hifista

Sa Zobelom jos nisam eksperimentisao. JBL plavi monitori inace koriste Zobel na basu i kod aktivne i kod pasivne skretnice, kond i otpornik u paraleli sa zvucnim terminalima. Svako pojacalo pa cak i tranzistorske mrcine voli da vidi prilagodjenu impedansu, faktor koji utice na percepciju utegnutosti i kontrole basa. Problem je sto u Zobelu umeju da budu velike vrednosti za aktivne elemente, sto je skupo za realizaciju sa kvalitetnim komponentama, a sa losijim moze da uprlja ostatak. Planiram da prvo probam samo sa adekvatnim otpornikom.

Ja imam 4x3inch rupe oko drajvera u gornjem delu kabineta, kad slusam bass reflex zatvaram dve. Sonicno ne nalazim neku razliku koje dve rupe zatvaram, sto svakako ne iskljucuje da razlika teorijski postoji. E sad ako bih imao rupe blize podu mozda bi bilo razlike zbog blizine refleksione povrsine i udaljenosti od drajvera.

Svakako. Kod JBL 2235h (fs 20hz) je vrlo jednostavno napraviti simulaciju, WinISD ih ima u biblioteci, stavis oficijelnu JBL preporucenu zapreminu 5qf, 30hz tune, biras koliko ces portova. Simulacija daje potpuno ravnu frekventnu karakteristiku bez ikakve ekvilizacije. Posto je ravan do oko 1Khz, JBL ga u plavim monitorima ukrsta sa srednjim pasivnim ili aktivnim filterom drugog reda na oko 300hz. JBL je isti drajver stavljao i u manju zapreminu 4.5qf kod b380 subwoofera, za nizim tunom i 6db aktivnim bass bustom na 28hz. Greg Timbers (vodeci JBL dizajner te generacije drajvera) i ostali JBL veterani ostavili su dosta uputstava na lansingheritage.org kako treba koristiti taj drajver. Greg kaze da drajver dobro radi i u 5qf kompresionoj kutiji (mora da se reze nesto nize i upuca vise pojacanja) ali on licno daje prednost dinamickom headroomu koji daje bas reflex. Posto imam malu sobu, ja se jos nisam odlucio nekad slusam u kompresiji a nekad BR, nisam jos probao da se igram sa punjenjem portova.

Jbl u svojoj tehničkoj dokumentaciji za svaki drajver preporucuje odvojenu zapreminu i odgovarajuci tune bas reflex kabineta (za 2235h 5qf, 30hz). Explicitno navode da pozicija bas reflex porta nije kritična jer se radi o dimenzijama malim u odnosu na talasne duzine na kojima radi port. Minimalnu površinu porta ne navode, kao ni da li za zadatu površinu koristiti jedan ili više portova. Kritično ograničenje su gabariti kutije u koje treba spakovati port jer što je ukupna površina portova veća to je veća i zahtevana dužina svih portova a to negde mora da se smesti. Uglavnom su u raznim inkarnacijama kabineta sa 2x2235h koristili razne konfiguracije portova od 3 do 5inca da bi dobili isti tune oko 30hz a da se cevke smeste u kabinet dovoljno daleko od zidova i drajvera sa minimalnim savijanjem. Na Lansing Heritage sajtu koji je glavni izvor znanja vezanim za vintage jbl nisam našao priču o preferiranoj konfiguraciji portova.

Postoje razne teorije, ali ni jedna ne objasnjava kako zvuče realizacije kojima se one bave, dok ne proverite vlastitim ušima. Problem sa svim konceptima koje sam cuo gde se pozadinska energija ne apsorbuje nego vraća slušaocu, je u artifaktima koji se proizvode i kvare midbas odnosno nizi srednji. Ko god ima bas sa nekom rupom koju je moguce zapusiti (bas reflex, TL, open back,...) moze da napravi test, pusti neke lepe vokale i koncentrise se na samoglsnike, onda dobro zapusi rupe (može i čarapama) pa čuje kako ti samoglasnici zvuče. Bas reflex nije toliki problem kad se bas posmatra izolovano, kad se dobro napravi (u slučaju JBL po fabričkim preporukama, što je sigurno sledio Westlake) nećete čuti da ba bilo šta "duva" niti će mnogo patiti definicija u basu. Ono što pati je integracija i kvalitet u srednjim naročito ako drajver zalazi dublje u midbas i nizi srednji. Neki kompromis mnogi stari dizajneri su trazili u resistive portu (razne varijacije Goodmans ARU, Dynaudio Variovent... Proac slamcice u portu, Tannoy Canterbury uski rupicasti port...) ali vremenom ukus publike se menjao u smislu da je bilo bitnije da ima slama nego da sredina bude cistija, tako da su danas takve kutije retkost. Neko ce da pomene bas horne i open baffle, realno gledano ti koncepti ne mogu da naprave zvucni pritisak ukoliko nisu neprakticno veliki, te primarci "normalnijih" veličina (npr Living Voice, Lynkwitz Orion..) zahtevaju bas helper.

Westlake je moderna reinkarnacija starih JBL 4335 plavih monitora. Za gore pomenuti BBSM15 postoji mogucnost da se poruci sa jbl 2235h basovcima koriscenim u JBL 4335 ili sa TAD basovcima. To je poprilicno visok standard za bas reprodukciju, uporediv sa top modelima znamenitijih proizvodjaca hifi zvucnika poput Wilson Audio WAMM, Focal Grande Utopia i sl. Koristim jbl 2235h u svom sistemu u različitoj konfiguraciji bass reflex i u kompresiji. Kompresija daje bolji ton i koherentniju sredinu (npr nema problema sa rasplinutim vokalima), ali fali slam faktora u nižem basu u odnosu na bas reflex. Postavlja se pitanje moze li se portovan zvucnik napraviti da ima kvalitete kompresionog plus slam. Rekao bih da je bas reflex Onken tipa blizi tom idealu od klasicnih cevnih bas refleksa, logika je da se koristi više malih portova čija je ukupna površina reda veličine površine drajvera. To ima svoju cenu, portovi su prilično dugački a kabinet pogolem i teži za realizaciju. Stari majstori poput Hirage i Shindo-a koristili su Onken kabinete.

Ja sam pogrešio Mile je radio MC3500 lampasku mrcinu, MC2300 je tranzistorska mrcina. Svakako oba su vredni kolekcionarski primerci. Lep je ko lutka kad je očuvan

McIntosh MC2300 je vredan kolekcionarski primerak, dizajner Mile Nestorović, 1968.

Nackom, komplimenti za sistem. Zvučnici sjajno izgledaju a verujem da tako i zvuče. Što se tiče nekih podloški za zvučnike treba naći koja kombinacija odvodjenja (npr spajkovi), apsorpcije (npr karbon ploča odredjene veličine) i izolacije (npr sorbotan prilagodjen težini) vibracija najbolje odgovara. Znajući kvalitet izrade i masivnost, mislim da je najbolje krenuti sa nečim što je lako pomerljivo (npr točkići) jer treba mukotrpno micati kutije dok se ne pronadje najbolja pozicija, a taj proces ume da potraje. Što se tretmana sobe tiče budi jako oprezan sa tim. Ja sam trenutno u toj fazi jer renoviram novi prostor koji kao ni sadašni neće biti idealan za slušanje, biće nešto veći ali sa ozbiljnijim asimetrijama i većom staklenom površinom prozora. Proučavajući malo temu zaključio sam da bi mi čak i najefikasniji bas tretman (carbon diafragmatic) peviše pojeo prostor dnevne sobe, pa mi tu jedini lek ostaje tune bass portova, pozicioniranje kutije, biamp i dsp za bas ispod 100hz. Sundjeraste bas trapove koji cine vecinu na trzsitu bi izbegavao, imaju problem sto apsorbuju sirok spektar pa mogu da umrtve zvuk a i ružni su do bola. Mnogo ljudi hvali difuziju na prednjem i zadnjem zidu, pa čak i plafonu, medjutim opasno je zezati se sa difuzorima sa sistemom koji nije pozicioniran i bez preciznih akustičkih merenja, tako da je odluka pala da tretman radim tek pošto unesem nameštaj i sistem u sobu i neko vreme živim sa njim.

Moja greska, napisah lampe mesto lampase.

Kod DACa je jako bitna kompletna realizacija i u digitalnom i u analognom delu, svaki detalj utice na voicing sistema ne samo izbor cipova sto mnogi pokusavaju da banalizuju. Ja lično preferiram single end lampe kod pojačala snage, pa samim tim preferiram sto transparentiji dac i preamp a to moze da se realizuje sa i bez lampi. Mnogi ljudi koji koriste solid state pojačala žele da unesu malo "karaktera" kroz preamp i dac pa se odlučuju za lampe u tom delu.

Kao alternativu SACD, mozes potraziti DAC-ove koji hardverski podrzavaju DSD reprodukciju i asinhronu vezu sa racunarom. Npr Lampizator ima takve modele, od kojih neki podrzavaju samo DSD (PCM se konvertuje u DSD na racunar-u) ili imaju odvojenu logiku za DSD i PCM. Jako je tesko klatitetno uporediti DSD i PCM, jer je neophodno da oba budu maksimalno kvalitetno realizovana i da je snimanje u studiju jednako prilagodjeno za oba formata. Nesumljiva prednost za PCM je znatno veci obim raspolozivih snimaka, mada ta prednost ne znači mnogo ako je moguće imati kvalitetnu PCM u DSD konverziju.

Visina plafona 240-260cm da moze da stane Послато са SM-N960F помоћу Тапатока

Evo zanimljivog koncepta velikog zvucnika za malu sobu. Open baffle sa 2x 24" Fane Colossus drajvera po kanalu, u sredini JBL 2360 horna sa koaksijalnim BMS drajverom. Svi drajveri su PA i nabavljivi.

Prvo, probaj da izvuces maksimum iz pozicioniranja zvucnika u prostoru, sto ume da bude vrlo mukotrpan proces, nekad centimetar znaci dosta. Nakon toga ili uz to mozes da se bavis dekorom u prostoru koji utice na srednje i visoke (raspored namestaja, tepih, slike, drveni dekor difuzori, knjige na policama, zavese, luster ...) u koji ces ukljuciti lepsu polovinu. Tek na dalekom trecem mestu brute force metodede tipa DSP, i to tipicno za delove bas regije koje nikako nisi uspeo predhodnim metodama da zadovoljavajuce harmonizujes Ima dosta price o pozicioniranju zvucnika na internetu, uglavnom prepisivacka prica. Od kompetentnijih autora sa metodoloskim pristupom koji izistkuje mnogo eksperimenta i slusanja, mogu da preporucim:

Raal visokotonac kao i svaki drugi mozes da razmatras samo u kontekstu integracije sa ostalim drajverima. Ja koristim raal 140-15 sa Tannoy superdual 12" ukrsten na oko 10khz. Tannoy moze da svira visoko bez raal, a i raal moze mnogo nize da se spusti. Pitanje je sta zelis da poboljsas i u kom segmentu zvuka. Ja sam dao prednost tome da imam manje kompresije u najvisem registru (bolja separacija, dinamika i disperzija) trazeci neki balans izmedju dual concentric i raal prezentacije. Послато са SM-N960F помоћу Тапатока

Kakav princ Filip, ovako nešto...

Ima li neko iskustva sa ovom firmom iz Madjarske https://perfect-acoustic.com/ Imaju bas vizualno prihvatljivih i rekao bih ne previše skupih proizvoda za akustički tretman.

Vezano sa H frame. Koja je razlika kad se pusti open back kutija samo na jednu stranu, o odnosu kad se po pola duzine pusti na obe strane drajvera kao kod H frame?

Tu bi Tannoy iz prestige serije stilski lego ko budali šamar.

Jedini drajver koji sam slušao u varijanti BR, closed i open back je JBL 2235h. Open back i closed back se lepo slagao sa ostatkom open baffle sistema sa jednostavnom skretnicom drugog reda. Ključna razlika, naročito u poredjenju open back i BR je nedostatak kika u niskom basu (zona oko 30-50hz). Lično uvek više preferiram drajvere sa jakim magnetima, bez obira što se sa drajverima sa vecim Q može dobiti ekstenzija. Taj open i closed back koncept moze biti odličan za manju sobu gde se samo pozicioniranjem mogu izbeci neprijatni modovi, a dodatno se moze eksperimantisati sa jako nisko rezanim subwooferima i preklapati u zoni gde su obicno jaki modovi. Time se omogucuje da mozete da uzdignete sub zonu ispod 40hz (sto obično zvuči bolje) pojačanjem posebnog drajvera, bez high Q ekvilizacije. Takvi subovi kad se sami puste na uobicajenoj muzici ne prave nikakav zvuk, slično kao kad pustite odvojeno supertweeter Drugo interesantno resenje je analogna aktivna skretnica po ugledu na ovu u prilogu koju je radila ekipa Greg Timbersa 80tih. Moze se primeniti na bass reflex i closed box. Ideja je da se uzigne odziv u zoni oko 30hz koriscenjem high pass filtera drugog reda sa velikim Q a potom LP filter drugog reda u zoni 50-60hz cime se dobije virtuelno skretanje 5tog reda. Oba filtera mogu se napraviti da se sa Q i frekvenciojom cinculira na prekidač, takodje i pojacanjem tako da se dobije ne pretereano komplikovan analogni ekvilajzer. Sateliti se ne seku ili se seku sa skretnicom prvog reda sto je najlakse realizovati ako samo pojacalo ime negde CR element na putu signala. JBL UREI BX63A User Manual.pdf

A najgore ozvučeni koncert u bliskom sećanju mi je Peter Murphy u Magacinu. Od bola sam morao da izadjem napolje i odlsušam inače izvodjački odličan koncert izvan objekta gde je zvuk bio prihvatljivo koherentan.

Vezano za bas na koncertu, u studiju i kod kuće neka moja iskustva. Obično se u studijima odseca sve ispod 40hz, to je zbog toga što su retka studija koja mogu da upravljaju snimanjem na tako niskim frekvencijama, postoji opasnost da im ulete brumovi iz mreže plus nisu u stanju akustički da kontrolišu te frekvencije. Najveće šanse da nije rezano dole je kod snimanja u velikim prostorima, recimo sinfonijskih orkestara, u toj vrsti muzike napadi dubokog basa su retki ali se kvalitetan niski bas moze osetiti kao verno docaran akusticki prostor a daje i tonalni doprinos celom spektru. Ta vrsta kvalitetnog basa je najkopleksnija jer prioritet nije kik kvalitet, nego fazno i tonalno uskladjivanje koje je pored svega i vrlo osetljivo na brute force metode (peglanje odziva filterima velikog reda ili velikog Q). Bas se oseca fizički kako raste glasnoća, u kućnim uslovima max spl je vrlo ograničen zbog ograničenja samog prostora. Profesionalni bas sistemi imaju mnogo veci dinamički potencijal od kucnih, koriste se velike radijacione povrsine, velike kutije, snazna pojacala... Uglavnom se na koncertima stavlja bas bust na 30-40Hz jer psihološki publika to više voli. Pored silnih električno ozvučenih koncerata na kojima sam bio mogu da izdvojim samo dva na kojima mi se bas dopao. Jedan je koncert Kraftverk na Tašu, a drugi je Jan Garbarek Group pre 20godina u Budimpešti (pored toga jedini koncert koji sam slušao da je ozvučen sa ribonima) Što se tiče basa u kući to je jedan veliki set kompromisa. Na raspolaganju imate invazivne metode (ekvilizacija digitalna ili analogna, multisub) i manje invazivne metode (projektovanje drajvera, skretnice, kutije i pojačala uzimajući u obzir medjusobnu interakciju i interakciju sa prostorom). Ekipa koja zagovara invazivne metode podseca na one koji tvrde da je hirurgija glavna medicina, s druge strane manje invazivne metode su teško primenljive kad niste duboko u projektovanju, nego imate bolesnika (odredjeni brendirani sistem i prostoriju) koga treba prihvatljivo da zalečite.

Zidna dekoracija, psiholoski poboljsava kvalitet basa.

Znam da ste isprobavali razne varijante 300b drajvera, secam se da je u testu bio 6sn7, 10y, d3a, 4p1l, c3m. Za sta se na kraju odluciste?