johnnydy

Maceo Parker, 18. novembar, Beograd, Dom sindikata... Funk. Sax. Idem. http://www.b92.net/kultura/pop/vesti.php?yyyy=2007&mm=10&dd=08&nav_id=266831

Da, bilo je to recimo '95, takmicarski deo za neafirmisane bendove...Svako svira po 3 kompozicije... U prvoj su nam gostovali "Arizona Dream", "Kusturicini" ganci trubaci.. Kad se setim tih proba sa njima...Naravno, nista note, sve na sluh...I jedan stalno gresi...Pa kad ostali krenu da ga na cigaNJskom psuju..Komedija... Mala digresija, sada sam se setio jos jedne anegdote..Sviramo na Budvanskom festivalu '98-me, mediteransko vece. Uz bend svira i mali limeni orkestar koji smo nasli tu negde u Crnoj Gori. Elem, na probi pred svirku, oni zvuce onako tunjavo, bez elana, zivosti... Nakon nase primedbe, oni mahom uglas rekose: "A sto cemo vam mi, pa mi smo ti bend za sahrane i samo to sviramo!"

Evo, kada smo vec aktivni u clubbingu na forumu (a ponukala me i Borjanova prica o sviranju uz Riblju Corbu), interesuje me koliko Vas amaterski (ili profesionalno) svira neki instrument. Da li Vas je sviranje odvelo ka slusanju i hi-fi-u ili obrnuto... Ispricajte vasu pricu... Ja sam odrastao u muzickoj porodici i na svim rodjendanima je klasika bila donosenje instrumenata, sviranje, menjanje i svi su svirali sve... Po defaultu, i ja sam bio nateran da idem u muzicku, na klavir, sto sam u to vreme prilicno prezirao, jer nisam mogao da pikam fudbal sa klincima na Kalisu, a i bilo je tu zezanja, tipa "pederko, svira klavir..." Keva mi je celog zivota govorila da cu jednog dana voleti to sto umem da sviram ali joj ja nikako nisam verovao... Muzicku sam zavrsio sa dvojkom iz klavira, i trojkama iz solfedja i teorije, najvise zbog toga sto sam 3/4 godine izostajao, tj. bezao sa casova. Usledilo je zatisje od par godina, gde mi nije padalo na pamet ni da pogledam u pravcu klavira, a kada sam u teen godinama poceo da formiram muzicki ukus, zanat koji sam imao u rukama je dobro dosao. Usledila je ekslozija zelje da naucim da sviram sve sto sam cuo i sto mi se svidjalo, te sam na zaprepascenje (i zadovoljstvo) svoje majke, mnogo vise vremena provodio za klavirom nego kada sam trebao, dok sam isao u muzicku... Apetiti su rasli, te se preslo na gitaru, usnu harmoniku, sax, a krenulo se i sa svirkom po bendovima. Keva je svakako na kraju proved her point, te sam zahvaljujuci svirci obisao dobar deo zemlje, svirao na raznim, velikim i malim festivalima, gitarijadama, upoznao dobar deo scene, itd. Najcesce kazem ljudima koji vole da slusaju muziku, ali ne sviraju nista, da je jedini bolji osecaj od slusanja omiljene kompozicije, mogucnost da je sami i odsvirate... Trivia: Kada sam pre par meseci isao kod Ljube da pazarim njegove B&W 601, a nikada se pre toga nismo upoznali, ispostavilo se da me se seca sa svirke koja se desila jedno 96-97, znaci pre 10 godina, na kojoj je nastupalo jos par bendova!?! Zvacemo ga Ljuba-fotografsko pamcenje...