Driveri-i u nemackim kutijama

[steve_pan]

Pa DejanM gde si bio do sada

Salu na stranu, bas mi je drago da se neko pojavio ko je imao dosta susreta i iskustva sa Nemackim zvucnicima a mislim da je ova tema bas falila, kao sto neko rece nedovoljno upuceni i skoro nikakva reklama kod nas a i sire kada su oni u pitanju.

Nazalost iako sam imao prilike da vidim i cujem dosta modela to je sve bilo pre dvadesetak godina a nemam bas puno informacija o tehnickim detaljima kao i o samim konstruktorima a video sam zastrasujucu Nemacku hi-fi scenu od Fischer Audio Pegasuss-a( skoro da nema nista o ovim monstrumima!?) do Audiolabor (konstat) , Burmester itd..

[DejanM]

Kada je rec o nemackim driverima ... Na zadnjem sajmu u Minhenu imao sam prilike po prvi put da slusam zvucnike nemacke firme Blumenhofer. I bio sam duboko impresioniran onim sto sam cuo. Firma je mlada. Koriste P2C drivere nemacke firme a-t-e, koja medjutim postoji vec izvesno vreme na trzistu i pravi zbilja dobre drivere.

http://www.a-t-e.de/

Ovaj Blumenhofer model je svirao sa Leben Cx600 pojacalom dok je izvor bio gramofon Soveirgn Origine Live. Kablovi su bili AudiaZ. Jako, jako , ... dobar sound ...

[dvv]

*DejanM

ImenjaÄe, lagani ukor, 4-. Burmester nije baÅ¡ toliko dobar da bude "meister", nego je i dalje samo "mester".

Nisam primetio da je iko ovde pomenuo nemaÄku teÅ¡ku artiljeriju, mahom u profesionalnom segmentu, firmu Klein+Hummel. Pre nekih 14 godina, naletim u montaži RTV Politika na njihove aktivne kutije. Kuku majko strave, to ne da je odraÄ‘eno, neko mi je vilica pogodila patos kada sam video kako. Brate, nikada audiofilija neće dostići profesionalnu klasu!

Jesu bili papreno skupi, viÅ¡e se ne sećam cene ali se sćam da mi je dah zastao kada sam Äuo cenu. Sa druge strane, po prirodi stvari nije ni lako, ni jeftino ugraditi tri pojaÄavaÄa snage, svaki optimizovan za deo spektra kojim se bavi, elektronsku skretnicu, drajvere i sve ostalo.

A da rade, rade da se smrznete. Tada sam prelomio neke svoje dileme i zakleo se da nema mira dok pređem na 100% aktivu.

Od drugih nemaÄkih firmi, liÄno sam bio i ostao dosta sklon Isophon-u. Posebno mi se dopadalo to Å¡to su bar ranije, sada ne znam, imali stvarno bogatu ponudu zvuÄnih kutija u kit-u. Pa je svako mogao da naÄ‘e poneÅ¡to za sebe, od malog do baÅ¡ dobro velikog, sa sliÄnim rasponom cena.

Heco i Canton po meni prave dobre kutije, uz malo izbora uvek može da se naÄ‘e neÅ¡to stvarno odliÄno.

Kod nas popularan za pljuvanje Grundig je takoÄ‘e imao strava dobrih modela, posebno u aktivnom segmentu. Nikakvo Äudo, tada su već bili vlasniÅ¡tvo Philips-a, koji je opet imao svoj Motional Feedback sistem aktive i praktiÄno sve već razraÄ‘eno. Imam Å¡eme, pa vidim kako je napravljeno, tu nema Å¡ale, to su mnogo ozbiljni ljudi.

Jedino sa Elac-om nemam bilo kakvih iskustava. Nekako smo se stalno mimoilazili. Ali u celini, Nemci su vrlo naopako kod nas stalno otpisivani kao vriÅ¡tavi i bljakseri, liÄno smatram pod uticajem britanskog lobija.

Po meni, Nemci su i te kako imali, i još uvek imaju, jako dobre firme i proizvode, ali koliko god da su tradicionalno dobri inženjeri, isto toliko su tradicionalni duduci za marketing, isto kao i Philips, džaba što oni smisle i naprave strava stvar kada posle ne umeju da je prodaju.

[dvv]

A oduvek sam žalio što se nikada nisam susreo sa Audio Physic kutijama.

[DejanM]

Pa DejanM gde si bio do sada

Salu na stranu, bas mi je drago da se neko pojavio ko je imao dosta susreta i iskustva sa Nemackim zvucnicima a mislim da je ova tema bas falila, kao sto neko rece nedovoljno upuceni i skoro nikakva reklama kod nas a i sire kada su oni u pitanju.

Nazalost iako sam imao prilike da vidim i cujem dosta modela to je sve bilo pre dvadesetak godina a nemam bas puno informacija o tehnickim detaljima kao i o samim konstruktorima a video sam zastrasujucu Nemacku hi-fi scenu od Fischer Audio Pegasuss-a( skoro da nema nista o ovim monstrumima!?) do Audiolabor (konstat) , Burmester itd..

[ZoranBG]

Ne bih zeleo da skrecem temu u drugom pravcu (inace je odlicna i, hvala Bogu, cuju se pametne stvari), ali sve sto su Dejani naveli za zvucnike se generalno odnosi na citav nemacki Hi-Fi. Japanci su davno provalili moc dizajna i propagande i sahranili veliki deo nemacke Hi-Fi kulture, ostavivsi nekolicinu proizvodjaca koji su ko zna kako opstali.

Sedamdesetih i pocetkom osamdesetih Nemci su forsirali domacu proizvodnju, ali jednostavno nisu mogli da se mere sa dizajnerski privlacnim i solidno (podvlacim solidno, ne "odlicno") odradjenim proizvodima iz Japana. Nekako, nisu oni bili samo duduci za marketing, vec i za dizajn - banalan primer, jedan od mnogih je da kada covek pogleda najobicnije prenosne radiokasetofone iz osamdesetih u, na primer, Grundig-ovom katalogu, vidi nekakava cudovista koja ne bi kupio sem kada bi morao. A pravili su sjajne stvari, a kada ih naprave (ukljucujuci i dizajn) onda ih ne reklamiraju. Ista je situacija i danas - samo je u igri Kina a i proizvodjaci su se snasli pa su brze-bolje presli tamo dok ih ne zadesi ista sudbina kao Nemce.

Deo Nemaca je kasnije dosta toga poceo da pravi u Japanu (Dual, Telefunken, na primer) a kao rezultat su se dobile nekakve nakaze - uredjaji koji nisu imali forsiran japanski dizajn (bljestave prednje ploce, metal na sve strane ili bar plastika preko koje ide tanak lim) a opet su izgubili mnogo toga od nemackog inzenjeringa, pocevsi od koriscenih komponenti, do nacina sklapanja koji je otezavao eventualno kasnije odrzavanje uredjaja. Dual je jedan dobar primer ovoga sto pisem - njegova pojacala i dekovi pravljeni u Nemackoj nemaju blage veze sa kasnijim proizvodima cija je postojbina Japan. Ruzniji jesu, izgledaju zastarelo, cak i smesno, ali bolje sviraju a inzenjering koji je unutar njih i sistem servisiranja su daleko bolji od onih iz Japana.

[DejanM]

@dvv,

prihvatam ukor - kao sto vidis u prethodnom postu sam vec ispravio gresku. Interesantno je medjutim da mi je to jedno slovo do sada uvek izmicalo paznji ... ?

A kad vec dalje zvacemo o nemackom HiFi, mozda jos par komentara .... Sto se tice Elaca, mislim da nisi mnogo propustio u zivotu. Takodje mislim da ne moras nesto posebno da se trudis da to negde cujes. Klein+Hummel sam vidjao ... ali vise ne mogu da se setim gde i kako. Mislim da oni jos postoje iako je u tom segmentu zadnjih godina dosta napravio Backes und Mueller - takodje veliki aktivni zvucnici. To svira dobro a evo ovde jedne slicice B&M sa Restekom (posto je i o njima bilo reci):

A sto se tice Audio Physics - oni jos uvek postoje iako Joachim vise nije sa njima. To svakako treba cuti, kao uostalom i Sonics. To mu dodje kao deo neke opste HiFi kulture

[alex67]

Audio Physic je firma koja je ostavila traga u nemackom HiFi. Zapravo bi bilo ispravnije reci Joachim Gerhard, glavni kosntruktor i suvlasnik Audio Physic. Prvi model Audio Physic se pojavio tamo negde pocetkom devedesetih i ja se secam sa kakvom famom je taj zvucnik docekan u Becu. Izazvao je veliku paznju a ime Joachima Gerharda se pominjalo sapatom: "znate, taj zvucnik je napravio Joachim Gerhard". Prve demosntracije u Austriji su izvrsene na beckom HiFi sajmu (u to vreme je Bec imao 2 vrlo velika sajma godisnje). To je covek cije se misljenje u Nemackoj, kada su zvucnici u pitanju, uvazava. Interesantan detalj: u to vreme Gerhard nije puno drzao do tehnickih merenja kada je konstrukcija zvucnika u pitanju. U medjuvremenu je svoj stav dosta promenio ...

Taj prvi model Audio Physic je predstavljao jedan nov pogled na reprodukciju zvuka, kako je to Joachim predstavljao. Zvuk je bio otvoren, sa do tada retko implementiranom ekstenzijom u visokim i sa vrlo detaljnim ali neutralnim srednjim. Osnovna ideja Audio Physic zvucnika je da se povecanjem frekv. opsega koji zvucnik moze da propusti, dodje do boljeg osecaja realnosti. Korisceni su dobri driveri a i kvalitet izrade je bio na zavidnom nivou. Ali ti Audio Physik su imali jedan problem - a to je reprodukcija najnizih tonova. Bas je bio dobro definisan ali nedovoljno dubok. I upravo ta Joachimova filozofija nije bila do kraja konsekventno implementirana. Iako se u tehnickim specifikacijama za zvucnik moglo procitati da su najnize frekvencije koje zvucnik moze da reprodukuje jako niske - basa jednostavno nije bilo .... To je imalo za posledicu da su ti prvi Audio Physik zvucnici imali prilicno debalansiranu reprodukciju zvuka - sve je bilo pomereno navise bez dobrog bas fundamenta. To se mnogima dopalo, jer je bilo dosta drugacije od vecine zvucnika na trzistu u to vreme i jer su dobro definisani visoki davali jako puno muzickih detalja, ali u sustini je, bar po meni, to bio veliki nedostatak.

Onda se pojavila Caldera - ultimativni Joachim Gerhard zvucnik ... pravi Hi End itd.... Caldera je dobra kutija i to je sviralo mocno. Secam se da je u Becu na demonstracijama koriscena Mark Levinson amplifikacija ali i druge iz te lige. Ne secam se vise detalja, ali znam da nisam bio ubedjen da taj zvucnik vredi tih novaca (mislim da se radilo o nekih 20.000 DM za par). Bilo je kutije slicne cene koje su na mene ostavile daleko bolji utisak.

Da skratim pricu ... pre nekoliko godina je Joachim napustio Audio Physik i osnovao svoju firmu Sonics. Sonics zvucnici dobijaju sjajne ocene u nemackoj HiFi stampi. Ja sam ih slusao u nekoliko navrata i imam razlicita iskustva sa njima. Imam utisak da su Sonics zvucnici prilicno zavisni od amplifikacije koja se koristi. Slusao sam ih u kombinacijama kada su nepodnosljivo pistali u visokim - stepen izoblicenja je bio neobicno veliki. A onda sam ih slusao u kombinacijama gde je to sviralo dobro: recimo sa Pathos pojacalom. A onda se pojavio model Allegria, sa ribbon visokotoncima. Nisam siguran ali mislim da su to RAAL visokotonci ... U svakom slucaju, slusajuci ih u nekoliko razlicitih kombinacija, tog pistanja vise nije bilo a cela reprodukcija je izgledala daleko bolje i prirodnije. Konacno jedan Joachim Gerhard zvucnik sa dobrim balansom i bez prenaglasenih visokih (pored Caldere). Mislim da je to najbolji zvucnik koji je Joachim do sada napravio. Ali on nije jeftin ...

U svakom slucaju mali Sonics zvucnici, narocito Argenta i Arkadia, vaze za dobre modele i imaju prihvatljivu cenu. Moj savet vam je medjutim, da ih obavezno prvo poslusate sa amplifikacijom koju posedujete.

[pera451]

Klein & Hummell i Baeckes & Mueller se nisam ni usudjivao da spominjem, mada sam ih vidjao po casopisima.

Moj motiv za pokretanje teme (hvala Zoranu na pohvalama) je bio sledeci. Naime, najveci deo polovne robe stize na nase trziste iz Nemacke, Austrije i Svajcarske (kako - pogledati subotom na Bubanj potoku). Najveci deo te robe su razni japanski, ali i po koji nemacki proizvod. Nazalost, engleski proizvodi se slabije vidjaju (a u ovim zemljama i nisu bili preterano jeftini), sto donekle vazi i za americke.

S obzirom na to da kod nas postoji sledeca podela:

a) Japanci za nezahtevne,

Amerikanci i Englezi za zahtevnije,

c) Nemci za uzak krug ljubitelja

ucinilo mi se da bi bilo korisno da se clanovi foruma malo upoznaju sa nemackom produkcijom, a sa ciljem da se identifikuju proizvodi koji su kvalitetni, a koji bi zbog malog interesovanja mogli kod nas da se nadju relativno povoljno.

Naravno, odredjena kolicina robe u Srbiju stize i preko E-Bay-ja ili, recimo, iz Svajcarske po narudzbini, ali takva roba ima i svoju cenu.

[komsija]

Ako pricamo o drajverima treba pomenuti Philipsove visokotonce koji su se radili od pocetka 70tih do kraja 80th godina i koji

su se ugradljivali u mnoge skuplje evropske i americke zvucnike. Svaki poznavalac i ljubitelj vintagea ce za neku kutiju reci

da dobro svira cim vidi zutu kalotu Philipsovog visokotonca!

[dvv]

Po meni, nemaÄki audio je ostao u zapećku iz jednog za mene teÅ¡ko shvatljivog razloga. Svi znamo da su Nemci metodiÄni, pedantni, temeljni i vrlo uporni. I mislim da je njihov problem upravo ta upornost, jer ne umeju da stanu, Äak i kada vide da greÅ¡e.

Prvi razlog propasti nemaÄkoh audia je njihovo besomuÄno insistiranje na DIN 45 500 standardima. Jeste istina da su DIN prikljuÄci derivat dobijen iz profesionalnih voda (XLR, itd), i nije toliko bio problem i tome, koliko u Äinjenici da su ima dali sumanute elektriÄne osobine. Da ne guÅ¡im mnogo, Äisto primera radi, dati 1 megaom, a kasnije 470 kilooma ulazne impedanse je stvarno izazivati sudbinu, a oni su baÅ¡ to uradili. Kako i zaÅ¡to, ostaće misterija.

Drugi razlog mi je joÅ¡ Äudniji. Nemci nikada nisu uspeli da postignu bilo Å¡ta Å¡to je liÄilo na dogovor koji Japanci jesu uspeli da postignu. Naime, Japancima je bilo jasno da je kljuÄni naÄin postizanja dobrih cena Å¡to veća serija. PoÅ¡to niko od njih pojedinaÄno nije mogao da postigne željene brojke u doslovno milionima komada, lepo su seli i dogovorili se, pa smo dobili da je najmanje 95% svih mehanizama po kasetofonima izaÅ¡lo iz fabrika firme Alps (ma Å¡ta na njima pisalo, lako je promeniti žig), bar 80% svih gramofona iz fabrika firmi CEC i Mikro Seiki, itd. Menjati izgled kutije je bar lako, a Äak ni tu nije bilo posebnih varijacija, pogledajte japanske gramofone iz 70-ih i videćete da baÅ¡ onako ekstra liÄe, u većini sluÄajeva. Izuzetak je bio Technics/Matsushita, jedino su oni bili dovoljno veliki da rade sami sebi, kojom prilikom si izmislili i "overseas manufacturing", pa su delove pravili po Tajlandima i Malezijama.

E, tako neÅ¡to Nemci nikada nisu uspeli. Tamo je važilo pravilo svaka vaÅ¡ka obaÅ¡ka, pa je svako radio svoje. Bilo je tu i objektivno Ä‘ubreta, ali bilo je i genijalnih stvari. ÄŒisto kao primer, Dual i njihov Hall generator motor na modelu 701 i kasnije - koliko je meni poznato, za sada joÅ¡ uvek ne postoji bolji elektro motor, iako je ovaj na žalost skup za proizvodnju. Ili, ako imate prilike, a nisu Äeste, posluÅ¡ajte Dual CV 1700 integralac; Äudo od proizvoda. Em je jednostavan tamo gde treba, em je elaboriran do bola tamo gde treba, pa su recimo tonske kontrole ne klasiÄni potovi, već diskretni koraci sa kalibrisanim otpornicima, itd. U vreme kada su Japanci već uglavnom digli ruke od te skupe, ali dobre tehnologije.

I na kraju, drajveri. Najeća fabrika drajvera u to vreme na ovoj planeti je bila baÅ¡ u NemaÄkoj, ITT-Schaub Lorenz, dnevna proizvodnja preko 100.000 jedinica za sve i svaÅ¡ta. I oni to ne iskoriste, nego ili prave svoje, ili kupuju od uglavnom Danaca. A nije da nisu mogli ili imali, hajde ITT, nego tu je bio i Isophon, pa Peerless koji je fabrike imao blizu Bremena, itd.

I onda su polako, ali sigurno tonuli. Kada se već nazirao kraj, poÄetkom 1980. godine, ni tada nisu seli da se dogovore, nego su poÄeli da kupuju od Japanaca po narudžbini, Japanci prave i trpaju nemaÄka imena (recimo, Sanyo za BASF, Saba, Denon za Dual, Yamaha za Blaupunkt i Siemens, itd). Pa kada je ceo audio krenuo nizbrdo poÄetkom 80-ih, nije im mnogo trebalo da brzo netsanu, ili u celosti, ili da budu kupljeni od strane velikih i tako se utope u sivilo (na primer, Uher od strane Harman International-a, Saba, AEG i Bosch od strane Siemens-a, Loewe Opta od strane Philips-a, itd).

[Pirate]

Nisam primetio da je iko ovde pomenuo nemaÄku teÅ¡ku artiljeriju, mahom u profesionalnom segmentu, firmu Klein+Hummel. Pre nekih 14 godina, naletim u montaži RTV Politika na njihove aktivne kutije.

[pera451]

Mozda je mali off-topic, posto se ne tice nemackih kutija, ali da li je neko slusao aktivne Meridian kutije iz 80-tih?

[anubisgrau]

ne znam odakle crpite zakljucak da je nemacki audio propao.

nemci su na celu ili tu blizu u nekoliko vrlo vaznih segmenata - zvucnici (avantgarde, cessaro, odeon, a capella), analogija (brinkmann, shroeder, clearaudio, scheu...), elektronika (ars emiter, burmester, audionet, ...)..... a jos ako ukljucimo i razne austrijance koji sustinski pripadaju toj skoli, slika je jos ubedljivija.

ja se za njih ne bih brinuo, vi kako hocete....

[anubisgrau]

Mozda je mali off-topic, posto se ne tice nemackih kutija, ali da li je neko slusao aktivne Meridian kutije iz 80-tih?

[Iron man]

2 komada Kef B110, T27. Malo preagresivno za moj ukus ( sa Meridian CD preampom). Kao i kod svih aktivnih kutija problem interkonekti.

[pera451]

U Hi-End-u nije propao, ali u kategoriji "obicni smrtnici" nazalost jeste.

Pored DVV ovog komentar vezanog za DIN prikljucke i drugih tehnickih razloga postoje, po meni, i drugi marketinski problemi.

Naime, kad se posmatra UK ponuda, kupcu je na raspolaganju stajala ogromna ponuda, tako da je mogao da radi lagane upgrade, kako parice pristizu.

Mogao je, recimio, da pocne sa kombinacijom jeftini gramofon + NAD 3020 i Wharfedale Diamond 1. Pa da NAD zameni Cyrus-om 1, a Diamond nekim Heybrook-om HB1. Pa Heybrook nekim KEF-om, a Cyrus MF-om A1. I tako u nedogled, ili bar do Linn LP12 + Naim 42+160+HiCap + Isobarik/Arden, Berkeley itd.

Znaci, postojala je mogucnost mnogo malih, affordable koraka.

Koko bi to izgledalo u nemackoj varijanti?

[pera451]

@Anubis, siroma

hvala!

Te kutije su mi uvek delovale veoma interesantno, rado bi ih cuo..

[trotter]

Da li je mozda neko od poznavalaca Deutsch lautsprechera upoznat sa zvukom, generalno kvalitetom, serija nize klase firme T + A Elektroakustik? Ima na oglasima na forumu, cini mi se, dva para u ponudi. Jedan od njih je Stratos P10 bookshelf, za koji nisam uspeo da pronadjem mnogo podataka na netu. Inace, probao sam da direktno od firme dobijem vise specsa, i za taj, kao i za ovaj drugi model na oglasima, ali ljubazno su odgovorili da oni podatke nisu u mogucnosti da daju online (bukvalno su tako napisali). Uopste, moj utisak je da nemacki zvucnici zaista spadaju u grupu koja je interesantna samo zaljubljenicima, u poredjenju sa siroko rasprostranjenom (i reklamiranom) produkcijom iz drugih zemalja. Par puta sam, recimo, naleteo na stranim blogovima i forumima izjave tipa: steta, secam se kada sam slusao taj i taj model nemackih zvucnika, to je bilo odlicno, kada bih sad negde naisao na njih verovatno bih ih kupio. A jel cuo neko one, pa to svira... Englezi, naravno, imaju malo tvrdji stav ali to je poznato i ne odnosi se samo na audio. Sto se nas tice, imam utisak da od nemackih zvucnika ocekujemo ono sto ocekujemo i od ostalih proizvoda koji su nastali tamo - kvalitet mi prvo pada na pamet, pogotovo sad kad se proizvodnja masovno izmesta u azijski region, valjda se oslanjamo na tvrdoglavost Nemaca da produkciju ostave na svojoj teritoriji...

Odlepih se od sopstvenog pitanja . Elem, na zadnjoj strani tog Stratosa pise impendance 5 ohm, to jos nisam video .

[dvv]

ja, zamalo ih cak pre 4-5 godina nisam kupio kada sam se vracao u audio biz. M2 je vrlo pristojna sprava i po danasnjim parametrima, 2 mala kefova midbass i ne secam se koji tweeter u MTM konfiguraciji sa pojacalima koja to guraju. vrlo lepo nastimovano, muzikalno, korektno, ima smisla za one koji nece da se bakcu nego lepo plug & play. ne verujem da par toga kosta vise od 200 funti danas, ali jeste staro 20 plus godina. drajveri imaju gumena vesanja.

[ScepanBG]

ja, zamalo ih cak pre 4-5 godina nisam kupio kada sam se vracao u audio biz. M2 je vrlo pristojna sprava i po danasnjim parametrima, 2 mala kefova midbass i ne secam se koji tweeter u MTM konfiguraciji sa pojacalima koja to guraju. vrlo lepo nastimovano, muzikalno, korektno, ima smisla za one koji nece da se bakcu nego lepo plug & play. ne verujem da par toga kosta vise od 200 funti danas, ali jeste staro 20 plus godina. drajveri imaju gumena vesanja.

[pera451]

@Scepane,

znaci da ih ocekujemo na Kupujem-Prodajem za jedno brat-bratu 700-800 Evrica...

Kolika je po trebi realna cena Ardena franko BG? Stanje, naravno, solidno.

[Lakedemon]

Ako se opsetiÅ¡ neke nemaÄke audio firme Äije proizvode mogu da kupe i oni sa manje od 10 miliona eura slobodnih para u banci, ti nam javi.

PoÅ¡to danas viÅ¡e nema zemlje u Evropi (sem MOŽDA Makedonije i Albanije) koja nema bar dve-tri ultra skupe intergalaktiÄke firme, ispada da svima audio naÄisto cveta. Dok ne doÄ‘u Japanci, nalupaju im Å¡amare i poÅ¡alju ih kući u ćoÅ¡ak.

[DejanM]

Postoji u Nemackoj pandan nasem Dayensu: Nubert Audio. To je lik koji vec dosta godina pravi zvucnike za obicne smrtnike a kako ih prodaje, kao i Dayens, direktno a ne preko distributera, onda predstavlja dobar value za cenu koju kosta. On ima modele i ispod 1000 eura i to svira u principu sasvim ok. Ja ih nisam skoro slusao a on ima i dosta razlicitih modela u ponudi, tako da vam ne mogu dati puno detalja ali to je jedna moguca alternativa Cantonima, Magnatima, itd. Nubert je poznat u Nemackoj (njegove reklame mogu da se vide u svakom broju najpopulatnijih HiFi casopisa u Nemackoj) i predstavlja jedinstvenu pojavu na nemackom trzistu, sa proizvodima namenjenim tzv. "obicnom" coveku.

[dvv]

Postoji u Nemackoj pandan nasem Dayensu: Nubert Audio. To je lik koji vec dosta godina pravi zvucnike za obicne smrtnike a kako ih prodaje, kao i Dayens, direktno a ne preko distributera, onda predstavlja dobar value za cenu koju kosta. On ima modele i ispod 1000 eura i to svira u principu sasvim ok. Ja ih nisam skoro slusao a on ima i dosta razlicitih modela u ponudi, tako da vam ne mogu dati puno detalja ali to je jedna moguca alternativa Cantonima, Magnatima, itd. Nubert je poznat u Nemackoj (njegove reklame mogu da se vide u svakom broju najpopulatnijih HiFi casopisa u Nemackoj) i predstavlja jedinstvenu pojavu na nemackom trzistu, sa proizvodima namenjenim tzv. "obicnom" coveku.