Lilyhammer Posted October 13, 2016 Author Report Share Posted October 13, 2016 Kucam na vrata raja Mama, skloni ovu značku sa mene Ne mogu više da je nosim Postaje mračno, previše mračno da bih video Osećam kao da kucam na vrata raja Kuc, kuc, kucam na vrata raja Kuc, kuc, kucam na vrata raja Kuc, kuc, kucam na vrata raja Kuc, kuc, kucam na vrata raja Mama, zakopaj moje pištolje Ne mogu više da pucam iz njih Taj veliki crni oblak se spušta dole Osećam kao da kucam na vrata raja Kuc, kuc, kucam na vrata raja Kuc, kuc, kucam na vrata raja Kuc, kuc, kucam na vrata raja Kuc, kuc, kucam na vrata raja (Nobelovac za književnost, 2016.) B.D. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pesmarenje Posted December 23, 2019 Report Share Posted December 23, 2019 On 18.4.2014. at 18:44, Lilyhammer said: Desanka Maksimović – ODLAZAK Tužno je bilo iza odlaska jutro, mirisalo na dim sa predgrađa, s krovova prvih tek san se i mrak utro; ne beše još čas kada se sunce rađa. Sretoh potom šume meke, zlatokose, pa po livadama rose biljure, pa hučnu gorsku reku; pa otkose planinske, nespokojne i sure; pa sunce i jutarnje pevače, tiće. I mišljah: šta li će se još u životu zbiti? Mišljah: dok drugima se smeje i sviće, teško je meni sama i tužna biti. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pesmarenje Posted December 23, 2019 Report Share Posted December 23, 2019 Vladimir Majakovski – SEBI OMILjENOM Četiri sata. Teški kao udar. Caru- carevo, bogu- božije! A neko Kao ja Kuda bi, kuda? I šta se meni dati može? Kada bi bio malečan Kao Veliki okean – čučnuo bih na talase, uz plimu očijukao bi sa lunom kao sa ženom. Gde naći dragu Koja bi bila kao ja? Takvu ne bi držalo nebo maleno! O, kad bi prosjak bio kao milijarder! Pare? Šta će duši? Nezasit lopov u njoj ipak spije. Moje želje – to je horda što ruši, malo joj je zlato svake Kalifornije. Kada bi bio mucav ko Dante ili Petrarka! Dušu jedinoj dati! Stihom narediti da je trulija! I reči I ljubav od koje patim - Trijumfalna je to kapija, raskošno, bez traga će kroz nju ipak, ljubavnici svih vekova da minu. O, kada bi bio tih kao grom jak – plakao bih, tugom zagrlio izanđalu planetu – pećinu. Kad bi svoj moćni pustio glas boje duge, komete bi slomile vrele ruke, i bacile se dole od tuge. Očima bih od zraka grizao noći – o, kada bih bio ko sunce bez sjaja! Tako mi se hoće. Zemlja mršavi stomak sijanjem svojim da napajam! Proći ću vukući svoju ljubavnicu. U kakvoj samo noći punoj lutanja gde zlo ne vreba, Golijati neki posejaše mene klicu – tako velikog – a ne treba?• Preveo Božo Bulatović Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pesmarenje Posted December 23, 2019 Report Share Posted December 23, 2019 Zorica Baburski – BUĐENjE Upoznah svu gorčinu života, Dane koji teku kao reka, Plavo nebo što doji vapaje I noći s putanjom uskom Crne ruke, vlažne tamne oči U njima semena puna vatre, Bleda lica i kose guste kobi, Na golim leđima teško breme, U čudnom vrtlogu događaja, Gde ni Gospod ne može da sudi, Teško je sreću dosanjati, Moram iz sna da se budim. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pesmarenje Posted December 23, 2019 Report Share Posted December 23, 2019 Nebojša Stanojković – * * * Ukrcah se na ovaj brod, u ovaj život, krišom, poput slepog putnika, sakriven od sopstvenih želja i sopstvenih snova, sa gomilom drugih slepih putnika, krijući se u potpalublju, u svoju nemoć. Sakriven od posade i putnika regularnih, onih, koji imaju kartu za svoje putovanje do nigde. Usta su mi puna reči koje nikad neće izaći, reči koje čujem kao huk, kao buku, kao grmljavinu. Krst koji nosim, sazdan je od prećutanog, od neučinjenog. Redovno se opijam mislima o nečemu što je trebalo da bude. Bude me misli koje moraju doći na kraju tog bančenja, kao najgori mamurluk, onda, kada otrežnjenje dođe kao kazna za najgori porok, za žudnju za neostvarenim. Da li je sve ovo, ipak najbolja moguća stvarnost od bezbroj mogućih i nemogućih? Da li bi sva lepota neostvarenog i bila lepota, bez ovog što je ostvareno? Možda i nije toliko loše biti rob u svetu ovakvih gospodara. U stvari, to sigurno nije loše. Naše živote su kreirala naša nečinjenja. Ono što smo činili i što činimo, to uglavnom i nismo mi stvarno, to su samo naši strahovi da nas naše želje i naša savest, ipak na kraju ne otkriju i pronađu tu, u mračnom i memljivom potpalublju naših duša. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Filipescu Posted December 23, 2019 Report Share Posted December 23, 2019 Тамо доле испод шахта, плови моја браон јахта. Бора Ђорђевић Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Father Posted December 23, 2019 Report Share Posted December 23, 2019 Voleo bih da si tu Dakle, tako ti misliš da možeš razlikovati Blaženstvo od pakla, Plavo nebo od bola Možeš li razlikovati zeleno polje Od hladne čelične šine? Osmeh od vela? Da li misliš da možeš razlikovati? I da li su te pridobili da prodaš Svoje heroje za duhove? Vruć pepeo za drva? Vruć vazduh za hladan povetarac? Hladnu udobnost za promenu? I jesi li razmenila sporednu ulogu u ratu za glavnu u kavezu? Kako želim, kako želim da si tu. Mi smo samo dve izgubljene duše Koje plivaju u akvarijumu Iz godine u godinu, Protrčavamo onaj isti stari teren. Šta smo našli? Iste stare strahove. Voleo bih da si tu. PinkFloyd Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pesmarenje Posted December 23, 2019 Report Share Posted December 23, 2019 Dušan Vasiljev – NOĆI Noći u meni kad planu kao vatra u polju, o jeseni, kada su duge seni: sve što je lepo u meni sliva se u pesmu, u kojoj ritam krv moja bije. Tada bih voleo zagrliti sve Tužne, Ismejane, Ostavljene, Ružne, i Sve koji srce nose na dlanu. I na tvrdom odru snova sa njima bih voleo plakati i reći im da moje srce ranjeno nad njima bdije. Ali kada usahne moja suza i vetar kad mi raznese slabe glase, suzama moram da molim srce da - svoje snove spase... Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Father Posted December 23, 2019 Report Share Posted December 23, 2019 Zamisli Zamisli da nema raja Lako je ako pokušaš Da nema pakla ispod nas Samo nebo iznad nas Zamisli da svi ljudi Žive za danas Zamisli da nema država Nije teško Nema razloga da se ubija ili mre I nijedne religije Zamisli da svi ljudi Svoj život u miru žive Možeš reći da sam sanjar Ali u tome nisam sam Nadam se da ćeš se pridružiti jednom I da svet će biti kao jedan Zamisli da nema imovine Pitam se da li možeš Da nema potrebe za pohlepom i glađu Bratstvo među ljudima Zamisli da svi ljudi Dele čitav svet Možeš reći da sam sanjar Ali u tome nisam sam Nadam se da ćeš se pridružiti jednom I da čitav svet živeće kao jedan Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Father Posted December 23, 2019 Report Share Posted December 23, 2019 People are strange People are strange when you're a stranger Faces look ugly when you're alone Women seem wicked when you're unwanted Streets are uneven when you're down When you're strange Faces come out of the rain When you're strange No one remembers your name When you're strange When you're strange When you're strange People are strange when you're a stranger Faces look ugly when you're alone Women seem wicked when you're unwanted Streets are uneven when you're down When you're strange Faces come out of the rain When you're strange No one remembers your name When you're strange When you're strange When you're strange When you're strange Faces come out of the rain When you're strange No one remembers your name When you're strange When you're strange When you're strange The Doors Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Father Posted December 27, 2019 Report Share Posted December 27, 2019 Bože, Bože Bože, Bože, di baš ja, od svih sretnih Cigana, da se rodim baš kad zadremaš? Da me ne blagosloviš... Nikad ni ne osloviš... Dok za nekim... Makarkakvim... Vašar raspremaš? Dvaes četir dinara dužan sam kod mlinara... Kod kovača ne smem svraćati... Juri me dućandžija... Švićka za mnom kamdžija... Jedva imam svirce plaćati... Za mnom cika... Za mnom potraga... A preda mnom put za Dovraga... Bar da mi je fićok rakije... Tu bi moglo da se sakrije... Još kad onda svirci nagare... Sve ću dati, sve ću propiti... Samo neću moje malo magare... S belegom na levoj kopiti... Niko mene ne zna slušati... Ko moj verni drugar ušati... Za mnom ići i sanjariti... A ne kvariti.... Bože, Bože, di baš ja od svih spretnih Cigana, naspram zvezda da se zagubim? Dok sam konje pojio, Vrag je drum prespojio... On je teo da se u nju, Belu, zaljubim... Samo ako išta znam,onda znam da budem sam... Tu sam isti na mog ujaka... Lula i kabanica... Britva i brojanica... Prijatelja ko u kurjaka... Za mnom cika... Za mnom potraga... A preda mnom put za Dovraga... Bar da mi je fićok rakije... Tu bi moglo da se sakrije... Pa kad svirci nagare... Zadnji groš ću propiti... Ali ne dam magare... S belegom na levoj kopiti... Di je da je, neka je... Samo nek daleka je... Da je duže trajalo, ne bi valjalo... Bože, Bože, di baš ja od svih grešnih Cigana, da padnem na sitnim gresima? Ne daš mi je videti? I to od ruke ide ti... Mora da je besposleno na nebesima? Stiću sutra do mraka do komšijskog oblaka... Pod njim ću se opet roditi... Nisi ti na nebu sam... Bogova je povazdan... S nekim ću se već nagoditi... Za mnom cika... Za mnom potraga... A preda mnom put za Dovraga... Bar da mi je fićok rakije... Tu bi moglo da se sakrije... A kad svirci nagare... Zadnji groš ću propiti... Ali ne dam magare... S belegom na levoj kopiti... Kog sad ljubi, sanjiva... Kad se dan razdanjiva... Kom sad zamke postavlja... Kog li noćas ostavlja? Đorđe Balašević Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Father Posted December 27, 2019 Report Share Posted December 27, 2019 Poeta Sad je kasno da se kajen nima nazad s ovog puta Pusti nebon sve dok traje moja zvizda neka luta Ne razumin ništa više samo pismu duša ljubi I na vodi rič dok piše ona sebe ludo gubi Potroši san mladost i dušu i tilo A sve lipo ća je bilo, ća je ludo srce snilo, u pismi se zbilo Sad ladne su noći, i grko je vino Neka skonča ovo tilo kad sve lipo ća je bilo tek srcu se snilo Potroši san mladost i dušu i tilo Sudbo moja ća mi dade da su stvarni snovi stari Jedan cvit u krilo pade mojoj slomljenoj gitari I da neće mora da je ovo srce ća je dalo Dok van s vitron pismu šalje njemu osta lišće palo Oliver Dragojević Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Green Posted December 27, 2019 Report Share Posted December 27, 2019 https://youtu.be/5tdyeyPrU4c Neprevaziđena interpretacija. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pesmarenje Posted December 30, 2019 Report Share Posted December 30, 2019 Vasko Popa – DALEKO U NAMA 17 U moru bih spavao U zenice ti ronim Na pločniku bih cvetao U hodu ti leje crtam Na nebu bih se budio U smehu tvom ležaj spremam Igrao bih nevidljiv U srce ti se zatvaram Tišini bih te oteo U pesmu te oblačim Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pesmarenje Posted December 30, 2019 Report Share Posted December 30, 2019 Vilfred Oven – SREĆA Gde su sad čisti presrećni minuti, daleki kao igračke negdašnje? Kad smejasmo se ni za šta, zbrinuti? Radosti same radi, i bez plašnje? Da li činismo ono što se ne sme? Sunce čistotu može da probydi. Život velike može dati pesme, bogovi više radosti no ljudi. Još svod je manji nego lutkin dom, patuljak sni u cvetu plavetnom, rukata stabla sa svrhom se bore. Pređašnja sreća nepovratna još je. Od naše žudnje postaje nam loše, od naše nade nema tuge gore. Prevod Bojan Belić Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pesmarenje Posted December 30, 2019 Report Share Posted December 30, 2019 Josif Brodski – LjUBAV Dvaput se budih noćas duše nemirne, kroz prozor gledao svetla grada, ponavljao reči u snu već rečene, svodeći ih na tačku, jer prazna nada ne nosi utehu snovima od pene. U snu ti beše noseća od mog semena, mada godinama živimo razdvojeni, i osećao sam težinu bremena, na dlanu tvoj stomak. Bili smo zadovoljni, al' život je van snivanog vremena i tražeći svetlost, evo me ispred prozora, a znam, ostavljam te u snu, u tmini, samu. Strpljivo čekaš, ne kriviš me što će zora skloniti nas dvoje u još gušću tamu, kad se otarasim od sna istkanih odora i tad u zori, crnjoj od najcrnjeg mraka samo sam muškarac, ti obična žena, dve povijene kičme teretom braka, bestidne golotinje, sablasne sene, s mislima na decu, opravdanja laka. Onda opet, u nekoj novoj noći, ponovo mi dođeš sva krhka i umorna. Vidim ćerku, sina u svoj nejasnoći, i pružam im ruke, a noć sumorna zarobi sve želje u jednoj samoći. Zagrljaj ne traje dugo. I trena ovog ne smem senkama ostaviti nas dvoje, bespomoćne pred izgrevkom jutra novog, kad snovi i java u jedno se spoje, da me opet nađeš budnog, nedostižnog. 11. februara 1971. • S ruskog prepevao Anđelko Zablaćanski Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pesmarenje Posted December 30, 2019 Report Share Posted December 30, 2019 Aleksa Šantić – EMINA Sinoć, kad se vratih iz topla hamama, Prođoh pokraj bašte staroga imama; Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina, S' ibrikom u ruci stajaše Emina. Ja kakva je, pusta! Tako mi imana, Stid je ne bi bilo da je kod sultana! Pa još kada šeće i plećima kreće... — Ni hodzin mi zapis više pomoć neće! Ja joj nazvah selam al' moga mi dina Ne šće ni da čuje lijepa Emina, No u srebren ibrik zahitila vode Pa po bašti dzule zalivati ode; S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste Rasplete joj one pletenice guste, Zamirisa kosa ko zumbuli plavi, A meni se krenu bururet u glavi! Malo ne posrnuh, mojega mi dina, No meni ne dođe lijepa Emina. Samo me je jednom pogledala mrko, Niti haje, alčak, što za njom crko'! Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pesmarenje Posted December 30, 2019 Report Share Posted December 30, 2019 Momir Miodrag – RAĐANjE PESME Iz petnih žila iz malog mozga nabuja potok planinske vode, stvori se reka kroz ravno polje i pesma sama u život ode. Sejem kroz sito u presu gnječim razvlačim testo u tanke kore, kvasac i šećer da naraste, eto ti stiha pre rane zore. Zaorem brazdu u zemlju crnu posejem žito svojom rukom, uz božju pomoć nići će usev, odnegujem ga slatkom mukom. Ukraden pelcer mirisnog cveta zasadim negde u kraju bašte, uz njenu pomoć i malo kiše, primi se pesma uz malo mašte. Zrno po zrno eto pogača klasje po klasje u snoplje vežem, strofa po strofa rađa se pesma, znojnoga čela užima stežem. Potpalim malo mirisnog sena, kroz šumu malo suvoga granja, kremen o kamen i eto iskre, pesma se živi, pesma se sanja. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pesmarenje Posted December 30, 2019 Report Share Posted December 30, 2019 Dragoš Pavić – JA ZNAM Ja znam da niste čuli i da vas nije briga da li sam sa Goča, Jelice il Stiga. Nebo i voda i širina sveta raspiruju priču da je tamo bolje nego naše njive, sazvežđe na nebu, pokošeno polje... Zujanje pčela i njihov opojni let nigde nisu isti, ovde je samo taj čarobni cvet. A ako hoću da postanem makro, krupije il bonvivan, da steknem bogatstvo i spiskam za jedan dan... To mogu i ovde, u mome kraju, Zlatiboru, Guči, uz trube poj, osvojim svet i nađem spokoj. Zato vam šaljem svoje prkos i inat, šaljem vam i ljubav, naučite slova od ljubavi naše pa spelujte tamo i učite od nas dok praznite čaše kako se svoja zemlja bezuslovno voli iako ste dugo, 78 dana, pokazali svetu vašu mudrost, ljubav, isuviše često na krilima ptica, kao kukavica, uz naše sirene, zaplašenu decu u podrume slali, skamenjena lica, osetili milost i duševnost vašu. Zato vam od srca sad podižem čašu: Neka vam se vrati, neka Gospod dade da u neko doba i za vaše mlade neke kanonade i ljubavi mira iz zlatnih kondira natoči vam piće, pozlati uranom i donese sreće. Da i vama jednom, kao nama nekad, sirene zazuje, nestane vam struje, ugasite sveće: jer vas tako tomahavk pogoditi neće Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pesmarenje Posted December 30, 2019 Report Share Posted December 30, 2019 Marina Jambrović | ISKRA DUŠE Slika Sunce zalaskom Dunav ljubi – Marina Jambrović (Odlazak nije daleko) Kad pođem (možda) bez povratka, Koferi, ni prtljag neće mi trebati Sve u dušu moju će stati. Večno ću kroz njene prozore Gledati: Drage ljude, prijatelje, Voljeni grad, Dunav Dušom će proticati. Ne reci! Tamo daleko je lepo Ne znaš patnju – Ne poznaješ dubinu boli – I nikada neka ne saznaš Kako se izdaleka Kamen i gruda zemlje voli. Važni su mi dani... Vreme koje upravo teče, Možda se jednom, ipak vratim U neko novembarsko veče. Poneću šaku zemlje – ravnice To je sve što mi treba, Umesto suze Kap Dunava u oku I ukradeni oblačak iznad njega. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Zexx Posted December 30, 2019 Report Share Posted December 30, 2019 @Pesmarenje, imaš grešku u niku, treba da stoji Pesmaranje... Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pesmarenje Posted December 30, 2019 Report Share Posted December 30, 2019 7 minuta ranije, Zexx said: @Pesmarenje, imaš grešku u niku, treba da stoji Pesmaranje... Nije greska, potpuno ispravno. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Zexx Posted December 30, 2019 Report Share Posted December 30, 2019 Just now, Pesmarenje said: Nije greska, porpuno ispravno. Jeste, veruj mi... Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pesmarenje Posted December 30, 2019 Report Share Posted December 30, 2019 Smaras i ti Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pesmarenje Posted December 30, 2019 Report Share Posted December 30, 2019 Just now, Pesmarenje said: Smaras i ti 3 minuta ranije, Zexx said: Jeste, veruj mi... Smaras i ti Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.