Aleksandar75

Uticaj transporta na zvuk

Recommended Posts

To samo po sebi demantuje Å¡ta si rekao.

Å to se tiÄe drugih izjava, tipa Firewire, gde kasnite jedno pola decenije, jer se Firewire prevaziÅ¡ao, i Apple ga menja sa Thunderbolt. Intel tehnologijom, koja je originalno zamiÅ¡ljena da radi s optiÄkim vlaknima, ali su doÅ¡li do zakljuÄka da je preskupo. Pa su isprva na bakru. Gde je opet samo brzina, protok i fleksiblonst upotrebe za viÅ¡e svrha u pitanju.

Da li si uopÅ¡te shvatio zbog Äega je pomenut Firewire? Da li ti je poznat termin galvansko odvajanje? Da li ti je poznato da je Firewire studio standard? 

 

Za našu primenu, kroz Thunderbolt na žalost ne mogu da se izvedu pojedini signali.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Å to se tiÄe drugih izjava, tipa Firewire, gde kasnite jedno pola decenije, jer se Firewire prevaziÅ¡ao,  

Obavesti Weiss,izgleda da nemaju kalendar

Share this post


Link to post
Share on other sites

I opet se vraćamo na poÄetak...

Magic smatra da su nule i jedinice nule i jedinice, tj. ili ga ima ili ga nema. I koliko vidim niÅ¡ta ga neće ubediti da se binarni kod ne može dosledno i uvek identiÄno transformisati u talas (zvuk).

Share this post


Link to post
Share on other sites

inaÄe problem kod narezanih nije samo u zvuku već i ograniÄeni vek trajanja posle 10 ili viÅ¡e godina i polako nestaje zapis zato prerežite vaÅ¡e narezane, a inaÄe narezivanje je sport za siromaÅ¡ne nacije kao srbija tako da to u svetu samo prave kompilacije za žurke i td. nikad strimovanje flacovi mp3 nemože da zvuÄe kao originalni cd a i medju nima ima razlike remaster i sl.

 

Stara zabluda o ogranicenom veku trajanja rezanaca.

Nebrojeno puta opovrgnuta.

Kvalitetni diskovi nisu jeftini, i to je jos jedan izdatak, za razliku od pustanja preko PC-a gde tog dodatnog troska nema.

Toliko o sportu za siromasne.

Share this post


Link to post
Share on other sites

To samo po sebi demantuje Å¡ta si rekao.

Ðјде, објаÑни шта Ñи хтео овим да кажеш.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ðјде, објаÑни шта Ñи хтео овим да кажеш.

Da ako DTS i DD nemaju razliku, ne može ni PCM da ima. DTS i DD su samo codec.

 

Da se vratim na pitanje originalno od teme, minimalni uticaj. I na tvom mestu bih uzeo bolji DAC, koji mogu da povežem i sa raÄunarom po potrebi,

a CD player zadržao i povezao, i ne bih brinuo o uglavnom nepostojećim problemima.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Очигледно ти није јаÑна материја како Ñе преноÑи пцм а како ДД, ДТС Ñтримови. Ðезнање или неукоÑÑ‚...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Decoding se deÅ¡ava u resiveru za DTS i DD, dok ovako saÅ¡ljeÅ¡ već decodovan. Onda taj DTS i DD isto postaje PCM da bi se poslali u sam DAC Äip, jer DAC Äipovi mogu da prime samo PCM ili DSD stream.

Sada, moje pitanje ide, gde tu PCM pogubi bitove, i preciznost istih, dok DTS i DD ne?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Malo je problematiÄno kada tvorac formata izvodi dokaze koji idu njemu u prilog. Nema teorije da zapis (bilo anlogni bilo digitalni) u potpunosti odgovara originalu. Å to se blind testova tiÄe uveren sam da bi stvarno slepa osoba prepoznala razliku. JoÅ¡ uvek se snima na magnetofonima, nažalost sve reÄ‘e.

Upravo o tome pricam i sproveden je double blind test koji iskljucuje sve pojave (kao sto je placebo) koje kod "obicnog" blind testa postoje. Naravno nisu u testu ucestvovali tvorci formata sa namestenom publikom vec potpuno "neutralni" parovi usiju. Zakljucak testa je bio da nikakva zvucna razlika na postoji po pitanju transparentnosti, dinamike, frekventnog opsega itd u odnosu na original zvuk. Znam da mnogi ne veruju u ovo ali slobodno potrazite neki info na netu. Opet kazem sproveden je double blind test i pogledajte na wikipediji sta je to i kako se sprovodi i dali rezultati takvog testa uopste mogu da se dovedu u pitanje. Dakle neko tvrdi da razlike mora da ima u svakom slucaju bez ikakvih dokaza da dokaze tu tvrdnju dok sa druge strane postoji neko ko je dokazao u pomenutom testu da razlike nema. Kome verovati??

Ali jos uvek mi niko nije dao odgovor na pitanje sa prve strane, dakle zasto se vrhunski BD plejeri ne smatraju iole ozbiljnim uredjajima?Pre nekih mesec dana sam imao prilike da slusam "Grrr" albume (diskografija Rolingstonsa) koji dolaze sa 96KHz/24-bit kvalitetom i na par sajtova (koji se inace bave review testovima HiRes izdanja) su napomenuli da je zvuk primetno bolji negi na (naravno original) Audio CD-u. Takvih albuma ima na stotine i dostupni su za down ukoliko neko nema mogucnost da ih kupi kod nas. Ali i dalje mnogi koji pricaju o cujnim razlikama koje su veoma primetne ne priznaju razliku izmedju 44.1/16 i 96/24. Dakle pitanje u vezi sa temom: sa jedne strane BD plejer od 1.5 kg (omiljen kod audiofila) cita narezani HiRes Flac na primer, a sa druge strane CD plejer (oni tenkici od 10-tak kg) citaju original CD i oba se koriste kao transport. Koji od njih ce dati bolji zvuk i zasto??

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ali jos uvek mi niko nije dao odgovor na pitanje sa prve strane, dakle zasto se vrhunski BD plejeri ne smatraju iole ozbiljnim uredjajima?Pre nekih mesec dana sam imao prilike da slusam "Grrr" albume (diskografija Rolingstonsa) koji dolaze sa 96KHz/24-bit kvalitetom i na par sajtova (koji se inace bave review testovima HiRes izdanja) su napomenuli da je zvuk primetno bolji negi na (naravno original) Audio CD-u. Takvih albuma ima na stotine i dostupni su za down ukoliko neko nema mogucnost da ih kupi kod nas. Ali i dalje mnogi koji pricaju o cujnim razlikama koje su veoma primetne ne priznaju razliku izmedju 44.1/16 i 96/24. Dakle pitanje u vezi sa temom: sa jedne strane BD plejer od 1.5 kg (omiljen kod audiofila) cita narezani HiRes Flac na primer, a sa druge strane CD plejer (oni tenkici od 10-tak kg) citaju original CD i oba se koriste kao transport. Koji od njih ce dati bolji zvuk i zasto??

 

DVD i BD plejeri su pravljeni sa naglaskom na video reprodukciju, dok je audio sekciji poklonjeno manje pažnje i ulaganja i samim tim kvalitet reprodukcije zvuka zaostaje. DVD i BD plejeri mogu biti odlični transporti kada se digitalnom vezom povežu na DAC, samostojeći ili integrisani u nekom viÅ¡ekanalnom ili stereo pojačalu. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Oppo 105 је универзалац, направљен као тенк.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li transport utiÄe na zvuk može se proveriti eksperimentima s podlogom. Ostaje dilema da li reaguje elektronika ili mehanika. Reaguje i jedno i drugo, ali većina će zakljuÄiti da je u pitanju transport. I biće u pravu, delimiÄno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Stara zabluda o ogranicenom veku trajanja rezanaca.

Nebrojeno puta opovrgnuta.

Kvalitetni diskovi nisu jeftini, i to je jos jedan izdatak, za razliku od pustanja preko PC-a gde tog dodatnog troska nema.

Toliko o sportu za siromasne.

govorim iz liÄne kolekcije joÅ¡ pre bombardovanja imao sam rezaÄ tada su bili samo kvalitetni mediji verbatim tdk i sl. neki su postali neÄitljivi tako da možeÅ¡ da ÄitaÅ¡ teoriju ja imam liÄno iskustvo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

DVD i BD plejeri su pravljeni sa naglaskom na video reprodukciju, dok je audio sekciji poklonjeno manje pažnje i ulaganja i samim tim kvalitet reprodukcije zvuka zaostaje. DVD i BD plejeri mogu biti odliÄni transporti kada se digitalnom vezom povežu na DAC, samostojeći ili integrisani u nekom viÅ¡ekanalnom ili stereo pojaÄalu. 

Sa time se slazem i mislio sam na ulogu koriscenja kao transport. Mogucnosti DVD formata po pitanju audio i video zapisa su dosta skromnije u odnosu na BD i po pitanju kvalitetnijih audio formata ne bi zadovoljio potrebe zahtevnijih korisnika ali za BD na primer jednostavno mi je cudno da mnogi beze od takvih uredjaja koji opet mogu mnogo toga u kombinaciji sa DAC-om. Naravno jos bolje ukoliko amp ili risiver u sebi ima neki vrhunski DAC.

 

Pocetni modeli CD plejera kod nas kostaju malo manje od 30000 din (oko 28K) dok se za taj novac moze naci BD srednje klase. Oni vrhunski kostaju opet daleko, daleko manje nego neki opet vrhunski CD plejer koji opet ako se bude koristio kao transport ne moze opravdati svoju cenu ni na koji nacin.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Osim mehanizma transporta bitan je i interfejs kao i klokovi. O napajanju da ne govorimo. A to je da kažemo uglavnom jadno urađeno. Kako god mislim da je PC dosta bolji kao transport.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Auh, koja paljba (ariljerijska) :) .

 

Sad cu ja dodatno da dosolim na temu CD vs. BD player. Moj skromni Denon DCD-485 ima nesto sto se pise "8x oversampling". Pretpostavljam da svi znamo sta je to.

Evo da potkrepim citatom, da ne bude da pricam u vetar:

 

Digital converter: PCM1735, Delta Sigma multi bit, 8 x oversampling

 

Da bi uopste radio oversampling, uredjaj mora imati i buffer, zatim citanje medija brze od 1x (bar 4x) itd.itd. Naravno, sve ovo vazi/radi kad se procitano strimuje na ugradjeni DAC. Kad se ide na sirovi izlaz (kod mene optical) pretpostavljam da se to iskljucuje (zapravo ne znam).

Kako stoji stvar sa BD uredjajima? Pogotovo kad se vec cita neki "jaci" format tipa 24bits..?

 

Pozz ;)

 

P.S. Ako treba, pojasnicu pojam oversampling-a; nema ljutis, nismo svi familijarni sa "digitalijom".

Share this post


Link to post
Share on other sites

govorim iz liÄne kolekcije joÅ¡ pre bombardovanja imao sam rezaÄ tada su bili samo kvalitetni mediji verbatim tdk i sl. neki su postali neÄitljivi tako da možeÅ¡ da ÄitaÅ¡ teoriju ja imam liÄno iskustvo.

Pa i ja pricam iz licnog iskustva.

97. je TDK sa izabranom muzikom (14-15 zeljenih numera bez kompresije) kostao 10 maraka. Evo ih ovde sljakaju bez greske.

Vise puta ponavljana tema gde vecina uvek iznosi argumente u korist dugovecnosti CD-a.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Digital converter: PCM1735, Delta Sigma multi bit, 8 x oversampling

 

P.S. Ako treba, pojasnicu pojam oversampling-a; nema ljutis, nismo svi familijarni sa "digitalijom".

Ja mislim da se ovde, kao i kod svih CD plejera uopšte, ne radi o višestrukoj brzini čitanja nego o osmostrukoj frekvenciji uzorkovanja u dekoderu, kada su podaci već baferovani, i interpolacijom dodatnih bitova, čime se dobija oversempling koji delimično liči na apsempling.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...

  • Forum Statistics

    • Total Topics
      26,312
    • Total Posts
      342,922