HighFidelity

@sondekA sto se u opste trudis. Clan sam na forumu 10 godina, vidis koliko posta imam. Ja cim vidim da imam situaciju s' petarde dignem ruke. Tako cu i sad. Sto da se cimam da ljudima objasnjavam nesto sto nisu kadri da shvate ili ne zele.

@Vlajo kod ne kvalitetnih uredjaja se cuje kao brujanje ( zujanje ) iz zvucnika kad odvrnes pojacalo na prazno ( bez pustanja muzickog materijala ). Takodje, moze da se manifestuje kao drugacije bojenje zvuka koje cujes kako cujes. Dakle, drugacije boji zvuk, a to nikako ne mozes da utvrdis osim merenjem. Poenta cele moje price je ta, da ljudima smeta nesavrsenost gramofona, koja se eto tako i tako prikazuju merenjim i nisu cujna da smetaju za uvo ( osim pucketanja kod ostecenih ploca, kod odlicno ocuvanih ploca se ne cuju prilikom reprodukcije materijala osim na razmacima izmedju pesama), vec se manifestuju izkljucivo kao takva boja zvuka, a ne smeta im recimo sto to radi jedan kuler. Nadam se da sam koliko toliko bio jasan. Kuler sam uzeo samo kao primer, prica je daleko slozenija.

@zverogusterImas amp koji imas, donosio na test sigurno neko pojacalo koje je po tehnickim karakteristikama losije od tvog a bolje svira. Sta sam hteo da kazem, tehnicka merenja nisu uvek merilo sta je bolje i sta je vernije. @Vlajo Da, kuleri jesu izvor smetnji. Zato se u mnogim pojacalima ugradjuju napajanja zasebna za kulere ( jedan od primera ). Da bi zvuk bio sto verniji, uredjaj mora sto kvalitenije da bude napravljen. Sam kvalitet zvuka uredjaja zavisi od svih njegovih celina. Prva celina, od koje sve krece jeste samo napajanje uredjaja, dakle trafo, grec, peglanje napona itd. Nakacis kuler na to napajanje, njegovo elektromotorce dodatno unosi smetnje u samu stabiliziaciju napona zbog struje koja se indukuje u njemu ( na osciloskopu pri merenju se javljaju pikovi kao smetnje, signal nije cist ). Zbog toga treba izbegavati uredjaje sa kulerima, mada, mnogi proizvodjaci danas ugradjuju zasebna napajanja samo za kulere. Ima na youtube dosta materijala na tu temu, gde ljudi mere razlicita napanja i prate kako delovi uticu na stabilizaciju napona, filtraciju napona, a to je kao sto znamo prva i najbitnija stavka da bi dalje zvuk bio kvaltetan. Dakle, lose napajanje, ode sve u startu, a racunar ima jedno jedino napajanje preko koga sve ide. Dakle, smetnje su neminovne. Te smetnje se i te kako dalje prenose kroz kablic do DAC-a, pa dalje na pojacalo. Ljude zive u zabludi da je digitalno savrseno i bez smetnji. Apsolutno nije tako. Da dodam jos, napajanje racunara ima jedan jedini zadatak, a to je da napon odrzi stabilnim prilikom opterecenja kroz operaciono kolo za stabinost napona, ali ne radi filtraciju napona koje unese npr. kuler.

Baš o tome pričam, ko sedi za miksetom. Jako malo se vodi računa danas o načinu snimanja, to je ogroman problem. Od toga najviše zavisi zvuk, a ne od napretka čipa, skok sa 16 bita na 24 bita i slične zebancije za zaluđivanje mase. A najjača mi je ekipa kojima smeta tehniča nesavršenost gramofona i ploča, a povezali DAC na komp koji je izvor smetnji onoliki. O kulerima u računaru da ne pričam koliki su izvor smetnji pa se to dalje fino prenosi kroz kablić na povezani DAC. Milina za slušanje i skroz tehnički savršeno, al kad bi se zezali.

@perodeformeroI ti prvi digitalni snimci su daleko kvalitenije snimljeni nego ovi danas sa distorzijom do daske, davno prošlo vreme kad se vodilo računa o 0db kao nivou snimanja. Slažem se, ima danas i te kako kvalitetnih digitalnih snimaka, ali na žalost preovlađuju užasno loši snimci.

Vinil ili digitalno? Definitivno vinil. Koliko god merenja pokazivala savršenstvo digitalije, vinil je onaj koji je definitivno prirodniji. Dalje, vinili su daleko kvalitenije i bolje snimani, vodilo se računa kako se snima, dok kod digitalije snicmi umeju da budu dinamički napucani do daske a to mi zaista i previše smeta. Tačno je da postoje i loši snimci na vinilima, ali kod digitalije je to definitivno prisutnije. Nemam neku veliko kolekciju ploča, nekih 300 komada pažljivo odabranih i kupljenih i među njima je preko 90% u odličnom zvučnom i tehničkom stanju. Kod digitalije me strašno nervira ogromno odskakanje u kavlitetu snimaka. Oni kojima gramofon zvuči kao da su stavili vate u uši, prijatelji, definitivno niste čuli kako zvuči dobar gramofon.

@dragecHvala puno na odgovorima. Merkao sam matrix 2 s2 da uzmem ali kako su bile cenovno nedostižne za moj dzep, uzo sam b&w dm1600 pre nekih mesec dana. Naravno, kad budem bio dubljeg dzepa, onda ću juriti definitivno matrix 2 s2.

@black coffeOvako nešto sam i očekivao od tih kutija. @dragec Pratim ovu temu od samog početka. Konretno sam pitao kako se ponašaju u sistemu gde su sada kutije. Potpuno se slažem da su se tada pravile kutije daleko ozbiljnije i kvalitetnije nego danas, sa potpuno drugačijom koncepcijom i filozofijom u zvuku. Te kutije danas da se prave nove vredele bi daleko više od 2000e. Nisam čuo te kutije, ali po onome što znam od bowers-a iz tog doba ( po onome što sam čuo ), te matrix 2s2 bi trebalo da idu ka mekanijoj strani, sa ne nešto preteranim dubokim bassom ali ali jako prijatnim za slušanje, po malo razmazan, prelepi srednji tonovi sa prelepim glasom, i sa povučenijim, svilenkastijim visokim. Cela slika bi trebalo da bude kompetno nenapadna za slušanje i može da se sluša satima bez umaranja. Danas je bowers totalno drugačija priča, filozofiju zvuka su mnogo promenili. To je neko moje iskustvo.

@dragec, da li nam možeš reći nešto više o zvuku matrix 2 kod novog vlasnika ? Te kutije su nekada nove koštale 800 funti, a to je za to vreme bio zaista veliki novac. Čisto poređenja radi, u to vreme su mogle da se kupe i kutije za 50 funti. Tako da nije ni čudo što su matrix 2 tražile daleko bolje pojačalo od onoga što imaš da bi prosvirale kako treba.

Vlado, jel nije problem da se postave opet slike ?

Nastavi u istom fazonu. Rascistis sa plejerima pa onda nova oblast, dekovi.

Bilo bi lepo da se otvori jedna tema gde ce moci da se ubacuju samo cenovnici iz razlicitih vremenskih perioda. Ko ima casopise i skener, lepo skenira, u njagorem slucaju na brzaka slika neke strane telefonom i kaci kad ga ne mrzi. Jako korisne stranice za sve clanove.

@beatgoesonOvo shvati kao salu, nikako drugacije. Ja bi za tebe stavio cenu tog plejera ne 1500e, nego 3000e, jer u takvoj smo mogucnosti. Sala na stranu. Na trzistu postiji suma polovnih uredjaja, odakle znas da u tom cenovnom rangu do 1500e nema jos bolji neki koji bi ti se vise svideo ako ovaj ne daj Boze rikne. Pazi, imam marantz cd17, za mene svira odlicno. Za sad je nabavljiv laser, suta ako ne mogu da nadjem laser, teram dalje. Mozda nadjem nesto sto mi se vise svidi. Nikad ne mozes biti siguran da u tom cenovnom rangu nema i nesto bolje. Ne mozes da cujes sve uredjaje. @sevenTo oko TDA ili neki drugi DAC, Philips cd plejer ili Sony je stvar licnih afiniteta prema zvuku. Ja licno, imao sam sony cd plejer najnize klase, denon cd plejer sa sony delovima ( denon pise na prednjem panelu a unutra sve sony delovi ) i svaki philips u tom rangu sa TDA kolom ih je tuko. Verovatno zato sto volim taj smek u zvuku. Slusao sam i jace sony plejere, meni to ne lezi i verovatno sony cd plejer kod mene nikad nece uci u sistem. Branko Bozic, cuveni guru u hi fi, svojevremo je u jednom tekstu napisao da iz philips/marantz skole izlaze zaista plejeri vrednji paznje, ostali, moraju jos da se trude. Tada je testirao philips cd471. Starije generacije znaju odlicno o kakvom poznavaocu audio opreme se radi. Njegovi tekstovi su bili odlicni. Za one koji ne znaju ko je Branko Bozic, neka malo guglaju. Trenutno mi ti papiri nisu dostupni ovde u Nisu pa ne mogu da posaljem tekst. Ta dokumentacija mi je u Zajecaru.

Stvarno mi je vreme za kurs engleskog. Tek sad detaljnije vido sta sam poslao. Sa ostalim se apsolutno slazem sondek sto si napisao. Nahajpovano sve to do bola. Meni amp treba da ga slusam, da mi pruzi za ulozen novac muzicki uzitak. Bogatasi nek se duvaju kolko oce. Da su cene realne, Naim nait 1 bi bio 100e kao polovan iz perioda '84 godine. Kako ? Ako jedan marantz pm550dc u tom isotm periodu, iste godine, bio 400$ i ide za 100e polovan u odlicnom stanju a naim nait je takodje bio 400$, o cemu da pricamo koliko je to nabudzeno i prebudzeno sa cenom. Tako da bi taj Naim odlicno legao u ovu pricu "Sirotinjski HiFi" gde mu realno i jeste mesto.

Da ne nagadjamo, sad cemo i to lako da nadjemo, samo malo da istresem hard disk. U prilogu, USD kursna lista kroz vreme. Ko malo poznaje matematiku lako ce da sracuna odnose izmedju marke i funte. Samo da jedno razjasnimo, kada cene u funte pretvorite u marke, ne znaci da cete dobiti identicne cene na Nemackom trzistu jer je svako trziste krojilo svoje cene. Takodje u prilogu, kalkulatori inflacija kroz vreme za dolar, marku, funtu. Cisto da vas lopovi sa KP ne mazu i lazu kolko nesto polovno danas treba da bude. kalkulator 1 kalkulator 2 kalkulator 3 kalkulator 4 kalkulator 5 USD kursna lista.pdf

Naim nait 1 Evo linka ka kompletno osvezenom naim nait jedinici za odlicnu sumu novca. Smatram da je za odlicnu sumu novca jer je neko morao da ulozi da ga kompletno osvezi. Realna cena skroz na skroz.

@sondek A po cemu je to nait 1 kolekcionarski primerak ? To je pojacalo koje je pravljeno ne u 100, ne u 1000 nego u ko zna koliko primeraka. Dakle, nije redak primerak koji se tesko nalazi i koji je proizveden u ogranicenom malom broju da bi bio kolekcionarski primerak koji dostize neverovatne cene. I ja onda u tom slucaju imam kolekcionarski primerak, marantz pm550dc koji je moj otac kupio davne 1984. godine. Ja sam licno merio kondenzator po kondezator tom pojacalu pre dve godine i ni jedan nije mrdnuo od granice tolerancije. Pojacalo mazeno i pazeno, kupljeno novo, dakle, idealan kolcionarski primerak po svim standardima, mogu za njega da trazim 500e kao iz zebancije. Cenovna klasa za novo kao i nait 1. To sto razlikuje ova dva pojacala je zvuk. Ja sam licno veliki ljubitelj Britanskih pojacala, ali to ne znaci ako se meni vise svidja nait 1 od pm550dc da ce nekom drugom takodje da se vise svidi nait 1. Nekom drugom ce vise da se svidi pm550dc, a isti cenovni rang za novo u tom vremenu. Sto se tice inflacija, znam odlicno da funta nije kao danas, marka nije kao evro danas, dolar nije kao danas. Postoje kalkulatori inflacija, lepo se unese godina i cena i vidi se koliko bi danas to kostalo novo otprilike. Pa se na tu cenu lepo odrapi 30 godina starost i dobije realna cena koja je daleko manja od 650e. HiFiShark posecujem redovno, znam koje su cene. Napucane cene svi imaju za taj Naim, nemamo samo mi, ali se i te kako nadje na zapadu neko ko ga i proda za zaista pristojan novac. Kod nas tesko, ovde se samo dere. @gvlada Sto se tice slusanja philips cd150, meni je licno bolje svirao taj cd150 sa TDA1540 nego li DAC koji imas u Onkyo, koji je jedno 20 godina noviji. To je stvar ukusa definitivno. Reci da je ovo prirodnije od ovog u hi fi je cista zabluda. Nema u hi fi uredjaja koji svira prirodno. Prirodno je samo na dzezerici bez amplifikacije, koncertu klasicne muzike. Pa i tu zvuk zavisi od same akustike prostorije. Meni licno novi DAC-ovi, izvori, sa napucanim digitalnim zvukom ne prijaju, a takvih je sve vise. Naravno, to ne znaci da sad cd plejeri stari pod 30 godina sa TDA DAC-ovima treba da kostaju nekoliko stotine evra. To je isto smesno. Laseri za takve plejere se ne nalaze, nema zamene. Dakle, jedan philips cd304 po mom misljenju ne treba da kosta vise od 60e danas jer je star 30 godina ma koliko zvucno taj plejer bio dobar i danas. Cena mu je bila 1300dm. A ladno moze da parira mnogim uredjajima danas. Zamisli, DAC-ovi za pune 30 godine napredovali sa 16 bitngo sempla na 32 bitni, ajde, veliki napredak za nase nesavrsene usi. Pa to je smesno. O frekvenciji semplovanja nema potrebe pisati. Pucaju gomilom tacnih tehnickih podataka koji apsolutno nista ne znace za nase usi. Napredak brzinom puza. Ono sto najvise daje napredak zvuku jeste master rad coveka koji sedi i masterizuje kako to nesto treba da zvuci. Da li je to DSD, SACD ili CD, nebitno, najvise zvuk zavisi od samog snimka. Nekada se znalo sta znaci 0db za snimanje. Danas sve napucano dinamicki da bije i gruva. Pa nas cetvorica je sedelo i slusalo isti materijal cd protiv sacd, vece smo razlike culi kad smo skidali mrezice sa zvucnika i vracali nazad nego kad smo menjali cd i sacd. Tako da toliko o tome i hiper napretku. Da dodam, slusali smo na mCintosh mcd201 kao izvor, Dynaudio S3.4 zvucne kutije, amplifikacija Krell kav400xi. Dakle ozbiljna oprema.

Tesko je danas napraviti "Sirotinjski HiFi" sa cenama sa KP. Kad je jedan maleni nad 3020 sa cenom od oko 80 funti pocetkom osamdesetih, zatim sa cenom od 109 funti 1988. godine uspeo danas da na KP kosta polovan 100e, mislim da je sve jasno. Kod Nemaca je bilo novo 400DM. To pojacalo je do pre godinu dana moglo da se kupi za 50e u vrlo dobrom stanju, cak odlicnom, evo sada vidim ide za 100e. Jedan pioneer a60 koji je bio daleko ozbiljnija sprava u tom periodu i daleko skuplja, moze da se danas nadje za 80e. Zasto bi neko za nad 3020 u tom slucaju dao 100e. Dalje, takodje jedan od trenutnih pobednika na KP je lik koji prodaje Naim nait iz osamdesetih. Taj amp je u What hi fi iz '88 bio tacno 259 funti nov, a lik sa KP trazi za njega ni manje ni vise 650e. Kakva komedija... Nikad mu ne bi dao te pare. Ni pola od trazene sume mu ne bi dao. Pojacalo je staro 30 godina, pitanje je u kakvom je stanju. Ako je prvi vlasnik, onda je velika verovatnoca da je pojacalo mazeno i pazeno i da je sve ok cak i sa kondenzatorima. Ali cak i u takvom odlicnom stanju ne vredi to tih para toliko staro. Ako je preprodavac, pa to ko zna ko je sve pre toga imao i odakle je dovuceno. U tom slucaju osvezenje verovatno ne gine, pa je tek u tom slucaju daleko to od 650e. Sledeci " winner " mi je prodavac Audiolaba 8000A koji je kao nov kostao 325 funti, cena iz '88 godine a lik trazi za njega 500e i iz dana u dan povecava cenu, a oglas mu je jako drzak mogu reci. Pa ne bi ti prijatelju dao te pare nikad ! U toj klasi tadasnjih novih nalazio se Harman Kardon PM655 koji je odlican amp, realna cena polovnog je mislim 120e, mada vidim da na KP umeju da zacepe neki za njega i 200e. U Nemackoj PM655 je bio tacno 1000DM 1985. godine. Prodaju ljudi uredjaje na KP kao da su juce izasli iz prodavnice a oni stari po 30 godina.

Zato što je napredak kod DAC-ova recimo ravan napretku boja kod mobilnih telefona, od crno belih ekrančića do prvih u boji. Hvala Bogu pa kod mobilnih telefona sa 256 boja na brzinu stigoše do nekolko miliona nijansi za samo par godina, kod DAC-ova to malo teže u zadnjih trideset i kusur godina. Da je DAC napredovao od golfa dvice pa do dananašnjih golfova bilo bi lepo, ali je to daleko od takvog poređenja.

Tako je.

@goxy62 svaka ti je na mesu!

ESM 4 je kod nas bio 150USD + 65% dinarskih davanja za jedan par. Kada se na ovih 150USD doda 65%, dobije se tačna cena u dolar kao u USA. Cenu kod nas sam izvuko iz ćaletovih starih papira iz vremena osamdesetih, a tadašnju cenu u USA sam našo na internet. Zanimljivo je to, da sve cene koje imam u cenovnicima iz tog vremena, sve ono što je dolazilo iz Severne Amerike i Britanije, cene su bile identične i tamo i u Yu sa sve dodatnih 60%, 65% ili 70% ( zavisno od uvoznika ). Sve ono što smo uvozili iz Nemačke je bilo skuplje kod nas nego u Nemačkoj. Barem tako kaže neko moje poređenje na osnovu papira koje imam. Tako da Energy, Heybrook, Kef i drugi su bili strašno jeftini kod nas, dok Thorens koji je dolazio iz Nemačke je bio papren kod nas. Naravno, slobodno me ispravite ako grešim jer sve ovo sam izneo na osnovu nekih papira koje imam. Neke papire koje imam su i stariji od mene tako da sigurno ne mogu sa sigurnošću da svedočim da li je moj zaključak tačan 100%.

@stoN_ColdDa, da, samo sam čoveku poslao šemu da zna kolko je fabrički podešeno. 11mV podeljeno sa omazom otpornika izmedju emitera i dobije se 20mA, malo preko. Pa se podeli sa 2 i dobije koliko je na svakom tranzistoru, odnosno 10mA.

Po uputstvu, mirna struja bi trebalo da bude 11mV. Šema

Nismo se razumeli. Dakle, ako su kutije esm 4 u odličnom stanju, naravno da bih dao 100e. Šta mi se desilo pre par meseci ? Prodaje lik esm 4 na KP, pitam za cenu, lik kaže 90e. Kutije u sledećem stanju, vešanja propala, maskice ih nema, ivice kutija uništene. E, u tom slučaju sam reko da kutije ne vrede 90e. Naravno, ako su kutije u odličnom stanju keširam i ne pitam za popust ( ako je cena realna ). Što se tiče cene novih esm4, mislim da su bile oko 500dm u Nemačkoj, esm 3 su 100% bile 600dm za nov par. E sad, to što ste ovde nahvalili kutije ili napisali " danas bi to bilo u tom i tom cenovnom rangu", pa neko pročita i na KP digne cenu, šta me briga, meni dinar iz dzepa sigurno neće da izbiju da ih kupim ako znam koja im je realna cena. Neka oni dižu cene, ali sigurno neću da dam za nešto što je pre 30 godina koštalo 500dm više od 100e. Tako je postalo i sa Thorens gramofonima na KP, digli cene u nebesa. Retko ko je realan. Tako da, zato sam i pitao ovde koja je relna cena i do koliko da idem i dobio odgovore. Hvala puno svima. Naravno, ako neko nešto ima još da napiše samo neka kucka, svaki podatak je bitan.