Jump to content


Jugonostalgija


dude

Recommended Posts

  • Replies 1.3k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Posted Images

  • 2 weeks later...

 

Najveći živi filozof: Genšer je strahovito pogrešio što je rušio Jugoslaviju!

 

“Jugoslavija je bila divan projekat. Uvek sam mislio da je trebalo da ostane takva. GenÅ¡er je napravio strahovitu greÅ¡ku s preranim priznanjem Hrvatske“, rekao je u razgovoru za zagrebaÄki Globus najpoznatiji živi filozof Jirgen Habermas, poznat i po tome Å¡to je bio mentor Zoranu ÄinÄ‘iću.

 
Ekipa Globusa razgovarala je s Habermasom nekoliko minuta posle jedne konferencije u BudimpeÅ¡ti, Habermasovog prvog pojavljivanja u javnosti posle dugo vremena. Na kratko se prisetio vremena “KorÄulanske Å¡koleâ€.
 
Tamo je bilo predivno. Bila su to fantastiÄna vremena. O tome bih mogao priÄati satima. Ali ne mogu, previÅ¡e je to uspomena, previÅ¡e uzbuÄ‘enja za nekog mojih godina – rekao je osamdesetpetogodiÅ¡nji Habermas.
 
 

 

 

Ð¥Ð°Ð½Ñ Ð”Ð¸Ñ‚Ñ€Ð¸Ñ… Геншер (нем. Hans-Dietrich Genscher; Рајдебург, 21. март 1927) је немачки политичар. Члан је предÑедништва и почаÑни потпредÑедник Странке Ñлободних демократа, такозваних либерала.

 
ПоÑле завршене школе у родном меÑту, поÑтао је члан Хитлерјугенда, а каÑније је Ñлужио у помоћним јединицама немачког ваздухопловÑтва од 1943. до 1944.. Годину дана поÑле је мобилиÑан за радну обавезу а 1945. и у немачки вермахт. Кратко прије пада Берлина је заробљен и бива интерниран као ратни заробљеник код америчких а каÑније и енглеÑких војних Ñнага.
 
ПоÑле отпуштања из заробљеништва неко време ради као помоћни радник на градилиштима. Матурира 1946. године и упиÑује правни факултет у Халеу и Лајпцигу који и завршава 1949. године. ПоÑле бега у западну Ðемачку 1952. године, припрема и 1954. полаже државни иÑпит Хамбургу, чиме добија адвокатÑку лиценцу. 1956. године поÑтаје научни аÑиÑтент парламентарног клуба немачких либерала, чији је и предÑедавајући између 1959. и 1965. године.
 
Политичка каријера
 
1945. поÑтаје члан ÐациÑтичке Ñтранке. Од 1946. до 1952. био је члан Либералне демократÑке партије Ðемачке. Од 1952. године је члан Слободне демократÑке партије Ðемачке.
 
Изабран је за члана парламента 1965. у изборној јединици Бремен које меÑто држи Ñве до 1998.
 
Био је миниÑтар унутрашњих поÑлова Савезне Републике Ðемачке у влади Вилија Бранта (1969 — 1974.). Тада Ñу либерали били у коалицији Ñа ÑоцијалдемократÑком партијом и он помаже Вилију Бранту при обликовању такозване "иÑточне политике", која је означавала приближавање комуниÑтичком иÑтоку. У влади Хелмута Шмита поÑтаје миниÑтар иноÑтраних поÑлова и вицеканцелар (1974—1992.). ПоÑле раÑпада коалиције, Ñа паузом од непуних меÑец дана, наÑтавља рад у иÑтом миниÑтарÑтву али овај пут у влади Хелмута Кола и у коалицији Ñа ХришћанÑком демократÑком унијом. У то време је био један од напопуларнијих немачких политичара. Био је и Ñа најдужим миниÑтарÑким Ñтажом у Ðемачкој (23 године).
 
Помогао је у процеÑу рушења комуниÑтичких режима на ИÑтоку, што је довело до процеÑа немачког уједињења. Познат је и као велики заÑтупник хрватÑке незавиÑноÑти, због чега је у ХрватÑкој био проглашен почаÑним грађанином. СупроÑтављао Ñе оÑталим европÑким миниÑтрима вањÑких поÑлова и упорно је заÑтупао Ñтав према хрватÑкој и Ñловеначкој незавиÑноÑти и превременом признавању незавиÑноÑти тих југоÑловенÑких република. По дотадашњем договору земаља европÑке заједнице, признање је требало преиÑпитати тек 15. фебруара 1992. године, након извештаја Бадинтерове комиÑије.
 
ХанÑ-Дитрих Геншер је 19. децембра 1991, по повратку из Ватикана и по договору Ñа ÐуÑтријом, објавио да ће Ðемачка признати незавиÑноÑÑ‚ ХрватÑку и Словенију незавиÑно од одлуке других влада. Због те одлуке, Геншер је критикован и од тадашњег Генералног Ñекретара Уједињених нација Хавијера Переза де Куељара, који је упозорио, „да би признање Словеније и ХрватÑке могло довеÑти до ширења Ñукоба у ЈугоÑлавији".
 
1992. године, на опште изненађење даје оÑтавку на меÑто миниÑтра иноÑтраних поÑлова СР Ðемачке.
 
Од 1994. године, Геншер је хонорарни профеÑор Ото-Зур инÑтитута за политичке науке Слободног универзитета у Берлину.
 
Признања
 
Због његовог признања ХрватÑке певале Ñу Ñе у ХрватÑкој пеÑме "Данке Дојчланд". Геншеру је у ХрватÑкој подигнуто неколико Ñпоменика, а његово и име тадашњег канцелара Ðемачке Хелмута Кола понеле Ñу и улице у неколико хрватÑких градова (између оÑталог и Трогир).
 
ПочаÑни је грађанин његовог родног града, ноÑилац Великог крÑта француÑке почаÑне легије, почаÑни доктор наука лајпцишког универзитета као и ноÑилац других признања.
 
Link to comment
Share on other sites

  • 4 weeks later...
  • 2 weeks later...
  • 2 weeks later...

Ne sećam se da sam ikada Äuo za to, Å¡to ne iskljuÄuje da se i desilo. Poslednji njegov koncert u proÅ¡lom veku kod nas, koji pamtim, je onaj u jesen 1991. na stadionu Galenike u Zemunu. Tada joÅ¡ nismo bili pod sankcijama. A poslednji inaÄe, onaj u leto 2010.

Link to comment
Share on other sites

Jel bio Dilan u adventistickoj crkvi u Novom Sadu na anonimus koncertu u toku sankcija? Zvuci ko urbana legenda,jel neko bio.Bude nekog prangijanja tamo u C.Lazara subotom,slusao sam ih sa terase...[/

quote]

Gde u Cara Lazara?

Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...
Guest
This topic is now closed to further replies.
×
×
  • Create New...