FinalMaster

Download link https://we.tl/t-trllVrtKUn 1 file Gianmaria Testa - Dentro Al Cinema preview Ur.flac Готов је и други фајл, али сам га скратио јер предложак има озбиљне мане због којих нисам могао да извршим комплетну обраду. Наиме, у претходном мастерингу је извршена веома груба обрада транзијената, /вероватно са опцијом "snare with tube saturation"/, која је довела до превеликих peakova у бас опсегу, а тиме ми онемогућила опсежнију транзијентну обраду остатка фреквентног опсега (морао бих да идем 'band' по 'band', за шта је потребно много времена које тренутно немам, а ово је ипак само демонстрација.) То је како разлог скраћивања, тако и смањивања мојих амбиција да од овог фајла извучем највише што се може. Таласање које се чује у басу и напумпан бас нису резултат моје обраде, већ се сада само јасније чују, а били су присутни и у предлошку, из разлога горе наведених. Пошто нисам стекао утисак да је на овом форуму схваћено о чему се овде заправо ради, даћу једну илустрацију - то је као да замените неки део постојећег hi-fi ланца (или чак читав ланац) неким битно квалитетнијим. Све врлине звучног записа се онда бољу чују, али и све мане. Дакле - парафразирајући један од претходних постова - могу од бабе да направим девојку, али ако је девојка била ружна, не могу да учиним да буде лепша.

Још бих додао, да такође не треба сетовати bit-depth у input и output плејера већи од онога у којем је дат фајл који се репродукује. (нпр. 32 бита, уместо 24). Тиме се такође, као и у горњем случају, само изазива компресија, а ништа се не добија. Сами голи велики бројеви ништа не помажу бољој репродукцији, већ јој, напротив, само одмажу. И треба инсталирати dedicated plug-in намењеn oversamplingu, нерезонске промене сетовања излазног sampling rate-a само гуше DAC.

Ево, први фајл је готов, у две верзије, [са уклоњеним стерео offset-ом и без /-/]. Одмах се види шта је боље. Download link https://we.tl/t-NNcKq4w903 2 files Stan Getz & Joao Gilberto-Corcovado Ur 24-44.1.flac Stan Getz & Joao Gilberto-Corcovado Ur 24-44.1 [stereo off-].flac 2 files, 101 MB in total ・ Will be deleted on 15 November, 2018 Обавезно наместити output плејера на 24/44.1 јер свако више сетовање output sampling rate-a плејера врши компресију звука. Поготово не сетовати на вредност која не садржи 44.1 као цео број [тј. 48, 96, 192] јер се у том процесу модификује изворни фајл. Не бркати output sampling rate са oversampling-ом јер oversampling само привремено, радно повећава sampling rate ради квалитетнијег филтрирања, да би га опет вратио на почетни, који иде на output.

Примио сам и рутински прегледао послате фајлове. Резултати техничке анализе (које даје софтвер за анализу) су следећи: Stan Getz & Joao Gilberto-Corcovado.wav 1.441 kbps DC offset није уклоњен - L = -0,0001724, R = -0.0003017 Gain -3.13 dB од стандарда (89dB), Без клипинга у пиковима, EQ нелинеарност: 3,500-6.700 Hz /peak од +3dB који расте до +6 dB/ Стерео offset је веома велики, све време присутан и шета са канала на канал. Снимак почиње на 0,00,00123 уместо на стандардних 0,00,02. --------------------------------- Gianmaria Testa - Dentro Al Cinema.wav 1.441 kbps DC offset није уклоњен - L = -0,0000157, R = -0.0000156 Gain -3.49 dB од стандарда (89dB), 50 семплова у general peak клипингу - на 0:01:27245 - 0:01:27246, у 6 група, неједнако расподељено међу каналима EQ нелинеарност: 6,100-~19.000 Hz /peak +3 dB/ Стерео offset је омањи, али од средине се повећава, осетан у ~последњој трећини снимка. Снимак почиње на на 0,00,00365 уместо на стандардних 0,00,02 Бас суспектан на интерни клипинг (који је вероватно добио на свом каналу пре final mix-a.) ************************ Ови подаци говоре да поднети снимци немају битних техничких мана, али да нису урађени са 100% професионалне савести (све ове мане се лако и рутински уочавају и уклањају у просечном аматерском аудио едитору). Треба имати у виду, када се добију фајлови за поређење, да LUFS, односно перципирана гласноћа фајлова, неће бити иста (јер ће, поред осталог, 24/44.1 варијанта имати знатно већу транзијентност. Стога ће бити потребно при репродукцији/компарацији посебно подешавати гласноћу да се добије иста перцептивна гласноћа. Такође, ако уклоним стерео offset део идеје продуцента о стерео слици ће се изгубити, али ће се знатно добити на резолуцији (прецизности). Вероватно ћу да урадим две верзије, са и без стерео offset корекције. P.S Пошто су неочекивано у питању два фајла, можда ћу бити готов тек у петак касније увече.

Замолио бих чланове форума који не разумеју о чему се ради, као и "учене скептике" да сачекају до петка, чују обрађени фајл, па онда да коментаришу. У сваком случају, до тада на такве постове не одговарам.

Без даље убеђивања, ствар можемо да решимо веома једноставно: пошаљите ми линк на неки Ваш узорак WAV [или FLAC] 16/44.1 који је по Вама квалитетан. Пожељно је једино да не буде саздан од семплова, синтисајзера и намерно исклипован. У року од једног дана постоваћу своју обраду тог фајла.

Ако имате искуства за download-ом музичких фајлова са интернета, могли сте да приметите да је око 40+% fake, односно да су реенкодовани са лажним, увећаним bit rate-ом. Такође "нормалан" квалитет на YouTube је 96 kbps, a "HD" је 128 kbps /вишеструко проверено у софтверу за анализирање/. Spotify даје у неком свом замагљеном формату тек нешто мало /чујно/ боље фајлове, који се уз то не могу едитовати. Сервери са FLAC--овима (опет мутног порекла, проценат fake фајлова је још већи) или нису бесплатни, или су врло рестриктивни у пријему чланова и захтевају релативно велики upload. Већина издавача већ деценијама само "штанцује" превазиђене дигитализације из 80-тих и 90-тих, неке и са тешким грешкама у обради, а неки их само још даље упропашћују. Масе "слушају" преко моблиних телефона или десктоп звучника и не примећују ништа. На аудио делу интернета сви преписују једни од других, а неки уз то још често и дописују разне глупости. Дакле радим оно што могу са оним што постоји. Можда је то неозбиљно, али ја у кући имам много бољи музички квалитет од онога што се добија из прве руке. А то могу и други, ако су заинересовани, свако може сам да проба и увек да одустане. Онај фајл нисам спремао за постовање на овом или на било ком другом сајту, већ је био последњи који сам урадио. Тако, ако волите Buddy Holly-ја тешко ћете наћи нешто боље од овога, и на самим фабричким CD-овима, и не вреде вам ни уређаји од 10.000+$ (само се боље чују артефакти). Пoслаћу још један фајл, овог пута са класичном музиком. Извор је CD [AAD]. Предложак за дигитализацију је био неки LP из 1978. (а издавач CD-a је BBC!]. Састав је гудачки. Није "хипер-озбиљно", али је ваљда нешто боље од претходног. Download link https://we.tl/t-aoUnh4wOPa 1 file Joseph Haydn - Divertimenti for strings - preview.flac

Још бих само још додао да си се фокусирао само на недостатке и то снимка/предлошка (што је у крајњој линији ствар продуцента), али не и на врлине upgrade-a - нпр. већу дефиницију, бољу транзијентност, више детаља... Мане које си набројао и приписао мојој обради не потичу од ње и не могу се исправити, те не треба очекивати чуда као што је преокретање иреверзибилних процеса или обрада сирових, необрађиваних предложака насталих директном AD конверзијом са оригиналних трака коју поседују само студија у којима су снимци настали.

То је analog tape снимак из 1959, Вероватно је неко у међувремену радио (минимално бар један) digital ремастер, јер сам га нашао на интернету /неки руски сајт - који ставља watermark 'mp3co.info' на фајлове/и то као mp3 @ 192 пре недељу дана /нисам могао да нађем боље од тога/. Тај фајл сам радио за себе, јер ми се песма изузетно свиђа. Ја нисам радио ништа на шуму (то је иначе предмет рестаурације, коју је неко очигледно радио пре мене), нити било какву стерео обраду, као ни сатурацију (можда је порекла од tape и tube из 1959). Није поента у томе какав је квалитет почетног фајла, него у разлици коју добијеш обрадом у односу на тај фајл. То о чему говориш је уобичајено упропашћавање у рестаурацији и/или у првобитном аналогном final mastering-у као и "обавезном" додатном након дигитализације аналогног снимка, који су можда рађени и у више наврата (то се не може тачно знати без детаљног познавања историје фајла). Без моје обраде већину мана о којима говориш би, по прилици, доста теже уочио, или бар у много мањој мери. Не може да се бира између мана и врлина изворног снимка, сатурација и обрада широкопојасног шума су иреверзибилни. И једно и друго /врлине и мане/ се чује боље. Овај снимак је стар 60 година и прошао је пре мене кроз више руку. Све што си рекако је тачно, само је питање да ли ћеш бити у стању да нађеш бољи. Тешко је пронаћи игде у свету чисто дигитализован аналогни снимак, који није одмах упропашћен којекаквим издавачким захватима, или тако што је брзоплето мастеризован у 16 битној техници 1980-1990, у 20-битној /нешто касније/ или који није више пута ремастеризован. Ни директне поновне дигитализације у 24 бита трака старих 50-60 година немају много више смисла, јер су се магнетски записи у међувремену у огромној мери деградирали, па је потребан огроман remaster. Ако нађем изворни mp3, поставићу га (углавном их одмах бришем јер ми даље не служе ниучему). Можеш и сам да га пронађеш на наведеном сајту. Подеси playback онако како сам рекао, требало би да буде позитивне разлике.

Мојих.

Све ово о чему сам говорио је такође DSP. Питање је да ли желиш пуку рестаурацију (елиминацију артефаката и допуну мањих недостајућих елемената), ремастер - побољшање звука у оквиру the same ballpark, комплетну идеалну реконструкцију на основу расположивих података (ово о чему ја говорим) или "лицкање по сопственом укусу". Ако мислиш на ово последње, то по мени спада у игру, али је свакоме допуштено да се игра са својом имовином (ако то не покушава да пласира другима као неко "озбиљно достигнуће" и нешто "објективно боље").

Да, али потребан је велики број савршених и потпуно специјализованих алгоритама, којих вероватно никада неће ни бити (бар у догледно време). У пракси се користи оно од non-dedicated софтвера што је тренутно најсличније потребама, а доступно је на тржишту, тако да је у пракси то неки асимптотички покушај са већим бројем уопштених и приближних резултата, и зато је потребна стална контрола слухом, и ручни рад. Уосталом, иста ствар је је реконструкцијом и рестаурацијом старих црно-белих фотографија и црно-белих филмова. Они никада нису 100% верна реконструкција, али су на свој начин убедљиве и представљају квалитативан скок у броју (врло вероватних) информација.

Дигитална техника је нешто савременија од народа.

Preview од 50 секунди (због ауторских права) https://we.tl/t-mBivuvrQ6q File: Buddy Holly - Learning The Game 1959 - preview.flac Плејер мора да буде подешен на репродукцију 24 бита, 44.1 KHz, аудио картица да то подржава, и да у "speaker properties" као default mode буде сетован тај мод. Average bitrate: 1939 kbps @Compression Ratio: 91% /= 2.111 kbps на 100% - без компресије/ Песма је позната, нађи је било где, па упореди квалитет.

У било ком аудио едитору, са одговарајућим /VST/ plug-иновима (спектрализери, spectral filler-и, transient shaper-и, синтетизатори, деклипери, итд.). Еквилајзери се не препоручују због дисторзије и фазног померања. Могу се користити и exciteri, али само изузетно, и са врло благим сетовањима сатурације јер су exciteri углавном компресионог типа те повећавају компресију, и засновани су у суштини на селективном изобличењу динамике. Када завршиш посао извршиш export у 24/44.1 FLAC. Шта ће се од софтвера конкретно користити је ствар личног избора, а овај сајт иначе није посвећен софтверу и дигиталном аудио процесирању, па погледај за детаље на другим, за то специјализованим форумима.

Нисам мислио на ноторну ствар као што је oversampling, већ на bit-depth upping. Аналогно нпр. са колоризацијом црно беле фотографије, њеним изоштравањем, повећањем контраста, гаме и повећањем резолуције. То захтева око 2 сата рада на аудио фајлу од три минута и не може да се уради аутоматски, већ искључиво ручно. Добијена разлика у звуку је знатно већа него нпр. између mp3 и CDA.

Вероватно је мало позната чињеница да се 16-битни дигитални аудио може upgrade-овати на 24-битни. То значи да се дигиталном обрадом могу повећати динамички опсег, транзијентност, спектрални састав и резолуција 16-битног CD аудија, тако да ремастеризовани фајл постигне реални average bit-rate од око, за 24-битне 44.1 KHz фајлове стандардних, 2100 kbps /рачунато без компресије/.

Поклонио сам је "Стереорами", тадашњем програму класичне музике Радио Београда.

Грамофони имају следеће изворе механичко-електро-акустичких спрега: А. 1. трафо, 2. мотор, 3. неправилности плошне геометрије platter-a, 4. прецесија spindle-a, 5. децентрираност spindle-а, 6. лежиште spindle-а, 7. пренос вибрација 1-2 преко spindle-a - //релативнио веома мали// 8. интеракције игла-плоча-игла - /лонгитудинална и трансверзална иститравања/ у самој плочи, 9. неправилности плошне геометрије плоче, 10. децентрираност плоче; иститравања у: 11. cantilever-у, 12. магнету/coil-у, 13. кућишту главе, 14. headshell-у, 15 ручки, 16. кућишту грамофона; 17. интеракција грамофона и подлоге на којој стоји. Б. Затим повратна акустичка енергија из звучника на грамофон, која поред свега набројаног нарочито обухвата кућиште грамофона због његове велике површине. (дакле, А + ових17 секундарних извора = укупно 34/ + позитивни фидбек А и Б. Матови имају мање-више највећи ефекат на А 1-3, практично немају утицаја на spindle нити на лонгитудиналне вибрације плоче, нити значајнијег утицаја на наведене мане геометрије самих плоча (+ гранулација винила која опет има неког маргиналног утицаја, итд.). Демпирани clamp-ови су стога неопходни за проблеме А 4-5, а матови не смају да належу на spindle. P. S. Имајући све ово у виду (и још много тога другог, као нпр. thump, pop, crack, crackle, hiss, хабање, грешке у свим могућим угловима и параметрима подешавања, увек несавршен antiskating, RIIA филтрирање, претпојачање, непрактичност коришћења и складиштења... немогућност копирања, едитовања итд.) стварно треба бити љубитељ грамофона. P.S. Да не будем схваћен погрешно, некада сам и сам имао колекцију од око 600 LP плоча...

Игла је дијамантска и у сваком датом тренутку више оштећује плочу, поготову ако је игла тупа или лоше избрушена. Међутим, игла је једна, а плоча траје око 45 минута, па ако имаш неколико стотина плоча и слушаш их наизменично сваки дан , /група/ плоча - посматрано у дужем временском периоду - више оштећује иглу. Плочу (из неке веће колекције) можеш да користиш годинама, а иглу би требало мењати једном годишње. Пролазак игле преко јако оштећене плоче може се уподобити прелажењу игле преко шмиргле, макар била и винилска. Веoма је важно тачно подесити ручку и главу: притисак, антискејтинг, све углове, overhang (користи протрактор), као и потпуно равне и добро центриране плоче, иначе је процес оштећивања и једног и другог знатно убрзан.

Магнети и voice coil избацују мембрану из 0 ("нултог", равнотежног) положаја, а унутрашња суспензија, 'попут федера', враћа мембрану у нулти положај. Што је већа излазна снага унутрашње суспензије су све спорије, све неефикасније и све нелинеарније, те им јачи магнети, у крајњој линији, заправо праве већи проблем. Не знам који је критеријум поделе на "велике и мале" рибоне, у сваком слуају принцип и проблеми су потпуно исти, јер се ради о истом типу конструкције звучника..

И да подсетим, питање је било техничке природе - "Da li zvucnici mogu da reprodukuju sve detalje kao slusalice ?". Одговор је принципијелно, не. Питања: шта пружа веће задовољство, шта је удобније, какав је стерео ефекат, како се рекреира утисак простора, какав се све хардвер користи за "поправљање" звучног утиска, мислим да овде није тема.

Рибони имају конституционални проблем - константно трансверзално и латерално таласање и торзију током рада. Извор звука мора да буде строго фиксиран (Доплеров ефекат) и по могућности приближно тачкаст. Они су осетљиви како на нагле импулсе снаге /посебно транзијенте/, тако чак и на локалну промају. Звук емитују под углом од 360 степени, што производи велике проблеме са амбијенталним звуком и фазним потирањима, посебно у високом регистру. Такође, због линеарне, подужне геометрије дају нереалан утисак величине инструмената које репродукују (у зависности од дужине рибона), и имају и веома усмерен звук (лошу поларну карактеристику). И најзад немају решен проблем механичког демпинга иститравања. То да "zvučnički drajveri imaju primereno jake motore" морам да признам да нисам разумео...

То је жалосна ствар. Само код слушалица је реално изводљив идеал акустичког transducera да буде full range.

На свима који не иду преко озвучења, тј. пре свега концертима класичне музике, изворне народне музике, као и нпр. у Шпанији на фламенко концертима, концертима хорске музике, камерне музике, концертима соло акустичких инструмената, соло и акапела певања и томе слично. (Ако не рачунамо - релативно занемарљив - удео вибрација зидова, намештаја, разне опреме и томе слично). Иначе, ако се нисмо разумели, мислио сам на вибрације звучних кутија које доводе до: 1. електро-акустичке спреге /како свих елемената саме звучне кутије, тако и - у много мањој мери - осталих аудио уређаја у ланцу репродукције/које су тим веће што је излазна акустичка снага већа (из разлога што је крутост материјала од којих су направљене звучне кутије релативно недовољна)/, а, осим тога, и 2. значајне директне чујне артефакте. Овде, дакле, не мислим на реверберацију звука који потиче од звучничких мембрана, већ на енергију која се акумулира у зидовима звучних кутија и њиховим елементима (рачунајући и кућиште звучника, унутрашње и спољне суспензије, мембрану, voice coil, скретницу, итд.). Укратко: крутост материјала од којих су прављене шкољке за слушалице знатно превазилази могућност акустичке енергије коју су у стању да произведу мембране слушалица да их доведе до иоле значајнијих вибрација, што, ако је речено, никако није случај код звучних кутија.