Jump to content


Jugonostalgija

dude

By dude
in Offtopic

 Share

Recommended Posts

  • Replies 1.3k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Popular Days

Top Posters In This Topic

Popular Days

Posted Images

Iron man Veteran

Iron man

Posted
Posted

РобовлаÑништво у Србији звано приватизација

 

Извршена приватизација друштвеног предузећа за три евра. Затечено неколико Ñтотина радника. Социјални програм предвиђа да нема отпуштања. Ðаравно, не забрањује радницима да Ñами напуÑте поÑао. Једино што газда треба да ÑмиÑли је, како да охрабри раднике да Ñвојевољно оду, те њега оÑтаве на миру и чиÑтог пред законом.

Да нове газде ниÑу паметни и Ñналажљиви људи, не би ни уÑпели да приватизују друштвено богатÑтво за куÑур од жвака. Тако они уÑпевају да пронађу ÑпаÑоноÑне формуле. Ðеке од њих овако изгледају. Премештање радника у друге поÑловне Ñубјекте иÑтог влаÑника удаљене педеÑетак километара од меÑта Ñтановања и дотадашњег рада.

Двократно радно време, рецимо од 8 до 12 и од 16 до 20. Ðаравно, без плаћеног превоза. Да Ñу транÑпортни трошкови чак и плаћени, Ñлаба би вајда била, будући да ни шинобуÑи не возе редовно између неких варошица. Од бедних надница људи ниÑу у Ñтању да плаћају ни аутобуÑке карте, а камоли гориво чија је цена најпоузданији ÑрпÑки претендент на упад у ГиниÑову књигу рекорда. Пошто невољник не може да заради ни за превоз до поÑла и назад па опет тако у иÑтом дану, једино му је решење да напуÑти поÑао Ñам. Задовољни газда трља руке, једна плата мање, то је нешто! ВлаÑÑ‚ Ñе не буни, јер од те плате мање, део завршава у Ñтраначкој каÑици праÑици, па нема потребе алармирати медије, инÑпекције, Ñудове и Ñл. органе.

ОÑновати Ñиндикат у приватним фирмама и захтевати уÑлове рада доÑтојне човека, у Ñкладу Ñа међународним Ñтандардима, је код Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ð°ÐºÐ¾ опаÑно. Ðемогуће. Приликом запошљавања не потпиÑујете у Србији Ñамо Уговор о раду. Ðе, то је превазиђено. Код Ð½Ð°Ñ Ð¾Ð´Ð¼Ð°Ñ… добијете на Ð¿Ð¾Ñ‚Ð¿Ð¸Ñ Ð¸ бланко Ñпоразумни раÑкид Уговора о раду.

Тако, ако икад помиÑлите да Ñе побуните што радите Ñваку Ñуботу и Ñваку другу недељу, што вам не допуштају да иÑкориÑтите обе недеље годишњег одмора (sic!), што вам не плаћају прековремени рад, а приÑиљавају Ð²Ð°Ñ Ð´Ð° га обављате, гоÑподар елегантно поÑегне у ладицу, извуче ваш потпиÑани захтев за раÑкид Уговора о раду и Ðдио маре! Ðема жалбе, нема правде. ИÑто као бланко оÑтавке Ñамо на нивоу кафане. СаÑвим прикладно.

Онда Ñе човек запита, па зар не идемо ми у Европу? Ðеће бити да и тамо људе крљају и цеде до поÑледњег даха? Ðе верујем да у ЕУ нема годишњег одмора, да Ñе не уплаћује Ñоцијално и здравÑтвено. Видео Ñам на ТВ да Ñиндикати јако енергично протеÑтују кад Ñе задре у неко радничко право. Рад на црно Ñе тамо врло Ñтрого кажњава. ЕвропÑки радници и Ñељаци Ñу чак у Ñредњем веку кренули у борбу за Ñвоја права. Прво је радни дан трајао 16 чаÑова, радила Ñу и деца, није било годишњег, боловања, Ñиндиката. Роберт Овен Ñе борио за деÑеточаÑовно радно време још 1810. па захтев преформулиÑао на 8 Ñати дневног рада већ 1817. када оÑмишљава и Ñлоган â€8 Ñати рада, 8 Ñати рекреације, 8 Ñати одмораâ€.

Ðови Зеланд и ÐуÑтралија четрдеÑетих и педеÑетих година 19. века уÑвајају радни дан у трајању од оÑам Ñати. ЕнглеÑка ограничава радно време на 10 чаÑова дневно за жене и децу 1847. ПоÑле ФебруарÑке револуције 1848. Французи добијају дванаеÑточаÑовно радно време. ÐвгуÑта 1866. у Женеви, Међународна радничка организација захтева оÑмочаÑовно радно време. ИÑто захтевају и амерички радници 1. маја 1886. Тренутно у ЕУ на Ñнази је радна недеља од 40 или мање чаÑова. У ФранцуÑкој 35.

У Србији Ñе заиÑта Ñве променило. У одноÑу на мрÑки комунизам, радни дан не траје више 8 чаÑова, већ онолико колико је тог дана потребно робовлаÑнику који Ñе предÑтавља као приватни предузетник. ПоÑтало је ÑаÑвим уобичајено да радите Ñваку другу Ñуботу и Ñваку трећу недељу или да меÑечно имате Ñамо један дан Ñлободно и то не нужно викендом.

О плаћеном боловању не треба ни Ñањати. ИзоÑтанак Ñ Ð¿Ð¾Ñла уÑлед температуре преко 39оС значи моментални отказ у великом броју приватних фирмичуљака. Тамо Ñе очекује да ринтате, повијате грбину, диринчите и црнчите не питајући чак ни за плату, а камоли за регреÑ, топли оброк, путне трошкове и годишњи одмор. ПоÑтављање питања виÑине зараде Ñматра Ñе нечувеном дрÑкошћу и задирањем у Ñуверена права газде, влаÑника, гоÑподара.

С телевизије Ñе Ñве ово правда транзицијом, реÑтруктурирањем, неопходним изменама ÑиÑтема итд. ИнÑпекције жмуре, Влада има преча поÑла, Ñудови Ñе реформишу, а раја хропће и вуче. Ðе мирише траву, не оÑећа вир и Ñамо чека у реду иза Ракићевог вранца, Ñвоју награду у виду раке, вероватно без Ñандука, будући да је народ толико оÑиромашио да је и приÑтојан Ñпровод поÑтао недоÑтижни лукÑуз. Газде би могле да Ñе ваде како је и један Моцарт покопан поливањем живим кречом, па што не би могли и тамо неки шљакери.

Уопште, код Ð½Ð°Ñ Ñе транзиција Ñхвата као тотално обеÑправљење запоÑлених. Ðа Ñуботичком економÑком факултету, профеÑор Бранко Бјелић је огорчено говорио да је радна Ñнага â€Ð¾Ð±Ð¸Ñ‡Ð½Ð° робна фукара лишена влаÑништва над ÑредÑтвима за производњуâ€. Сад тек увиђамо иÑтинитоÑÑ‚ тог крика. Радник поÑтоји не да би живео, имао породицу, пријатеље, личноÑÑ‚, духовноÑÑ‚, већ Ñамо да би Ñвом газди, цару, влаÑнику… доноÑио нови и нови, већи и већи профит.

Док је жив, из запоÑленог човека Ñе цеди Ñвака мрва Ñнаге, Ñвака кап душе, Ñваки дах Ñлободе под Ñталном претњом губитка тог бедног личног дохотка, ако ли Ñе Ñамо уÑуди да пита за одмор, ако ли икад пожели да кући оде пре шеÑÑ‚, пошто званично ради до три. Жена која и помиÑли да роди дете, аутоматÑки губи поÑао. Ðко Ñе и одрекне породице и потомÑтва, а не прихвати газдине егзотичне прохтеве, опет може да подигне радњу књижицу. Чак је и то премија. Понекад, када због вишемеÑечног неплаћања, решите да напуÑтите киоÑк, крчму или механичарÑку шупу у којој круните Ñвој живот радећи за новокомпонованог феудалца, дотични одбије да вам врати радну књижицу инÑиÑтирајући да одрадите још недељу, две, три. Ðеретко Ñе у таквој раÑправи потеже и аргумент могућег пеÑничења у Ñлучају некооперативноÑти.

ЦивилизацијÑка доÑтигнућа у ÑмиÑлу хуманизације уÑлова рада, опиÑана у горњим редовима, за Србију не важе. Код наÑ, умеÑто да Ñе радно време Ñмањује у кориÑÑ‚ времена за културно и духовно уздизање, оно Ñе продужава до у недоглед. Уводе Ñе радне Ñуботе, недеље, празници… као да људи поÑтоје због фабрика, а не фабрике због људи. Кажу да је капитализам победио комунизам због веће ефикаÑноÑти Ñтворене Ñебичним интереÑима предузетника који иÑте нагоне да макÑимално одговорно раÑполажу ограниченим реÑурÑима привреде. Ðикоме не пада на ум да повампирује комунизам, Ñамоуправљање, комитете, другове и другарице. Ипак, јаÑно ћу рећи да ефикаÑноÑÑ‚ не може данаÑ, као у 18. веку да буде уÑлов Ñвих уÑлова, циљ који оправдава Ñва ÑредÑтва.

Човек није иÑто што и машина или компјутерÑки програм. Да би оÑтао човек, он мора имати живот ван поÑла. Мора имати времена за брак, децу, хобије, интереÑовања, пријатеље, рекреацију, доколицу, одмор… такође је неопходно да на радно меÑту буде поштован, приÑтојно плаћен у ÑмиÑлу довољноÑти ÑредÑтава за квалитетну иÑхрану, одевање, путовање, школовање, лечење, забаву итд. Ðко Ð²Ð°Ñ Ñ‚ÐµÑ€Ð°Ñ˜Ñƒ да радите по 12 Ñати дневно, Ñуботом, а кадкад и недељом, а муж и деца очекују ручак, чиÑто и опеглано, кад да прочитате књигу, у ком термину и Ñ ÐºÐ¾Ñ˜Ð¸Ð¼ парама да одете на концерт, у позориште, биоÑкоп? УÑтајете пре зоре, иÑкрадате Ñе из куће на прÑтима да не будите децу, радите док она Ñпремају домаће задатке, радите док Ñу у школи, радите кад Ñе врате кући… кад Ñе ви вратите, њима Ñе већ Ñпава, па како и кад да их ваÑпитате?!

Како да Ñе муж поÑвети жени и жена мужу, кад газда тражи да Ñве време и Ñва Ñнага поÑвете његовом профиту?! Зашто му држава у томе аÑиÑтира? Ðа поÑлу Ð²Ð°Ñ ÐºÐ¸ÑšÐµ, уцењују, прете вам, притиÑкају, па кући долазите гроги, преуморни, раздражљиви, беÑни, на ивици нерава, а тамо Ð²Ð°Ñ Ñ‡ÐµÐºÐ°Ñ˜Ñƒ нормални животни изазови, муке и проблеми. Лако је, у таквим уÑловима, планути, поÑвађати Ñе, рећи оно што иначе не биÑте, увредити некога, било кога, Ñвакога. Ту трпе лични одноÑи Ñупружника, пријатеља, родитеља и деце, а Ñве води у зачарани круг беде, духовног оÑиромашења и опште пропаÑти.

Ðе Ñме Ñе допуÑтити да Ñе од људи захтева пренапрезање, одуÑтајање од Ñвих Ñадржаја који живот чине вредним живљења Ñамо да би газдина фирма била ефикаÑнија, продуктивнија и економичнија. Ðе могу Ñтотине и хиљаде по мраку одлазити на поÑао, по мраку Ñе Ñ ÑšÐµÐ³Ð° враћати, вечито празних џепова и Ñтомака, да би неколицина пловила јахтама, летела чартерима, возила мајбахе, грицкала јаÑтога и бањала Ñе на Малдивима.

Парадигма либералном капитализма мора Ñе проглаÑити мртвом, те пронаћи адекватнија, примерена развитку не Ñамо привреде, већ и,што је далеко важније, човека. Све што у Ñвету поÑтоји, човек је ÑмиÑлио и изградио да би Ñеби повећао удобноÑÑ‚, да би укротио природу, пребродио тешкоће и учинио живот лакшим. Перверзно је Ñхватање по коме Ñве те друштвене и привредне Ñнаге треба ујармити Ñамо у интереÑу однарођене корпоративне врхушке. Ðе може бити друштвено прихватљиво да 1% људи контролише 90% богатÑтва. Ðе Ñамо то, већ ти људи, у циљу одржавања и повећавања Ñвојих богатÑтава, одузимају обичном народу живот и доÑтојанÑтво, претварају га у робље, Ñамо што бичеви који пуцају по радничком хрбату више ниÑу кожни, већ ментални.

Ментални бичеви проводе ментални терор, далеко језовитији од физичког. СтреÑ, Ñтални Ñтрах од губитка поÑла, изношења намештаја из неотплаћених Ñтанова или одузимања аутомобила од Ñтране похлепних и беÑкрупулозних лизинг кућа, уништавају и дух и тело. ДепреÑија, притиÑак, инфаркт, разводи, ÑамоубиÑтва… Ñамо Ñу неке компоненте одвратног мозаика Ñавремене ÑрпÑке збиље. Ове ће појаве бити Ñамо израженије и Ñуровије што више будемо одмицали у инÑталацији Ñуровог, дивљег, тутњајућег капитализма у нашем друштву. Ðарод пати и пропада. Факат! Рко треба да га заштити? Држава, то је бар јаÑно. Једини разлог због држава поÑтоје јеÑте да штити Ñвој народ. Да је појединац могао Ñам, не би Ñе удруживао у род, племе, народ, нацију… не би градио државу.

Што је шанац око замка био некад, Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ држава Ñа Ñвојим апаратом. То је одбрамбени бедем за људе. Штит од неправде и неÑреће. Ипак, у Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ поÑве другачије. Држава не Ñамо што не штити народ, већ брани и помаже његове тлачитеље. Ðије реч Ñамо о тајкунима. Их, да је тек толико. У Србији Ñ Ð¿Ð¾Ñ‡ÐµÑ‚ÐºÐ° 21. века, Ñваки дојучерашњи шверцер који је отворио радњицу Ñ Ñ€Ð¾Ð±Ð¾Ð¼ Ñумњивог порекла и запоÑлио две трговкиње, може Ñ ÑšÐ¸Ð¼Ð° да чини шта му је воља. Ðе мора да поштује минималац, није дужан да уважи пропиÑано радно време и друга права из уговора о раду. Уговор о раду? Ма то Ñе чак и не потпиÑује. Радници Ñе не пријављују. Ðема пореза, нема доприноÑа, нема здравÑтвеног, нема пензионог. ÐиÑу ништа бољи ни влаÑници великих предузећа, домаћих и Ñтраних. Разни менаџери, конÑалтери, промо лидери и ини јапији миÑле да је Ñавршено ОК да у 11 ноћу зову Ñлужбеника да припреме неке мејлове, папире и реферате.

Њих не занима је ли том човеку Ñлава, Ðова година, Божић, ВаÑкрÑ, годишњи одмор или му је болеÑно дете. Они траже извештај, документ, график, екÑел табелу и ко зна шта још, и то Ñад, одмах, хитно! Ðко неко не уÑпе да поÑао за који би тројици људи требало три дана, уради Ñам за три Ñата, бива изложен невиђеној шикани, увредама, малтретирању и јавном понижавању. Такав живот дроби човека. Дехуманизује га. Уништава. Човек је Ñтвар. Ðлат. Потрошна роба. Заменљиви шраф. Кад цркне, довешће газда неког новог Ñ Ð±Ð¸Ñ€Ð¾Ð°. Ионако је пун дипломираних девојака и младића који би ма шта радили Ñамо да не морају од преÑиромашних родитеља да траже за жваке.

Ðа елити је да од државе јаÑно захтева промену ÑиÑтема. Његово оздрављење. Ðико не Ñме приÑтајати да за мрвице Ñлужи нове влаÑтелине и оÑтавља им Ñвој народ на милоÑÑ‚ и немилоÑÑ‚. Партије Ñе морају, и против интереÑа Ñвојих мецена, ангажовати на враћању доÑтојанÑтва грађанима који раде и Ñтварају уÑлове да држава поÑтоји и функционише. Ðароду који је државу Ñтворио, ова Ñе мора одужити макар толико да му омогући да ради поштено и од тог рада живи доÑтојанÑтвено.

Link to comment
Share on other sites
safet Contributor

safet

Posted
Posted

eh stvarno bolju ili iskreniju stvar nisam u životu proÄitao. siroma ako si ti ovo sroÄio svaka ti Äast. svaka reÄ je baÅ¡ baÅ¡ iskreno i poÅ¡teno sroÄena.. alal vera (mada je sve istinito u danaÅ¡nje vreme , moram reći i da je to propast ovog napaćenog naroda)

Link to comment
Share on other sites
Guest
This topic is now closed to further replies.
 Share
Go to topic listing
×
×
  • Create New...