damic

Mace, prijatelju, ako mozes ponovo da javis o kom se to hi-fi ekspertu radi, google search mi ne daje nikoga ko se zove John Redngminton.

Jedno od finansijski bezbolnijih resenja je ici postepeno na varijantu od vise aktivnih sub-ova. Poceti sa bar dva, pa kad se sakupi dovoljno novca dodati jos jedan, eventualno dva. Teoretski a i u praksi, uvek se dobije bolji bas sa vise jedinica, ali treba biti realan, usaglasen sa raspolozivim prostorom i finansijskim mogucnostima. Moze se primetiti da je cena polovnih aktivnih subwoofera mnogo pristupacnija nego cena polovnih zvucnih kutija. Dugo vremena sam se pitao zasto je to tako. I sam sam pre petnaestak godina pazario prvi sub, aktivni Mission, 150w amp, dve osmice, BR u 32 litra. Krajem devedesetih, kostao je sumanutih 1400 DEM. Pokusavao sam duze vreme da ga integrisem u stereo sistem, uvek bezuspesno. Pozajmljivao drugarima x puta, medjutim i kod njih nije bilo boljeg uspeha. Svuda je to zvucalo lose. Moj skorasnji zakljucak je da istu gresku prave gotovo svi koji kupe samo jedan sub. Razlog je prost, kad je u sobi samo jedan snazniji izvor dubokih tonova, on ce indukovati najsnaznije sobne modove (rezonance) koje su uvek neprijatne za slusanje. Mreza modova bice retka a istovremeno intezitet svakog moda izuzetno snazan. Obicno sledi izbacivanje suba iz sistema, prodaja preko KP-a za, daj sta das i sl. Onda sledi prica, ma imao sam sub, nije to nista itd. Otuda realno povoljna cena polovnih aktivnih sub-ova. Btw, i onaj moj prvi sub, cami godinama u ostavi, nesto mi zao da ga dam za stotinak evra. Fala bogu, i proizvodjaci AV opreme su konacno shvatili ovo, zadnjih godina gotovo svaki AV receiver ima izvode za 2 subwoofera a ne kao ranije za jedan. Samo da pomenem, od petoro ljudi koji su zadnjih pola godine bili kod mene da cuju set-up, cetvoro je vec preslo na sistem sa vise subwoofera. Dvojica za sada imaju po dva, a drugi po 4 komada. Znaci, nije bez veze, ima tu nesto sto klasicnim stereo sistemima nedostaje. Da ponovim, uglavnom je dovoljno 3 komada, ali covek kad oseti senzaciju basa, navuce se, cesto pozeli jos malo.

Bez brige, tako je, pratim tu materiju vise godina. Kao sto sam rekao princip sa multi subwooferima odnosi se na male prostore, u okviru onih 30ms. Pre par nedelja, Prophet je u nekoj temi stavio par linkova, mislim da su bas ovi: http://seriousaudioblog.blogspot.com/2012/05/two-great-articles-on-multiple.html http://www.harman.com/EN-US/OurCompany/Innovation/Documents/White%20Papers/multsubs.pdf?utm_campaign=website&utm_source=sendgrid.com&utm_medium=email ali ima o tome dosta na netu. Uglavnom, najpoznatija su dva sistema, jedan po Dr.Earl Geddes-u, drugi je Harmanov. Meni je ovaj prvi prihvatljiviji, zovu ga jos random ili asimetricni, dovoljno je imati 3 suba i problem dubokih tonova je resen 80- 90 posto. Pozicioniranje subova je mnogo slobodnije, postoje odredjene preporuke i sto je najvaznije, efekat se postize subovima malih gabarita. Sta je jos bitno, glavni speakeri rade u full-u, ne seku se dole, posto i oni formiraju, koliko toliko, neki svoj pattern modova. Ljudi inace dosta tesko kapiraju u cemu je stvar, poenta je da se umesto 2,3,4 ili 5 pikova koliko ih obicno ima na opsegu do 200Hz, dodavanjem vise subova, broj pikova u sobi povecava srazmerno broju dodatih subova dok se gain ili jacina svakog naravno smanjuje, te je ukupan spl dubokih na ranijem nivou. Dakle, vise subova na razlicitim pozicijama daje vise sobnih modova sa manjim pojedinacnim intezitetom - ravnomerniji odziv dubokih tonova. Harmanov sistem mi se manje svidja, vise je predvidjen za one americke HT sobe. Razmestaj subova je strogo simetrican, dva napred, dva pozadi, to po meni povecava mogucnost dupliranja modova. …. A zašto misliš da je koncept bolji nego DSP? Ako ništa, ovaj je jednostavniji i jeftiniji. …… Izgleda nisam bio dovoljno jasan, elektronske skretnice koje koristim sadrze u sebi DSP koji naravno koristim pored multi sub sistema. I dalje u sobi ostane po koji peak, te na niskom podrucju koristim na par mesta kao dodatak PEQ (funkcije parametrickog ekvilajzera), shelving i lowcut funcije. Posto je glavni rez sa subove 80Hz u igru ulazi i podesavanje gaina svakog reza ponaosob. E sad, kad smo vec kod basa, kod mene sam primenio jos nesto, kod nas totalno nepoznato a to je sobna kriva (room curve, house curve ili target curve). Ali, da ne sirim temu.

Naravno da jesam, svih 5 komada su digitalno podeseni tako da zvuk iz njih dolazi do mesta slusanja u isto vreme, mada u sustini za tim nema potrebe. Naime, koliko god ljudsko uho bilo osetljivo na delay na srednjim iIi visokim freq., na basovima je prilicno neosetljivo. Uobicajeni stav je da kod basova, delay manji od 30 milisec. ljudsko uho nemoze da registruje. Nailazio sam i na podatak od cak 50ms. Sta u praksi to znaci? Pa, u prevodu, u najgorem slucaju (za 30ms), ako su dva suba razlicito udaljena od slusaoca sa medjusobnim razmakom manjim od 10 metara a rade u istoj fazi, covek to nemoze da registruje (napr, prvi sub je pored slusaoca a drugi 10m dalje). To je inace jedna od postavki multisub sistema po Geddes-u. Takodje, nema veze kakav je tip subwoofera. Konkretno, ja imam 4 komada BR i jedan u kompresiji, to se slaze fantasticno. Posto relativno imam prostora, isao sam na vece zapremine, 2 desetke su u kutijama od po 74l, druge dve isto desetke u 135l i peta 12-ica, kompresija u 28l, sve zajedno skoro 450l. Pristalica sam sto vece zapremine kutije, idu nize, rade lakse, potrebno je manje snage (Hoffmans iron law). Po nekom mom iskustvu, za kucne uslove, najbolja velicina vufera je 10-12 incha. Cetiri suba dobijaju po 200w/6ohm a peti 100w/6ohm digitalnog pojacanja, sto je vise nego dovoljno. U praksi, ni jedan ne popije vise od desetak vati snage, al ja volim da imam rezervu zbog izoblicenja. Od 4 suba, 3 drajvera su na razlicitim visinama od poda, tako sam ih pravio. Na taj nacin se povecava broj modova u sobi ali se njihov intezitet u isto vreme smanjuje, sto je btw osnovna ideja Geddes-ovog sistema. Cesto se zaboravlja da je zvuk trodimenzionalan. Ako je moguce, treba neki sub popeti na vise mesto u sobi, stalak i sl. Ja sam peti sub stavio na plakar ispod plafona.

Ubedljivo najbolje resenje za basove je imati sistem sa vise subwoofer-a, naravno ako prostor dozvoljava. Ja ga primenjujem vec cetvrtu godinu, trenutno imam 5 komada, mada je dovoljno i tri (svi su diy te ne predstavljaju veliki novcani trosak). Sistem je naravno aktivan, 3-way. Na drugom mestu je upotreba dsp-a, bilo kao samostalanog uredjaja ili kao kod mene gde je sastavni deo el. skretnica. Za dodatno sredjivanje niskih freq. preostaju jos bass traps i samo pozicioniranje zvucnika ili subwoofera u sobi.

+1 Jos jedan dobar clanak sa istog sajta http://www.mcelhearn.com/do-vinyl-records-sound-better-than-cds-spoiler-nope/

U bre prijatelju, jesi nepoverljiv. Evo na primer, ovo sto imam momentalno od desetki u kutijama kod kuce. Visaton TIW 250 8 ohm – drajver visoke klase, snaga 200W tj min. bar dva puta vise od B-139, spl 89dB, sto je 5dB vise, excursion limit 20mm, sto je spram kefovih 4,5mm preko 4x vise. Membrana jako prijatna, celuloza. Vas 80l naspram 120-130 koliko ima Kef. Fs je 31Hz, al garantujem da su ti tvoji sada izmedju 35 i 40Hz. Skoro novo, placeno solidnih 150 eur za par. Drugi, koje isto imam u sub-ovima, Visaton WSP 26 S 8 OHM, 110W, cudo od drajvera, nawi shaped poly cone spl 91dB, excursion limit 22mm, Fs fantasticnih 19Hz, gde ces vise. Skoro novo, par placen 50 eur. Treba biti realan, ipak su woofer-i napredovali u zadnjih 40 godina. Da budem jasan, ovi gore navedeni su odlicni vuferi za cenu ali ima naravno mnoogo boljih, doduse i skupljih u toj klasi od 10 inca. Pogledaj malo specifikacije desetki na netu pa uporedi sa Kef-om.

Ajde, kad je vec rec o B-139, par, verujem, interesantnih podataka za koje vecina forumasa ne zna. U vreme kad je Kef hteo da izbaci novi bas drajver od 10 inch-a, engleska vlada donese neki sumanuti propis po kome zvucnici promera – precnika 10 cola, potpadaju pod neku vec poresku osnovicu. Verovatno je bila namera da se vise oporezuju zvucnici predvidjeni za PA. Kefovi strucnjaci se dosete, i umesto, do tada klasicnog kruznog, naprave elipsasti oblik membrane. Ukupna povrsina drajvera je i dalje bila kao kod klasicne desteke, ali je izbegnut nametnut porez, te je cena zvucnika bila prihvatljivija. Drugo, da li se zna zasto je Kef B-139 uzet kao drajver za cuveni Linn Isobarik DMS. Naravno, ne zato sto je to bio najbolji drajver u to vreme vec zato sto je to bio jedini zvucnik koji je mogao da prodje kroz svoj sopstveni otvor prilikom montaze.

Krnjevac, ne bih ti preporucio da ulazis u taj projekat. S jedne strane, konstrukcija kutije je suvise komplikovana za izradu, tesko da ima nesto jos slozenije. Dakle, veliki gubitak vremena na izradu a pritom koriscenje praistorijskog drajvera. B-139 je jednostavno prevazidjen drajver, male je snage, lako klipuje i ima neki peak malo posle 1KHz na koji se svi zale. Poceli su da se prave u vreme kad su pojacala bila male snage, kasnije su Ih malo pojacali ali I to je bilo slabo. Dalje, te kutije sa transmisijom na maloj snazi lose se cuju, a na vecoj kad se produvaju rade bolje ali tada pocne klip. BTW zadnjih 30-ak godina imao sam cak tri para B-139, jedan je bio najstarija verzija, race track, drugi stock, treci preradjen na vecu snagu 200w, medjutim sve je to go q. Isprobavao sa njima sve moguce, kompresiju, BR, hornu, OB, izobarik, ripol, transmisiju. Najlepse je radio u horni, neki starinski proracun po Klipsch-u, verujem zato sto je tu dobijao 5-7 dB na efikasnosti. Da ne pominjem vesanje koje je sigurno ukrtilo i Fs sad blizu 40-ak Hz, uostalom izmeri pa vidi. Moja preporuka, ako si vec vezan za taj dizajn, uzmi neki novi krsteni drajver, to moze lepo da radi.

Imo, da bi se postiglo najbolje resenje pre ukljucivanja u sistem bilo koje vrste dsp, ipak je neophodno izvrsiti neku vrstu merenja da bi se imala orijentacija kakva je zvucna situacija u sobi. Moja preporuka je download REW programa (free) naravno, treba imati omni measurement mike sa svojim preampom, pc ili laptop uglavnom svi vec poseduju. Prvo, pomeranjem zvucnih kutija, subova, namestaja, prostirki, slika i sl., dobiti najbolji zvucni odziv u sobi. Ja sam kod mene nastojao da koristim vec postojece stvari i namestaj bez namenskih difuzora, bass traps i apsorbera. Posle svake znacajnije promene enterijera sobe izvrsiti merenje koje je stvarno gotovo u roku od desetak sekundi. Najtteze je naravno srediti niske freq. Misljenja sam da bez vise subwoofera nema sanse dobiti kvalitetan bas u sobi. Ovo je kod nas relativno nepoznata tema, mogu da preporucim linkove koje je Prophet gore vec postavio da bi se dobile osnovne informacije o cemu se tu radi. Koristim vise godina multi sub sistem, imam 5 komada od kojih su 2 u sastavu glavnih speakera a ostala tri su rasporedjena po sistemu Dr.Geddes-a. Ako neko pokrene temu vezanu za multi sub sisteme, spreman sam da iznesem svoja iskustva. Tu onda dolazi jos jedna tema, isto tako kod nas uglavnom nepoznata - house curve, room curve ili target curve. Na stranim forumima ima o tome dosta. Uglavnom, bez merenja koje je sada zaista dostupno za relativno malo novca, sve se svodi na mukotrpno i dugotrajno eksperimentisanje kao i gubljenje vremena/novca.

Harts, skini te najlone sa namestaja, ubaci koji cilim, stazu, na zidove slike, police, uglavnom dodaj jos namestaja. Soba je previse prazna. Zavese na prozore. Jedino sto valja je taj plafon, a oblik sobe nije tako los. Msm da je velicina kutija isuvise mala za toliku prostoriju. Ako nista od ovog gore ne pomogne, ja bih isao na vece kutije ili dodatak subwoofer-a (jedan ili vise, btw ja ih imam u sobi 5 i nije previse).

http://www.linearteam.dk/?pageid=winisd Ovo je free, relativno jednostavan za upotrebu

Sredjivanje basa je uvek najveci problem. Rupe ili nule obicno nisu jer se ne cuju, iako odmah upadaju u oci kad se pogleda grafik. Pikovi u niskom podrucju, recimo do 200Hz, se resavaju na nekoliko nacina. Prvi, pomeranjem zvucnika u sobi – naravno koliko je moguce, dok se ne dobije najpovoljniji odziv u REW programu. Drugi nacin je primena neke vrste ekvilajzinga. Treci je primena multi subwoofer sistema sto se kod nas jos retko koristi. Cetvrti, dodavanje bass traps, to vidim da je vec radjeno. Najbolji bas u sobi, postize se primenom svega sto je navedeno. Ja sam kod sebe, koristio prve tri metode, za zadnju nisam imao dovoljo mesta. Ako mozes, daj nam generisan waterfall sa REW programa on najbolje prikazuje pravo stanje. A moze i spl, ovo na monitoru se ne vidi bas najbolje. Nisam najsigurniji, ali imam utisak da merenje nije uradjeno dovoljno nisko, treba poceti od 15Hz kao donje granice.

Uobicajena racunica je da se za svaku duplo vecu povrsinu membrane dobija 3db vise. Prema tome, ako je osetiljivost jednog panela 72dB, kako je receno u prvom postu, sledi: 2 panela – 75dB 4 panela - 78dB (btw, ovolika je recimo osetljivost Apogee Stage-a) 8 panela – 81db 16 panela – 84dB ……….itd Prema tome, od ovih svucnika se nemoze ocekivati neka velika osetljivost a da budu prihvatljivih dimenzija.

Da, i meni se cini da su zakoseni vise nego sto treba. Imam utisak da ce projektovati zvucnu sliku previse visoko. Obicno, dipoli manjih dimenzija imaju veci nagib dok su veci skoro uvek vertikalni. Ovde na slici deluje da je nagib kod oba modela isti. Btw, imam Apogee Stage pa znam kakva je razlika u zvuku sto se tice nagiba. Luka.m ima li jos nekih podataka, rez, na koliko Hz?

Nije bas obicna rupa u pitanju. U osnovi, to su b/r kutije koje su proracunate tako da debljina same, obicno prednje stranice kutije, predstavlja duzinu b/r cevi. Sve ovo, zbog lakoce i manjih troskova izrade. Bas bin, asocira na vrstu bas kutije predvidjene da radi na bini/pozornici, prvenstveno PA namena, dakle kutija izlozena daleko vecim mehanickim opterecenjima i stalnim premestanjima. Obicno su pokrivene presvlakama tamnije boje, nalik coji ili itisonu, sa ojacanim coskovima i ugradjenim ruckama. Naravno, mnogo robusnije napravljene, obicno od vodootpornog spera u novija vremena i od plastike.

Generalno pravilo je da se optimalne performanse dobiju ako se od izvora pusta najjaci signal a u svakoj sledecoj komponenti se nivo polako smanjuje, naravno, uzimajuci u obzir i optimalno podesavanje signal-sum svake komponente posebno. Sticajem okolnosti, u aktivnom sistemu imam 4 uredjaja (mesavina pa i hi-fi komponenti) na kojima se podesava gain/volume pa sam jedno vreme tu malo lutao. Pogledati na netu unity gain/gain structure. Ima i ovde nesto http://www.rane.com/note135.html

Najvise posla za korekciju ima upravo u najnizem podrucju do nekih 200 - 300Hz gde su najvece nepravilnosti u odzivu. U tom opsegu ima obicno ima nekoliko dominantnih pikova kao sto se vidi na ovom grafiku. Raspored i intezitet pikova, dikektno zavisi od dimenzija i oblika sobe, rasporeda namestaja, zvucnika, kolicine materijala koji upija i reflektuje zvuk itd. Generalno, bolju akustiku imaju vece prostorije i ako je moguce, sa sto manjim brojem paralelnih zidova. Prva i osnovna stvar je da se OBAVEZNO mora imati izmeren zvucni odziv sobe sa mesta slusanja. Bez toga, tesko da moze ista da se napravi a da nije nagadjanje. Sad, kako ce da se izvrsi snimanje je stvar opreme. Najlakse je ako se poseduje kalibrisani merni mikrofon i odgovarajuci softver a moze i starinski, sa spl metrom. Meris intezitet zvuka dok sa muzickog fajla pustas pojedine freq., i sve to rucno belezis na papir. Jeste mukotrpno, btw i ja sa to tako radio, al sta da se radi. Na kraju se dobije neka kriva nalik na ovu gore, i sledi posao izravnjavanja pikova. Da naglasim jos jednom, u niskom podrucju vrsi se iskljucivo cut/rezanje pikova jer se u stvari, najvise samo oni i cuju. Rupe izmedju njih se ne diraju. Pocne se od najveceg ka manjim, jer vecina DSP-XO ima ogranicen broj EQ setinga po pojasu, uglavnom bolje je da ih ima sto vise. Obraticemo paznju na zaokruzeno podrucje na grafiku, gde dominiraju 3 pika cije su centralne freq. 73Hz, 110Hz i 150Hz (ovo sad nagadjam jer se slika nevidi detaljno, zato je pozeljno ovo podrucje meriti sa sto sitnijom rezoluciom, preporucujem 1Hz za merenja bar do 200Hz). Sad treba odrediti sirinu svakog pika u visini linije oznacene sa -9, jer bi to trebela biti neka srednja visina ukupnog odziva. Ta sirina, odredjena je na DSP vrednoscu Q. Treba znati da, sto je vrednost Q veca, sirina opsega u oktavama je manja. Postoje na netu tablice koje odredjuju medjusobne odnose (napr. Q=0,5 predstavlja 2,54 oktave ili Q=10 sto je 0,144 oktave odnosno mrvicu vise od jednog tona klavirske skale). Da bi skratili pricu, recimo da smo uporedjivanjem sirine freq opsega pikova sa piano skalom, dosli do zakljucka da prvi i drugi pik imaju vrednost po Q = 4 ( 0,36 oktave) a treci pik Q = 6,5 (0,222 oktave), nasa konacna korekcija pikova bi izgledala ovako: pik 1: centralna freq. 73Hz, Q = 4 i gain = -5dB (u minusu) pik 2: centralna freq. 110Hz, Q = 4 i gain = - 7dB (u minusu) pik 3: centralna freq. 150Hz, Q=6,5 i gain = -4dB (u minusu) Dobijene parametre ucitamo u DSP i nema vise BUB BUM BUM u sobi. Salim se, uglavnom bas ce biti mnogo prijatniji i daleko bolji na mestu slusanja. Postoji jos jedan korak u poboljsanju, a to je sistem sa vise subvufera (ja imam 4) sto je posebna prica i nebi je ovde mesao. Nepravilnosti na srednjem i visokom opsegu se resavaju na isti nacin, s tim sto su korekcije mnogo blaze. Naravno, ko poseduje DSP sa uredjajem za samokalibraciju, oslobodjen je ovog pesackog posla, ali i tu ima cesto primedbi da neki od njih ne rade posao kako treba, pa sledi manuelno doterivanje koje se svodi opet na ovo gore receno. Uglavnom, vidim da pojedinci ne razumeju onu zeljenu blago opadajucu krivu (Bruel & Kjaer room curve). Ona samo predstavlja krivu, najprijatniju za slusanje, kojoj treba teziti prilikom podesavanja zvuka u sobi. Kriva ce u svakom prostoru imati oblik testere sa sitnim zubima (vidi donji grafik), ali neki srednji oblik te krive, trebao bi biti sto slicniji pomenutoj B&K krivi. Nadam se da sam malo pojasnio stvari.

Buduci, da dosta clanova foruma koristi pc kao izvor i koristi odgovarajuci media player koji obicno sadrzi funkciju parametrickog EQ, evo malo podataka na osnovu kojih mogu poboljsati zvuk. Prvim podatkom u Hz, naznacena ju centralna freq. a vrednost Q predstavlja sirinu opsega. Ne preporucuje se veci gain od 6dB. Ko poseduje graficki EQ, moze takodje da koristi podatke kao orijentaciju. FREQUENCY: USES: 50Hz 1. Increase to add more fullness to lowest frequency instruments like foot, toms, and the bass. Peak equalization with a 1.4 Q. 2. Reduce to decrease the "boom" of the bass and will increase overtones and the recognition of bass line in the mix. This is most often used on loud bass lines like rock. Shelf equalization. 100Hz 1. Increase to add a harder bass sound to lowest frequency instruments. Peak Equalization with a Q of 1.0 to 1.4.. 2. Increase to add fullness to guitars, snare. Peak Equalization with a Q of 1.0.. 3. Increase to add warmth to piano and horns. Peak Equalization. For piano use a Q of 1.0. With horn use a Q of 1.4.. 4. Reduce to remove boom on guitars & increase clarity. Peak Equalization with a Q of 1.0 to 1.4.. 200Hz 1. Increase to add fullness to vocals. Peak Equalization with a Q of 0.7 to 1.0.. 2. Increase to add fullness to snare and guitar ( harder sound ). Peak Equalization with a Q of 1.4. 3. Reduce to decrease muddiness of vocals or mid-range instruments. Peak Equalization with a Q of 1.0. 4. Reduce to decrease gong sound of cymbals. Peak Equalization with a Q of 1.0. 400Hz 1. Increase to add clarity to bass lines especially when speakers are at low volume. Peak Equalization with a Q of 1.0. 2. Reduce to decrease "cardboard" sound of lower drums (foot and toms). Peak Equalization with a Q of 1.4. 3. Reduce to decrease ambiance on cymbals. Peak Equalization with a Q of 0.7 to 1.0. Alternately try a shelf EQ with a 320 Hz frequency setting. 800Hz 1. Increase for clarity and "punch" of bass. Peak Equalization with a Q of 1.4. 2. Reduce to remove "cheap" sound of guitars. Peak Equalization with a Q of 1.0. 1.5KHz 1. Increase for "clarity" and "pluck" of bass. Peak Equalization with a Q of 1.4.. 2. Reduce to remove dullness of guitars. Peak Equalization with a Q of 1.0. 3KHz 1. Increase for more "pluck" of bass. Peak Equalization with a Q of 1.4. 2. Increase for more attack of electric / acoustic guitar. Peak Equalization with a Q of 1.4. 3. Increase for more attack on low piano parts. Peak Equalization with a Q of 1.0. 4. Increase for more clarity / hardness on voice. Peak Equalization with a Q of 1.0. 5. Reduce to increase breathy, soft sound on background vocals. Peak Equalization with a Q of 1.0. 6. Reduce to disguise out-of-tune vocals / guitars. Peak Equalization with a Q of 1.0. 7. Increase for more attack on the snare or other drums. Peak Equalization with a Q of 1.4 to 2.8. 5KHz 1. Increase for vocal presence. Peak Equalization with a Q of 1.0. 2. Increase low frequency drum attack ( foot / toms). Peak Equalization with a Q of 1.4 to 2.8. 3. Increase for more "finger sound" on bass. Peak Equalization with a Q of 1.4. 4. Increase attack of piano, acoustic guitar and brightness on guitars (especially rock guitars). Peak Equalization with a Q of 1.4. 5. Reduce to make background parts more distant. Peak Equalization with a Q of 1.0. 6. Reduce to soften "thin" guitar. Peak Equalization with a Q of 1.0. 7KHz 1. Increase to add attack on low frequency drums ( more metallic sound ). Peak Equalization with a Q of 1.4 to 2.8. 2. Increase to add attack to percussion instruments. Peak Equalization with a Q of 1.4 to 2.8. 3. Increase on dull singer. Peak Equalization with a Q of 1.0. 4. Increase for more "finger sound" on acoustic bass. Peak Equalization with a Q of 1.4. 5. Reduce to decrease "s" sound on singers. Peak Equalization with a Q of 2.8. Sweep frequency slightly (between 7 kHz and 8 kHz) to find the "exact" frequency of the S 6. Increase to add sharpness to synthesizers, rock guitars, acoustic guitar and piano. Peak Equalization with a Q of 1.0 to 1.4. 10KHz 1. Increase to brighten vocals. Peak Equalization with a Q of 1.0. 2. Increase for "light brightness" in acoustic guitar and piano. Peak Equalization with a Q of 1.0. 3. Increase for hardness on cymbals. Peak Equalization with a Q of 1.4. 4. Reduce to decrease "s" sound on singers. Peak Equalization with a Q of 1.4. 15KHz 1. Increase to brighten vocals (breath sound). Peak Equalization with a Q of 1.0. 2. Increase to brighten cymbals, string instruments and flutes. Peak Equalization with a Q of 1.0. 3. Increase to make sampled synthesizer sound more real. Peak Equalization with a Q of 1.4 to 2.8. Ovo je daleko elegantnija i mnooogo jeftinija metoda unapredjenja zvuka od menjanja kablova, uparivanja komponenti i ostalih snake oil tricarija. Sad ce da me napljuju oni sto valjalju kablove i slicne stvari.

Hmm, taj dsp u plejeru malo cudno radi, doduse nije u pitanju namenska dsp sprava. Low shelving sa minus 12dB trebao bi da ima krivu nalik na slici br.2 sa ovog linka (donja najtmnija linija) http://www.mackie.com/technology/practicaleq_sm.html sto nebi smelo da dovede do pojacanja basa. Misljenja sam, da cak mozda nebi bilo nikakve cujne razlike jer je pocetna tacka od 30Hz vec jako nisko. Sad, ako vec hoces da prosiris malo duboke (u startu sam mislio da hoces da ih odrezes zbog takvog setinga), mozes da probas i sa obicnom EQ funkcijom, pokusaj nekoliko kombinacija sa freq izmedju 30 i 36Hz, vrednosti Q izmedju 2 i 6, a gain pocni sa recimo 2dB pa polako povecavaj, ali u plusu (+). Sto se tice odziva sa drugog grafika, deluje da su prenaglaseni visoki tonovi. Ako grafik uporedimo sa room/house curve, visoke bi trebalo utisati sa skoro 8-10dB. To bi moglo da se odradi hi-shelvingom, naravno sa minusnim predznakom, pocevsi od nekih 4-5KHz. E, sad pitanje je, da li su kod tebe prejaki visoki jer je ovo ipak grafik odziva iz drugog prostora. Par reci o room curve/ house curve, na sledecem linku ima nekoliko primera. Za razliku od uobicajenog misljenja da odziv u sobi treba bude priblizan horizontalnoj liniji, kriva treba da bude blago opadajuca, dakle duboki na najvisem a visoki na najnizem nivou. Za ovu Bruel & Kjaer krivu, koja je najblaza i ima razliku u nivoima od nekih 6dB, kazu da je najprijatnija za uho. http://www.computeraudiophile.com/blogs/mitchco/what-tone-quality-your-audiophile-system-126/ Na pocetku strane ima zgodan prikaz, u kom delu spektra leze pojedine karakteristike zvuka.

Izgleda da nije bas kao klasicna tonska kontrola, videti 3 post, verovatno nesto kao Kef Kube http://www.diyaudio.com/forums/multi-way/173830-canton-ergo-rc-1-frequency-room-compensation-rc-l-schematic-wanted.html

Kaiser, evo imam malo vremena. Prvo sto vidim na tvom sadasnjem setingu, a sto bih promenio, je low shelving na 30Hz u iznosu od 12dB. Predpostavljam da si ga stavio jer si hteo da odseces najnizi deo spektra koji najvise opterecuje woofer i crpi snagu ampa. Shelving je vrsta filtera koja zahteva relativno dosta freq. opsega za vertikalno pomeranje od, tipicno 6 ili 12 dB-a po oktavi. Ovako kako si ga stavio, on ima jako malo prostora da nesto narocito uradi od 30Hz pa nalevo prema donjim freq. Za tu vrstu korekcije, koristi se low cut filter, koji sigurno imas u tom tvom softweru. Low cut filter je definisan sa LO CUT FREQ - vrednost u Hz, sto predstavlja pocetnu tacku korekcije, i LO CUT RESP, vrednoscu izrazenoj u 12dB po Q (koja koja iznosi obicno izmedju 0,5 i 2). Generalno, sto veca vrednost Q, to je strmina pada jaca. Ujedno, pri vecim vrednostima, pre nego sto pocne da pada, kriva se prvo malo podize (pravi uzdignuce), te se sa ovom korekcijom moze u izvesnoj meri produbiti freq, odziv vufera (ala, Linkwitz transform funkcija). Odredjivanje vrednosti u Hz i Q faktora je stvar eksperimenta, uglavnom, da se na vecim snagama ne desava probijanje woofera ili cujna distorzija. Primera radi, ja sam kod mene setirao lo-cut-freq na 36Hz, a lo-cut-responce na 12dB Q= 2. Ovo, cisto da imas neku orijentaciju ako budes probao. Za sada toliko, kad nadjem vremena napravicu neki predlog sta bi moglo da se koriguje, na osnovu onog drugog grafika, iako to nije realna slika stanja u tvom prostoru, ali nema veze. U medjuvremenu nebi bilo lose da posetis Rane sajt, imaju odlicne RANE WHITE PAPERS, gde ima obilje korisnih informacija vezanih za ovu oblast. Naravno, preporuka i za ostale forumase zeljne znanja. poz

Kaiser, predpostavljam da je ovaj drugi grafik sa audioholics foruma, odziv tvojih zvucnika ali u necijoj drugoj sobi ili gresim? Ako je tvoj, odlicno, ako nije, morao bi prvo da imas odziv iz svoje sobe, ja uvek praktikujem uzorkovanje sa mesta slusanja. Naime, i ja sam ukapirao relativno kasno, da soba ima ogroman uticaj na freq. odziv sistema. Informacije radi, jos pre nekih 7 ili 8 godina, nije ni bitno, presao sam na potpuno aktivni 3-way sistem, svaki kanal ima po jednu dig. el. skretnicu EV DX34-a koja sadrzi u sebi i DSP. Skretnice su radjene za profesionalnu upotrebu ali su zvucno fantasticne, bez obzira sto su digitalne. Od toga zazire inace vecina audiofila, naravno bez razloga. Moj neki rezon je, ako se vec bavis necim kao amater, nije lose pogledati kako to rade tipovi koji se time bave profesionalno. Normalno, kad sam ih nabavio, osim osnovne upotrebe kao X-O, gde od pocetka imam najbolja iskustva sa LR24dB/oct., blage veze nisam imao sa ostalim funkcijama DSP. Vremenom, trazeci informacije uglavnom sa pro sound sajtova, polako sam poceo da kapiram i koristim pojedine funkcije DSP-a, koje sam imao na raspolaganju. Msm, i tebi i drugima je ocigledno da na klasicnim hi-fi forumima od tih stvari nema gotovo nista. Isto tako, da ne govorim o aktivnim sistemima, od sigurno par hiljada clanova ovog foruma, ne verujem da ih ima desetak sa aktivnim kucnim sistemom (tu ne racunam sisteme bi-wiring). Dakle, za sada je pitanje, da li je drugi grafik, odziv iz tvoje sobe ili ne, ako i nije, nema veze, kasnije cu javiti sta bi tu moglo da se doradi, cisto informacije radi. Nazalost, sad moram da brisem iz kuce, imam neke obaveze. poz