B.R.

Ako ima razlike u tome da li je obradjivana smirglom ili nije, otvaraju se tu i druga pitanja. Prvo, da li je zvuk cistiji kada je obradjena Aluminijum oksid smirglom, ili mozda silicijum karbbidom? Da li je podloga za smirglu papirna ili platnena? Smiirgla jeftini Smirdex, ili mora da se objasni paznja da to bude samo pazljivo selektovani 3M Cubitron? Pa za one koji bas hoce da idu u detalje, koliiki je jiitter na slajferici? Opet, da li je slajferica bila audiofiilska i kakvim je kablom prikljucena na struju dok je slajfovana daska. Ako je slucajno smirglano rukom, da li je frekvencija smirglanja odgovarajuca. MIslim da bi zaista vredelo skonncentrisati se na sve te mogucnosti.

Stiglo. I uveliko se koristi. Imas sliku u mojoj temi. A mozes i da svratis da cujes.

Razlika u ceni je jedna kafa u kaficu mesecno, izmedju te zamene, i tog preskupog.

Tako se carina i porez racunaju u celoj Evropi. Tako da zezaju sve.

1929 godina

Bas tako. U brzini sam pretrcao, pa sam prezupcio ko je sta postavio. Ako je Pedjica postavio sobu u belom, sa zatalasanim elementima na plafonu, iz nekog razloga sam mislio da je @Delijato postavio. Izvinjavam se na zabuni. Ta bela soba ima elemenata koji pokazuju da ju je radio neko ko zna skolsko znanje. Apsorberi sa jedne, refleksna ravanski narusena povrsina sa druge. Postoje detalji koji bi jos dodatno doprineli, ali je i ovako odlicno. U sustini, cim imas prostora za igranje, postoji nekoliko pprostih pravila koja donose rezultate. Prvo je asimetricnost, drugo je izbegavanje paralelnosti i pravih uglova, trece je narusavanje velikih ravnih povrsina gde je to moguce. Apsorcione povrsine su nesto sto se koristi da iskontrolises ono sto je preostalo, a ne kao prvo resenje. Sve tri prve stvari mogu poprilicno da se postignu oblikovanjem prostora, a da to izgleda kao element diajna enterijera, bez toga da neko neupucen primeti da je u pitanju direktno element namenjen kontroli akustike. Evo nekoliko prostih primera. Recimo, dovoljno je postaviti otvorenu policu za knjige preko celog zida na jednoj strani, dok je druga strana cista da bi se postigla asimetricnost. Ta polica za knjige je i element koji radi i po trecem pravilu, narusava velike ravne povrsine. Kada se pomene izbegavanje paralelnosti, svima u glavi je da to zahteva zidanje prostora iz pocetka. A nije tako. To danas moze da se postigne prilicno prosto gips kartonom, U sustini, kada se jedna povrsina zida zarotira pod uglom od 5-6 stepeni, iz paralelne ravni (ajd da pretpostavimo da je ta rotacija oko vertikalne ose) nema visestruko odbijenih refleksija pod istim uglovima. Tangens 5 stepeni je 0,09, pa bi zaista takva ravan na dugackom zidu puno uzela od prostora. No, niko ne soprecava da se ta povrisna zida sastoji iz niza povrsina, koje se ponavljaju. Kada se zid izdeli na platna siroka 50 cm, potreno je samo 5 cm izlaska iz osnovne ravni zida da bi se dobio zakosenje od 5 stepeni. Pri tome, takva ravan moze da stoji i tako da joj povrsina nije vertikalna, pa eto dodatnog poboljsanja. Na to, tako obradjena povrsina zida zadovoljava i preporuku da se naruse velike ravne povrsine. A onda kada se u to ukljuce difuzori i apsorberi tamo gde je minimalno neophodno, rezultat je zaista pravi. U sustini, mnogo toga se moze kada postoji dobra volja i malo sredstva. Kad imas skupi Hi End sistem, i dovoljno veliki prostor onda ni ta sredstva nisu bas mala, a krajnji rezultat moze da bude i atraktivan zivotni prostor. Mnogo toga mogu da urade i oni bez high end sistema, no to je prica za neku drugu temu.

Ovo Delijino je mnogo ozbiljnija prioca nego prostor sa flasterima postavljenim gde palo. Danas mnogo toga mnoze da se postigne oblikovanjem prostora umesto redjanja zakrpa. Pre recimo 20 godina sam se igrao sa igrackama kao sto su EASE sa AUROM i Odeon, pre nego sto sam batalio celu profesiju, i isprobavao efekte izvodjenja zidnih ravni iz paralele jednostavnim modifikacijama, razbijanja velikih zidnih ravni u vise manjih, koje nisu paralelna i slicnim igrarijama. Efekti na probleme prostora su daleko veci nego prosto postavljanje apsorbera i difuzora, a krajnji rezultat je daleko elegantniji, pre svega sa estetske strane. Tada se radilo za ozbiljne investitore po inostranstvu, a takve igrarije su mogle i da se naplate. Meni akusticki deo nije bio glavni, no moji modeli su korisceni za gotovo sve proracune. Da danas probam da nacrtam nesto u bilo kom objektnom CAAD-u trebale bi mi godine, kamoli da nesto isporgramiram cak i u GDL, lisp da ne pominjem. Rutina je nula jer se time ne bavim, pa o nekom proracunu ili projektu nema ni reci, no razumevanje problema i ideje za zaobilazenje su jos uvek tu.

Ko kaze da mora da bude posebna soba, samo za slusanje muzike. Enterijer vecine vecih prostora (naravno malo vecih dimenzija) moze prilicno efikasno da se prilagodi slusanju muzike, da pri tome bude upotrebljiv i za ostale aktivnosti. I da izgleda ekskluzivno, bez delova koji bodu oci i vicu akustika. A da sve to i ne kosta u visini pojedinih komponenti koje se u ovoj temi pominju. A za racionalno, slazem se. Nemam sta da dodam.

Kad je u sistem ukljucen kabl od 70K dolara, a i ostatak sistema odgovara ceni svega ostalog, recimo da sve na gomili predstavlja ulaganje od milionce, besmisleno je drzati ga u prostoru koji je akusticki krpljen, a ne projektovan od pocetka kako treba. Sam prostor ce doneti vece unapredjenje od kabla, a nece kostati mnogo vise. Sto se prostora na slici tice, ne vidi se ceo, no velika kolicina nabacanih elemenata za kontrolu akustike budi sumnju u startu. Uopste ne znaci da ce takav haos i ukl;apanje sa hrizantemama da popravi akustiku prostora, vec je efekat vise usmeren da se pokaze kako se ima i moze. Kad imas novca (a najcesce i bez njega) veci efekat moze da se postigne mnogo elegantnije, sa znatno manje primetnim elementima, a da postignuto bude na visem nivou. Ovo je na nivou kupatila sa crnim mermerom na podu i zidovima sa zlatnim WC soljama, lavaboima i slavinama.

🤣

Bas tako. Glavno da se vidi skup kabl. A kako ce da zvuci, zasto bi se neko oko toga uzbudjivao. Sustina je da te uredjaje uglavnom ne kupuju audiofili, nego oni koji ne znaju sta ce sa parama. Kad ih kupe audiofili, oni uloze i adekvatnu sumu u sobu. A ne ko onaj set kod nas, gde samo fale stakla na plafonu, za potpuni ugodjaj refleksije. Naravno, caru uvek treba novo odelo. I vecina ce se diviti koliko je dobro.

Poslusaj sta ti pricaju razne daske, pa kad se budes smislio tu sam ako zatreba pomoc. Nije preterani problem da se smucka nesto sto ce ti se svideti, i da na kraju izgleda kako treba. Bez bilo kakve kupovine, za jednu dasku uvek ima materijala. Jedino ogranicenje sa tim mojim muckalicama je sto ne mogu da se suse brzo, nego zahtevaju bas puno vremena za svaki sloj, ali na kraju izgleda dobro.

Ok, zvucbnicki kabl je 70K USD. Valjda takav kabl treba da ima i odgovarajucu podrsku u nekom interkonektu. Od recimo 35K USD. Pa jedno dva strujna kabla, opet po 35K USD. Sve u svemu, recimo 170K kablova. Koliko treba da kosta ostatak sistema, da bi tih 170K kablova zaista imalo smisla? 1.5M? A onda sve to se stavi u prostor, u kome je ulozeno 3 K, da bi se dobila kakva takva akustika, i koji nosi 30-50% kvaliteta zvuka. Umesto da je u prostor ulozeno ekvivalentno njegovoj vaznosti, napravila se soba odgovarajucih odnose strana i proporcija, koja bi kostala 200-300K. Bas to je razlog sto je u 99.9% posedovanje kabla koji kosta 70K besmisleno dok se ne zadovolje i ostali uslovi.

Sustina je da neces nista debelo providno, preko ploce. Kod Rubia nanosi se samo jedan sloj ulja, sve vise preko toga postane lepljivo i gumasto. Kod osma je prica drugacija, jedan sloj toniranog, dva sloja voska, sve preko toga ne donosi nikakav napredak. Jel ti obvako nesto odgovara po boji? (Uzmi u obzir osnovnu boju bambusa, i to da je on porozniji, pa ce tamnije linije da budu tamnije, i dublje) A uz to, vidi se i kako se nanosi Osmo. Koliko sivo ti treba? Ili mozda crno? Ako je vise na crno, onda je 3059 bolje resenje. Preko ovoga idu dve ruke 3032, ako je potpuno mat, ili 3011 ako hoces lep satenski sjaj. Koliko toga treba da sredjujes? Celu policu? Jednu plocu? Pitam zbog narucivanja Osma. Ako je jedna ploca, dobijes dovoljno za gornje providne slojeve, samo se snadjes za donje. Kesice mogu da se uzmu i preko ebay.

Tako je danas u celoj Evropi, bolja situacija je samo preko bare, oni se nisu odrekli kvalitetnih stvari zarad prodavanja muda pod bubrege. No Rubio se svuda kupuje samo u vrlo specijaliyovanim radnjama.. Stvar marketinga. Za police, ne postoji nikakva prednost u akustickim svojstvima bambusa nad dobro konstruisanim elementom u kome su spoljni slojevi estetski daleko boljeg drveta. Naprotiv, sa ozbirom na to kako Kinezi prave te daske od Bambusa, rezultat ce na kraju biti bolji sa pametnom konstrukcijom. Ja ukapirah da ti hoces da cela prica ode u sivo, ali da se vidi struktura? Pored Rubia i OSmo pravi sredstvo joje bi ti to omogucilo, dostupno je i u Beogradu, generalno je jeftinije. JEdina glupost je sto je uvoznik lenj da uzima mala pakovanja, pa prodaje velike konzerve za nekih 4500 dinara. No, i on zahteva iskustva u nanosenju, da bi dobio to sto ti hoces, posto nije samo namazi, nego mora da se utrljava minimalna kolicina, inace dobijes uzasno zamazan rezultat.

Father, izvinjavam se sto ti kradem temu. Evo nekoliko primera. Moji eksperimenti, i razni komadi drveta koji su rezerva kada se smisli sta ce zele da budu. Ovo je smesno jeftino, osim ruku. Tehnologija finisa koja se u Evropi koristi dobrih 500 godina. A ovo drvo je dobrih 10 puta jeftinije od te kineske trave. Ovo ce da bude jednog dana jako lepa polica. Sara je odlicna, samo je treba izvuci na povrsinu. I obelezio sam kako ce otprilike da se otvara, za strane nekog ormana. Sve za sumu manju od obicnog izlaska u kafanu. A pod otvaranjem se podrazumeva ovako nesto I ne radim nista komercijalno, tako da se ne reklamiram. Mogu da pomognem ako nekom treba, dzabe.

Nije skup, litar je nekih 150 evrica. Za te pare moze i dac da se kupi, il monokristalni kabl. 100 ml ti je vise nego dovoljno, ako vec hoces da bacas pare, pokrice barem 2m2

Nitro boja. Visok sadrzaj VOC< zato i smrdi. Nije akril, akril se razredjuje uglavnom vodom, i nema nikakav miris. Jedino je mozda modifikovan da se linkuje kao akril. Otislo mi 20 godina zivota na eksperimentisanje sa finisima za drvo.

Ne pricam o farbanju, vec o finisiranju drveta tako da izgleda kao drvo. A tu finisi na bazi vode nemaju sta da traze. Ako farbas, da slazem se, akrili ne zute, i izgledaju kako treba. A u susprotnom slucaju, koliko god skupio drvo stavio, izgleda kao parce jeftine plastike, sto u sustini akril i jeste.

Ako smrdi za sve pare, nije akril. Sta god pisalo na kanti. Za podove je dobar, ako se ne hoda po tom podu Prodaju cist marketing, od svega je jedino lepo sto se brzo radi, ali je uzasno ogranicen, i jako los kada treba da se refinisira. Osmo je bolji, mada nije savrsen, sve su to brzi finisi, pr Paretovom principu. Klasicni finisi su mnogo bolji, ali danas niko nema vremena da ih radi. Rubio je uvek mat, ma koliko se trudio, i ne odgovara na triukove za postizanje kvalitetnijeg finisa, osim sto mu smanjuju otpornost na habanje. Osmo malo bolje odgovara na trikove za finisiranje, malo bolje moze da se izvuce dubina, i laksi je za opravke kad jednog dana zatreba, ali opet, brzo se udari u plafon. Klasicni finisi na bazi ulja koja se sporo suse, sa raznim billjnim pigmerntima, su mnogo bolji.

Da top nije vec gotova ploca, bilo bi lako. Malo vremena u rerni, zamotano u staniol, sasvim dovoljno da se karamelizuju seceri, i daska potamni. Posle toga bilo koji providni finis. Ovako kako jeste, po toj suludoj ceni, za koju se kupuju vrhunske egzote, ne moze u rernu, a bambus se bas i ne boji kako treba. Uz to te ploce su flekave kada se na njima koristi bajc, zato sto su zasrane u proizvodnji, a i nodovi bambusa ispadnu na povrsinu. Najbolja opcija za takvu, gotovu bambusovu plocu kakava se prodaje kod nas je malo slikarske uljane boje sa zemljanim pigmentom, rastvorene u dosta cistog lanenog ulja, sikativa negde oko 1%, i mazanje u jako tankim slojevima, uz brisanje cim pocne da se steze, kao osnova. Preko toga kao fiksir, 3/1 premaz, mesavina lanenog firnajza, alkidnog laka i terpentina, 1:1:1 ili white spirita umesto zadnjeg, sta se kome vise svidja da udise. NAravno uz brisanje povrsine cim pocne da vezuje, dotle da izgleda da maltene nista nije ostalo. To je opcija koja dalje odlicne rezultate za malo para, uz nesto truda. No, zasto uopste pocinjati sa bambusom koji u takvoj konfiguraciji nema nikakve prednosti. Za taj novac, kupuje se maltene ebonovina, ovangkkol je 40% jeftiniji, sapele isto, a da ne pricamo o domacim alternativama, tipa kruska, dud, tresnja, orah bukva, koje sve izgledaju milion puta bolje, a i za audio mogu da rade bolje ako se zna sta se hoce.

Taj Rubio je za one koji hoce da ih vozaju za sve pare. Jedina prednost je sto je brz.

Samo to mu ostaje. POsle ovog Amirovog merenja, niko tog heglea nece hteti da kupi

Posto sam vec pomenuo nekoliko numera koje bas nisu uobicajene, evo i YT linkova.

Za sada unapredjenje sistema ide po planu. Stiglo je novo pojacalo. Izvinjavam se na losoj slici, ali ce leci na mesto tek kada zavrsim policu, pa onda bolje da se odmah kaze nesto o njemu. U pitanju je Solaja HPA-250, hibridno pojacalo, sa parom 6N6P u ulazu, i parom EL84 koje rade kao drajveri za tranizstorski izlazni stepen. 50w na 8 oma, sasvim dovoljno za prostor u kome slusam, i zvucnike koji su planirani. Red je i da napisem nesto vise o urtiscima. Prvi, i pre nego sto sam ga ukljucio, napravljen je kao tenk. Pokupio sam ga, stavio u prtljaznik auta koji vozim po gradu, i na jednom od semafora, udario me je otpozadi strucnjak, koji je "samo" pogledao u ekran telefona. Posledice su dve trzajne povrede vrata i postene masnice kod treceg putnika,, zguzvan prtljazni prostor, poprilicna steta na autu, slomljeno vozacko sediste. Posle provere da li su svi na broju, sledece je bilo da se spuste sedista i proveri pojacalo. A njemu nista , ni ogrebotine. Stres, bolovi u vratu, vodanje po doktorima i sredjivanje svega ostalog su me sprecili da se posvetim sliusanju nove konfiguracije na pocetku, medjutim zadnja dva dana sva paznja mi je usmerena na njega. Prvi skoncentrisani utisak, poredjenje sa obnovljenim Nikkom, je otprilike kao poredjenje Thorney tuniranog BMW-a ili Opela sa Datsun Charade iz 1977, koga je komsija pera sredio u dvoristu, pa eto ide. Uz duzno postovanje prema Nikku, koji je bio vrlo konkurentan u klasi uredhjaja u kojoj je bio, poredjenje sa Solajom jednostavno nema smisla. Ono sto se prvo primeti kod slusanja, je da su krajevi tonova daleko bolje artikulisani u odnosu na ono sto sam navikao. JEdnostavno pojacalo znatno bolje kontrolise zvucnike, koji su sada definitivno najuza karika u sistemu. Scena je prosirena, daleko detaljnija i po dubini i po sirini, no najveci dobitak bar po dosadasnjem utisku je sto se kod snimaka uzivo odjednom pojavio prostor u kome je muzika snimana. Ne polozaji instrumenata, vec zidovi, visina plafona. Recimo, to se izuzetno primecuje u Kuando el Rey Nimrod Apollo's Fire, Sephardic Journey, numeri sa porilicno baroknih instrumenata, u kojoj se jasno dobija utisak sale. Potvrda ovoga je Come Together u izviodjenju Musica Nuda, sa albuma Live a Fip, ili Ler due cordi Vocali sa istog izdanja. Sledece iznenadjenje je preciznost u izvodjenju klasicne orkestarske muzike. HPA je doneo mogucnost izdvajanja pojedinacnih instrumenata iz vrlo komplikovane slike. U zadnja dva dana sam odlusao Vagnerovu operu Sumrak Bogova, u izvodjenju Becke filharmonije, uz ogromno uzivanje, jer je svaki ton donosio novo iskustvo (O topme kako se osecaju komsije, ne zelim no da pomislim ) Sve u svemu, ekstremno sam zadovoljan sa onim sto sam dobio. Sve ovo je za sada sa najobicnijim kablovima, na zvucnicima starim 40 godina. A tek otvara mogucnosti za dalje usavrsavanje.