Gruja

Vidim da neki ljudi drže poklopac nevezan za šarke, i onda skinu ceo poklopac kad hoće da slušaju. To mi deluje prihvatljivo i za moj scenario, pod uslovom da ta operacija skidanja poklopca preko ručke može da se obavi u 20cm visine.

Jedno glupo pitanje. Da li je polica sa 20cm visine dovoljna da se koristi gramofon sa poklopcem? Ono, da se digne poklopac pod malim uglom, ubaci ploča, pusti? Koliko je loše ako se skine poklopac i ostane tako otvoreno sve vreme? Uzmite u obzir da je tema za početnički gramofon, i ako uzmem nešto pre će biti da se deca malo zanimaju nego što će biti primarni izvor. Pitanje je da li uopšte može da bude upotrebljiv u takvoj polici ili da batalim ideju?

Prilično ste upropastili temu, iako je krenula ok sa nekoliko dosta korisnih postova. Pošto mi je ćerka gledala neke ploče sad i ja gledam da se malo edukujem, nisam imao dodira sa gramofonima od kako sam zeznuo ćaletov sedamdeset i neke

Šta koristiš za HT, projektor ili TV? Inače onaj Panasonic projektor koji sam kupio od tebe pre deceniju i dalje šljaka i donosi mnogo radosti. Ne znam da li se sećaš, imao si i rezervnu lampu koju si mi dao, u nekom trenutku sam je zamenio i to je to. Doduše ne gleda se projektor na dnevnom nivou već s vremene na vreme.

Upravo sam ga odgledao sa klincima. Film obiluje lekcijama tipa "deco, ovo nemojte nikad da radite"

A sad nešto sasvim drugačije. Padne mi na pamet jutros da pogledam šta ima u Domu Omladine. I vidim da je večeras Anneke van Giersbergen. Video sam to i ranije, međutim kad sam poslušao prve predloge na youtube i spotify, vuklo mi je previše na pop i nije me nešto privuklo. Međutim danas se stim da potražim neki lajv od ove godine i skroz promenim mišljenje. Sad je nastupala samo sa gitarom, a vokal fenomenalan, nešto poput Joan Baez ili Loreena McKennitt. I još samo pola numera budu njene pesme a ostalo prošara Kejt Buš, Koena, Mejdene, Flojde... Tu prelomim i odem na koncert. Oduševio sam se! Anneke ne samo što odlično peva, već ima i prvoklasnu komunikaciju sa publikom, čak je bilo par puta i konverzacije, da neko nešto dobaci a ona da odgovori. Dobar zabavljač, stalno se smeje a i publika sa njom. Dok sam se vraćao kući sve vreme sam vrteo u sluškama njena razna izvođenja Wasted Years od Mejdena. Često u toj pesmi zabrlja intro, ali se samo nasmeje i svima to bude simpatično, a posle kad krene da cepa kaubojske akorde i da peva to naravno radi savršeno. Inače i njene pesme su mi se svidele. Ovo večeras je bio jedan od onih koncerata na koje odeš bez većih očekivanja a izvođač te oduva. Kod mene to obično bude kao ovo sad, kad neko ima tako dobar odnos sa publikom, a da ne deluje isforsirano već kao da ste drugari, a još kad je propraćeno velikim muzičkim talentom jednostavno izađeš ozaren sa takvog koncerta. Znam da ću ići ponovo ako bude dolazila! Pre nje je nastupio Danilo Nikodinovski - gitarista koji inače svira sa Nikolom Vranjkovićem. Samo da prokomentarišem zvuk gitare. Dača je izašao isto sa akustičnom gitarom, ako sam dobro video iz publike to je Yamaha, mogla bi biti neka iz APX serije. Solidna gitara, Dača je obilato koristio reverb i još par efekata što je još poboljšalo stvar. Ali kad je Anneke okinula prvi akord na svom Tayloru - to je bila sasvim druga priča. Pun zvuk, duboki tonovi, sve rezonuje i peva. Da dodam još nešto. Anneke je imala posebnu priču za holandskog muzičara/kompozitora Arjena Lucassena, sa kojim je sarađivala. Moram da priznam da za njega nisam čuo, pomiri se čovek sa tim da ne može sve da isprati. Elem, priča kako on ne voli da izlazi iz kuće, a pogotovo ne voli da ide na turneje, jedva ga je nagovorila da ode jednom sa njom kad su završili taj njihov zajednički projekat. I kaže evo sad će ipak da napravi par koncerata, ukupno 3 komada i to samo u jednom mestu u Holandiji, i to je sve već rasprodato iako je u septembru sledeće godine. I ladno se javi 5-6 ljudi iz publike da imaju karte za taj koncert! Ja sam bio fasciniran, svaka čast tim ljudima. To su mi novi idoli.

Tog petka je prvi koncert bio Hi5 - mladi austrijanci. Meni je to leglo i bolje od Avishaija, ali potpuno subjektivno jer više volim gitare od truba. Ali si bio u pravu da 3 koncerta za veče može da bude previše, Danielsona sam slušao pola sata i morao sam da odem, a šteta, svidela mi se muzika. Prvo veče su bili domaći muzičari. Koncert koji je otvorio festival je bio Schime i Muzikon. Zanimljiva kombinacija gudačkog orkestra sa džezerima. Retko kad sam kod nas čuo takve kombinacije da su dobro aranžirane, uglavnom gudači prate glavnu temu i drže pratnju u pozadini, dok su ovde bili ravnopravni učesnici. Drugi koncert je bila Milena Jančurić sa svojim bendom. Milena inače svira flautu, završila Berkli... Slušao sam je jednom ranije sa Anom Ćurčin, i to je bila zanimljiva kombinacija ali je tu ipak bila samo gost. Dosta više volim zvuk flaute od trube, taj koncert mi je baš prijao. Sledeći koncert je bio Aleksandar Jovanović Shljuka. Posle 2 puna koncerta već malo prazne baterije, ali nisam se pokajao što sam ostao, solo klavir, sa povremenim provlačenjem tema iz narodne muzike, ali sve u džezi maniru. Bio sam i zadnje veče, u Domu Sindikata. Omar Sosa trio i Big Bend RTS-a. Zabavno, veseli kubanski ritmovi, a sve ozbiljni muzičari i nije ništa tralala. Šou je malo ukrao dirigent Big Benda koji je dosta angažovano dirigovao, malo i igrao, komunicirao sa publikom. Ne znam koliko su uopšte kubanci i naši imali vremena da zajedno probaju, ali svaka čast, delovalo je kao da stalno sviraju tako. Koncert je nastavila mlada saksofonistkinja Nubya Garcia. Ako neko do sad nije ispratio ni saksofon ne ljubim nešto preterano , ali je ovo malo modernija verzija, puno energije i svidelo mi se. Što se mene tiče više sam gledao bubnjara koji je dosta inspirativno svirao, za mene je bio veći doživljaj na tom koncertu. Za mene dosta uspešan Jazz fest.

Bočno u fan pitu je zvuk bio osrednji, dosta je praštalo. Ali nikad nisam ni doživeo u Areni da je baš dobar zvuk. Sa druge strane, vizuelni doživljaj je bio savršen odatle.

Mogu samo da dodam glas za Microlab Solo 6c, za 7c kažu da je bass heavy, nisam ga lično čuo. Ali 6c nemam šta da zamerim, više nego solidan zvuk za te pare.

U prevodu, ako bilo koji opseg u ekvilajzeru podigneš za X (to obično piše u dB), za toliko moraš da smanjiš ukupni izlaz, inače signal može da ide preko 100% a onda imaš krčanje tj. clipping. Probaj bez svega toga. Još nešto, mala je šansa da su oba zvučnika pokvarena na isti način i to od starta, veća je verovatnoća da je negde drugde problem.

"ROCK OPERA Italy tour. Sinoćni koncerat u Udinama je bio za pamćenje! Višeminutne ovacije publike i tri bisa bila su dovoljan polazatelj da smo se svi dobro proveli sinoć! Hvala i vidimo se večeras u Trstu!" Drago mi je da nešto domaće uspe i u inostranstvu, taman kao kontrateža italijanskim 40 fingers koji su bili kod nas pre par meseci

Imao je i Bg dve rok večeri, doduše ne za sam doček. Ali je zvuk bio krš. Ne znam da li je do ozvučenja ili što je Trg Nikole Pašića okružen zgradama pa je to do refleksija.

Devil's horns

Danilo Nikodinovski, svira narandžasti Gretsch, taj sci-fi instrument je teremin, a imao je i jedan mali sint gde je povremeno svirao i igrao se modulacijama. A da, svirao je malo i bubnjeve na kraju Inače i on i onaj drugi gitarista (koji svira Gibson SG) pored njega često koriste sustainer umesto trzalice. To je mala sprava koja vibrira i tako dobijaš konstantan ton. Za mnoge melodije sam mislio da ih svira sint dok sam slušao album dok nisam na koncertu video da je to gitara. A što se tiče gostujućeg gitariste: > a kao poseban gost na binu je iskočio i kultni novosadski gitarista Zoran Bale Bulatović, poznat po radu sa Pekinškom patkom, Lunom i Laboratorijom zvuka. https://balkanrock.com/reportaze/kolektivno-sanjarenje-uz-nikolu-vranjkovica-u-kombank-dvorani/

Slažem se sa obojicom, i vrhunski, ali opet malo i već viđeno. Ne znam za naš rok bend koji bolje muzicira uživo. Sa negativne strane, pravi korona parti, od 2-3000 ljudi (koliki je kapacitet doma sindikata?) ako je bilo par njih sa maskama, svi pevaju na sav glas… Jesu tražili kovid sertifikate na ulazu ali to i ne znači nešto preterano. Išao sam celu jesen po koncertima, ali to je uglavnom bio jazz i mirnije sedeće svirke, svako drugo mesto prazno, svi sa maskama. Ovo je bio pun rok koncert, ni po čemu drugačiji od onog iz 2019. Sa druge strane, nekad će i morati da se vraća na staro, kad smo već mnogi i preležali i vakcinisani tu i nema više šta da se radi. Izvinjavam se za mali off, koncert je bio odličan. Što se tiče ozvučenja, bilo je malo komično kad je momak (tonac?) dolazio više puta kod Nikole sa tabletom da nešto koriguje, taman se okrene pa se odmah vrati nazad, Nikola mu samo klima glavom ovako ili onako… Ja nisam ni primetio šta se tad menjalo u zvuku, možda je bio samo monitoring u pitanju. Ko je čovek koji je izašao sa belim stratokasterom da malo svira, a i posle na samom kraju?

Kad smo već kod tog klipa - Šandorov nastup mi je bio malo preteran. Prvi put kad sam gledao rok operu mi nije toliko smetalo, ali drugi put već jeste. "Krade" šou, a taj šou ima mnogo više da ponudi od njegovog trčanja po sceni i afektiranog pevanja. Mislim da bi bilo bolje kad bi malo spustio loptu, bio bi bolji paket sa svim drugim izvođačima. Sem te zamerke, rok opera je sjajno iskustvo.

Zagreb pa mi, zanimljivo da su odabrali baš ex-yu za početak turneje.

Dobro, malo se zezam, da je nešto što je "sad ili nikad" ne bi bilo razmišljanja. A žena mi je carica koja me pušta na sve koncerte Eyot sam slušao dvaput, i slušaću ih verovatno svaki put kad dođu u Bg, pa samim tim nije baš da moram i sad da odem. Inače kad smo već u temi o koncertima, kupio karte za mene i drugare za RHCP. VIdeo sam čim su objavili turneju za 2022, ali dok smo se izdogovarali odoše dobre karte za Budimpeštu. Srećom dodali su Bratislavu 12. juna, pa smo tu reagovali odmah.

Poklanjam kartu za Eyot, 16. decembra u Domu Omladine. Koncert je prvobitno trebao da bude 2. oktobra, a novi datum mi ne odgovara, ne samo da je ćerkin rođendan, već i ženin, pa ti idi majčin sine na koncert ako smeš.

Meni je bio odličan Rymden u sredu, kontrabas je često svirao u rok maniru, pa ide malo zvuk kroz pedale, pa klasičan džez, dosta inovativno i zanimljivo sviranje. Čovek na klavijaturama je plenio energijom. Meni možda i najbolji koncert za ovih par godina kako idem na bjf. Mada je i publika odlično reagovala, ne bi rekao da se samo meni svidelo. Večeras sam bio samo na prvom koncertu, Petros Kampanos, to mi nije leglo i iscrpelo me, nisam imao volju da ostanem na tom sledećem.

I u Beogradu jako zavisi od mikrolokacije. Kad su prošle zime bili udarni naslovi za loš vazduh kupim ja neki od tih Mi uređaja. Donesem kući, kad ono sitne brojke, ni blizu onoga iz novina. Kad je došao drugar pušač vidim da sprava radi, nije do toga. Posle nađem detaljniju mapu zagađenja, kad pogledaš u Beogradu je problematično u delovima grada gde domaćinstva lože čvrsto gorivo, eventualno oko toplana i autoputa. Dobar deo Novog Beograda ima ok brojke čak i kad je "crveni alarm". Tako da nije loše pozajmiti prvo na probu ako imaš od koga. U svakom slučaju kupiti samo jedan ako je u planu bilo nekoliko, dok ne vidiš na čemu si.

Pored toga, zapakovane slušalice su veoma druga priča od otpakovanih koje stoje negde sa strane. Pakovanja obično imaju karton ili plastiku na koje naležu padovi tako da se manje više rasporedi opterećenje. Jedne od slušalica su mi Sennheiser HD700. Jesam ih kupio polovne, ali su tad izgledale besprekorno. Međutim baš sam ih slabo koristio, malo zbog toga što su otvorene, a malo sam ih i čuvao a arčio druge jeftinije. Dešavalo se da je bilo godina kad sam ih koristio samo par puta. Fast forward 6-7 godina kasnije, padovi se nisu pohabali, ali su pukli tamo gde im je bila slaba tačka, na ivicama, gde se velur ili šta li je presavija oštro preko plastike. Da su stajale na stalku, ili bar češće na glavi, bilo bi drugačije opterećenje i to se verovatno ne bi desilo.

Zamenske padove za moje K550 sam kupio pre 4 godine na nemačkom Amazonu, 17EUR. Ne sećam se da li je bilo i nešto za šiping. Skoro isti kao original, nisam primetio neku razliku. Jesu se do sad i oni malo izlizali ali se bar ne krune onako. U mom slučaju mislim da ih brada dosta uništava, u mom slučsju ona od par dana što zna da grebe.

Ide teže i kod mene. Imam ovde Nikon 55-200, zumiranje je dosta teže na Sigmi. Tako je od prvog dana.

Pominješ i ručni zum (motorizovani ni ne postoji) i ručni fokus. Na koji od ta dva prstena misliš? Kod mene ručni fokus klizi, ali samo ako je AF-M prekidač prebačen u M mod. U AF modu je zaključan. Bez da proveravam specifikacije, na osnovu toga mi deluje da ta Sigma nema taj "plivajući fokus", da možeš ti da ga čačneš dok je pod njegovom kontrolom. Tako da ako to pokušavaš - nemoj. Prsten za zum ide osetno teže od tog za fokus, i ne ide ni glatko ni nečujno. Mada ne deluje to neispravno, jednostavno ide malo teže i tako je. Ipak on pokreće x optičkih elemenata. Tako je od prvog dana, kupio ga novog. 18-105 nisam koristio godinama, ali mi se čini da je na njemu lakše išlo zumiranje. Nikonov 17-50 2.8 košta 4 puta više (!) i teži je 50% od ove Sigme. Baš je ogromna razlika u ceni za taj objektiv. Neka zum prsten ide i malo teže za te pare, bitno je da pravi dobre slike.