već napisao da mislim da Mooney nije imao sreće (da ne ulazimo u razloge napuÅ¡tanja banda). 

Verovatno ćemo se svi ovde složiti da su tri albuma objavljena u periodu 1971-1973. najbolje od CANa (Tago Mago, Ege Bamyasi i Future Days). Na sve tri ploÄe "peva" Kenji. 

Verujem da bi te ploÄe bile vrlo interesantne i s Malcolm-om za mikrofonom (moram da kažem i da Damo ne briljira na, ipak predugaÄkom, Tago Mago). 

 

P.S. Možemo li (može li se) deo priÄe "CAN u Jugoslaviji" da proÅ¡irimo na Igru Staklenih Perli? 

[perodeformero]

^

Offtopic: SKC, 79' ili poÄetak 80' prvi ozbiljan koncert Igre Staklenih Perli u tadaÅ¡njoj maloj sali u prizemlju, možda prva upotreba laserskih svetlosnih efekata u Bg, apsolutno nestvarno. Sjajan nastup, atmosfera, naravno prva postava sa Drakulom.Mada je sve to mnogo liÄilo na rane Floyde...

[Nomimasen]

Da! Bilo bi sjajno da sagledamo ISP kao deo one evropske tradicije kojoj je Can pripadao. 

 

PoreÄ‘enja sa Pink Floyd su neminovna, iako bih insistirao na tome da ISP nosi jedan viÅ¡e srednjeevropski zvuÄni senzibilitet, koliko sam ranije zapažao. Nisam neko vreme posluÅ¡ao dve ploÄe koje imam, videću Å¡ta se sada deÅ¡ava.

 

SluÅ¡ao sam sinoć iznova, u viÅ¡e navrata Soon over Babaluma koji je u kritici nekako spao na reÄ‘e spominjani. Nepravedno. Iako priliÄno nenametljiviji, mislim da je niÅ¡ta manje dobar od onih koje je zbrujic pomenuo. Bistra tiha voda.  

 

 

[zbrujic]

Offtopic: Izgleda da pretraga Džuboks arhive na (pokojnom) Popboksu ne radi. 
http://www.popboks.com/dzuboks/dzubrowser.html
Tu bi se, verujem, moglo nešto saznati o CANu "kod nas" sedamdesetih.

[beatgoeson]

Pre bih ISP poredio sa Hawkwind.

 

[Lupita]

Prvi moj dodir, a da sam ga sada svestan je preko You Doo Right koju su snimili fenomenalni Thin White Rope na Sack Full of Silver (1990.).

 

Same here, mada sam taj album Äula sa vremenskim odmakom, nekoliko godina posle objavljivanja. Posle sam ukapirala i ko je Damo Suzuki iz pesme The Fall, a Å¡to se nikad pre toga nisam zapitala.   Prvi album Can-a koji sam nabavila na cd-u je Future Days. Bila je neka kratkotrajna distribucija Mute-ovih izdanja ovde 90-ih, a pre HMK music, a na njihovom katalogu su se nalazili Can. Odmah sam nabavila i Soundtracks, drugarica mi je donela Tago Mago i Ege Bamiasy iz Amsterdama, i posle sam dokupila joÅ¡ Soon over Babalooma i Can Delay i onda stala. SluÅ¡ala sam i neke solo albume Holgera Czukaya. U to vreme se nekako obnovilo interesovanje za kraut rock, pa sam valjda tako obratila pažnju iako sam sluÅ¡ala uglavnom alt. rock. Danas ih retko, gotovo nikad, ne 'mećem' u plejer. Ponekad umeju da mi prenadraže živce. To, valjda, sa godinama. Vidim da svi pominju koncert D. Suzukija u NS-u, a ja sam priliÄno sigurna da sam ga gledala u BG-u, u Barutani ili tako nekom prostoru. 

[zbrujic]

Sad sam presluÅ¡ao i oba ISP albuma. Stvarno je u direktnom uporeÄ‘enju s CAN teÅ¡ko naći "jednakosti". 

No, i dalje je, možda samo zbog navike, kod mene to CAN atmosfera. 

 

@lupita

Te 2001., Damo jeste bio i u Barutani. Tada ga je pratila meni nepoznata nemaÄka postava. 

2005. je nekolicina nas iz NS zatekla zakljuÄana vrata DOBa (otkazan nastup DS + NeoÄekivana SIla). 

Posle je nastupio ponovo u NS Time-u 2006. godine, s hrvatima - Tena Novak. Tom prilikom je valjda bio u SKCu u BG. 

KonaÄno, 2011. (vetrovita letnja noć) je na Kalemegdanu pevao uz pratnju NeoÄekivane Sile. Valjda je zatim bio i na Paliću, onda kada je bio i Jaki s Friedmanom. 

 

Na netu nalazim i nastup iz marta 2003., s Cul De Sac (http://www.b92.net/music/events/e/damosuzuki-march2003.html).

Seća li se neko da je ovo održano? 

[zbrujic]

CAN ekipa je, posle CANa,, napravila nekoliko odliÄnih ploÄa. 

 

Recimo: 

 

David Sylvian & Holger Czukay - Flux + Mutability (1989) 

 

 

A stranu ploÄe (Flux), onu Å¡to poÄinje surfovanjem po radio talasima ("давление в МоÑкве"), Brian Eno, siguran sam, nije mogao miran da presluÅ¡a. 

UÄestvuju i Jaki i Karoli. I Stockhausen-ov sin (veze CANa i Stockhausen-a starijeg datiraju od pre CANa). 

[Nomimasen]

CAN ekipa je, posle CANa,, napravila nekoliko odliÄnih ploÄa. 

 

Recimo: 

 

David Sylvian & Holger Czukay - Flux + Mutability (1989) 

 

 

A stranu ploÄe (Flux), onu Å¡to poÄinje surfovanjem po radio talasima ("давление в МоÑкве"), Brian Eno, siguran sam, nije mogao miran da presluÅ¡a. 

UÄestvuju i Jaki i Karoli. I Stockhausen-ov sin (veze CANa i Stockhausen-a starijeg datiraju od pre CANa). 

 

Ovo moram Å¡to pre da nabavim. Hvala na sugestiji!

[zbrujic]

BaÅ¡ me interesuje hoće li ti ovo "leći". 

Isti dvojac (Sylvian-Czukay) ima i ploÄu "Plight and Premonition", neposredno pre. MeÄ‘utim, ona nema "Flux". 

[sondek]

Opasno przenje i dobro uhvacena atmosfera vremena koncerta

[zbrujic]

JoÅ¡ jedna interesantna post-CAN ploÄa: 

 

Irmin Schmidt - Impossible Holidays (1991) 

 

 

Irmin je posle CANa napravio dosta filmske muzike. Impossible Holidays nije filmska muzika (bar mislim da nije), ali bi mogla biti. 

Istina, album je dosta "razbacan", zvuÄi kao kompilacija. Rekao bih i da se sve vreme "Äuje" Serge Gainsbourgh. 

 

I ovde se okupio deo CANa: 

- Irmin Schmidt, vocals, keyboard and synthesizer ;

- Michael Karoli, guitars ;

- Jaki Liebezeit, drums ;

- Franck Ema-Otu, bass ;

- Peter Weihe, guitar ;

- Geoff Warren, saxophone, flute

[MRMOT]

Czukay + Wobble + Liebezeit = "Full Circle"

 

@zbrujuc

cudi me da nisi prvo pomenuo ovaj album, ako nista sto je Wobble sa cca 30% CAN-a na ovoj ploci 

 

 

Ovde je veoma jak uticaj Wobblea, mozda zbog karakteristicne bas linije.

 

[zbrujic]

Ćuti! Možda Vule Äita, a ja mu nikad nisam vratio ovu ploÄu. Ne podsećaj ga. 

[MRMOT]

Jest da je ovo CAN tema, ali ne mogu a da ne pomenem takodje u svojstvu Krauta i Kraftwerk iz perioda prva tri albuma.  Od 1970 do 1973. Svirajuci eksperimentalnu muziku uz pomoc "konvencionalnih" instrumenata na Kraftwerk i na Kraftwerk 2 albumima, nisu verovatno ni bili svesni koliko su bili Kraut i koliko uticaja su imali na ostale bendove.  Na Ralf und Florian uvode synth i drum makinu, pa ce ih to i odvesti na putanju po kojoj su i poznati...

Preporuka za prva tri albuma , od sveg srca!!!

 

Edit

red je da postavim neku slicicu:

 

Kraftwerk

 

Kraftwerk 2

 

Ralf und Florian

 

 

[MRMOT]

Ćuti! Možda Vule Äita, a ja mu nikad nisam vratio ovu ploÄu. Ne podsećaj ga. 

Neki dan dok smo slusali Circle i kaze da ima tu plocu. ...a nema pojma da je nema

[zbrujic]

PloÄa koja mnogo govori o ideji i okruženju koji su pratili nastanak CANa... 

 

Prvobitno izdata kao: 

Technical Space Composer's Crew - Canaxis 5 (1969), kasnije je preimenovana u: 

 

Holger Czukay & Rolf Dammers ‎– Canaxis. 

 

 

 

Dve podosta razliÄite trake (druga pod jaÄom Stockhausen-influencom): 

1. Boat-Woman-Song [17:28]

2. Canaxis [20:15]

(na CD izdanju je, nepotrebno /out of context/, dodata i jedna kratka stara Holgerova) 

 

Interesantno je da se Rolf Dammers viÅ¡e nikad nigde ne pominje. 

Primetiti i da je David Johnson (Stockausen-ov saradnik i ko-osnivaÄ CANa) Amerikanac. Nije se dugo zadržao u bandu. 

 

HeadHeritage

 

To understand this record, one needs to know a few things...

1) The year 1968 was a rather chaotic one in Europe. There were loads of protests, and the youth movement was spinning out some amazing cultural documents and changes that would repercuss for years and years.

2) The credits for this album say it was recorded at Inner Space. However, Holger's admitted that some of what we hear here was done on 'pirated' time in the Electronic Music Studios at WDR Köln.

3) The person in charge of the Electronic Music Studios at WDR Köln in 1968 was none other than Karlheinz Stockhausen, who at the time was finishing up "Hymnen" with the assistance of David Johnson.

4) David Johnson was an original member of Can, and even on "Monster Movie" there are a few bits that Holger credits to his assistance, notably the "vrrooongggg!" sound at the very beginning of "Father Cannot Yell", which was done at...you guessed it...the Electronic Music Studios at WDR Köln.

5) Karlheinz Stockhausen's works "Telemusik" and "Hymnen" used multitudes of inserted and altered ethnic recordings, "Telemusik" especially so.

6) Holger is one of Stockhausen's students.

 

OK, got all that? Now, this album might make a little more sense given those contextual bits. "Canaxis" was a 'side project' by Holger and collaborator Rolf Dammers in the early Can days. In one sense, it's related to the electronic music of its day. But in another, Holger took Stockhausen's 'einschuß' and transformation methods and pushed them farther, precursoring the art and craft we now call sampling. To anyone who's heard Stockhausen's classic electronic works from the 1960s, there's a very familiar ring to the sonic pallette used on this album, and for reasons that should be evident from the above.

 

"Boat-Woman-Song" starts off with a fragment of an Adam de la Halle piece that Can also used on occasion in their earliest gigs. But Holger takes the last bit, this "Dee, dee, dee, dee, dee" phrase and begins to loop it. This becomes the underpinning for the first and last sections of the composition. A wailing vocal then overlays this, and the electronics phase in and out in a drifting interplay. But then, out of nowhere, this bass-propelled groove develops. And over the top, Holger drops in some Vietnamese singers. It's this magic moment where we step away from just dropping bits of tape into the fray and into the first glimmers of sampling methodology. And it is nicely done, too. The rest of the track takes us back to the de la Halle loop, but now everything's been shifted downward in pitch and tempo. The electronics re-enter, more abstract than in the previous...well, we'll call it what it is...A section, and it's these drifting electronic tones, like pitch-shifted horns, that lead us out of the work.

 

"Canaxis" is somewhat different, and is more clearly indebted to Stockhausen's influence. A high gong sounds, static tones greet us, then there's this descending and ascending octave-shifting pitch thing that intrudes, and eventually becomes a working motif for the beginning. After a few minutes of these high-pitched tones and octave jumps, a gong strikes and we're into the next part...a male voice, possibly singing in Vietnamese but also just as likely (from the sound) to be Native American begins to sing as strange metal percussion and primitive horn sounds join in. This does NOT sound like yr. typ. WDR job...it's primitive, very neolithic-sounding, as if we'd been plunged from the electronics of the space age to the darkness of some stone-age cave. The voice gives way to the horns and scraping sounds, getting louder and louder as some static voice-sound starts to hold...impossibly long. There's a genuine sense of 'suspended time' here, as if we were under the influence of some ritual chemicals. Gutteral voices, nocturnal sounds. Soon, we're left with the soaring vocal stasis as koto music begins to play. Here, as in "Boat-Woman-Song", the electronics and the 'sample' merge into a singular whole, as if Holger has succeeded in creating some strange hybrid music that hovers in some imaginary space somewhere between Kyoto and Köln. Soon, the high tones trace their way back in, and the little 'descending/ascending' motif reappears like some strange birdcall. A low voice begins to hum, an echo of the middle section of this work, as everything slowly fades away like dissipating fog.

 

But the 'meat' of this...not only is this critical as a part of the whole Can mythos, it is in fact music that could easily stand alongside anything coming out of Europe's electronic studios during the 60s. It shows off the fact that Holger's not only got the chops, he's also got the technique. And clearly, this has to rank if not up there with the master's "Hymnen", then certainly alongside his "Telemusik" from which more than a little inspiration was clearly taken. It's beautiful, mysterious, moving stuff that's certainly part of the whole Krautrock thing, but also is a few notches above it to this day. 

[Nomimasen]

@zbrujic

 

PosluÅ¡ao sam Sylvian-Csukay album koji si ovde naveo. Korektno je, prikladno dobu u kom je nastalo ali daleko od toga da nosi istu vanvremensku dimenziju kao rani Can. Pada mi na pamet bar pet ambient ploÄa iz osamdesetih zbog kojih bih se ovoj vratio tek mnogo reÄ‘e. 

 

Canaxis nikada nisam Äuo ali nastojim! Znam ga kao strahovito bitan trenutak u susretu evropske avangarde i popa. 

 

 

 

Ovih dana ljuÅ¡tim Can viÅ¡e nego u bilo kom periodu u poslednjih petnaestak godina. Ono Å¡to mi se nameće je triptih Ege Bamyasi, Future Days i Soon Over Babaluma kao apsolutno neprevaziÄ‘ena celina. Magija. 

 

Dakle, definitivno preferiram Babaluma u odnosu na Tago Mago, by a wide margin. 

[zbrujic]

PosluÅ¡ao sam Sylvian-Csukay album koji si ovde naveo. Korektno je, prikladno dobu u kom je nastalo ali daleko od toga da nosi istu vanvremensku dimenziju kao rani Can. Pada mi na pamet bar pet ambient ploÄa iz osamdesetih zbog kojih bih se ovoj vratio tek mnogo reÄ‘e. 

 

Voleo bih da vidim kojih pet je u pitanju. 

 

Nisam iznenaÄ‘en, Å¡ta viÅ¡e joÅ¡ nisam naiÅ¡ao ni na koga ko bi delio moje oduÅ¡evljenje Flux-om. Ja se, opet, s Flux-om "družim" skoro 30 godina i svaka objektivnost je morala izbledeti. 

No, svakako nije bila namera da ovu muziku uporeÄ‘ujem s ranim CANom, ni po kom osnovu. Pominjući Eno-a, sugerisao sam "ravan" za uporeÄ‘ivanje/lociranje. 

U mom doživljaju, Flux je spojio dva "krila" Eno-ovog (neka bude, grubo) ambijentalnog rada: s jedne strane su Music for Airports (priželjkujem da ovo vidim meÄ‘u onih pet), možda i Discreet Music, a sa druge je No Pussyfooting (Fripp & Eno). 

 

P.S. Sad si me naterao da ponovo presluÅ¡am Babluma-u  

[Nomimasen]

Unutar ili u komšiluku vremenskog okvira koji smo spomenuli.

 

 

 

 

 

 

 

[zbrujic]

Uh, eto meni zanimacije za vikend, thanks.

Tri albuma nisam nikad sluÅ¡ao, a za Behrman-a se ne sećam da sam i Äuo. 

[zbrujic]

Biće da nikad ranije nisam dao pravu priliku B-strani Babaluma-e. 

 

A1 Dizzy Dizzy

A2 Come sta, La Luna

A3 Splash

B1 Chain Reaction

B2 Quantum Physics

 

A-strana je ono Å¡to sam doneo kao predubeÄ‘enje u ponovno presluÅ¡avanje ploÄe, ovih dana. I opet nisam oduÅ¡evljen. 

Sve tri numere jesu na neki naÄin catchy, ali ni jedna nije prava CAN traka. Odsustvo Suzukija joÅ¡ i najmanje smeta, iako ne mogu reći da su ga Karoli i Schmidt na pravi naÄin zamenili (ili Czukay-a treba kriviti za intervencije na snimku vokala). Problem je Å¡to malo toga povezuje te tri numere. Interesantan, ali za CAN standarde i priliÄno "obiÄan", uvodni reggae (Dizzy Dizzy) se, grubim prelomom, nastavlja oÄigledno Czukay-evskom (Czukay reggae), pomalo creepy (ima neÄeg i zlog u njoj), crno-belo-filmskom, mutnom, Come sta, La Luna. Splash, koji, istina, jedini traje dovoljno dugo da nagovesti neku vrst opuÅ¡tenosti, je, pak, neki latino-jazz-fusion brzog tempa, u kojem se lako izgube povremene CAN-intervencije, Äak improvizacije Äini mi se. 

Mnogo toga Å¡to bih kao najbolje izdvojio kod prethodnih albuma: flow, (kvazi-)opuÅ¡tenost, neobiÄnost, funk-sloj... ovde nedostaje. 

 

MeÄ‘utim, B-strana je drugaÄija. Chain Reaction jeste pravi CAN jam, koji prolazi kroz nekoliko atmosfera, Äuvajući, ma jeste, disco ritam i CAN-monotonost sve dok ne "potone" u, s njim lucidno spojenu, Quantum Physics, koja se može doživeti kao jako dugaÄak zavrÅ¡etak prethodne. KonaÄno i dobar vokal (valjda je Karoli u pitanju). Žao mi je Å¡to B-strana traje samo dvadesetak minuta. 

 

Izbor Tago Mago ili Babluma smo u ovoj temi malo i veÅ¡taÄki postavili kao važno pitanje.

Rekoh već da Tago Mago držim za predugaÄak (ume iz "transa" da preÄ‘e u nezainteresovanost), ali mi je i priliÄno jasno kako se preko njega stiže do briljantnih naslednika. Babaluma... sluÅ¡aću je joÅ¡. 

[Nomimasen]

Uh, eto meni zanimacije za vikend, thanks.

Tri albuma nisam nikad sluÅ¡ao, a za Behrman-a se ne sećam da sam i Äuo.

Molim lepo! Dopada mi se dinamika razmene preporuka.

The Necks su nemoguće dobri, za Äim god da posegneÅ¡. Ono Å¡to sam naveo je prvi album iz 1989. Uradili su mnogo toga i sve je potpuno briljantno. Smatram ih jednim od najvažnijih bendova danaÅ¡njice. Ili uopÅ¡te.

SliÄno važi i za preostalo, sve bi bila neka poÄetna referenca.

Moga bih pisati petnaest postova o samo jednoj ploÄi ili muziÄaru od pomenutih. Suzdržavam se ovde. Biće novih tema.

[zbrujic]

The Necks su nemoguće dobri, za Äim god da posegneÅ¡. 

 

Necks su mi dugogodiÅ¡nji prijatelji. Onaj, pomalo nervozni, Aether je Äesto u playlisti za letnjih noći. 

Ovaj O'Rourke-ov Long Night sam nedavno "otkrio" u drone-traganjima.

Radujem se presluÅ¡avanju ostatka.