DejanM

Kada se citaju biografije jazz (i ne samo jazz) muzicara, covek ne moze ponekad da se nacudi tolikoj kolicini muke, bede, ocaja ... Meni nekad kada je mi je tesko, pomislim na neke od tih sudbina. Ne pomaze uvek ali ponekad zbilja pomislim "pa i nije meni bas tako ni lose" ...

Stvarno je nepravda. Ako uzmemo recimo kao primer Art Blakey-ija: pusio kao Turcin, ceo zivot bio na heroinu, bio i ozbiljan alkoholicar, neprekidno sa svojim bandom obilazio sela po Americi, Africi, Evropi, ... i u svakom selu bi nahvatao po neku zensku, zenio se 4 puta, oficijelno je imao 10-oro dece a neoficijelnio nije ni sam znao koliko, i doziveo je 71. godinu. Bio je sjajan bubnjar, napravio gomilu fenomenalnih albuma ali i vrlo specifican lik. I sa druge strane Cliford Brown koji nije pio, nije pusio nije uzimao droge imao jednu zenu i jedno dete. I strada u saobracajnoj nesreci sa 26 godina .... Moram da citiram Sony Rollinsa: "Clifford was a profound influence on my personal life. He showed me that it was possible to live a good, clean life and still be a good jazz musician."

Ja sa iPad-om nemam nikakvih problema kada koristim app-ove za Spotify, Squeezebox, Denon, Netflix, ... Doduse ne koristim Tidal pa ne znam da li je to mozda neki izuzetak. Telefoni imaju ipak previse mali ekran za konfomno koriscenje uredjaja.

Izdanje Milestones of a jazz Legends - Cliford Brown, sadrzi 10 Cds sa ukupno 22 albuma koje je snimio ili na kojima je ucestvovao Cliford Brown. Ova kolekcija nije preporucljiva samo za hard-core ljubitelje Cliford Browna vec uopste za ljubitelje jazza. Navescu samo album Sarah Vaughan iz 1954 sa Cliford Brown-om, koji je zbillja nesto posebno. Ili Live nastup Cliford Brown-a sa prvim bandom koji je oformio iz Juna 1954 (postoji samo ovaj snimak tog banda, jer je ubrzo potom doslo do izmena u sastavu). Sviranje Browna na ovom live snimku je jednostavno ... neopisivo. Ta kombinacija tehnike i osecaja je ono sto ga je ucinilo besmrtnim iako je ziveo jako kratko.

Naravno.

Kada su meni rekli za ovu pojavu, ja sam mislio da to mozda donosi neki minimalni pomak u kvalitetu zvuka i iskreno nisam obracao paznju na to. Jednom prilikom sam se bio konacno odlucio da ocistim prasinu iza mojih mono blokova, pa sam ih posle vise godina iskljucio iz struje ( i to sam uradio vise puta jer nisam bio zadovoljan sto su mi se strujni kablovi previse videli ... ). Nakon sto je sve bilo vraceno kako treba, zvuk je bio bolji a razlika je bila cujna. Kod ljudi koji redovno vade strujne kablove iz zida (ili iz uredjaja) ova moja primedba nema znacaja jer oni to ioanko redovno rade. Oni koji medjutim kao i ja, to ne rade, i uredjaji im stoje ukljuceni vise godina u struju, neka probaju. Nista ne kosta i lako se izvede.

Pa ja mislim da ima, jer je to osigurac koji dodatno obezbedjuje uredjaj. E sad ... to su obicno sporo reagujuci osiguraci tako da u slucaju impulsnih udara oni ne pruzaju gotovo nikakvu zastitu. Drugo, obicno u samom uredjaju postoji osigurac. Tako da njihova efektivnost jeste upitna. Mogu da imaju efekat ako u razvodnoj tabli otkaze osigurac pa da onda odreaguje ali je za ocekivati da ce pre njega pregoreti osigurac u samom uredjaju. Ali hleba ne jede ... ostavi ga ako ga imas.

Znam i to stoji sto kazes.Ja zivim u relativno novo sagradjenoj zgradi (kablovski razvod postoji iskljucivo i zidu npr.) gde je uzemljenje uradjeno po propisima. Naravno ni to ne pruza stopostotnu zastitu, tako da je to sto predlazes najsigurnija varijanta. Ona ima jos jednu prednost: povremeno izvlacenje kablova iz uticnica (a to se odnosi na prakticno sve vrste kablova) uklanja tanak sloj prljavstine, prasine, naslaga na samim konektorima ... S vremena na vreme je dobro to uraditi (par puta utaknuti i istaknuti kabl) a jos bolje je jos dodatno i ocistiti kontakte.

Sto se tice ukljucivanja i iskljucivanja HiFi sprava: ja ih iskljucujem kada odlazim od kuce na duze od nekoliko dana. Pri tom ih ne vadim iz zida vec ih iskljucujem na strujnom generatoru, ili eventualno pomocu prekidaca na samom uredjaju. Jako je mala verovatnoca da dodje do udara koji bi sprzio te prekidace - mada postoji. Kao dodatnu zastitu sam osigurao HiFi sistem - ali to je nesto sto verovatno ne postoji u Srbiji.

Interesantne su i sprave ovog tipa od Accuphase: https://www.accuphase.com/model/ps-1250.html Ovde je princip rada ocigledno drugaciji od onog koji koristi PS Audio, jer nema konverzija AC-DC-AC vec se razlike u odnosu na referentnu AC sinusoidu upotpunjavaju. Kako to rade - to naravno ne pise. Deklarisani THD od 0,08% je fantasticna cifra - pod uslovom da je tacna. Ja sa PS Audio PPP u svom stanu imam, poredjenja radi, 0,4%. Medjutim cena ovog Accuphase je nesto ispod 13.000 eura (oficijelna cena).

Pa tako je sa gotovo svim u HiFi: uvek ima onih koji nisu zadovoljni i onih koji jesu. PS Audio koristi princip pretvaranja AC u DC a onda opet u AC pa onda pojacava na 230V. Pojacavanje se radi pomocu pojacala - tako da je to dosta slozena sprava. I kao kod svih tih sprava treba voditi racuna o opterecenju. Ljudi cesto procitaju do koliko W neka sprava moze da izdrzi i onda je opterete tom snagom sve vreme. Ove nove PS Audio sprave za generisanje struje bi trebalo da su poboljsane varijante u odnosu na PPP, ne samo zbog toga sto uklanjaju DC komponentu vec su unapredjenja radjena i na tom pojacavackom delu. Jedan sasvim drugi pristup resavanju tog problema je uradio moj dobar prijatelj. Kada je zidao kucu ovde u Becu, on je za svaku liniju napajanja u kuci (za svaki osigurac) stavio razdvojni transformator. To pruza odredjenu sigurnost a i "cisti" ulaznu struju. Ono sto ne moze da spreci ovakav pristup jesu padovi napona na mrezi (PS Audio to radi u odredjenom opsegu). Trafoi jesu generalno jako dobro resenje ali i tu treba voditi racuna o opterecenju.

Mogu da preporucim PS Audio strujne generatore. Oni imaju i zastitu, pored toga sto generisu cistu struju. Novi modeli imaju i uklanjanje DC komponente. Za nekih desetak godina kako posedujem ovu spravu, desilo se tri puta da je doslo do strujnog udara u mrezi, koji je naterao zastitu da proradi. U tom slucaju se PS Audio sprava restartuje i sve ponovo radi normalno. Znaci nema kompromisa ni po cenu kvaliteta reprodukcije (naprotiv - on se poboljsava) a ni po pitanju zastite. Jedino sto PS Audio generatori nisu bas jeftini. Sa moje tacke gledista: isplate se svaki euro ulozen u njih.

Dok sam gledao seriju Irma Vep (sa Alicijom Vikander - vrlo interesantna serija) na pocetku svake epizode isla je spica sa nekom, meni nepoznatom numerom. Shazam mi je saopstio da se radi o pesmi Ya Habibti muzicara po imenu Mdou Moctar. Wikipedia kaze da se iza tog pseudonima krije nigerijski Tuareg po imenu Mahamadou Souleymane. Peva na Tamasheq jeziku (sada sam vam sve rekao). Ovaj njegov album, po imenu Afrique Refait, iz 2021 (na kom se nalazi i Ya Habibti) je pravo otkrice. Kao kada otvorite prozor u prolece i kada vas zapahne svez, cist vazduh. Mdou je gitarista, naginje rock muzici ali pod jakim uticajem lokalne tradicionalne svirke. Zanimljivo, pomalo neobicno, melodicno, drugacije ...

Novi album Ralph Townera: At First Light. Interesantno za uporediti sa Fernando Sor-om i Ricardo Gallenom ...

Odlican novi Trilog Gurtu: One Thougth Away. Ovaj album je tako reci povratak korenima ... ancient ritmovi, na momente hipnoticke udaraljke, .... Dosta se se razlikuje od njegovog prethodnog albuma, God is a Drummer, koji je bio prepun ne bas preterano inventivnog Fusion-a.

Fernando Sor je smatran za zivota za najveceg virtuoza gitare ali je bio i veoma cenjen kao kompozitor. Ziveo je krajem osamnaestog i pocetkom devetnaestog veka i pripadao je ranom romantizmu. Na ovom albumu mogu da se cuju njegove sonate u izvodjenju Ricarda Gallena. Svirka je naravno potpuno drugacija od onoga sto se danas slusa. Medjutim nije interesantna samo po tome sto odaje jedan sasvim drugaciji duh vremena od ovog danasnjeg, nego sto objedinjuje virtuoznost sa harmonijom, melodicnost kroz briljantnu tehniku.

Alice je italijanska pop pevacica, koja je svojevremeno (2000) nastupala i na pesmi Evrovizije za Italiju - sto i nije bas neka preporuka. Ovaj njen album iz 1989. pod nazivom: Il Sole Nella Pioggia je medjutim zanimljiv bar iz dva razloga. Prvi je da je svirka mesavina italijanskog popa i engleske progresivne svirke tog vremena, sto rezultuje jednom slusljivom a opet "pomerenom" (u smislu neobicnih harmonijskih resenja i nadasve za pop muziku krajnje nekarakteristicnih zvukova) svirkom. Drugi razlog jeste ekipa koja je zajedno sa Alice snimila ovaj album: Paolo Fresu, Jon Hassell, Steve Jansen, Richard Barbieri, Peter Hamill, ... Po ovim imenima da se naslutiti kojim mirisima i bojama odise ovaj album.

Zanimljivo, uzbidljivo, dosta akcije, vesto vodjena radnja ... Serija V je snimljena 2009.Svaka slicnost sa danasnjim dogadjajima je, naravno, puka slucajnost. https://www.imdb.com/title/tt1307824/?ref_=nv_sr_srsg_1_tt_5_nm_2_q_V

Nisam dobro razmisljao. Zaboravite ovaj moj post.

Malo sam razmisljao ... 😁 Moguce je da rezultujuca vrednost impedanse bude jednaka nuli (EPRD) a da vrednost faznog pomaka nije 90 stepeni. Matematicki posmatrano to se desava kada je reaktivni deo onoliko negativan koliko je omski deo impedanse pozitivan (on je uvek pozitivan). To se desava kada je kapacitivnost, u odredjenoj meri, veca od induktivnosti. To objasnjava zasto je EPRD nula kada fazni pomak nije devedeset stepeni a omski deo jeste malo vise od 3 Ohma.

Trebalo bi znati kako se tacno izracunava EPRD (da li jednostavno po Ojlerovoj jednacini za kompleksne brojeve ili se uzimaju i neki drugi faktori u obzir). Takodje bi trebalo znati kako su uopste vrsena merenja. Iz grafikona se vidi da u trenutku kada je EPRD jednak nuli, fazni pomeraj nije 90 stepeni. A ni omski deo nije jednak nuli vec je malo veci od 3 Ohma. Tvoj komentar o kablovima jeste tacan. I to je veoma zanimljivo opazanje. Predpostavljam da kada su vrsili ova merenja, da nisu uzimali u obzir kablove - ali to je samo moja pretpostavka.

Vazi za sve vrste zvucnika.

St se straha tice ... Mislim da nemas razloga za strah. Ja ovo shvatam kao jos jedan korak u pravcu boljeg razumevanja audio tehnike. Daleko smo jos od toga da sve razumemo pa zato ovo treba posmatrati kao deo procesa ucenja.

Kada je fazni pomak jednak nuli, onda se napon i struja preklapaju, odnosno nema nikakvog pomeranja jedne krive (recimo sinusoide) u odnosu na drugu. Na ovom Magico A3 diagramu mozemo da vidimo da kriva faznog pomeraja tri puta sece osu od 0 stepeni. U te tri tacke onda mozemo da vidimo da kriva impedanse i kriva EPRD imaju iste vrednosti - sto je i logicno jer upravo u tim tackama je impedansa cisto omske prirode (jer je fazni pomeraj jednak nuli). Kada impedansa i fazni pomak daju vrednost koja je jednaka nuli, onda zvucnik povuce veoma veliku struju, sto predstavlja veliko opterecenje za izlazni stepen pojacala: napon ima tendenciju smanjivanja i zato je potrebno dobro i stabilno napajanje, koje to moze da izdrzi. Sta se tu onda na izlazu pojacala stvarno desava (kada je EPRD jednak nuli) to bi bilo interesantno posmatrati. Moja predpostavka je da pojacalo u tom trenutku (u ovom slucaju na 70 Hz) vidi na svom izlazu prakticno kratak spoj i to ga verovatno vodi u stanje clippinga. A to znaci distorziju. Moja predpostavka je i da se to u realnim uslovima ipak ne cuje, verovatno zbog toga sto jako kratko traje. Osim toga, mi ne slusamo pojedinacne frekvencije vec muziku, koja u svakom trenutku predstavlja superpoziciju mnogih frekvencija.

Keith Howard je radio za HiFi News, tako da je logicno da je ova novina prva uvela ova merenja.