videofreak Posted February 17, 2011 Report Share Posted February 17, 2011 Da li je neko imao priliku da poredi sliku izmedju PS3 i Sony BDP S370.Za LG 390 sam u nekoliko navrata cuo (nisam imao prilike da vidim) da ne daje bas neku sliku. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Mr D Posted February 18, 2011 Report Share Posted February 18, 2011 Skoro mi je bio kolega iz Nemacke koga sam pitao da mi pomogne oko izbora: Plazmu, LCD ili LED. Plazmu je odmah odbacio zbog velike potrosnje. Odusevila me ta ekoloska svest. Ovde o tome niko ne razmislja. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Arty Posted February 18, 2011 Report Share Posted February 18, 2011 Skoro mi je bio kolega iz Nemacke koga sam pitao da mi pomogne oko izbora: Plazmu, LCD ili LED. Plazmu je odmah odbacio zbog velike potrosnje. Odusevila me ta ekoloska svest. Ovde o tome niko ne razmislja. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Iron man Posted February 18, 2011 Report Share Posted February 18, 2011 Nemacka planira da u dogledno vreme predje 100% na obnovljive izvore el energije ( vetar, voda..) . Svaki pojedinac ima svest o tome da ne treba preterano trositi. Onih 185W*8h dnevno=2kWh . Ko bojler za jedno kupanje. Link to comment Share on other sites More sharing options...
goran_p Posted February 18, 2011 Report Share Posted February 18, 2011 Evo jednog teksta o plazmama i lcd ekranima PLAZMA ILI LCD ?? Ovo je verovatno pitanje koje mnogi postavljaju sebi pre kupovine novog TV ekrana. Dakle, Å¡ta kupiti: Plazmu ili LCD, ili joÅ¡ bolje pitanje s kojim se uglavnom zamaraju kupci glasi: Å¡to je bolje Plazma ili LCD? S ovim problemom biramo zapravo izmeÄ‘u dve tehnologije koje su konkurentske a koje imaju sliÄna svojstva, kao Å¡to su primeri oÅ¡trina slike, dubina slike, boja u svim njenim aspektima , pakovanje proizvoda i sl. Prvi stvar koji nam zapadne za oko je na žalost cena, a onda veliÄina ekrana, s miÅ¡lju može li nam nova igraÄka stati ili ne u zamiÅ¡ljeni prostor. Iako imaju dosta sliÄnosti ove dve tehnologije su i dosta razliÄite u svom putu – naÄinu prenosa slike do svojih korisnika. Ne upuÅ¡tajući se u detaljno objaÅ¡njavanje rada plazme i LCD-a, naveo bih samo osnovni naÄin rada jednog i drugog, kako bi se neÅ¡to bolje shvatio njihov rad prilikom stvaranja slike. Plazma tehnologija sadrži milione samostalnih ćelija (pixela), koje omogućavaju elektriÄkim pulsevima koji struje s elektroda i pobuÄ‘uju retki plin, najÄešće xeon i neon, i tako uzrokuju njihovo isijavanje – paljenje i proizvodnju svetlosti. Ova svetlost obasjava uravnoteženi crveni, zeleni i plavi fosfor koji se nalazi u pojedinoj ćeliji, za prikazivanje pripadajuće sekvence boje iz svetlosti. Svaka ćelija pixela predstavlja u suÅ¡tini jedan samostalni florescentni skup svetlosti, koji prima uputstva od softwera, koji se nalazi na pozadinskoj elektrostatiÄkoj silikonskoj ploÄi. Gledajući iz blizine na plazmi, mogu se zaista primetiti pojedine ćelije pixela crvene, plave i zelene trake. Mogu se primetiti i crna rebra koja odvajaju te trake. LCD ekrani dolaze s istom tehnoloÅ¡kom pozadinom. Matrica tankog sloja tranzistora (TFT) snadbeva naponom polje teÄnih kristala, koji se nalaze kao u sendviÄu, izmeÄ‘u dve ploÄe TeÄni kristal je organska materija koja se nalazi u teÄnom obliku, a molekularne je strukture poput kristala. Njihovi molekuli normalno se nalaze u paralelnim redovima, a elektriÄnim poljem može se uticati na njihovu orjentaciju i to upravo rade tranzistori. PloÄe su meÄ‘usobno zakrenute za 90° tako da su paralelne linije jedne ploÄe uspravne u onosu na linije druge ploÄe. Molekuli teÄnog kristala prilagoÄ‘avaju se položaju linija na ploÄama, a svjetlost koja prolazi kroz takav medij takoÄ‘e se zakreće za 90°. Kad na teÄni kristal deluje elektriÄno polje, njegovi molekuli menjaju orjentaciju. Svetlost koja sada prolazi kroz taj medij ostaje ne zakrenuta. Pre i pose teÄnog kristala nalaze se dva polarizovana filtera meÄ‘usobno zakrenuta za 90°. Kada je elektriÄno polje iskljuÄeno, svetlost koja prolazi kroz teÄni kristal se zakreće za 90° i nesmetano prolazi kroz oba filtera. Kada elektriÄno polje deluje na kristal, ne dolazi do zakretanja svjetlosti pa ona ostaje blokirana drugim polarizujućim filterom. Zbog svoje konstrukcije, LCD ekrani ne mogu prikazati tamno crnu boju. Razlog je u tome Å¡to dva polarizujuća filtera, zakrenuta meÄ‘usobno pod 90° ipak propuÅ¡taju malo svjetlosti. Ako uzmemo u obzir Äinjenicu da se kod LCD-a koristi jaki izvor bele pozadinske svetlosti postaje jasno zaÅ¡to nije moguće dobiti tamnu crnu boju. NajÄešće ta crna boja, osim sto nije tamna, ima primese neke nijanse boje, najÄešće plave. KVALITET SLIKE: UporeÄ‘ujući obe tehnologije, plazma tehnologija ima bolju I kvalitetniju sliku u normalnim uslovima kao i kod slabog svetla u sobi. Od ispitanih 5 kategorija kvaliteta, plazma je bolja u 4. Za vreme noćnog gledanja TV-a, plazma tehnologija je bez izuzetka kvalitetnija, dok će tehnologija i upotreba LCD-a doći viÅ¡e do izražaja u sunÄanim I osvetljenim sobama, kao i na javnim mestima tipa aerodromskih Äekaonica, prodavnicama itd. PREDNOSTI PLAZME PO KATEGORIJAMA KONTRAST – KVALITET CRNE: Plazma tehnologija ima jedinstveno postignut krajnje visok nivo kontrasta, mera najtamnije crne boje, naspram najsvetlije bele boje. Kontrast je bitan za stvaranje uverljive video slike i ne bi ga trebalo zanemarivati prilikom kupovine TV-a. Kontrast u slici pokazuje koliÄinu intenziteta svetla i to od najsvetlijih do najtamnijih mogućih boja koje može jedan TV prikazati istovremeno. Tv-i s visokim stupnjem kontrasta trebaju reprodukovati tamne scene koje stvarno sadrže verodostojnu crnu boju kao i veliku koliÄinu istanÄanih zatamnjenih detalja. TV-i s niskim nivoom kontrasta sadrže zasigurno preveliku koliÄinu sive boje Äineći sliku tako jednoliÄnom. Nažalost, visoka navedena vrednost kontrasta ne znaÄi uvek i duboku crnu jer je u tom sluÄaju najÄešće reÄ o izuzetno svetlom pozadinskom osvetljenju gde je razlika izmedju najsvetlijeg i najtamnijeg momenta zaista veća od proseka, ali ne zato jer je nivo crne spuÅ¡ten, nego zato Å¡to je nivo svetlosti previÅ¡e podignut.Ovo je najÄešće sluÄaj kod LCD televizora. Za sada plazma tehnologija proizvodi bolji kontrast od LCD-a. U plazma ekranima svaki pojedini pixel, stvori svoj vlastiti izvor svetlosti, nezavisno od ostalih, Å¡to znaÄi da se samo svetli delovi neke slike koji trebaju biti obasjani i obasjavaju. Rezultat ovoga su dublji nivoi crne boje, premda i plazma ovde pokazuje mali nedostatak.. ReÄ je o tome, da je radi Å¡to bržeg aktiviranja plina u plazma ćelijama, uvek prisutan mali napon i zato potpuno crni signal ipak daje blagu svetlost vidljivu u potpunom mraku, za razliku od CRT-a gde kod potpuno crnog izvornog signala elektronska svetlost uopÅ¡te ne udara u fosfor koji je tada potpuno neaktivan pa je i crna uverljivija. Kod LCD-a pojedini pixel treba da blokira svetlo koje dolazi konstantno iz pozadine, kako bi potamneo, a kako to ne može postići u potpunosti, normalno da onda ne može reprodukovati nivoe crne boje, kao Å¡to to radi plazma. Televizore sa LED tehnologijom koji bi trebali pružiti zaista najtaniju crnu meÄ‘u ravnim panelima nećemo ovde spominjati jer su redak i joÅ¡ uvijek ne sasvim zreo proizvod.. P L A Z M A http://www.hdtehnika.com/images/stories/contrast-1-1.jpeg L C D http://www.hdtehnika.com/images/stories/contrast-1-2.jpeg BOJA: Kad se bira TV sa ravnim (flat) ekranom, kljuÄni element za odluku treba biti dubina i kvalitet boje koju on prikazuje. Kod plazme, svaki pixel obuhvata 3 odvojene pod-pixel ćelije. Svaka od njih sadrži fosfor razliÄitih boja: plave, crvene i zelene. Ove boje su zajedno pomeÅ¡ane kako bi stvorile ukupnu boju pixela i kontrolisane su strujanjem koje prolazi kroz njih. To znaÄi da plazma može prikazati milijarde razliÄitih kombinacija crvene, plave i zelene, pružajući ogroman opseg boja, Äak i viÅ¡e od “stvarnog svetaâ€. Kod LCD-a, boje se uspeÅ¡no stvaraju “oduzimajući “ boje od Äiste bele, pomoću manipulisanja s talasima svetlosti koji dolaze neprekidno iz pozadine. To je teže za LCD u održavanju nepromenjivog treperenja i izvornih tonova s posebnim problemom prekomerne zelene i crvene boje koje dominiraju , a Å¡to je previÅ¡e za prirodan video materijal. P L A Z M A http://www.hdtehnika.com/images/stories/colour-1-2.jpeg L C D http://www.hdtehnika.com/images/stories/colour-1-1.jpeg VREME ODZIVA (RESPONSE TIME) Vreme odziva ekrana je mera koliko brzo njegovi pixeli mogu zavrÅ¡iti jedan puni ciklus. Ekrani s dugaÄkim vremenom odziva imaju probleme u obnavljanju (refreshing) svakog elementa u svojoj slici. Ako to ne rade dovoljno brzo, objekti koji se kreću izgledaju zamućeni ili imaju tzv. “ghosting†(viÅ¡eslojna slika – pojava duhova). Ovu pojavu najÄešće uoÄavamo pri gledanju fudbalskih ili drugih utakmica, kao i akcijskih filmova. Kod LCD-a, potpuni pixel proces (ciklus) je njegov prolazak od aktivnog (crnog) do neaktivnog (belog) i natrag. Ovaj ciklus varira i ima tendenciju opadanja od 25 milisekundi do 3 milisekunde. ÄŒak i najbrži LCD ekrani imaju problema u prikazivanju stvarno Äistog brzog pokreta. Kod plazme, budući da je svaki pixel samostalan, oni reaguju toliko brzo da je izraz “vreme odziva†praktiÄno zanemarljiv. Plazma se obnavlja bukvalno trenutno. Najbrži pokret izgleda svež i Äist. OÅ TRINA (SHARPNESS) U danaÅ¡nje vreme oÅ¡trina slike postaje jedan od kljuÄnih elemenata kod kupovine TV-a tankih ekrana. Budući da se pojavio I HD (High Definition) signal, to je oÅ¡trina postala neizbežni faktor. Koliko detalja ima na slici, viÅ¡e nije pokazatelj samo broj pixela na ekranu. Tako npr. kod HD ready (spremnih) TV-a ima najmanje 720 linija pixela,a s druge pak strane mnogi drugi faktori igraju u stvaranju detalja na slici. Plazma ekrani mogu, uopÅ¡teno, prikazati prirodniji, životu sliÄniji, opseg boja. Mogu pružiti iznijansiranu I stvarniju sliku, koja bolje pristaje u kućnom ambijentu. LCD ekrani mogu viÅ¡e doći do izražaja u prodavnicama i svetlijim prostorima gde se stiÄe utisak kako je svetlina njihove slike izuzetno izoÅ¡trena.Stvarna istina je kako takva slika (ekstremno oÅ¡tra) izgleda hrapavo i neprirodno u kućnom okruženju, a za TV sliku je ipak najvažnije da pokazuje izuzetno visok nivo detalja ali bez primesa prividnog izoÅ¡travanja ili pojaÄavanja nivoa svetline Å¡to je Äest trik kod LCD televizora, kako bi pak bila Å¡to sliÄnija prirodnoj. MeÄ‘utim u oÅ¡trini slike , prednost ipak pripada LCD ekranu kod kojih Äesto zbog svoje oÅ¡trine ljudi imaju nus pojave kao Å¡to su bol u oÄima, glavobolja... REZOLUCIJA: Prema teoriji, Å¡to je viÅ¡a rezolucija ekrana ( odnosno Å¡to ima viÅ¡e pixela ) to bi slika trebala biti oÅ¡trija i s viÅ¡e detalja. Ako uzmemo HD signal, on sadrži 1920 x 1080 pixela, pa Å¡to je broj pixela nekog ekrana bliži toj koliÄini, to je slika na ekranu kvalitetnija i bolja za gledanje. Prilikom koriÅ¡tenja TV-a normalno bi bilo staviti takvu izvornu rezoluciju, ali to se u praksi možda i ne pokaže odluÄujućim za odliÄnu visoko definisanu sliku (HD). TV-u su potrebne i druge stvari za prikaz kvalitetne slike (blizu HD ). Jedna od njih je i posebna obrada slike (image processing). Smatra se da ekrani s visokom rezolucijom, a sa slabijom obradom slike lako naprave zbrku i u prikazu standardnog PAL snimljenog materijala sa 576 linija pixela zbog potrebe za popunjavanjem nepostojećih pixela, Å¡to kod ekrana sa fiziÄkim rezolucijom od 1080 linija znaÄi da treba "izmisliti" joÅ¡ onoliko dodatnih linija koliko ih ima u izvornom signalu Å¡to nije lak zadatak. OBRADA SLIKE (IMAGE PROCESSING): LCD vuÄe svoje poreklo od malih ekrana za digitalne kalkulatore i satove. Koristili su se u IT industriji za prikaz statiÄke slike, a u novije vreme proÅ¡irili su se i na televizijsko tržiÅ¡te. Plazma je u orginalu razvijena, iz temelja, za prikazivanje popularnih TV dogaÄ‘aja na većim ekranima nego Å¡to je to omogućavala CRT tehnologija.Njen akcenat je uvek bio na dinamiÄnim pokretnim slikama, a ne na statiÄnim.Dakle, nije se morala opterećivati suÅ¡tinskim slabostima obrade slike kao Å¡to je to bio sluÄaj kod LCD-a, pa je razvila prikaz i ljudskih likova na najuvjerljiviji naÄin. UGAO GLEDANJA: Izuzetno je važno pod kojim uglom gledamo TV. TV-i s flat ekranima mogu izgubiti puno od svoje kvalitetne slike ako se gledaju iz neprikladnih uglova. U suÅ¡tini slika ostaje nepromenjena, ali za nas kao gledaoce gube se njene karakteristike, oÅ¡trina, boja, svetlost...ÄŒinjenica je kako se plazma TV može gledati iz vrlo Å¡irokog ugla (pomak levo i desno od srediÅ¡nje ose na ekranu) bez znaÄajnijih gubitaka u boji ili kontrastu i to zahvaljujući Äinjenici kako emituje svetlo ravno iz svake ekranske ćelije ili pixela.Kako LCD pixeli tek propuÅ¡taju svetlo koje potiÄe iz velike povrÅ¡ine iza njih, takvi ekrani mogu izgubiti i kontrast i boju, ako se gledaju iz ugla koji je veći od 45 stepeni. SCREEN BURN , BURN IN (ZAPEÄŒENA SLIKA): Ovaj efekat može nastati ako se na ekranu, duže vreme, prikazuje ista statiÄna slika, npr. logo neke tv stanice i sl. Tad se slika “upeÄe†na ekranu, pa se može videti kao silueta i nakon promene slike. To nastaje ako se fosfor “zamori†na tom mestu gde je logo. OÄigledno, da je to izuzetno nepoželjan efekat, a plazma ga je imala u svojim poÄecima, pa je to predstavljalo problem.Kako bilo, taj problem plazma reÅ¡ava putem screen saver metoda, gde se u vremenskim intervalima slika neprimetno pomiÄe za odreÄ‘eni broj pixela, ili se koristi pomiÄna maska (horizontalna crta koja se kreće po ekranu). Takodje jedan od naÄina da se umanji mogućnost pojave burn-ina jeste lagano “uhodavanje†plazme u prvih 200-tinak radnh sati, koje se sastoji od snižavanja parametara kontrasta i svetline ispod 50% u navedenom razdoblju te izbegavanja dužeg gledanja programa sa statiÄnim crnim crtama (najbolje je dugmetom za aspekt proÅ¡iriti sliku preko celog ekrana kad god se to može). Tako će sve plazma ćelije biti viÅ¡e-manje ravnomerno opterećene u samom startu tj razlika izmedju najsvetlije i najtamnije razlike budjenja plina/fosfora neće biti prevelika.Premda LCD ekrani nemaju burn-in, te tako ni problem nepovratno zapeÄene slike, imaju problem zaostale slike – duha koji, ako je statiÄna slika dovoljno dugo bila na ekranu, neće sam nestati kao kod plazme (ako nije rijeÄ o pravom burn-inu) već je potrebo obustaviti dotok struje panelu tj. iskljuÄiti LCD TV iz izvora napajanja. POTROÅ NJA ENERGIJE: ÄŒesto je miÅ¡ljenje kako plazma tehnologija troÅ¡i viÅ¡e energije od LCD-a. ÄŒinjenice su ipak neÅ¡to drugaÄije. Plazma ne troÅ¡i zaista viÅ¡e energije od LCD-a. Plazma ekranu, potrebno je samo pojedinaÄno podsticanje ćelije da natera piksel na proizvodnju svetla. Kako plazma pikseli postižu tamnost (crnu boju) zaustavljajući najvećim delom elektriÄno strujanje u sebi, sledi kako plazma TV treba relativno malo energije za prikaz tamnih (crnih) scena. LCD, naprotiv, treba konstantnu energiju za prikaz crne ili bele scene, koja dolazi iz pozadine. Rezultati nezavisnog istraživaÄkog centra ,laboratorija (Messetechnik laboratory, Germany) pokazali su kako plazma troÅ¡i istu koliÄinu energije, a ponekad i manje, nego LCD ekrani. IMAGE DEPTH ( DUBINA SLIKE): Dubina slike govori o mogućnosti pružanja doživljaja dubine scene a ne samo njene visine i Å¡irine, dakle pojam trodimenzionalnosti scene na ekranu i osećaju prirodnosti-prostornosti, kao u prirodi, kad se gleda neki video materijal.NaÄin na koji se prikazuje slika u 3D modu. Dobra dubina slike je ona koja posjeduje perspektivu i realne dimenzije. ŽIVOTNI VEK TRAJANJA (LIFESPAN): JoÅ¡ uvek nas pri kupovini vodi i faktor veka trajanja (kao i garancije) TV-a. Mnogi smatraju kako plazma ima kraći vek trajanja od LCD-a, Å¡to je u suÅ¡tini velika zabluda. LCD ekrani deklarisani su na životni vek od 60,000 radnih sati. DanaÅ¡nja plazma traje skoro pa duplo duže od bilo kojeg LCD-a na tržiÅ¡tu ,danaÅ¡nje tehnologije koje koristi plazma TV osiguravaju nesmetano gledanje najmanje 100,000 sati pod normalnim podeÅ¡avanjima, pre nego Å¡to izgube polovinu svojih vrednosti, Å¡to se odmah primeti na izvornoj oÅ¡trini i osvetljenju. To bi znaÄilo oko 27 godina neprekidnog gledanja od 6 sati na dan. Neke stvari pravilno podeÅ¡ene mogu i produžiti vek trajanja TV-a, kao npr. pravilno (niža vrednost) podeÅ¡avanje kontrasta. Å to znaÄi da trenutno LCD ekrani debelo zaostaju u životnom veku od Plazma Tehnologije ! Da ... Dobro ste Äuli ! ZA KRAJ... Å to kazati za kraj? Dovoljno je proÄitati tekst od poÄetka i doneti jedinstveni zakljuÄak. Prema njemu, kupovina plazme je bolja investicija, pogotovu ako se uzme u obzir istraživanje Synovate market research firm (grupe koja se bavi izmeÄ‘u ostalog i istraživanjem tržiÅ¡ta) i koja je sprovela istraživanje u Velikoj Britaniji, Francuskoj i NemaÄkoj.Ispitivanja su provedena na populaciji godiÅ¡ta od 18 – 44 godine (50%) i 45 – 66 godina (55%). Podjednako su bili zastupljeni muÅ¡karci i žene.KarakteristiÄno je kako pre sprovedenog istraživanja u NemaÄkoj i Velikoj Britaniji ispitanici nisu imali jasno miÅ¡ljenje, dok se u Francuskoj 68% ljudi izjasnilo za plazmu kao bolju od LCD-a.Nakon prikazivanja kratkih video sekvenci, na ekranima od 37, 42 i 50 incha s postavljenim jedan do drugog, ocene su se drastiÄno promenile u korist plazme. Ukupno je 73% ispitanika dalo prednost plazmi, naspram 27% koji su bili za LCD. Link to comment Share on other sites More sharing options...
oluja Posted February 19, 2011 Report Share Posted February 19, 2011 Takođe, ranije je problem kod plazmi bio i relativno kratak vek trajanja, dok je danas npr. kod mog TV-a deklarisani radni vek panela 100.000h. Dakle, ukoliko radi 24h/dnevno, to je preko 11 godina neprekidnog rada. U normalnim kućnim uslovima, pri korišćenju od npr. 8h dnevno, radni vek je 34 god. i sigurno prevazilazi tehnološki vek trajanja. Link to comment Share on other sites More sharing options...
mixailo Posted February 19, 2011 Report Share Posted February 19, 2011 Skoro mi je bio kolega iz Nemacke koga sam pitao da mi pomogne oko izbora: Plazmu, LCD ili LED. Plazmu je odmah odbacio zbog velike potrosnje. Odusevila me ta ekoloska svest. Ovde o tome niko ne razmislja. Link to comment Share on other sites More sharing options...
suca77 Posted February 19, 2011 Report Share Posted February 19, 2011 Najnoviji modeli Panasonic plazmi su rame uz rame sa npr. Samsung, LG ili Philips LED LCDovima. Pricam naravno o cenovno istim kategorijama. Ne mozete porediti plazmu G20 i LCD iz nekog hipermarketa. Link to comment Share on other sites More sharing options...
uzvarb Posted February 19, 2011 Report Share Posted February 19, 2011 ...plus postoji i problem ghostinga (neravnomerno pozadinsko osvetljenje cele povrsine panela) koji je sve izrazeniji sa vremenom (i velicinom) na panelima vecim od 40 inca. Link to comment Share on other sites More sharing options...
oluja Posted February 19, 2011 Report Share Posted February 19, 2011 Interesuje me zasto se ovo desava kad je izvor svetla jedan kod lcd-a. Sta se zapravo desi kad pocne neujednaceno da bude osvetljen panel, video sam ovo pa me interesuje, kao i naravno da li ima leka za to. Meni to izgleda kao da je najfinija necistoca dospela negde izmedju slojeva panela....ali tako izgleda, interesuje me sta je srz problema kao i lecenje ili prevencija. Link to comment Share on other sites More sharing options...
uzvarb Posted February 19, 2011 Report Share Posted February 19, 2011 Ok , a kakve je procedura i koliko kosta da se zameni pozadinsko osvetlenje, ovo pitam jer vec godinama slusam razlicite odgovore, od tog da se ne menja, nego se ceo panel menja. U ovo mi je tesko poverovati jer ako je tako onda to moze kostati poprilicno. A i totalni bi bezobrazluk bio od strane proizvodjaca da nije omogucio jednostavnu zamenu cevi nego da zbog "sijalice" menjas i ceo panel. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Mr D Posted February 19, 2011 Report Share Posted February 19, 2011 Slazem se sa Ljubom da su Panasonic plazme ali iz G-serije odlicne - sama njihova cena sve govori. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Delija Posted February 20, 2011 Report Share Posted February 20, 2011 100.000 sati je vreme rada pre nego sto pocne da slabi kontrast, panel bi trebao da traje i duze od tog vremena ali sa korekcijama kontrasta i osvetljenja. LCD panleli (ukljucujuci u LED pozadinsko osvetljenje) imaju kraci "radni vek" od 100.000 sati, plus postoji i problem ghostinga (neravnomerno pozadinsko osvetljenje cele povrsine panela) koji je sve izrazeniji sa vremenom (i velicinom) na panelima vecim od 40 inca. Link to comment Share on other sites More sharing options...
uzvarb Posted February 20, 2011 Report Share Posted February 20, 2011 "Ghosting" nema blage veze sa time sto si napisao... Ovo je "ghosting": BTW, jos jedan glas za plazmu. Jednostavno u istoj cenvnoj kategoriji pruza osetno vise. Link to comment Share on other sites More sharing options...
mixailo Posted February 20, 2011 Report Share Posted February 20, 2011 U pravu su za ghosting, mislim da to nije ono sto je opisano, on nastaje kod ekrana koji imaju sporiji odziv, sto je kod LCD-a evidentno. Medjutim sve sto je brze od 5ms zadovoljava. Link to comment Share on other sites More sharing options...
uzvarb Posted February 20, 2011 Report Share Posted February 20, 2011 Nisam baÅ¡ siguran da odziv od 5ms zadovoljava.....Ja kada gledam teniski meÄ ili fudbalsku utakmicu na led TV-u lepo vidim kako lopta " secka " dok ide kroz vazduh....kod plazme toga nema... ( govorim o televizorima generacije 2010 ) Link to comment Share on other sites More sharing options...
kodza1976 Posted February 20, 2011 Report Share Posted February 20, 2011 Ja sam meni kupio Panasonic G20 plazmu i slika je fantastiÄna,ne znam nizakakve ghostinge,isijavanja,probijanja svetla,seckanja slike,samo znam da sto je duze imam slika je sve lepsa,Äak i ljudi koji dodju kod mene Äude se kako mi je dobra slika na digitalnoj televiziji,i da je mnogo bolja nego kod njih,oni uglavnom imaju LCD Tako da svima koji su u nedoumici opet savetujem PLAZMA,ako nemate pare za skuplje onda Panasonic S20,nećete naći bolji TV za te pare. Pozz... Link to comment Share on other sites More sharing options...
Iron man Posted February 20, 2011 Report Share Posted February 20, 2011 Ja sam resio da sacekam digitalnu TV. Godina brzo prodje. Slika na obicnim SBB kanalima je bolja na CRTu nego na plazmi/lcd/ledu. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Delija Posted February 20, 2011 Report Share Posted February 20, 2011 Ne znam koliko ima smisla cekati, kad vec i 42" plazma od 500 evra ima vrlo dobru sliku. Uvek moze da se ceka nesto novije, bolje, vece, ali nije poenta da ti vreme prodje u tom cekanju, vec u uzivanju. Cekanje uvek mozes da "ubijes" u nekoj jeftinijoj kombinaciji - pazario sam Samsung 42B430 kao apsolutno prelazno resenje, a zadrzao mi se u sistemu mnogo vise od planiranog - jedino sto ima smisla kao sledeca stepenica je nesto od ~60", recimo Samsung 63C7000 BTW, klasicnu televiziju (i digitalnu i analognu) koristim iskljucivo za sport i informativne emisije, dok filmove gledam iskljucivo u HD formatu i to BluRay ripove. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Iron man Posted February 20, 2011 Report Share Posted February 20, 2011 Celu subotu sam proveo u Neptunu, Tehnomarketu, Tempu i Merkatoru. Cene jesu nikad bolje, jos nekih 10% subotom , za penzionere i slicno. Ali, BluRej sa fenomenalan ( ono sto pustaju sa reklamnih medijuma) i donekle HD kanali. Ali obicni kanali su daleko losiji nego na CRTima ( kojih je trakodje bilo u radnjama). Tenis teren pun nekih mrlja po sebi, ( EDIT sad videh da se to zove clouding), slika neostra i razlivena. Dodatno me nervira 16:9 format i debeljuskasti likovi. Usto digitalni tuner(i) koji je u sadasnjiom TVima nije onaj koji ce biti kasnije kod nas u upotrebi. Sony na USB ne pusta titlove a i sa filmovima se muci ( mada imaju odlican model 46 za 90.000). LG (42)ima pristojnu cenu ( vec od 60.000) sa USBom ali sa LANom je 18 000 skuplji. Lan samo podrzava YouTUBE, Skype i jos nesto sto kod nas nema. kako mi je Tv jos ispravan a i ne gledam televiziju skoro uopste, odlucio sam kao u dispozitivu prethodnog posta. A da. Videh u Neptunu zanimljivu spravicu LG DP1B Player koji podrzava sve koliko vidim. Cena zanimljiva 12000 ali moze da se sredi sa prodavcem da se dobije 10% popusta ( ne mora da si penzioner i da se zadesis 26. u mesecu u radnji kad proglase popust). Znaci tebra 100E. Uglavnom ide na LAN ( ruter) ima digital out, podrzava sve meni interesantne formate. Da li je ovo resenje za media player? Jedina mana sto nema display pa neznam kako ( bez ukljucenog TVa )da se bira sta se pusta. Link to comment Share on other sites More sharing options...
oluja Posted February 20, 2011 Report Share Posted February 20, 2011 "Ghosting" nema blage veze sa time sto si napisao... Ovo je "ghosting": BTW, jos jedan glas za plazmu. Jednostavno u istoj cenvnoj kategoriji pruza osetno vise. Link to comment Share on other sites More sharing options...
mixailo Posted February 20, 2011 Report Share Posted February 20, 2011 i. Usto digitalni tuner(i) koji je u sadasnjiom TVima nije onaj koji ce biti kasnije kod nas u upotrebi. ... Link to comment Share on other sites More sharing options...
Iron man Posted February 20, 2011 Report Share Posted February 20, 2011 Znaci TVi koji se sada prodaju sutra nece raditi bez kablovskog operatera? ( Ne mogu da ga odnesem u vikendicu?) Link to comment Share on other sites More sharing options...
uzvarb Posted February 20, 2011 Report Share Posted February 20, 2011 Izvinjavam se, u pravu si. Rec koju sam trazio u glavi je bila clouding kod LCD panela: Link to comment Share on other sites More sharing options...
Mr D Posted February 20, 2011 Report Share Posted February 20, 2011 Znaci TVi koji se sada prodaju sutra nece raditi bez kablovskog operatera? ( Ne mogu da ga odnesem u vikendicu?) Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts
Archived
This topic is now archived and is closed to further replies.