Jump to content


hifista

Članovi
  • Posts

    442
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    5

Everything posted by hifista

  1. Passive radiator ima prednost u odnosu na port jer ima manje "curenje" samim tim bolji midbas balans, što najviše dolazi do izražaja kod zapreminski manjih kutija gde je sloboda projektovanja port zvučnika ograničena gabaritom. Ima slušalaca koji su izrazito osetljivi na port anomalije. Veće kutije retko imaju passive radiator, mada ima primera poput jbl L222, velika kutija sa 15inca bas radijatorom. U nedostatku alata za proračun, najčešće se do rešenja sa passive radiatorom dolazi empirijski, npr pokušava se sa više drajvera u istoj zapremini a onda otkrije da dobro radi kad se bas drajever diskonektuje.
  2. hifista

    Lampizator

    Kako to, da je ranije bilo dobro a sad ne valja?
  3. Avalon zvučnici su teški za namestiti. Keramičke membrane, široka disperzija... Traži dobar i jak amp i da se pozicionira duboko u prostoru. Najači model Teseract je verovatno vrlo popularan medju KKK šovinistima.
  4. Acapella horne, ne valja u mali prostor i zbog plazma visokotonca, pravi ozon pa nije zdravo za disanje, mada oni su taj problem navodno umanjili.
  5. Sveze razvedeni audiofil, odlucio bivsoj za inat da istretira sobu.
  6. Audio snimci su interpretacija muzičkog dela, hifi sistem je interpretacija audio snimka. Ne postoji čvrsta referenca za koju možete da se uhvatite. Pitajte studio recording inženjera šta je to neutralno, verovatno će vam reći da tako nešto ne postoji, njemu je bitno na koji način će interpretacija uticati na slušaoca, i on kao svaki umetnik razvija vlastiti izražaj. O kakvoj dubini scene i prostoru mozete da pricate kad se vecina muzike snima tako sto se svaki instrument snima odvojeno posebnim mikrofonom iz velike blizine, kod studijskih snimaka svaki instrument posebno u odvojenom prostoru (recimo posebna soba za snimanje bubnja, posebna za vokal...). Neki navode kao referencu dzez muziku 50tih i 60tih, to je doba kad se ceo orkestar snimao istovremeno, ponavljalo se izvodjenje svake numere pa se biralo najbolje. Karakteristično za taj pristup je sto muzičari moraju da budu savršeno uvežbani, pa se koristi mnogo manje procesiranja nego danas. Danas takvih muzičara ima manje nego u ta vremena, i kao sredstvo umetničkog izražaja se mnogo više koristi audio procesiranje. Drugima su referentni snimci sa minimum mikrofona udaljenih od izvodjaca. Tako su radjeni prvi stereo snimci sinfonijskih orkestara. Kondo (Audio Note osnivač) su referentni prvi stereo snimci Toskaninija iz 50tih kada je stereo bio u eksperimentalnoj fazi a najbolji inženjeri tog doba su ostavili detaljne opise sta je i kako snimano. Sličan minimalisticki pristup, je snimanje sa mikrofonom na mestu slusaoca, tako radi MA recording, nema nikakvog nasnimavanja i editovanja. Da se danas sve tako snima, ne bi bilo mnogo muzike na raspolaganju. Zato audio sistem možete posmatrati samo kroz sposobnost da sa najvišim mogućim kontrastom (u smislu vašeg doživljaja dela) prikažu elementi korišćeni u interpretaciji. Samim tim da se sa najvecim kontrastom dožive radovi različitih ljudi i epoha.
  7. Evaluacija kvaliteta sistema je na kraju uvek subjektivna. Moje mišljenje je da je od svih subjektivnih parametara najvažniji dinamički i tonalni kontrast (u okviru samog instumenta, izmedju istrumenata u kompoziciji, izmedju različitih kompozicija). Snimak je ekspresija čitavog tima ljudi (kompozitora, dirigenta, izvodjača, producenta, snimatelja ...) u kojoj koriste različite alate (prostor, instrumente, tehnike snimanja i procesiranja...). Treba da ste u stanju da što bolje uočite razlike koje proizvode ljudi i alati u vašem doživljaju tona, melodije, harmonije i ritma odredjene kompozicije, kao i da sa što više kontrasta možete da opišete doživljaj koji izazivaju različite kompozicije. Zato je da se donese kvalitetan sud, potrebno slušati dosta različite muzike koju dobro poznajete a ne samo prosto ab poredjenje nekoliko referentnih snimaka. Vaš subjektivni sud vremenom evoluira sa vašim sposobnošću da interpretirate razlike koje čujete, i da shodno tome definišete prioritete i eventualne dalje korake u unapredjenju reprodukcije vašeg sistema. Npr image i stage su nezahvalni parametri, jer ogromna većina snimaka je radjena snimanjem svakog instrumenta iz velike blizine često i u odvojenom prostoru, a potom procesirana da se dobija odgovarajuća iluzija. Slušalac koji tom parametru daje najveću važnost može odmah da izbaci ogromnu količinu vrednog muzičkog materijala. Slično je sa mikrodetaljima naročito pozadinskim, kada slušate žive neamplifikovane instrumente i glasove vi na to jednostavno ne obraćate pažnju, ne zato što ne postoje već što vam je pomeren fokus na druge stvari. Mnogi autori i proizvodjači prenaglašavaju fokus na mikrodetalje naročito u visokom registru jer znaju da na tome pecaju gomilu hifista.
  8. Da pojacamo malo .. Dzaba i novci, u tom mermeru i staklu tesko je namestiti i mnogo manje high end opremu.
  9. Cessaro Omega II je više ultimate zvučnik od Magica. TAD drajveri i precizan time aligment aka Willson Audio, a ima i cajger
  10. Jel naskuplji Magico zvucnik Ultimate?
  11. Svakako je kvalitet reprodukcije najmerodavniji ali je problem samomerenje. Izostanak standarda za kvalitet reprodukcije pogoduje tržištu jer se svašta može nazvati vrhunskim aka high end proizvodom. Tretiranje high end-a kao granice do koje je ljubitelj spreman da plati, je satirično tretiranje tog termina.
  12. Što svojevremeno reče Franc Kuzma, ako ti je auto skuplji od hifi sistema onda nema šta da pričamo. Predlažem da to bude relativni kriterijum. Ko vozi yuga, a ima u hifi-ju nekoliko hiljada eur, to spada u high end. Ko vozi tipičan novi auto 10K+ eur mora da podigne high end lestvicu.
  13. hifista

    Lampizator

    Bas ekstenzija nije problem za moderne drajvere 6-8inch. Imao sam nekad proac 3.8 sa dva komada 7" scan speak karbon fiber drajvera i to razvaljuje u smislu bas ekstenzije. Jedino je pitanje šta smatrate vrhunskim basom, koliko vam i kojih drajvera za isti treba, u kakvom kabinetu i kako da istim drajverom pokrijete srednji i bas. Necu vise da zagadjujem temu.
  14. hifista

    Lampizator

    PHY i Ocellia su bili nešto novo svojevremeno na wide range sceni. Suluda posvecenost detaljima koji utiču na ton bronzane korpe, specijlan papir za sve pokretne delove, srebrna zavojnica, jak alnico magnet, kabineti izradjeni kao sace od najkvalitetnijeg gitarskog spera. Opet zvuk nije za svakoga, ponajviše zbog dinamičkih ograničenja. Pokojni Gizmo Rozemberg, inače kultni lik americke set renesanse i Tannoy WR fanatik je bio odusevljen tim kutijama. Nažalost konstuktor drajvera i PHY osnivač Bernard Salabert je preminuo, ne znam da li je neko nastavio posao.
  15. hifista

    Lampizator

    Izvini ali u mom referentnom sistemu ne verujem u izuzetan bas ispod 100hz iz jednog 8-10inch drajvera, koji radi u mini monitoru ili u full range. Bilo bi sjajno da pored srednjeg ima izuzetan mid bas 100-500hz. Takodje nije mi jasno sta je u teorijskom konceptu drajvera razlicito. Vidim neo magnet sastavljen iz gomilu manjih poput Lowther DX (bolji lowtheri, aer i phy koriste alnico), korpa je prilicno generička (phy koristi livenu bronzu), vesanje klasicno sundjerasto, papirna membrana podseca na lowther i phy interesantno je da ima 3 vizera. Po meni uspesni full range imaju odlicnu sredinu, neki na ustrb dinamike i osetljivost imaju bolji midbas (npr phy 12") a ostalo nadomestaju homogenom prezentaciojom bez skretnice koja nesumljivo ima svojih prednosti.
  16. hifista

    Lampizator

    Nusam slusao Cube audio, rekao bih da je njihov pristup izbalansiraniji frekventi odziv na ustrb osetljivosti (oko 91db). Slusao sam PHY, Lowther, Aer i sve izvedbe su imale izuzetan srednji, kakav se tesko moze naci kod bilo kog vise drajverskog zvucnika. Ako ste ljubitelj Malera, Wagnera, Cajkovskog ili tezeg rokerskog zvuka prosto zbog fizike, takva muzika ne ide na takve zvucnike, jer se slusa glasnije i proizvodi velika intermodulaciona izoblicenja pa zvuk i tonalno i dinamicki kolabira (pricam iz licnog iskustva). Ako slusate prostije akusticne sastave to radi izuzetno. Neko ovde rece, da bi najbolje bilo imati nekoliko audio sistema od kojih je jedan fullrange. U mom slucaju jedna velika horn instalacija, jedan veliki dinamicki i jedan full range.
  17. Auu, mnogo dobra hrčkova jazbina.
  18. ATC ovako blizu bočnog staklenog zida (srednji i visoku su kalotni sa širokom disperzijom), ne znam kojim trikom će da ih namesti (ton i stereo image). Mož kolko oće da se igra sa policom i gedžetima.
  19. Hvala Golume. Upotreba dht lampi na manjim signalima (dac, preamp) je još uvek egzotika, pa me je interesovalo zašto je to još uvek tako. Ja volim zvuk DHT na izlazu pojačala, pa me zanima kako bi bilo posložiti full dht od dac čipa do izlaza i koji su potencijalni problemi na tom putu. Nekad sam imao lampaski dac (AudioNote dac 1sig) i preamp i obično mi je trebalo duplo duže nego za lampaski poweramp da budu upaljeni dok ne dostignu neki optimalni radni nivo (tipično nekoliko sati). Često sam ih ostavljao upaljene danima. Duga stvar koja mi je bila glavobolja je bezšumnost i uparenost lampi, značajno zahtevnija kod manjih signala. Verujem da kad se u priču uključi DHT da problematika postaje još ozbiljnija.
  20. Interesantno je da se u top Lampizator DAC-u više ne forsiraju dht power triode, već iht power pentode. Koliko je u ovoj primeni izrazen problem sa većom mikrofonijom dht lampi? Da li je izlaz povezan preko konda ili trafoa? Lampizator ostaje jedini komercijalni proizvodjac koji primenjuje power lampe u dacu.
  21. Da uvrstim u neobičan hifi i kompaniju Thiel koja od 2018 više ne postoji. Osnivač i glavni dizajner do smrti 2007, Jim Thiel jedan je od pionira i najčvršćih sledbenika first-order time-and-phase-coherent dizajna zvučnika. Thiel je pored ostalog dizajnirao i proizvodio svoje drajvere. Na slici je jedan od njegovih poslednjih flagship radova Thiel cs3.7. Thiel nikad nije bio šire zastupljen i popularan na našim prostorima, pa ako ima neko ko je bolje upoznat sa zvukom bilo bi lepo da podeli svoje impresije. U USA se jos uvek mogu naći zaostali primerci nakon bankrota kompanije, po povoljnoj ceni.
  22. Gosn @golum , da podelim jedan tip koji dobih pre neku nedelju od iskusnijeg kolege, a meni rešiše problem sa lampama iz 2 svetskog rata gde su zaribali konektori na vrhu lampe. Kupiti finu metalnu četku i dobro isčetkati konektore tako da se sjaje. Kod novijih klasično čišćenje kontakata je dovoljno, ali kod metuzalema bolje da se ostruže.
  23. Može i prostije od ovog, recimo pasivni filter izmedju dva diskretna bafera, al mora da se pravi.
×
×
  • Create New...