Audio merenja

[pedjarogic]

Deo VI

U jednom od prethodnih postova naÄeto je pitanje relevantnosti merenja u audiu. Par ideja u vezi toga...

Dakle, kada merenja imaju smisla, tj. kad uopÅ¡e neÅ¡to govore? Onda kada imamo referencu, pri Äemu referencu manje treba shvatiti kao druge (bolje) ureÄ‘aje a uglavnom kao podatak koji se odnosi na prag Äujnosti. Merenja i merne tehnike (osim Å¡to mogu biti neÄije zanimanje i izvor prihoda) imaju onoliko smisla koliko je moguće povući pouzdane relacije izmeÄ‘u odreÄ‘enih parametara i zvukovnih posledica. Olake pretpostavke o važnosti odreÄ‘enih parametara i preterano insistiranje na istim, recimo niskom harmoniÄkom izobliÄenju (dugo vremena je dominiralo, mada ni danas nije neuobiÄajeno, miÅ¡ljenje da je upravo ono odliÄan generalni pokazatelj linearnosti ili nelinearnosti ureÄ‘aja) može, a i hoće, kao posledicu da ima pogorÅ¡anje drugih objektivnih, a pogotovo subjektivnih performansi. Oni koji misle da se većina, pa Äak i mnogo manje od većine, proizvoÄ‘aÄa audio ureÄ‘aja naroÄito sekira zbog toga, ne poznaje naÄin na koji se audio ureÄ‘aji konstruiÅ¡u. ÄŒinjenica da većina ljubitelja audia iskreno nije zadovoljna zvukom ureÄ‘aja koje ima, bez obzira na svotu uloženu u njih, Äesto ima veze upravo sa ovom Äinjenicom.

ÄŒak i kada se pouzdano može reći da je nesavrÅ¡enost odreÄ‘enog parametra sa ove strane praga Äujnosti, kakav je sluÄaj recimo sa nelinearnostima frekvencijskog odziva većine zvuÄnika, ne može se pouzdano tvrditi da se radi tog parametra ne treba obazirati ni na kakve žrtve na drugim stranama. Skretnice viÅ¡ih redova će uz nevelike izdatke omogućiti mnogo lakÅ¡e postizanje lineanijeg frekvencijskog odziva. Da li skretnice viÅ¡ih redova zvuÄe dobro? Uglavnom ne.

Nažalost, ogromna većina ponuÄ‘ene opreme, od najjeftinije do najskuplje, je bazirana na odreÄ‘enom marketinÅ¡kom konceptu, a ne na konceptu dobrog zvuka. Ovi marketinÅ¡ki koncepti su, opet većinom, bazirani na odreÄ‘enim pseudo-objektivnim kvalitetima ureÄ‘aja. Ostaje ipak pitanje da li se zbog ovoga treba ili ne treba ljutiti na proizvoÄ‘aÄe. Ako jednom „low jitter“ postaje mantra, kakve su Å¡anse za preživljavanje nekom ko se ne obazire previÅ¡e na to? U vezi s tim, da li, kod nekih proizvoÄ‘aÄa digitalnih izvora danas omiljeni, asinhroni sample rate konverteri (SRC) otklanjaju jitter ili ga samo nepovratno ugraÄ‘uju u signal na naÄin da se on viÅ¡e i ne može dijagnostifikovati? Dobar deo njih ne brine mnogo o tome sve dok jiter test kaže da ga nema i dok je uveren da „low jitter†mantra može da proda ureÄ‘aj. Za loÅ¡e zvuÄeće ureÄ‘aje ionako postoji raskoÅ¡an spektar „objaÅ¡njenja“, naroÄito u svetu high-enda.

Da gužva bude kompletna, nije ni mali broj onih koji tvrde low ovo/ono, a da Äak ni sami nisu izmerili sopstveni ureÄ‘aj glede nareÄenih performansi. Tako koncept „low jitter†po svojoj strukturi može da podseti na nekadaÅ¡nje „low distortion“ ili „low TIM“ obrasce za uspeh na tržiÅ¡tu (zanimljiva je Äinjenica da Äak i tehniÄke strane jittera i TIM-a imaju odreÄ‘ene sliÄnosti). Postoje konstruktori koji su izgradili karijeru „reÅ¡avajući†problem TIM izobliÄenja i tvrdeći da ga njihova konstrukcija i reÅ¡ava, a da nikad nisu saopÅ¡tili da su ga bar jednom izmerili, pogotovo ne sa rezultatima koji bi ukazali na, u vezi s tim, superiornost njihove konstrukcije u odnosu na druge. ÄŒak i naziranje jenjavanja buke ima sliÄnost u pojavi mernih metoda koje lako mogu da demantuju ponuÄ‘aÄe „superiornih“ reÅ¡enja.

Iako to stvari Äini komplikovanijim, većina problema vezanih za subjektivan zvukovni kvalitet, nažalost, sve vreme ostaje potpuno van domaÅ¡aja mernih metoda i tehnika (mada se svaki Äas pojavljuju nove, revolucionarne...) i generalno van sfere razmevanja tehniÄke prirode stvari. Problem postoji već na nivou u ureÄ‘ajima korišćenog materijala: dok su tehniÄke razlike izmeÄ‘u tranzistora oÄigledne, subjektivne Äesto nisu znaÄajne; tehniÄke razlike, kada je u pitanju upotreba u audio svrhe, izmeÄ‘u pasivnih komponenti (kondenzatora, a naroÄito otpornika) su u poreÄ‘enju sa njima tema za cepidlaÄenje ali su subjektivne razlike meÄ‘u njima evidentne. Drugim reÄima, ono Å¡to je tehniÄki poznato opisuje tek manji deo onoga za Å¡ta je audio publika zaintersovana. Stvar je pametnog pristupa upotrebiti tehniÄki poznato na korist a ne na Å¡tetu, prenaglaÅ¡avanjem njegovog znaÄaja.

Toliko...

Treba napomenuti da se ovaj pokusaj jednostavnog pregleda odnosi na merenja gotovih ureÄ‘aja a ne na merenja koja se obavljaju prilikom njihovog konstruisanja, te se zato ne bavi, recimo, Thiele/Small parametrima zvuÄniÄkih drivera (iako dosta na poÄetku linkovanog softwarea može i njih da meri) ili proveravanjem linija napajanja unutar CD playera ili Äupanjem tranzistora iz pojaÄala kako bi im se izmerila Ib u odnosu na Vce i Ic ili zavisnost hFE od frekvence...

Same merne tehnike nisu objaÅ¡njavane, niti je to moguće uÄiniti na ovom prostoru.

TakoÄ‘e, treba imati u vidu da pomenuta merenja jesu samo osnovna, tj. najÄešće diskutovana, i da moja namera nije bila, niti sebe smaram kompetentnim za tako neÅ¡to, da dajem sveobuhvatan prikaz na naÄin koji pokriva sve poznate vrste devijacija u audio ureÄ‘ajima i njihovo dijagnostifikovanje. Sa druge strane, moja namera jeste bila da probam da budem relativno sistematican, odnosno da ponudim tekst koji može da posluži kao odreÄ‘en orijentir jer takav na srpskom, izgleda, nedostaje.

Peđa

Audio merenja, deo I-VI © 2004 Peđa Rogić. Sva prava zadržana.

(Kraj)

[Boban]

Pedja, kao i uvek, odlicno!

Pozdrav, Boban