ZoranBG

Palo mi je svasta na pamet, ali treba tu strasno truda, vremena i, novca. U svakom momentu mi fali bar jedna od tri stavke :).

Nema na cemu. Pa, ako pogledamo realno, Dragon zaista ima W&F veoma nizak (dual capstan/dual motor), ali postoje i JVC DD9 ili DD99 koji imaju samo jedan capstan i jedan motor za njega i takodje veoma nizak deklarisan W&F (nisam merio, zaboravio). Ono sto sam primetio jeste da je kod closed loop dual capstan sistema (generalno govoreci) bolja je stabilnost azimuta u odnosu na test traku, prema single capstan kaset dekovima. Medjutim, dual capstan sistem je daleko osetljiviji na kvalitet svojih komponenti. Jedno od kompromisnih resenja, a po mom skromnom misljenju izvanredno, jeste ono kod Sansui D550M i D970 dekova: dve tonske osovine, od kojih je leva vezana ili za klasican zamajac ili ga prakticno uopste nema. Preko leve tonske osovine (capstana) ide traka, ali nema rolera. Pre nje je zatezac, koji je izgledom slican onoj poluzici kod jevtinih kasetofona koja sluzi za autostop, a zateze levi tockic kako bi pruzao otpor odmotavanju, a u isto vreme umirivao traku preko njega. Fakticki, slicno resenje kao na videorekorderima sa zatezacem na pocetku, samo sto se ovde i prva tonska osovina okrece. Ovim sistemom koji nije closed loop dual capstan dobija se mirna putanja trake preko glave sa drasticno smanjenim fluktuacijama koje izazivaju modularna izoblicenja. Tascam 122 Mk2 i Mk3 dekovi imaju elektromagnetni zatezac trake, ali se meni cini da taj sistem nije bogzna sta koristan. Da bi bio jasniji Sansui-jev sistem, evo slicice:

A iako nije striktno analogni kaset dek za ovu temu, mnogi ljubitelji ovog formata kasnije su dodali i DAT u svoj sistem. Evo jednog na mom radnom stolu, mislim da sam poslednji uredjaj ove vrste imao pre desetak godina. U ovom slucaju radi se o Tascamu DA45HR. HR je skracenica od "High Resolution" jer ima opciju snimanja u 24 bitskom formatu, a to je postignuto dvostrukom brzinom rada i dodatnom elektronikom. Bio je jos jedan DAT duple brzine - ne znam za ostale, ako ih i ima, nisam posebno pratio to trziste. Radi se o Pioneer-u D-07 kojeg sam takodje posedovao. Ali, Pioneer je time dobijao dvostruku brzinu semplovanja (96 KHz) uz konstantnih 16 bita, dok Tascam ima 24 bita ali standardnih 44.1 KHz. Dodatno, 24 bita se odnosi na snimanje, dok je konverzija u analogni format ogranicena samim DAC kolom na 20 bita. Ne znam koliku rezoluciju ima digitalni izlaz - verovatno 24 bita. DAT sam kupio kao neispravan, pa cemo videti ima li sta od njega: Evo i slike:

Evo i jednog teksta o "obicnom" ali veoma dobrom deku, radi se o modelu Yamaha KX-300 koji se moze jevtino naci: http://zokiaudio.com/yamaha-kx-300-better-than-it-looks/?lang=sr

Cena C1 je bila grozomorna za to vreme - u kategoriji Z6000, daleko iznad nekih cuvenih dekova kao sto su JVC DD9 i DD99, skuplji od Nakamichi ZX7 itd. itd. C1 je vise kostao od bilo kog magnetofona kojeg su pravili u to vreme i 65% skuplji od sledeceg modela - C2. Generalno, ovako visoka cena ukazuje na vise troskove proizvodnje, jer po opcijama C1 i C2 se vrlo malo razlikuju.

Teac je uvek bio cuven kada su u pitanju bili trakasi i magnetofoni. Imao je dobrih modela ali prema mom skromnom misljenju samo tri kod kojih je primenio princip "cost no object", odnosno gde se na izradi uopste nije stedelo. To su Z6000. 7000 i njihov prethodnik C1 iz 1979. Nakon ko zna koliko godina traganja, juce sam sasvim nenadano dosao do jednog primerka C1 i to u solidnom stanju. Iako cela serija C (1, 2, 3) kao i neki iz R serije, te Tascam 122 lice kao jaje jajetu, sa veoma prepoznatljivim rasporedom komandi i cuvenim velikim rotacionim kontrolama, C1 je daleko ispred pomenutih, za sta je dovoljno da se podigne poklopac i pogleda na sta ovaj monstum lici, sa svojih 14.5 kg mehanike i elektronike. Teac je navodio kako je koristio motore iz svog odeljenja za razvoj racunarske tehnologije, sto je trebalo da bude znak da se radi o izuzetno dugotrajnom resenju - u to vreme racunari su bili u racunarskim centrima, kucni racunari su bili u potpunom zacetku. Verzija koju sam dobio je Mk2, sa dodatom opcijom snimanja na metal trake, poseduje i opcionu karticu koja omogucava korisnicko podesavanje biasa, osetljivosti i ekvilizacije.

@Shon3i Link koji ste nasli je veoma zanimljiv, moram samo detaljnije da ga proucim. Ono sto sam primetio na prvu loptu jeste ovo: it travels in an external path around a rotating foam drum flooded with cyclomethicone, a volatile siloxane that completely evaporates with time. Playback equipment for the re-lubricated tapes (Nakamichi CR-7 and ZX-7) remained undamaged in the mid/long term. Koliko razumem, ovde se vise radi o postupku ciscenja trake i nekakvom oporavku iste na hemijskom nivou koji utice na magnetni sloj nego o podmazivanju - autori kazu da supstanca potpuno ispari tokom vremena, dakle ne ostane nista. Nasuprot tome, koriscenje slilikonskog ulja u nekom obliku, koje ostaje na traci sigurno steti mehanizmu deka, prvenstveno rolerima, ciju gumu rastapa. Silikonsko ulje ume da bude toliko agresivno da moze da rastopu gumeni cep sprica u kojem se drzi - to mi se desilo par puta. Dakle, po meni su ovo dva potpuno razlicita postupka. Ovaj drugi ne bih nazvao "podmazivanje" i deluje mi daleko ozbiljnije nego prvi koji je "o ruk" metod. Takodje sam primetio da niko nije radio merenja zavijanja i podrhtavanja dekova pre upotrebe i nakon visemesecne upotrebe ovako tretiranih kaseta. Po meni je to vazno merilo da li je mehanizam pod uticajem "lubrikanta" i kakvom.

Nije, a ni AL85. Prvi silver u ponudi odozgo na dole je bio AL80.

Hvala. Evo jos jednog - mislim da mi je ovo drugi dvokasetas u zivotu. Ali dobar je: Aiwa AD-WX888 Usput, malo sam doradio spisak dekova koje sam imao, ukupno 305 do sada i 225 razlicitih modela. Ne verujem da ce biti jos mnogo vise.

Hvala Da... cesto mi kazu postoje neke uzrocno posledicne veze sa mojim tekstovima.

Evo jos jednog teksta, opet o deku koji nije preterano skup na oglasima: Technics RS-BX747. Nadam se da ce vam biti zanimljiv za citanje.

Neka Vas sluzi sa srecom! Specifican dizajn :).

Dobar stos, ali stvarno ne mogu da shvatim to pomodarstvo :):):).

Evo i famoznog potenciometra - na dnu slike, obelezio sam ga crvenom:

A evo i veoma retkog deka - Toshiba/Aurex PC6030 - stoji mi rasklopljen bar 10-12 godina, vise nisam siguran da cu naci sve delove Dvoglavi dek sa dual capstan sistemom, kalibracijom, dvostranom stampom. Bio je preskup, a meni najvise lici na ono kako su se nekada pravili laboratorijski instrumenti. Evo i mehanike. Najveci stos koji sam ikada video na jednom deku je na ovom: unutra se nalazi potenciometar koji nije spojen ni na sta, jednostavno je tu. Sluzi za usporenje otvaranja vrata - inzenjersko resenje :).

Evo par primera - slike dekova su sa neta, nemam ih u svojoj arhivi, ali slike mehanike su moje: AKAI GX-C760D. Slicnu mehaniku ima i GXC740D, identicnu GXC570D itd. Totalno predimenzionirana, izuzetno pedantno odradjena. Posebna vrsta AC motora za pogon itd. Kao i kod svih Akai dekova, kvalitet rolera je ultimativan da bi sistem radio kako treba.

I Sony TC-K81, na primer, ima izuzetan kvalitet gumenih delova, u klasi starih Nakamichi dekova. Za razliku od njih, poslednji troglavi Technics dekovi (RS-AZ6/7) bi posle desetak godina imali rolere koji su se pretvorili u plastiku. Ja sam na TCK81, probe radi, samo pazljivo obrusio rolere i oni su dobili odlican kvalitet. Radili su na 90% kaseta, ali onih 10% je dek guzvao. Stos je u tome da je sredina levog rolera ispupcena, pa se masinskim brusenjem to skine i izravna, a onda roler ne naleze sredinom nego celom povrsinom. Majstor Misa Lukic mi je davno to prvi put pokazao kod original Nakamichi rolera i zamenskih Black Reel koji su bili ravni i, naravno, nisu radili. Tako sam naucio stos :). Ne poznajem toliko dekove evropskih proizvodjaca iz tog vremena, ali Japanci su pravili totalno predimenzionirane mehanike, da se covek uplasi. Video sam to i kod Akai polozenih i frontalnih dekova, kod Technics-a itd. Ti mehanizmi su, jednostavno, bezotkazni sem ako se od starosti ne raspadne neki plasticni deo - sto je veoma retko a i ima malo plastike ili crkne motor.

Mene bi bas zanimalo kako Sony zvuci, iz pera eminentnog poznavaoca kao sto si ti :). Ja retko uzimam bas stare dekove, neki od njih razviju veoma zanimljive probleme koje ne umem da resim pa na kraju odustanem. Sa druge strane, iz mog iskustva tako stari dekovi su cesce veoma pohabani od koriscenja, pa su takve i glave. Slajfovanje glave je zahtevan i nezgodan proces. Dodatno, elektronika je prilicno napredovala tokom 80-ih i 90-ih godina, ne samo komponente vec i same konstrukcije pojacala, te su i rezultati (merenja) i zvuka generalno bili bolji. Mada... taj 209 je bio top model (bio je i 177, on je bio troglavi ali polozeni dek koliko se secam), pa je svakako zanimljiv.... Tada se nije stedelo, recimo Technics RS273US i 276US su bili prvi dekovi sa direkt drajv motorima, secam se da sam izmerio precnik motora kod 273 i iznosio je 10 cm. To je, valjda, isti motor kao u RS1500 magnetofonu... i nikada u zivotu nisam video nesto slicno.

Hvala Vam najlepse :).

Hvala Laky :).

Evo i dugo pisanog teksta o poslednjoj Yamaha-inoj princeyi - KX-690... prijatno čitanje http://zokiaudio.com/yamaha-kx-690-the-last-princess/?lang=sr

Secam se da je taj gramofon bio cenjen u staroj Jugi. Govorili su da ima mana ali su ga voleli...

Linijica izgleda prelepo, a i sjajno ste je ocuvali. Hitachi se u to vreme trudio, a i njena cena nije bila mala kada je bila nova. No, najbitnije su emocije koje budi u vezi Vaseg detinjstva, pretpostavljam , kao i osecaj da nesto moze lepo da radi i posle toliko godina.

Hvala Vama. Prihvatam ponudu :). Potrebno mi je samo da malo napravim mesta, Akai DX49 ide na poklon, a stigla mi je Yamaha KX690 - odavno nisam imao Dolby S dek, pa malo samo da se poigram, a i dva Akai GX75 deka me prilicno muce, nekako su mi GX75/95 uvek bili teski za rad zbog cudnih kvarova koje sam sretao. Kada to zavrsim, imacu lepo i mesta i vremena, pa cu Vam se javiti.