DejanM

To o cemu govite Pajo i Anubise jesu neki tipicni problemi kod uparivanja ovog tipa: jaka pojacala i osetljivi zvucnici. Tu ima nekoliko stvari o kojima mora da se vodi racuna: osetljivost ampa, pojacanje preampa, uskladjenost izmedju njih (po impedansi, po izlaznom naponu,...) kao i preciznost atenuacije preampa .... Ako se to uradi kako treba, onda je moguce spreciti "dranje" cak i kod ovakvih kombinacija. Ovaj Mac sistem sa slike vrlo verovatno nema taj problem (preamp i amp su idealno upareni, amp ima vrlo nisku osetljivost od 5 V na balansiranim ulazima, itd.) ali ni on ne sme da se odvrne do kraja jer ovi Tannoy Canterbury SE trpe max. stalno opterecenje od 140 W. Ja sam licno prilicno ravnodusan prema ovom Hi End konceptu (vise iz razloga njegove prakticne primenljivosti nego zbog toga sto u njega ne verujem) ali moram da priznam da njegovi zagovornici imaju odredjenu argumentaciju koju je tesko negirati. Oni tvrde da je jedina verna reprodukcija ona koja je u stanju da reprodukuje koncertni intenzitet zvuka i njegovu dinamiku. Zato zagovornici ovog pristupa projektuju svoje kucne sisteme za SPL od 105 dB pa navise. To je jako glasno .... ali argumentacija ide dalje u pravcu da pojacala, koja su velikih snaga, moraju istovremeno i da budu kvalitetna po pitanju male distorzije na tako velikim izlaznim snagama. Kada pojacalo, koje pumpa veliku snagu na izlazu i pored toga ima jako nizak stepen izoblicenja, onda je subjektivni utisak glasnoce drugaciji nego sto je to slucaj sa pojacalima kod kojih izoblicenja znacajno rastu sa porastom izlazne snage. Lakse je slusati na toj glasnoci ako su izoblicenja mala ... itd. itd. Npr. ovaj Mac sa slike, MC1.2, ima izoblicenja od 0,005% bez obzira na opterecenje !? Meni licno se cini kao bolji pristup iskoristiti visoku osetljivost zvucnika i pokusati onda kupiti/nabaviti/napraviti pojacalo egzoticnijeg designa: recimo neki SET sa dobrim lampama ... Ono ce sigurno vise da klipuje od ovog Maca recimo, ali se opet na drugoj strani dobija nesto drugo (recimo finoca detalja) tako da je u pitanju trade-off ... kao i uvek ... i svako onda mora da odluci sta mu je vaznije. Nezgoda je u tome sto ce proizvodjaci poput Mac ili Krell da tvrde da njihovi monstrumi takodje mogu da reprodukuju taj nivo detalja (pa cak mozda i veci) kao i SET ampovi i onda se prica vraca na pocetak. Kontra-argument je cena tih monstruma, koja je cesto sa one strane dobra i zla ... ali za ljude sa dovoljnim kolicinama novca a koji su u potrazi sa savrsenstvom to bas i nije neki argument. I tako dalje .... Znaci radi se pre o raznim konceptualnim pristupima jednom te istom problemu: kako postici "vernu" reprodukciju, nego sto je u pitanju patkometrija.

Stavljanje jakih mono blokova na vrlo osetljive kutije, kao sto je na slici predstavljena kombinacija jakih Mac monos i osetljivog Tannoy, vuce svoj rezon iz verovanja da je potrebno imati pojacalo sa velikim rezervama snage, kako bi se izbegao clipping pojacala u kriticnim pasazima muzicke reprodukcije - recimo kod pojave tranzijenata, glasnog slusanja, itd. Ta skola (potice iz USA - ne iz Engleske - Englezi tradicionalno gaje potpuno suprotnu filozofiju od ove) veruje da pojacalo u odnosu na zvucnike treba da bude tako dimenzionirano, da se sve vereme rada nalazi u zoni duboke stabilnosti, pri cemu je onda verovatnoca pojave izoblicenja zbog nemogucnosti isporuke dovoljno struje svedena na minimum. Medjutim, kvalitet reprodukcije ne zavisi samo od toga koliko je pojacalo u stanju da zadovolji zahteve zvucnika, nego i od jako puno drugih faktora. Zato nije dovoljno imati jako snazno pojacalo - ono mora i u drugim aspektima reprodukcije da bude jako kvalitetno izdizajnirano i uradjeno. Zato je moguce da u ovakvoj situaciji neki relativno slab lampas da bolji rezultat od neke grdosije, tipa ovih Macova. Ali to nije generalno pravilo i krajnji rezultat zavisi od puno drugih stvari.

Andrija, Naim nikada nije prodavao svoje uredjaje u kitu niti je imao takav program - bar meni to nije poznato. Oni cak nisu voljni da kazu ni koji OPA ili kondenzator se nalazi u nekom njihovom uredjaju. Sto se tice zakona - ovi momci sto su pravili kopije Naima pa ih prodavali, mogu da dodju pod udar zakona samo ako su lepili Naim etikete na te svoje rukotvorine. Sve ostalo je jako tesko dokazati i jedan sposoban advokat bi bio u stanju da dokaze da su oni zapravo vrsili inovaciju Naim designa ... ili da to zapravo i nema nikakve veze sa Naimom ....

@pantaNS Ovo je apsolutno tacno. I ono sto stvari cini jako komplikovanim ... @Alex67 Kablovi su ti kao fudbal - svako ima nesto da kaze na tu temu. I na prvi pogled oni izgledaju krajnje jednostavno: obicna zica razvucena izmedju 2 uredjaja - sta ima tu da se filozofira ?! Ali stvari nisu tako jednostavne ... Kao uostalom ni fudbal

BTV, ovo je dobro prepricana prica na temu balansirane veze. To sto pise ovde je sve tacno (mozda osim par nepreciznosti: Krell obicno koristi tranzistore na izlazu a ne OPA ili Audio Research ima neke modele predpojacala sa balansiranom konstrukcijom). Uzgred, nisam znao da ti je Hrvatski maternji jezik ... Pozdrav Dejan

Ovde moras da napravis razliku izmedju standarda (njegove specifikacije) i implementacije tog standarda. Standardi propisuju kakve karakteristike jedan interface treba da ima da bi se uredjaji razlicitih proizvodjaca mogli medjusobno povezati. To je specifikacija standarda. Standardi NIKADA ne propisuju kako ce se ta specifikacija implementirati. Jer kada bi to radili, nikada nijedan standard ne bi mogao biti dogovoren. Zamisli recimo kada bi nekom proizvodjacu cevnih uredjaja pokusao da nametnes "standard" koji zahteva upotrebu operacionih pojacavaca ??!! Zbog toga uredjaji koji implementiraju isti standard mogu potpuno (i to je u praksi i slucaj) razlicito da "sviraju". Jer da si procitao one clanke koje sam postovao, video bi kakvi tu problemi zbilja postoje i koliko razlicitih nacina postoji da se implementira balansirana veza i koje su prednosti i mane pojedinih resenja. Zoranzu je u pravu sto ti ukazuje na detalje implementacije, koji uticu na krajnji rezultat. I jos jednom - recenica: "tehnicki uradjeno kako treba" ne znaci apsolutno nista. Postoji puno nacina da se nesto tehnicki uradi kako treba i da se pri tom dobiju veoma razliciti krajnji rezultati. Npr. mozes da koristis OPA, transformator ili direktno spregnut izlaz da bi realizovao balansiranu spregu (verovatno postoji jos nacina). Nijedan od tih nacina ne mora da bude tehnicki pogresan a da pri tom imas potpuno drugacije ponasanje celog sklopa (npr. razliciti CMRR) u zavisnosti od drugih detalja.

Verodostojnost izvora je uvek tema i svakome je naravno prepusteno da nekom izvoru veruje ili ne. Cinjenica je da su ovi clanci jako profesionalno napisani sa argumentacijom koja je dokumentovana. Druga cinjenica jeste da je autor jedan od napriznatijih eksperata u toj oblasti, o kom sa postovanju pricaju veoma poznati konstruktori HiFi. Osim toga on predaje na par univerziteta u Americi. Zato je mudro verovati da u tim clancima ima dosta interesantnih informacija, koje mogu da prosire vidike. Ali naravno, to je sve sto ja jos na tu temu mogu da kazem ... osim mozda jos i to da sam jednom od njega trazio savet po pitanju problema sa ground-loopom koji mi se pojavio u sistemu, i da sam ga dobio, i to tako da sam ga resio a da nisam ulozio niti jedan dolar. Bill nije smatrao za potrebno da mi odmah proda transformator, koji Jensen pravi kao resenje za tu vrstu problema, nego mi je poslao jedno svoje predavanje, iz kog mi je onda postalo jasno sta mi je ciniti. Pricu sa studijima i snimanjem ne mogu da komentarisem jer je ne poznajem. Bez obzira sta se radi u studiju, cinjenica je da niko od nas ne moze da utice na to niti da moze od loseg snimka da napravi bolji. To nam je sto nam je - kada kupimo neki snimak na nekom nosacu zvuka. Moja primedba se samo odnosi na to da postoje firme koje prave opremu i za jedno i za drugo trziste (profi i HiFi) pa ne vidim razloga zasto bi u jednom slucaju radili ovako a u drugom onako ... Tvoj komentar o standardima je jako interesantan i to je jedno od zeznutijih pitanja ne samo vezano za HiFi. Svima je jasno da je postojanje standarda dobra stvar. Mislim da tu ne treba nesto posebno elaboriratiu stvari. Ali je i svima jasno da se svi ne pridrzavaju cak i onih standarda koji su dogovoreni i publikovani i u cijem su dogovaranju i sami ucestvovali. Razloga ima puno i razliciti su od slucaja do slucaja. Veoma cesto je razlog cisto ekonomske prirode. Recimo ako je Krell smislio CAST i patentirao ga, zasto bi onda moja firma morala da placa za to ako mogu da koristim balansirani interface npr, koji je besplatan ?! To je cini mi se jedan od najcescih uzroka odstupanja ili ne prihvatanja standarda. I to je tako u danasnjoj ekonomiji. Uzviseni ciljevi, cak i oni za koje smo svi svesni da nam donose dobro, su prihvatljivi samo u onoj meri ukoliko doprinose licnim interesima. To je na zalost, jedan od osnova moderne ekonomije, cini mi se, i tu se tesko sta moze promeniti ...

Pogledaj ovaj clanak (bar uvod) i videces da balansirana veza takodje ima svojih mana i da i tu postoje problemi: http://www.jensen-transformers.com/an/ingenaes.pdf Samo jedan citat: "Because of normal tolerances in the resistors and capacitors which usually determine a driver's output impedance, imbalances up to about 20 Ohm should be routinely expected. This defines a "real-world" source." Takodje se postavlja pitanje sta znaci: "potpuno korektno napravljeni" ? Postoji vise nacina da se uredjaj potpuno korektno napravi a da se pri tom dobiju bolji i losiji rezultati u zavisnosti od toga sta se posmatra i meri. I sta se zapravo zeli postici. Jos jedna stvar je tu bitna: treba razlikovati unutrasnju konstrukciju uredjaja od nacina njegovog povezivanja sa drugim uredjajima (interfacing). Interface ne mora da bude identican sa unutrasnjim designom uredjaja. Kada je uredjaj balansirane konstrukcije, onda je najlakse napraviti balansirani interface. Ali to ne znaci da ce on nuzno biti bolji od recimo SET designa sa transformatorskim balansiranim interfaceom. Zato je ta prica kako samo uredjaji balansirane konstrukcije imaju "pravu" balansiranu vezu zapravo pogresan. Sve zavisi od toga kako je ta veza realizovana. Cinjenica je medjutim da je na balansiranim uredjajima najlakse (i najjeftinije) realizovati balansirani interface. Dobar clanak na tu temu: http://www.jensen-transformers.com/an/an003.pdf Isti problem postoji i kod uredjaja sa balansiranim interfaceom. Pogledaj recimo Pass Labs X pojacala koji imaju relativno malu ulaznu impedansu na balansiranim ulazima i Krell Evo koji ima jako veliku (odnos je 10:1 u korist Krella). To znaci da balansirani ulazi i izlazi nisu standardizovani. Ali nesto drugo je tu bitno -> videti ponovo gore pomenuti clanak: Postoje firme koje proizvode i studijsku i audio opremu. Zasto bi one u jednom slucaju radile ispravno a u drugom pogresno ? Mislim da se ovde radi o jos jednoj predrasudi. Generalno govoreci, kod interconnect kablova postoji nekoliko oblasti o kojima se mora voditi racuna i koje su relatiuvno dobro ispitane. Ali postoje i efekti koji do sada nisu objasnjeni i koji ostavljaju dosta mesta spekulacijama i lovu u mutnom. Na primer cinjenica da kabl od srebra i bakra drugacije "zvuce". Takodje cinjenica da takvi efekti nisu uvek ponovljivi, odnosno da na nekim uredjajima i sistemima imaju veci a na nekima manji efekat, cini celu tu pricu jos slozenijom. Zato treba biti oprezan i ne davati pojednostavljena tumacenja ...

1.) Na Naim uredjaje se dobija garancija od 5 godina - cak i na CD playere. Doduse garanciju daje lokalni distributer pa ne znam kakva je situacija u Srbiji ali u Nemackoj/Austriji/Svajcarskoj ona iznosi 5 godina. 2.) Naim uredjaji su izuzetno kvalitetno napravljeni. Traju jako dugo i slabo se kvare. 3.) Zbog visokog kvaliteta izrade Naim uredjaji drze cenu i kada su polovni. Polovni Naim je relativno lako prodati i to za sasvim pristojnu kintu, jer uzivaju izvanredan ugled po pitanju dugovecnosti i kvaliteta izrade. 4.) Naim customer support (u Engleskoj) je primer kako treba da izgleda podrska svojim musterijama. Imao sam jedno pitanje proslog decembra i poslao sam mail sa pitanjem. Pri tome sam potpuno smetnuo sa uma da je bio katolicki/protestantski Bozic. Odgovor mi je trebao hitno sto sam i naglasio u mailu. Odjavio mi se lik sa objasnjenjem ali i sa izvinjenjem sto ne moze da mi pruzi punu informaciju jer se javlja od kuce odakle nema pristup svim firminim informacijama. Izvinio sam se coveku ali je i ono sto mi je rekao bilo dovoljno ... 5.) O zvuku Naim uredjaja se moze diskutovati ali pri tome treba imati na umu da ima boljih i losijih Naim modela. Ja recimo nikada nisam voleo Naim zvucnike - cak i DBL mi nikada nije svirao nesto posebno. Zato treba biti konkretan u kritici ili pohvalama i takodje voditi racuna u kakvim kombinacijama se slusaju njihove komponente - ali to vazi i za svakog drugog proizvodjaca HiFi. Kada cujes u dobrom sistemu Naim NAT05, NAP300, stari CD3 ili recimo Naim Headline 2 sa dobrim eksternim napajanjem, ne mozes a da sebi ne postavis pitanje: "A koji ce mi * nesto bolje ... " ... 6.) Naim ima jedan od najboljih marketinga koji sam ikada video bez obzira na industriju. Kratko budi receno on se zasniva na prici: mi imamo tradiciju, mi znamo, mi cemo postojati i u buducnosti i mi svoje musterije ne ostavljamo na cedilu. Zadnjih nekoliko godina je Naim recimo u Engleskoj imao Marketing akciju koja je ostala unikatna u HiFi industriji. Svakome ko je pokazao zelju, Naim tehnicari bi doneli kompletan Naim sistem kuci u petak, instalirali ga i otisli. U ponedeljak dodju, raspakuju i odnesu. Pri tome ne postavljaju nikakva pitanja i ne nude nista. Onda se posle javi neko iz Naim Sales i pita o utiscima ... kako sam cuo, diskretno, nenametljivo i krajnje ljubazno ... Vrlo inteligentno smisljeno. Jos jedna pricica: Naim je drzao prezentaciju na jednom HiFi sajmu. Posle prezentacije su me zamolili da popunim nekakav upitnik sa pricom da ce mi poslati najnoviji Naim Sampler ako to uradim. Ja sam to uradio i Naim Sampler 07 je zbilja stigao postom na moju kucnu adresu. Marketinska poruka je jasna: Naim ne zaboravlja ono sto obeca. Zato postoji toliko ljudi kolji naprosto veruju ovoj firmi ... ne samo u Engleskoj. 7.) Naim je uspeo tokom nekoliko decenija da odrzi i dalje razvije neke tehnicke koncepte, koji bi se mogli nazvati inovativnim. U HiFi uvek postoje dileme da li je odredjeni koncept stvarno ono pravo i da li nije neki drugi pristup ipak bolji .... takve diskusije mogu beskrajno dugo da se vode. Ali Naim je uspeo te osnovne koncepte koje je imao dalje da razvija a da je pri tom prenosio znanje sa jedne generacije svojih inzinjera na sledecu. To nije ni malo jednostavno izvesti i podrazumeva ne samo dobru unutrasnju politiku i organizaciju, neko i jednu posebnu kulturu firme. Svako ko je radio u nekoj firmi duze od 10 godina zna o cemu pricam. Ta solidnost u organizaciji posla, kvalitetu proizvodnje, inovativnosti razvoja, jeste ono sto firma Naim kao brand zraci prema spolja - prema trzistu i potencijalnim musterijama. Eto ... mozda nekoliko razloga koji bacaju bar malo svetla na poseban status koji firma Naim uziva na HiFi trzistu ...

Postoje dobri razlozi da se veruje da ta napajanja sviraju bolje od originalnih Naim u odgovarajucoj klasi. Nisam medjutim slusao te Teddy Regs pa ne mogu to i da potvrdim. Trebalo bi neko da kupi pa da proba ... Ili sam da napravi posto postoji kompletna dokumentacija na netu. Bilo je likova ranije koji su menjali regulatore u Naim napajanjima i umesto njih stavljali Jungov regulator i onda pricali da se cula osetna razlika u odnosu na originalna Naim napajanja. Teoretski posmatrano ova napajanja imaju prednost jer nemaju velike elektrolite pa teoretski duze traju bez ikakvih izmena (kod Naim napajanja treba zameniti elektrolite svakih 15 do 20 godina ). Takodje ovakva napajanja bi trebalo da imaju nizi nivo pozadinskog suma kao i bolje ponasanje u odnosu na harmonike. A manje i kosta ....

Koliko se ja secam fizike, talasno kretanje je definisano pre svega talasnom duzinom (odnosno frekvencijom u obrnuto proporcionalnom odnosu) i amplitudom talasa. U idealnom slucaju taj talas se predstavlja kao sinusoida koja ima svoju (talasnu) duzinu i svoje minimalne i max vrednosti amplitude, koji su iste vrednosti samo obrnutog smera - to su tacke signala na kojima on svojim rasprostiranjem kroz neki medijum dostize svoje najvece odnosno najnize vrednosti. To dalje znaci da kada se neki prijemnik (covekovo uvo npr.) ili prepreka nadje na putu talasa, onda ce taj talas imati odredjenu amplitudu (jacinu) u tom trenutku. Ta amplituda ukazuje na intenzitet signala, na glasnocu te frekvencije. Ne postoji tako nesto kao "nedovrseni talas". On je ili emitovan ili nije na nekoj frekvenciji. To znaci da je predstava da se cuje samo u tacki u kojoj se talas (sinusoida) zavrsava zapravo pogresna (zapravo u tackama gde sinusoida sece x-osu je intenzitet talasa jednak nuli ali to ne znaci da ga tu nema). Talas nije diskontinualne prirode - to nisu nule i jedinice ili samplovi da ih ima samo u odredjenim tackama. To je u principu analogna pojava. Mislim da tu lezi srz nesporazuma kod nekih komentara. Ispravite me ako gresim - davno je bila Fizika 1 .... Problem je u tome sto vi nikada nemate jednu frekvenciju koja izlazi iz zvucnika vec uvek citav spektar. I to onda cini stvari za analizu slozenijim. Osim toga talas se rasprostire uvek u odredjenom mediju (zbog toga u zadnje vreme ima pokusaja da se taj medij, vazduh u sobi, takodje "akusticki tretira" ). A tu je i sama prostorija sa svojim preprekama (tacka u koju udari talas i sama postaje izvor talasa ili se odbija od prepreke pod istim uglom pod kojim je u nju i udarila). Dodatni problem za potpuno razumevanje rasprostiranja energije putem talasa jeste da je talasno kretanje jedan vrlo slozen fenomen, koji nije lako razumljiv ...

Nisam imao prilike ...

Sviraju i ovi novi Tannoy odlicno. Samo treba voditi racuna o amplifikaciji ... Recimo mali Tannoy Audiograph prave magiju sa Leben CS300. To svira zbilja izuzetno ... Glenair recimo sviraju fantasticno sa Vincentom ... Ali ti isti Glenair sa Accuphase daju najdosadniji sound na planeti. Slusao sam i nove Westminster (sa nekim super visokotoncima) sa Accuphase i to je takav bokal sound da ne mozes da verujes ... Na zalost zastupnik Tannoy za centralnu Evropu zastupa i Accuphase i na svim demostracijama pravi ovu apsolutnu No-Go kombinaciju. Nije da je Accuphase los, nego jednostavno ne pase na Tannoy ...

Ja koristim Audioquest VDM3 i cini mi se jako dobar digitalni coax kabl, pogotovo u odnosu na cenu: ispod 100 eura. Imam i srebrni Audioquest VDM 5 (ja sam ga kupovao za 130 eura) i on je mozda za jos neku nijansu transparentniji. Mislim da su u toj nizoj klasi coax kablova, Audioquest skroz ok resenje ...

Uiiii, kako izgleda ova riba ... ne mora uopste da peva - dovoljno je da je samo gledamo ...

Pre nekih pola godine kupim CaravanSerai .... nisam izdrzao - bio je na nekoj rasprodaji. Pomislih: tja ajde malo da se podsetim nekih davnih vremena, iako, verovatno, cu skinuti CD vec posle par slusanja jer ga je verovatno vreme pregazilo. Koja zabluda... koja greska .... Vrtim ga i sad, jer je svirka fantasticna. Santana u svom mozda najboljem izdanju. Pomalo kontemplativna svirka koja njegovoj lakoci sviranja i leprsavim kompozicijama daje onu ponekad nedostajucu tezinu. Sjajan album - jedan od onih kojima vreme nece nikada proci. Inace, vrtim dosta zadnjih dana i Terje Rypdal - The best of ... to je nova ECM kolekcija The Best of izdanja koja su razni muzicari pod tom etiketom snimili. Na ovoj ploci je napravljen presek najboljih kompozicija ovog skandinavskog gitariste, mada vecina pesama datira iz 80-tih godina. Terje je sjajan gitarista iako sasvim drugaciji od Santane ... Predivna ploca puna one nordijske atmosfere - pomalo hladne ali zamisljene, nabijene nekom suzdrzavajucom energijom ... Prelepo ...

@audiofil, thanx. Ima zbilja puno pozitivnih misljenja o NuForce. Nego, da li znas kolika je ulazna impedansa tih mono-blokova, s obzirom da imas passivni TVC ? Kako rade u toj kombinaciji ? Cini mi se da si bio odusevljen .... A sto se tice tih malih zvucnika sa CESa - svakako to uradi. Otvori novi topic i ispricaj nam tu pricu. Uvek je dobro saznati nesto novo ... Pozdrav Dejan

Audiofil, NuForce integralac sam imao prilike dosta povrsno da poslusam kod jednog prodavca HiFi uredjaja. Pricali smo oko sat vremena i sve vreme je NuForce radio u pozadini. A onda mi je prodavac (prilicno neobicno zar ne - iskreni prodavci HiFi-ja - tako reci pleonazam ) skrenuo na to paznju i onda mi to i demonstrirao - da ne funkcionise ni radio ni TV kad primaknes to pojacalo tim uredjajima. Ne znam da li je bio 2 x 50W ili 100 W ... ali je cini mi se bio nov model. Jesi li mozda imao prilike da poslusas BelCanto ili Lyngdorf i da ih uporedis sa NuForce ? Bilo bi interesantno cuti ih u direktnom testu ... ili recimo PS Audio ili (ne daj boze) Audio Research digitalac ... Jesi li imao prilike da ih uporedis i kakvi su utisci ? Zasto bas NuForce - to je pozadina ovog pitanja ... Pozdrav Dejan

Aljosa, Lepo izgleda. I verujem da svira jako dobro. Medjutim ima jedna stvar koja me zbunjuje ... Secam se da si jednom prilikom rekao kako kod ovih novih NuForce pojacala nema vise problema sa visokofrekventnim smetnjama - koje ometaju radio ili TV program. Medjutim, slusajuci NuForce integralac (1.200 eura), nov, mogao sam bas to da konstatujem - nije bilo moguce slusati radio (tuner) kada je NuForce bio u blizini. Sta je istina u vezi tih visokofrekventnih smetnji i NuForce uredjaja ?

Tricky: Angels with dirty faces ... Odlicna ranija underground Tricky svirka ... Sjajan tretman bubnjeva (podseca me lik na najbolje King Crimson dane Billy Bruford-a) ... puno neocekivanih zvukova i ritmickih kombinacija. Inovativno, na momente hipnoticno ....

ne znam za koncert ali mu je zvaka ... dobra za suzbijanje zatvora .... stomacnog naravno ...

Odlican izbor zbrujicu. To je najbolji Nusret Ali Fateh Khan, koji je objavio Real World. Ja imam pored njega jos i Night Song, takodje uradjen sa Michael Brookom, jednim od najinteresantnijih gitarista kraja XX veka. Ali ako hoces da se vratis zacecima tzv. etnicke muzike, bazirane doduse na jednoj drugoj tradiciji, africkoj, obavezno poslusaj album sastava Codona: Codona 1. Taj prvi njihov album je bio bomba ciji eho, cini mi se, i danas odjekuje ... Iza ovog banda, koji je snimio samo 3 albuma (sve ih imam na LPs i zbilja su strava ali je prvi ubedljivo najbolji), se zapravo kriju: Nana Vasconcelos, Collin Walcott i Don Cherry. Sva trojica jako poznati u sferama modernog jazza, tokom osamdesetih i devedesetih godina ....

To puno zavisi od ostatka sistema. Ako imas dobar, rezolutan i muzikalan sistem onda ce kvalitet izvora zvuka naravno da se cuje. Ako imas sistem sa komponentama od oko 500 eura svaka, onda nema nekog narocitog rezona kupovati CD player od oko 10.000 eura. Koliko su velike razlike ? One su sve manje kako cena uredjaja raste. Staro pravilo o iscezavajucim razlikama u HiFi-ju .... Ali ... za razlicite ljude razlicite stvari predstavljaju razliku i jos se vise razlikuju osecaji za velicinu tih razlika. Navescu jedan primer: jednom sam pricao sa jednim muzicarem koji je tezi oblik HiFi zaludjenika. Covek je muzicki obrazovan, svakodnevno se bavi muzikom ali je i slusa na svom dobrom HiFi sistemu. On mi je jednom prilikom objasnjavao kako mu se jedan CD player ne svidja jer ne uspeva da reprodukuje okidanje zice na gitari (akusticnoj) onako kako to treba da bude. Onda mi je objasnjavao kako to treba .... Iskreno, nisam razumeo niti rec onoga o cemu je pricao. Ali njemu je to bilo bitno. I nije kupio CDP koji je meni inace skroz dobro svirao. To znaci da svako mora za sebe to da razluci u skladu sa svojim ukusom, navikama, obrazovanjem, .... ne znam ni sam sta sve tu moze biti od uticaja. Ali definitivno ostatak sistema igra veliku ulogu, odnosno njegova sposobnost da prenese te fine muzicke informacije do kojih je nekima stalo. Pozdrav Dejan

Ja planiram za jedno par godina da kupim nov CDP pa se polako pripremam za to. Na mojoj listi playera koji su mi se dopali a imaju balansirane izlaze (jer zelim da predjem kompletno na balansiranu vezu) se nalaze sledeci playeri: - Audio Research CD 3 MK II - Lyngdorf CD-1 - Meridian G08 Pri tome Lyngdorf ima veliku prednost jer je najjeftiniji od pomenuta tri. Najveci problem pri tom je zapravo nemogucnost staviti te playere u svoj sistem i videti koliku i kavu razliku zbilja prave - kroz jedan direktni A-B-A test. Sva tri medjutim, bar mi se tako cini, daju reprodukciju takvu da jednostavno nemate sansi da slusate uredjaj. Prezentacija je tako realna i neutralna, da se cini da ne moze bolje .... Naravno tu ima jos playera koji dolaze u obzir, ali zbog njihove cene ih nikada nisam (i necu na zalost moci) uzeo ozbiljno u razmatranje (Mark Levinson, Wadia ili Teac-Esoteric). Sto se tice tih "psiho-somatskih" efekata, koji se sa dosta nesigurnosti konstatuju pa se cak ide i tako daleko da se tvrdi da reprodukcija zavisi i od raspolozenja .... Tu naravno ima nesto istine i sigurno je da uzitak pri slusanje nece biti uvek isti u zavisnosti i od raspolozenja. Ali pre nego sto otpisete te efekte kao " psiho-efekte" potrudite se da ustanovite neke druge stvari. Meni se to takodje desavalo (i jos uvek mi se ponekad desi da mi se cini da sistem zvuci malo drugacije) ali sam u vecini slucajeva nalazio vrlo prizemne uzroke zasto je sistem zvucao drugacije. Jednom je polaritet strujnog kabla bio pogresno okrenut, jednom mi je bio riknuo kondenzator u AVRu pa se bila izgubila konfiguracija .... Ako vam se cini da s vremena na vreme zvuk vaseg sistema varira i da nije isti, nemojte odmah misliti da ste "odlepili". Pogledajte sta vam se desava sa strujom. Merite varijacije i smetnje a ako to niste u mogucnosti, poigrajte se kacenjem kvalitetnih filtera za struju. Naime, varijacije mreznog napona i stepen zagadjenja mreze moze biti jedan od uzroka drugacijeg sounda sistema. Te pojave su u vecini slucajeva tesko predvidljive i izgledaju kao "slucajna pojava" - njihova eliminacija upotrebom kvalitetnih filtera bi mogla da dovede do "stabilnog" i poboljsanog zvuka celog sistema. Problem je naravno u tome sto naci takav filter predstavlja jedan dosta mukotrpan proces a i cena dobrih filtera nije zanemarljiva. Pozdrav Dejan

Uf covece - gde si ti otisao ... Mora da imas mnogo dobru zenu kad ti dopusta te igrarije ... Ja kad sam razmisljao o tome uzeo sam sledece opcije u obzir: - Stavljanje kupovnih absorbera -> lepo ali skupo - Stavljanje plute na zid -> verovatno nije losa varijanta a nije ni preterano skupa - moze da se izvede kada bude bilo krecenje sobe - Stavljanje jastuka, peskira i tsl -> otpada jer mi se jos zivi ... - Stavljanje one grube i hrapave boje na zidove -> najjednostavnije izvesti kada se kreci, nije ni neka cifra ali ne znam da li ima bilo kakvog efekta - .... I jos mi nije jasno sta mi je ciniti ... Samo napred sa idejama ...