Akustika (prostorija), pozicioniranje zv. kutija i sl.

[Father]

Pa nije ravna sa zadnje strane, a sa prednje je baÅ¡ i dobro Å¡to je idealno ravna povrÅ¡ina, uzimajući u obzir da su moje ne_kutije zapravo open baffle zvuÄnici koji ozbiljno sviraju unazad koliko i napred.

Iz tog razloga sam prećutno i oÄekivao ovakav uticaj, ali nisam mogao da budem apsolutno siguran u to. Na slici koju sam postavio se jasno vidi dobar niz roze zvuÄnih pravaca koji ostaju iza zvuÄnika, a i nastali su kao kontrafazni talas iza zvuÄnika ....?

[Father]

Da dodam da mi je najbolja pozicija TV-a po dubini upravo kada se ektan nalazi u preseku produženih linija prednjih ploÄa zvuÄnika. PoÅ¡to su meni prednje ploÄe zarotirane za 7.5 stepeni na unutra, pozicija TV-a je na 15 cm povuÄena od prednje ivice police. PovlaÄenjem unazad dobijam manje definisan bass.

 

Posle par nedelja sluÅ¡anja dodao bih da sam u momentu prve instalacije TV-a sluÅ¡ao promene pri pomeranju istog u nazad. Pre jedno nedelju dana sam TV pomerio 3 cm u napred tako da se proejekcije prednjih ploÄa ne seku u jednoj taÄki na liniji ekrana već su malo razdvojene. Boljitak je usledio u smislu izoÅ¡trenijeg fokusa i bolje prisutnosti instrumenata. Nijansica jeste mala, ali je uoÄljivo Äujana. ÄŒudno ovo zvuÄi?, možda da kažem "uuÅ¡ljivo Äujana" ali onda je bezveze. 

 

Trenutno sam napravio oblice od kartonske kutije TV-a preÄnika 30cm a visine 110cm i postavio ih na taÄke iza zvuÄnika (sa slike prethodno postovane), a ispod prozora. Ne zamerite za materijal, namera je provizorno napraviti difuzer i uoÄiti naznake boljitaka.

 

Ima ih i popriliÄno utiÄu na "pitomljenje" sredine i visine a umanjuju mućenje basa, posebno na izuzetno basovito snimljenim albumima, na kojima se ima navika reći "nije neÅ¡to snimljen bass, malo muti". Svako je bar jednom imao sliÄnu izjavu.    ... a sigurno ima i onih koji nisu 

 

Svakako, ako se po jutru dan poznaje, biće posla meni u izradi luÄnih difuzera. Tu svakako mislim i da uvedem one sa slike koji se nalaze na mestu prvih refleksija ispred zvuÄnika. (crvene taÄke na boÄnim zidovima)

 

Ja ću nastaviti da izveÅ¡tavam o novim iskustvima  

[damic]

Room Measurement Tutorial for Dummies

 

http://www.whatsbestforum.com/showthread.php?17765-Room-Measurement-Tutorial-for-Dummies-Part-1

 

Ubedljivo najbolji osnovni tutorijal za REW program (Room EQ Wizard) na koji sam naisao. Za shvatanje osnovnih pojmova potreban je samo laptop.

 

Naprednije koriscenje zahteva merni mikrofon sa preampom sto se moze nabaviti za nekih 100-150 evrica pa navise.

[mrspis]

http://www.mh-audio.nl/user/DownloadAC.asp

jedan od najboljih slobodno dostupnih softvera

[damic]

Odlicno predavanje

 

 

Floyd Toole - Sound reproduction – art and science/opinions and facts

 

 

 

 

[Aibo]

Pogledah ceo video veÄeras. Lepo je objasnio kako loÅ¡e postavljeni ili nepotpuni testovi mogu da izrode neke potpuno pogreÅ¡ne zakljuÄke. TakoÄ‘e je jako zanimljiva priÄa o zaÄaranom krugu produkcije i reprodukcije.

[vdzele]

Vezano za video snimak koji je dao Damic.

 

To izlaganje je potvrdilo moja neka iskustva.

 

1. Najbitnije je srediti zvuÄnike. Floyd Toole je pokazao u nekoliko primera frekventnih karakteristika jako skupih zvuÄnika koje su testeraste / ne balansirane. Neki od tih zvuÄnika su vredni i po 20,000 dolara. To pokazuje da “koliko para toliko muzike†NE VAŽI za audio svet.

 

Zapravo, po mom miÅ¡ljenju, to se namerno i radi. Ne balansirani zvuÄnici povlaÄe za sobom da vi stalno menjate uredjaje / kablove dok ne dobijete “virtualni balansâ€. Ono Å¡to je vaÅ¡oj percepciji najpovoljnije. Ali i ta percepcija je netaÄna / varka, to je jedan od zakljuÄaka izlagaÄa. Vi ste u zaÄaranom krugu gde gubite puno para.

 

Balansirani zvuÄnici su samo jedan važan preduslov da će te u krajnjem rezultatu dobiti dobar zvuk u sobi. Tako da je bitno kupiti balansirane, pa makar one bile i 50 eura, ili pak postojeće odneti na upgrade.

 

2. Soba je druga po važnosti komponenta. Soba u biti pojaÄava negativne karakteristike zvuÄnika ali dodaje i svoje. Zapravo ono Å¡to mi Äujemo jeste frekventna karakteristika zvuÄnika koja je sabrana sa krivom sobe. DeÅ¡ava se da soba nulira negativne delove zvuÄnike, ili pak da ona doda u krajnem zbiru svoju negativnu karakteristiku.

 

Iz tih razloga je potrebno i sobu balansirati. Krajnja frekventna karakteristika, zbir zvuÄnika i sobe, bi trebala biti ravna. Za balansiranje sobe je preduslov da imate balansiran zvuÄnik. Ovaj redosled je bitan. Ako vam je temelj kriv, nikad nećete dobiti kuću kako valja. Na strani 19 ove teme sam dao neka moja zapažanja u vezi akustike sobe, kako je treba srediti:

 

http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/27281-akustika-prostorija-pozicioniranje-zv-kutija-i-sl/page-19

 

3. Predhodne dve stavke su najbitniji preduslov za dobar zvuk, ali opet ne i dovoljan. Na trećem mestu bi stavio pojaÄala / muziÄki izvor / strujni filter. Na Äetvrtom mestu bi stavio kablove, oni su najmanje bitni. Koliko su vam prve dve stavke balansirane - toliko vam kablovi imaju manju ulogu, tj manje para će te davati u stalnom menjanju kablova. Ako su vam prve stavke van balansa, onda kablovi mogu da prave velike promene – Å¡to je jako loÅ¡e – na loÅ¡em ste putu. Isto važi i ako menjate pojaÄala / cd / dac. U menjanju oni će praviti manju razliku u zvuku kad su vam prve dve stavke u balansu.

 

4. Dobar uvid u audio zapis je moguće dobiti tek kad ceo lanac stavite u balans. Do tada, zakljuÄke koje izvlaÄimo od jedne pesme, a u razliÄitoj produkciji (japanska, ameriÄka, engleska,...), su upitnog karaktera.

[jager]

Vezano za video snimak koji je dao Damic.

 

To izlaganje je potvrdilo moja neka iskustva.

 

1. Najbitnije je srediti zvuÄnike. Floyd Toole je pokazao u nekoliko primera frekventnih karakteristika jako skupih zvuÄnika koje su testeraste / ne balansirane. Neki od tih zvuÄnika su vredni i po 20,000 dolara. To pokazuje da “koliko para toliko muzike†NE VAŽI za audio svet.

 

Zapravo, po mom miÅ¡ljenju, to se namerno i radi. Ne balansirani zvuÄnici povlaÄe za sobom da vi stalno menjate uredjaje / kablove dok ne dobijete “virtualni balansâ€. Ono Å¡to je vaÅ¡oj percepciji najpovoljnije. Ali i ta percepcija je netaÄna / varka, to je jedan od zakljuÄaka izlagaÄa. Vi ste u zaÄaranom krugu gde gubite puno para.

 

Balansirani zvuÄnici su samo jedan važan preduslov da će te u krajnjem rezultatu dobiti dobar zvuk u sobi. Tako da je bitno kupiti balansirane, pa makar one bile i 50 eura, ili pak postojeće odneti na upgrade.

 

2. Soba je druga po važnosti komponenta. Soba u biti pojaÄava negativne karakteristike zvuÄnika ali dodaje i svoje. Zapravo ono Å¡to mi Äujemo jeste frekventna karakteristika zvuÄnika koja je sabrana sa krivom sobe. DeÅ¡ava se da soba nulira negativne delove zvuÄnike, ili pak da ona doda u krajnem zbiru svoju negativnu karakteristiku.

 

Iz tih razloga je potrebno i sobu balansirati. Krajnja frekventna karakteristika, zbir zvuÄnika i sobe, bi trebala biti ravna. Za balansiranje sobe je preduslov da imate balansiran zvuÄnik. Ovaj redosled je bitan. Ako vam je temelj kriv, nikad nećete dobiti kuću kako valja. Na strani 19 ove teme sam dao neka moja zapažanja u vezi akustike sobe, kako je treba srediti:

 

http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/27281-akustika-prostorija-pozicioniranje-zv-kutija-i-sl/page-19

 

3. Predhodne dve stavke su najbitniji preduslov za dobar zvuk, ali opet ne i dovoljan. Na trećem mestu bi stavio pojaÄala / muziÄki izvor / strujni filter. Na Äetvrtom mestu bi stavio kablove, oni su najmanje bitni. Koliko su vam prve dve stavke balansirane - toliko vam kablovi imaju manju ulogu, tj manje para će te davati u stalnom menjanju kablova. Ako su vam prve stavke van balansa, onda kablovi mogu da prave velike promene – Å¡to je jako loÅ¡e – na loÅ¡em ste putu. Isto važi i ako menjate pojaÄala / cd / dac. U menjanju oni će praviti manju razliku u zvuku kad su vam prve dve stavke u balansu.

 

4. Dobar uvid u audio zapis je moguće dobiti tek kad ceo lanac stavite u balans. Do tada, zakljuÄke koje izvlaÄimo od jedne pesme, a u razliÄitoj produkciji (japanska, ameriÄka, engleska,...), su upitnog karaktera.

 

Napokon jedan dobar zakljuÄak s kojim se slažem u cijelosti .

[Delija]

Nema potrebe da citiras post iznad svog...

[Vise njih TUPI KO UD ;)]

Vezano za video snimak koji je dao Damic.

 

To izlaganje je potvrdilo moja neka iskustva.

 

1. Najbitnije je srediti zvuÄnike. Floyd Toole je pokazao u nekoliko primera frekventnih karakteristika jako skupih zvuÄnika koje su testeraste / ne balansirane. Neki od tih zvuÄnika su vredni i po 20,000 dolara. To pokazuje da “koliko para toliko muzike†NE VAŽI za audio svet.

 

Zapravo, po mom miÅ¡ljenju, to se namerno i radi. Ne balansirani zvuÄnici povlaÄe za sobom da vi stalno menjate uredjaje / kablove dok ne dobijete “virtualni balansâ€. Ono Å¡to je vaÅ¡oj percepciji najpovoljnije. Ali i ta percepcija je netaÄna / varka, to je jedan od zakljuÄaka izlagaÄa. Vi ste u zaÄaranom krugu gde gubite puno para.

 

Balansirani zvuÄnici su samo jedan važan preduslov da će te u krajnjem rezultatu dobiti dobar zvuk u sobi. Tako da je bitno kupiti balansirane, pa makar one bile i 50 eura, ili pak postojeće odneti na upgrade.

 

2. Soba je druga po važnosti komponenta. Soba u biti pojaÄava negativne karakteristike zvuÄnika ali dodaje i svoje. Zapravo ono Å¡to mi Äujemo jeste frekventna karakteristika zvuÄnika koja je sabrana sa krivom sobe. DeÅ¡ava se da soba nulira negativne delove zvuÄnike, ili pak da ona doda u krajnem zbiru svoju negativnu karakteristiku.

 

Iz tih razloga je potrebno i sobu balansirati. Krajnja frekventna karakteristika, zbir zvuÄnika i sobe, bi trebala biti ravna. Za balansiranje sobe je preduslov da imate balansiran zvuÄnik. Ovaj redosled je bitan. Ako vam je temelj kriv, nikad nećete dobiti kuću kako valja. Na strani 19 ove teme sam dao neka moja zapažanja u vezi akustike sobe, kako je treba srediti:

 

http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/27281-akustika-prostorija-pozicioniranje-zv-kutija-i-sl/page-19

 

3. Predhodne dve stavke su najbitniji preduslov za dobar zvuk, ali opet ne i dovoljan. Na trećem mestu bi stavio pojaÄala / muziÄki izvor / strujni filter. Na Äetvrtom mestu bi stavio kablove, oni su najmanje bitni. Koliko su vam prve dve stavke balansirane - toliko vam kablovi imaju manju ulogu, tj manje para će te davati u stalnom menjanju kablova. Ako su vam prve stavke van balansa, onda kablovi mogu da prave velike promene – Å¡to je jako loÅ¡e – na loÅ¡em ste putu. Isto važi i ako menjate pojaÄala / cd / dac. U menjanju oni će praviti manju razliku u zvuku kad su vam prve dve stavke u balansu.

 

4. Dobar uvid u audio zapis je moguće dobiti tek kad ceo lanac stavite u balans. Do tada, zakljuÄke koje izvlaÄimo od jedne pesme, a u razliÄitoj produkciji (japanska, ameriÄka, engleska,...), su upitnog karaktera.

 

Previse uprosceno posmatranje kompletnog lanca.

Prijemcivo deluje mada nije sve tako crno-belo.

[den!s]

Evo jedne zahebancije

 

http://twistedsifter.com/videos/guy-sings-same-song-in-15-different-environments-to-experiment-with-sound/

[Zexx]

Evo jedne zahebancije

 

http://twistedsifter.com/videos/guy-sings-same-song-in-15-different-environments-to-experiment-with-sound/

Zaludan um, đavolje igralište...

[vdzele]

On 9/6/2015, 8:32:57, zveroguster said:

Previse uprosceno posmatranje kompletnog lanca.

Prijemcivo deluje mada nije sve tako crno-belo.

Nisam siguran odakle si dobio utisak da sam želeo sve da ofarbam u crno belo. Naravno da nije sve tako, ali je napredak izuzetan kad se samo ovi prosti saveti prate.

 ------------------------------------

Ja ću ipak ostati pri stavu da mnoge stvari se mogu unaprediti ovim prostim koracima. To potvđuju i moji drugovi koji su isto uradilu kao ja kod sebe. Bez akustičkog tretmana mnogo toga se baca u vodu. Bolje je uložiti par stotina eura u 5-10 difuzora nego na hiljade u opremu.

Već sada imate na kupujemprodajem difuzore koji ljudi prave. Mada možete daleko jeftinije proći ako samo budete malo agilniji i kupite brezovu šperploču debljine 8-9mm na nekom stovarištu i nađete preciznog majstora. Ne moraju kompleksni difuzori da budu, bilo kog oblika će raditi veliki posao. Ideja ima bezbroj na internetu, ukucajte sound diffuser u pretraživač.

Difuzija daje najviše rezultata u tehničkom unapredjenju akustičke slike nego na njenu umetničku stranu. Ako ste prinuđeni da vam zvučnici budu blizu zadnjeg zida, onda oni igraju najveću ulogu. Oni virtuelno produbljuju sliku, to je isto kao da fizički pomerate zid unazad. Ako su zvučnici dosta odmaknuti od zadnjeg zida onda se njihova ulogu smanjuje. Isto važi i za zid iza vas gde sedite.

 Osim dubinskog i 2D pozicioniranja instrumenata, oni daju i jasnu konturu instrumenta kao i "ispunjenost mesa" instrumenta. Ovo zadnje ne može da postigne ni jedan HI FI sistem u sobi koja nema akustičkog tretmana. Ljudi daju silne pare u uređaje da bi ovo postigli ali ne znaju da se protiv fizike ne mogu boriti. Žao mi je ljudi koji kače svoje slike sa opremom a predstave nemaju da im oprema može raditi daleko bolje u akustičkoj sobi. Kao primer na čega mislim dajem link ispod. Iz mog iskustva sam siguran da u ovako skučenoj sobi ovi uređaju ne mogu dobro da sviraju. Ovo je jedan tipičan primer bačenih para. Još je tužnije da mu zvuk obično recenzira osoba koja ima istu situaciju kod sebe u sobi.

http://audiocore.server-shared.com/mrf.html

 Druga karakteristika koju takođe možete unaprediti difuzijom je njena muzikalna strana. Primećujete da muzičku sliku delim na tehnički deo i muzikalni (umetnički dojam). Difuzija isto može da igra značajnu ulogu i ovde ali ne toliko koliko na tehničkom planu. Muzikalni (subjektvni) deo se menja odabirom vrste drveta. Nemojmo zaboraviti da je zapadna aristokratija tokom istorije stavljala drvo u svoje enterijere. Drvo nije imalo samo svoju estetsku stranu već su se ljudi tu osećali mnogo prijatnije jer je zvuk u takvim sobama bio topliji. Ja preporučujem brezu jer su se neki od najboljih svetskih instrumenata pravili od nje.

 Isto tako treba imati u vidu da su se mnoge HI FI komponente razvijale u prostorijama koje su akustički izbalansirane. Svako njihovo unošenje u debalansiran prostor dovodi do beskonačne igre balansa / kontrabalansa sa drugim uređajima u lancu. Najidealnije bi bilo kad bi mogli da iskopiramo akustiku sobe i ceo HI FI lanac gde je vršeno završno testiranje. Mada i ovo ne mora da bude zadnje što bi mogli da uradimo jer je svaki lanac kalibrisan naspram osećaja samog proizvođača. Svako od njih daje svoj neki subjektivni pečat koji se gravira u brend proizvoda. Tu pre svega mislim na muzikalnu (umetničku) komponentu uređaja. Na ovoj komponenti proizvođači nas najviše varaju i uzimaju para.

 Što je brend skuplji, to mu je muzikalna strana bolja (subjektivno gledajući). To je moj neki stav na osnovu iskustva. Mišljenja sam da se dobra tehnička strana može postići za dosta manje para u odnosu na muzikalnu. Idealno reprodukovati tonalitet stradivarius violine je mnogo teže nego prezentovati njenu prostornu fiziku. Na osnovu ove analogije se može reći da neki HI FI lanac ne može idealno sve da reprodukuje već samo ono za čega je kalibrisan. Ne može Yamaha klavir da svira onako kako to radi Steinway. U biti bi morali da menjamo neke komponente u lancu ako želimo što bližu reprodukciju za pojedine produkcije. Naravno za ovako nešto niko od nas nema para. To ostavljamo pravim poznavaocima koji imaju para.

Izdvojio bi jedan intervju koji je dao Alan Parsons. Tu je na vrlo malom prostoru guru audio inženjeringa bukvalno demistifikovao skoro sve zablude u vezi HI FI-a. To je bukvalno jedan hladan tuš za sve brendomane i HI FI filozofe / romantičare.

http://www.cepro.com/article/beatles_pink_floyd_engineer_alan_parsons_rips_audiophiles/

 Prevešću dva vrlo bitna momenta iz ovog teksta:

"Mišljenja sam da u svakodnevnom okruženju, ljudi koji imaju naprednu opremu ne obraćaju dovoljno pažnje na sobnu akustiku. Profesionalci će kao prioritet staviti akusitiku sobe i uraditi sve potrebne tretmane da zvuk u sobi bude ispravan. Svet HI FI daje manji značaj sobnoj akustici i stavlja opremu kao prioritet, oni više gledaju na brendove i njihovu reputaciju."

 "Mislim da kritičari dovoljno ne cene da ima dosta i u sreći u dobijanju dobrog zvuka. Nije sve u opremi, frekventnom odzivu i kompresiji. Sve je u kvalitetu muziciranja, pisanju pesama i u zvuku koji dolazi do mikrofona.... to je krucijalno. Često se kaže: Đubre unutra, đubre napolju. Tako da ako je to slučaj nećete dobiti dobar snimak.

 Određeni umetnik, ili pesma, ili stil muzike će zvučati na određeni način. Besmisleno mi bi bilo da snimim Jonas Brothers tehnikama i procedurama koje ja normalno koristim"

U ovoj drugoj stavci ono spominje sreću. Nije nikakva tajna da se u produkciji Dark Side najviše obraćalo pažnje na akustiku prostora gde se snimalo. Najviše vremena je u tu otišlo. Pomeri ovo, izbaci / dodaj ovo. Sve u cilju da zvuk koji se generisao muziciranjem bude što kvalitetniji pre nego što dođe do mikrofona. Do ove sreće se dolazi samo probama, besomučnim probama u ovom slučaju. Tu nema gotovih recepata niti neke konačne naučne formule.

Kod mene u dnevnoj sobi zvučnici stoje na razmaku od 2m, od jednog visokotonca do drugog. Kad pomerim malo trpezarijski astal i zvučnike raširim na 3 metara - zvuk bi eksponencijalno odskočio nabolje. U biti imamo nekoliko prostih akustičkih pravila, koje sam opisao u predhodnim javljanjima, a potom sledi pozioniranje zvučnika, isto tako veoma bitna stavka u dobijanju kvalitetnog zvuka. To jest, sve ovo možemo opisati kao inverzan proces u odnosu na ono što se dešavalo u studiju. Ako uspemo da naš proces što više približimo produkciji pesme i kod nas će se čuti kvalitetno.

Alan Parson je stavio težište na sreći. Sreća se gradi samo na probama. Veliki broj proba dovodi do kvalitetnog snimka kao krajnji ishod. Međutim u današnjoj produkciji za tako nešto se nema vremena, jer je vreme novac. Tako da ćemo naći u svetu veoma mali broj produkcija koje se mogu podvesti kao High end. Za osobe koje nemaju veoma rezolutan sistem i akustički obrađenu sobu - svakidašnja produkcija je nešto što sasvim pasuje. Oni koji to imaju - oni imaju problem naći nešto što se dobro čuje. Iz ovih razloga je možda za najveći broj entuzijasta bolje ostati na nekom niskom nivou jer imamo čest slučaj razočaranosti pri dostizanju visokih nivoa.

 Na kraju bi napomenuo da je slušalačko iskustvo isto veoma bitno. Po meni mnogo bitnije nego u sobi uneti skupu opremu i staviti da svira bez akustičkih tretmana. Ovo je jedan vrlo važan faktor u procesu otkrivanja naših zabluda. Tu bi pre svega naglasio da treba posećivati što više različitih prostora sa i bez akustičkim tretmanima. Bez uporedne analize nema pravog puta. U najvećem broju slučaja ljudi nemaju priliku da slušaju muziku iz akustički sređenih soba tako da su tu u z.... Takođe je bitno slušati živu muziku u koncertnim dvoranama koje su dobro akustički sređene (Kolarac recimo). Nikad nećemo znati kako nešto treba da zvuči ako to sami to ne uporedimo.

Treba se klonuti saveta ljudi koji nemaju ovo iskustvo u upoređivanju.

[Vise njih TUPI KO UD ;)]

Drago mi je da sam svojom replikom isprovocirao ovako nadahnut post.

Ima u njemu dosta stvari koje cu poceti da istrazujem.

Posebno mi se dojmio onaj deo u kojem se spominje sreca.

Nisam sarkastican kada ovo pisem.

Bio sam na koncertu izvanrednog Hose Gonzalez-a nedavno u sali Amerikana, Doma Omladine.

Rekao sam drugu kako imam bolji zvuk kod kuce, naravno malo preterujuci, ali likujuci u sebi posto je zvuk bio odlican.

Ovo poslednje u vezi ovog: 

"Takođe je bitno slušati živu muziku u koncertnim dvoranama koje su dobro akustički sređene (Kolarac recimo). Nikad nećemo znati kako nešto treba da zvuči ako to sami to ne uporedimo. "

Doduse ne verujem da je ta sala nesto specijalno akusticki tretirana ali je zvuk dobar.

 

[vdzele]

Možda najbolju potvrdu Alan Parsonsovih stavova može da da osmi studijski album grupe Foo Fighters pod nazivom Sonic Highways. U osam različitih gradova (studija) su snimane pesme, pritom se koristila ista mobilna oprema. Produkcijske razlike su značajne. Neke pesme su prosečnog zvuka dok su neke visokog kvaliteta.

 http://www.imdb.com/title/tt3893538/?ref_=fn_al_tt_1

Pozvao bi zainteresovane da album preslušaju kroz dokumentarac koji je ujedno snimljen. Naravno valja naći dobru kopiju koja nema audio kompresiju. Posebno bi izdvojio pesmu Congregation nastala u studiju u Nešvilu. Ko bude gledao dokumentarac videće da su tavanice visoke i da je ceo studijo u šuplikastom čempresu. Dobri uslovi da se ide u susret sreći da pesma bude zvučno jako dobro. Ko ima iskustva u produciranju on će iskoristiti priliku da u dobrim uslovima se napravi i dobar zvučni zapis.

[Spachek]

Pije li ovo vodu?

 

 

[vdzele]

Naravno da može i tako nešto. Samo treba obratiti pažnju na težinu - da ne odvali zid ako je od gipsa recimo. Moji omnifuseri imaju oko 12-13kg (60x60x10cm), cenim da će tako nešto biti dosta teže. Takvi su nezgodni zbog svoje dubine, dosta uzimaju od prostora, pogotovo ako ih stavite iza ledja.

Nađi neka moja ranija javljanja u ovoj temi videćeš šta sam još preporučio

 

[Spachek]

Koliko videh, ovaj je tu negde 14-15kg

[vdzele]

Težina nije bitna, zapravo ona ima svoju pozitivnu ulogu u davanju efekta "Ispunjenost mesa" instrumentima. Oni nebi trebali da budu šuplji već pun materijal. Težinu sam napomenuo samo zbog kačenja da ne dođe do oštećenja zida.

Nije isto bukovina i jelovina, razlike su velike.

[Nomimasen]

@vdzele

Onaj opširniji post je prikaz prilično sistematičnog razmišljanja o predmetu. Postoji mnoštvo toga na šta bih se oslonio komentarom. Neke od pomenutih stvari ističem ovde što češće mogu. 

Soba je komponenta sistema. Rad na sprezi sistem-soba-sistem je apsolutno najdelotvorniji metod podizanja nivoa reprodukcije iznad klasom ili cenom sistema predpostavljenih granica. 

[Nomimasen]

Još jedan osvrt na taj post - fraza *ispunjenost mesa instrumentima* mi se veoma dopada. Mogu da komuniciram sa njom. 

Takođe je i sjajan primer posvećenijeg verbalizovanja slušnog utiska, čega na ovome forumu hronično manjka. 

[vdzele]

 

Šteta što na forumu nemamo neki leksikon audiofilskih izraza, neka sticky tema koja bi se stalno dopunjavala i stručno uređivala. Evo ova tri linka mogu da posluže kao podsticaj nekom da se krene u tom pravcu:

http://www.head-fi.org/t/220770/describing-sound-a-glossary

 http://www.enjoythemusic.com/audioterminology.htm

 http://www.stereophile.com/reference/50/#phdR4oCfBBqYZjhE.97

 Stim u vezi mogao bi da dodam izraz hologramski zvuk kao suprotnost „ispunjenost mesa instrumentima“. Ako samo pogledamo Wiki definiciju izraza hologram brzo ćemo shvatiti da imamo lasersko iscrtavanja predmeta samo po njegovim 3D konturama bez spoznaje šta ima između kontura – nema mesa – samo granice predmeta.

 https://en.wikipedia.org/wiki/Holography

Hologramski zvuk je “standardan” gde nemamo akustičku obradu sobe. Mada ni sam tretman nije dovoljan uslov. Iz mog nekog iskustva potrebno je i da zvučnici imaju dovoljno veliki bas jedinicu koji je brz da popunjava meso instrumentima. Čak i u svetu audiofilije imamo dosta ljudi koji nemaju iskustvo o ovoj problematici. To je posledica činjenice da se i u toj “branši” okuplja velik broj ljudi sa sujetom da neće da prihvati tuđa iskustva i razmišljanja. Jednostavno u jednom periodu svog života oni umisle da su skapirali sve i da dalje više ne postoji.

 Međutim dalje i te kako postoji, pogotovo ako se želi ulaziti u umetničku stranu HI FI zvuka. Tu nema kraja u istraživanju teksture tonova i melodijskog sklada.

 Ko poznaje svet umetničkih slika zna da gledanje slika nije prosta stvar. Umetnik potroši silno vreme u razmišlanju kako da pretoči sve svoje kompleksne vizije na platno malih dimenzija. Poruke na platnu su višeslojne i imaju svoju dubinsku detaljnost. Sa druge strane za “dekodiranje” vizija je isto tako potrebno veliko vreme jer naš mozak nema tu procesorsku / memorijsku snagu da pokupi svaki detalj samo pukim “bacanjem oka”. Moramo da posmatramo, razmišljamo, odmaramo,...da se vratimo slici kako bi procese ponovili i svoje stavove pojasniji ili revidirali. To je složen i dug proces, mada ne i to toliko dug koliko je trajalo kodiranje na platnu. Za razumevanje umetničkih slika je potrebno urođena sklonost prema slikarstvu ali i veliko iskustvo u posmatanju i dekodiranju.

 Ovaj proces je analogan i u svetu HI FI (možda više u HI Endu). Morate da volite muziku pre svega pa onda posvećenost da se ide napred u detalje. Sujeta je velika prepreka da se napreduje i budete na pravom putu. Bez deljenja iskustva ne možemo da dosegnemo velike visine.

 Umetnička strana HI FI-a isto kao i slikarstvu mora da se duže sluša. Ovo uglavnom važi za high end uređaje u akustičkim sobama. U pitanju su ne dani već nedelje slušanja i razmišljanja. U svemu ovome može dosta da pomogne druga osoba koja ima iskustvo po pitanju istih uređaja. Jedan mozak ne vidi sve ponekad u tom relativno kratkom procesu. Dva ili više moždana procesora su uvek bolja nego jedan.

Priroda je odredila da ovakih ljudi nema puno u društvu. U proseku ljudi slušaju muziku, gledajući iz vizure umetnosti, površno. To je normalno i ne treba se opterećivati zašto površnost tu postoji. Mala posećenost ovog sajta je potvrda mojih reči.

Mi koji volimo muziku (pre svega) i njene oblike moramo da se pomažemo u iznalaženju ispravnog puta. Bez akustičke obrade sobe tog put sigurno nema.

[sondek]

Ja za imitiranje Kolarca kod kuce koristim drvene venecijanere  

[laky]

Sta onda po vama uraditi da nije preterano skupo,koji difuzor kokretno mere,materujal...

[TurboMaximus]

4 sati ranije, vdzele said:

 Stim u vezi mogao bi da dodam izraz hologramski zvuk kao suprotnost „ispunjenost mesa instrumentima“. Ako samo pogledamo Wiki definiciju izraza hologram brzo ćemo shvatiti da imamo lasersko iscrtavanja predmeta samo po njegovim 3D konturama bez spoznaje šta ima između kontura – nema mesa – samo granice predmeta.

 

Kada se kaže meso misli se na osećaj materijalizovanosti zvuka instrumenta, a pojam holografski je u značenju precizne prostorne lokalizovanosti. Nema veze jedno s drugim. Kao i svi ostali zvučni parametri, ponašaju se sasvim nezavisno, čak i od onih naizgled vrlo srodnih.