NL.

Daleko od toga da sam znalac, samo se trudim da se dobro informišem, a tek sam novajlija. Ne mogu da Vam odgovorim na gornje pitanje, ali bih skromno predložio da možda probate Supernait 3. Ovo predlažem ako nameravate da uz svoj LP12 nabavite MM glavu, jer Supernait 3 ima ugrašeni MM phonostage koji je, kako kažu znalci, odličan.... a i uz Vaše Harbeth kutije se sigurno divno slaže... Nevolja je što ni zvanični uvoznik Naima još uvek nije dobio Supernait 3... nisu im ga poslali ni za sajam koji su organizovali... pa nisam siguran kako i gde to možete da poslušate. Ako pak nameravate uz LP12 da nabavite MC glavu, onda nisam siguran da je Supernait 3 idealno rešenje...

Tako je. Kada se kupi Lingo 4, dobije se napajanje i kontroler za DC motor + novi DC motor. Kada se kupe Urika 1 ili Urika 2, one ne mogu da rade bez specijalnog eksternog napajanja (Linn-ove verzije HiCAP-a, ili po ceni bolje reći Super CAP-a), koje se zove Radikal. A Radikal ima 2 funkcije (kao Dual Teddy ), da napaja motor i da napaja phonostage Urika. Uz Radikal se takođe dobije i DC motor, kao uz Lingo 4. Ovo praktično znači da je Lingo 4 polovina Radikala. Zbog toga neki poznavaoci savetuju da je "ušteda" ako se odmah kupi Radikal... pod uslovom da je plan da se na kraju kupi i Urika. Zarad razumevanja kolega koji čitaju, da objasnim ovde šta znači Urika. Sondek i Nkrgovic to znaju, oni su i objasnili svojevremeno... ali da razumeju i sve ostale kolege koje možda ne razumeju: Postoje potpuno analogna Urika 1 i analogno-digitalna Urika 2, obe su samo za MC glave. Obe Urike se ugrađuju u sam LP12 (kao i Naim Prefix) da bi put tihog analognog signala od MC glave do phonostage-a bio najkraći mogući. Uz Urike se dobija naravno i ožičenje. Urika 1 je klasično MC gramofonsko pretpojačalo, u dual mono izvedbi, balansirano i kažu veooma kvalitetno. Urika 2 zapravo nije samo gramofonsko pretpojačalo, već je pored toga i analog to digital converter (ADC). Ona nakon pojačanja odmah koveruje analogni signal u 192/24 digitalni signal i šalje ga u DSM, koji tu prolazi kroz Space optimisation DSP, a zatim putuje u digitalnom obliku do aktivnih zvučnika. A tu u tvučnicima se nalaze DAC-ovi. Linn Akubarik je toliko skup zvučnik zato što svaki u sebi ima ukupno 5 pojačaja A-B tipa, 4 od po 100w i jedno od 200w (ovo poslednje napaja isobarik bas drajver), i 5 DAC-ova. Znači, svaki drajver u Akubarik zvučniku ima svoje pojačalo i svoj DAC. Od DSM-a do zvučnika signal putuje CAT5 mrežnim kablovima (Linn savetuje da se ne koriste CAT6 ili napredniji).

Tako je, vlasnik se zove Zoran Grahovac, firma i salon su mu u blizini Belvederea, veoma fin čovek, u Beču je od devedesetih i od tada je u hifi poslu, a inače je iz Bosne. Često putujem u Beč poslom, pa sam tako rešio da kupim Linn gramofon tamo i sasvim slučajno sam naleteo baš na tog dilera, ispostavilo se da je zemljak... onda sam rekao supruzi - to je znak da gramofon mora da se kupi i donese za Bgd

Kažu da je Lingo 4 najveći apgrejd za LP12. Uz Lingo 4 ide i novi motor, koji nije AC kao u Majik izvedbi LP12, već je u pitanju DC motor, kao što se ugrađuje u Klimax seriju.

Što se tiče Akurate DSM-a poslednje generacije (nosi oznaku DSM/3), novi je zaista jako skup, ali postoji kvaka 22... Pronađe se i kupi polovni Akurate DSM/1, koji košta cca EUR 2.000, a zatim se preko ovlašćenog Linn dilera uradi apgrejd, koji košta EUR 2.200. Nemci tako kupuju... Apgrejd zapravo znači da se od fabrike u Škotskoj dobije potpuni novi uređaj DSM/3 (ali nosi oznaku DSM1/UPG3), a što je jako važno sa 5 godina garancije... a to ukupno košta manje od polovine cene novog DSM/3. Da nije prokletog Covida, kod mene bi već svirao Akurate DSM/3...

Da li koristiš MM ili MC zvučnicu? Koji gramofon imaš u sistemu? Na Linn forumu pričaju da razlika između internog MC/MM phonostage-a ugrađenog u Linn Akurate DSM, sa jedne, i Linn Uphorika, sa druge strane, nije velika i da se više isplati kupovina DSM-a. Sledeći korak je Linn Urika 1 phonostage, ali mislim da je ona napravljena samo za LP12, jer koristi eksterno napajanje Linn Radikal, koje je istovremeno i napajanje (i kontroler) DC motora za LP12 Kao pandan Uphorik-u obično navode Lejonklou Slipsik 7, a pandan za Urika je Lejonklou Entity ( https://www.lejonklou.com/products/entity/) Šteta što to kod nas nije moguće čuti i isprobati....

Da li možda znaš koja firma je izlagala Linn? Vlasnik jedne od firmi koja zastupa Linn u Beču, Imperio Audiotechnik se zove firma, je naš zemljak ... ja sam krajem prošle godine od njih kupio LP12 . Zanimljivo je da je u izložbenom salonu moj LP12 bio priključen na Naim Supernait 3 ... ... ja pitam zašto nisu na Linn pojačalo priključili, a vlasnik mi kaže da Supernait 3 ima odličan ugrađeni MM phonostage i da se jako lepo slaže sa Linn MM glavom.... a ja kažem - Živela Linn i Naim republika! Ali Linn sistem zvuči baaaš dobro tek sa Akurate DSM strimerom i Akubarik aktivnim zvučnicima.... cenu DSM-a si već napisao, a par aktivnih Akubarika košta 3 puta više od DSM-a. Iznad ovoga je klasa Linn Klimax, sa cenama novih uređaja koje nema smisla ni pisati... Pomenuti Space Optimisation koristim sa svojim Majik DSM-om i Majik 140 kutijama (koje su kao sa gornje slike) i zadovoljan sam. To je zapravo DSP ugrađen u strimer. Naročito dobro otklanja bas modove u prostorijama... Kod mene je intervenisao samo u bas području, to se vidi sa grafikona (screen shot-ova) koje sam objavljivao ranije u okviru ove teme U zdravlje!

trebalo je da ja kupim Jelco ručku... jer će verovatno uskoro LP12 sa tom ručkom postati kuriozitet... a prošao bih i dosta jeftinije Osim toga, nisam baš primetio na Ebay-u da se te ručke masovno prodaju, kao Pro-ject 9cc, koje je Linn ranije ugrađivao u Majik verziju LP12-ice, a to su kupci LP12-ica prvo menjali na svojim gramofonima. Što znači da su možda Jelco kvalitetnije, ili je ugradnja trajala suviše kratko

Obe slike sam ja slikao na poslu... mislim da se na ovo drugoj nazire prelamanje o kojem sam gore pisao...

Evo kako izgleda u beloj boji, kakvu sam ja razmatrao da postavim...

Father je sve u pravu. Ali ako radiš sada, uradi kako valja i ugradi 4akustik. Ja sam se raspitivao takođe pre 4 godine kada sam renovirao kuću o 4akustiku, IDC radi i prodaju i postavljanje, a cena je tada bila oko 115 EUR/m2 zida, a ja sam imao ideju da celi zid iza TV-a i uređaja obložim u tom materijalu. Postavljaju se na metalnu podkonstrukciju, kao knauf ploče, a iza mogu da se vuku instalacije. Kod mene u firmi u svim conf. salama imamo 4akustik obloge po zidovima i odlične su akustički, upijaju zvuk neverovatno, Jedino što čudno prelamaju svetlost kada gledaš u njih, te sitne rupice u fugama dejuju kao optička varka, što je recimo mojoj supruzi jako smetalo, pa smo dobrim delom zbog nje i odustali.

Pošto si u fazi osmišljavanja, građevinski radovi još nisu počeli (ako sam dobro razumeo), da sam ja na tvom mestu: 1. hifi bih smestio u police od knaufa sa leve strane, to bi izgledalo kao iz časopisa, brutalno minimalistički i prelepo, posebnu policu ne bih ni kupovao/pravio. 2. ako si baš hifi putiranac, u svaku policu možeš kasnije da ubaciš postolja (stalke) npr. ovako nešto https://www.kupujemprodajem.com/audio/police-i-stalci/postolja-i-stalci-premium-base/oglas/79129254?filter_id=679891351 , a za gramofon možeš i nešto još ozbiljnije, ili čak policu tipa Target VW koja će se fiksirati za čvrsti zid unurat police (a ne za gips), mada mislim da bi gramofonsko postolje bilo više nego dovoljno. 3. u svaku policu bih ukopao bužir iza, velikog promera, da svi kablovi budu sakriveni, a da u svakoj polici imaš priključak za 220V. 4. ukopao bih obavezno bužire u zidove (ali da bužiri budu dovoljnog promera da kasnije možeš bilo koje kablove da provučeš kroz njih), tako da kablovi do zvučnika idu kroz bužire u zidu i da "izviru" iz zida iza zvučnika, a ne da idu po podu. 5. Razvukao bih obavezno bužire za home cinema 5.1 ili čak 7.2, jer je sada za to prilika, da ti ne bude kasnije žao ako se na to odlučiš... ovo znači i meso za centralni zvučnik. Iako ga sada možda ne želiš, predvidi i za njega mesto. Takođe, sada je prilika da se isplaniraju mesta za sub-ove... iako možda sada ne planiraš da ih nabavljaš, ipak osmisli mesta gde će stajati 2 sub-a, ako se budeš kasnije odlučio. Toliko od mene, uživaj!

uh, ne znam šta bih rekao. Znam da ima ljudi koji smatraju da ne treba ulepšavati, jer priroda je priroda, i mogu to da razumem, čak i donekle da se složim. Recimo, kažu da je u mnogim zoo vrtovima po svetu stradalo puno dece od medveda. Medvedi se prikazuju deci kao lenje dobrice, koje vole da jedu med i da lenčare. A u realnosti je potpuno suprotno. Kažu da je medved najgora zver na koju čovek može da naiđe u prirodi, a susreti su veoma često fatalni. A deca u zoo vrtovima im prilaze bez straha, jer su na TV-u videli da su medvedi "dobri". Možda tu leži i najveći problem. Deci se predatori obično prikazuju kao "loše", a biljojedi kao "dobre" životinje. A životinje ne mogu da budu dobre ili loše, one su prosto životinje, jer ne mogu da razlikuju dobro i zlo. Meni jednostavno ne prijaju takve potpuno realne scene. Nisu mi prijale ni kada sam kao dete to gledao, a ni sada. Bude mi jako žao tih životinja koje se muče i umiru, a često pripradnici njihovih krda naizgled ni pet para ne daju što jednog od njih na samo nekoliko metara hijene ili lavovi rastržu i jedu dok je još živ. To se u Opstanku retko viđalo na tako brutalni način, ili se ja možda ne sećam....

Naš veliki problem, bolje rečeno hendikep, je u tome što nemamo gde da poslušamo te, ni mnoge druge kvalitetne uređaje u Srbiji... Na Zapadu koliko vidim svaki audiofil ima najmanje jednog (a često i nekoliko) dilera, koji su mu od poverenja i vremenom su već i prijatelji postali, koji mu pomažu... praktično sa njim zajedno idu hifi putem.

Hvala ti puno, već sam poslušao sve albume sa tvoje liste i svi su lepi na svoj način, a malo sam se nekih dodatno i podsetio. Pošto tebi nije bilo teško da o svakom albumu napišeš po neki komentar, na čemu sam posebno zahvalan, meni će biti zadovoljstvo da o svakom napišem po nešto, ali iz ugla svog subjektivnog doživlljaja. Bobo Stenson - Witchi Tai To, sjajan album, ali sam primetio da mi Jan Garbarek ne prija uvek. Nekako je specifičan taj zvuk saksofona koji on proizvodi i često me umara... što bi rekle naše zapadne komšije - često mi negativno utiče na nervni sustav Ralph Towner - Solsctice: ovo je vrhunsko ostvarenje. Primećujem sličnosti sa kasnijim Solstice, sound and shadows, ali mi je prvi Solstice ipak ostavio jači utisak. Tu je i Garbarek, ali recimo nisam primetio da me je zamarao. Gary Barton, Chick Corea - Crystal Silence: remek delo, a za mene čini celinu sa Return to forever. Ova dva albuma su mi za sada favoriti. Oba imam i na cd-u i na LP-ju, a ima ih i na Tidalu. LP je neprikosnoven, naročito kada se radi o reprodukciji visokih i srednjih tonova. Što bi moja supruga rekla "zvuči kao uživo da sviraju". Jako lepo se slaže zvuk electric piana sa vibrafonom. Stvaraju čudesne frekvence i vibracije zajedno, od kojih me podilazi jeza. Rypdal-ovo prvo pojavljivanje u okviru ECM-a (Sart, ECM1015) mi se više dopalo, nego album koji nosi njegovo ime. Sart mi je nekako distinktivniji, a prvih nekoliko tonova Rypdalove gitare sa početka albuma i čitava amosfera su dramski i dopadaju mi se... Kad pomislim na Rypdala uvek se setim tih prvih nekoliko tonova njegove gitare, sa jakim wah-wah Egberto Gismonti - Sol do Meio Dia i Magico: dopao mi se, ali na momente mi je bio divan, a na momente težak za slušanje, prosto traži koncentraciju. Path Matheny Group ... prosto ne znam šta da kažem. Wichita falls mi se dopao, ali zato što ima neku dramsku napetost na početku... a ostali albumi mi nisu legli. Zvuče mi pomalo kao "elevator music". Eberhard Weber - Colours of Cloe i ostali albumi iz 70. Weber na albumima koje sam slušao svira bas kao solo instrument, a ne kao instrument koji daje ritam. Usudjujem se da primetim - za razliku od npr. Stenlija Klarka, koji je na Return to forever veoma virtuozan, ali ipak je sve vreme dao ritam sekcije. Collin Wallcott - interesantno, ali mi sitar muziku previše boji istočnjački, preuzima mnogo... baš sam razmišljao kako bi album zvučao da se umesto sitara čuje neki drugi instrument John Abercrombie - Timeless: hvala što si mi skrenuo pažnju na poslednju numeru "Timeless", zaista je divna. Kada sam prvi put slušao nisam dovoljno na nju obratio pažnju. Sporija je i harmoničnija od ostalih numera, a i bunjevi su fenomenalni, prosto se naježim na svaki dodir palice sa činelama... to je verovatno zbog fenomelanlih super-tweetera na mojim zvučnicima.... Enrico Rava mi je bio na momente fenomenalan, a na momente težak za slušanje. Truba mi je inače omiljeni instrument kada slušam jazz, više mi prija nego saksofon. Sama po sebi ima prizvuk sete i nosi u sebi žal za prošlim vremenima. Uvek emotivno odreagujem na trubu. Neka dela Enrica Rave nastala dosta kasnije su mi bolje legla. Pozdrav, NL.

Moj sledeći korak, nakon što nabavim Linn Akurate DSM (strimer/pretpočajalo) će biti da kupim par aktivnih zvučnika... razmišljam čak i o studijskim monitorima, ili recimo ATC SCM50 ASL. Mislim da bi ovo poslednje bila liftime kombinalcija. Znači da se setup sastoji od: 1.gramofona, 2.cd plejera 3.strimer/pretpojačaja 4.aktivne kutije tipa ATC, a može i Linn Akubarik... s tim što bih se ipak pre kladio na ATC, a pri tome su još i malo jeftiniji. Zatim zvučnike vežem balansiranim XLR kablovima za preamp... i to je po mom skromnom mišljenju planinski vrh, ne Apla, nego Himalaja. Kome ne trebaju gramofon i cd plejer, jednostavno preskoči prve dve tačke i nabavi samo treću i četvrtu ... ali oprez! ni meni na početku nisu trebali ni cd, ni gramofon, a sada je ovaj poslednji neophodan!

Da, da! Opstanak mi je bio za nijansu draži, ali sam i Belamija voleo i rado gledao

Tako je! Polpularnost i kvalitet Opstanka kod nas dobrim delom su bili toliki zbog divne naracije. Osim toga, Opstanak je bio bajkovit i umeren, bez nepotrebno krvoločnih scena smrti i umiranja... kakvima su nažalost preplavljene današnje emisije tog tipa.

Super muzika! Monty Alexander je odličan! A još kada posle Tidala pustim ploču, kao da sam istresao vodu iz ušiju... Hvala @Mingus,Mingus

Apsolutno! Oduševio sam se kad sam pročitao, uhvatila me nostalgija, svih emisija se odlično sećam...naročito Zimskog obrazovnog programa. Često su puštali i po 2-3 crtaća za redom u okviru njega, a to je bila prava extravaganza u to vreme... A nakon toga Zimski bioskop...

Ovako je izgledao TV program 1986. ... ... a u 11 spavanje

Svi medijumi i omoti su u odličnom stanju. Cena 10 EUR po komadu. U pitanju su moji "duplikati", zato ih prodajem. Moguća je i zamena, ali isključivo takođe za ECM izdanja, na CD-u ili LP-u, koja takođe treba da budu u odličnom stanju. Za detaljniji info molim vas pišite na pp. 1. ECM 1570 New Series 2. ECM 1525 New Series 3. ECM 1631 4. ECM 1593 5. ECM 1354 6. ECM 1466 1.

Pa ovo je magistarska odnosno master teza na temu slike, zvuka i vizuelne strategije ECM-a Geniijalno! Baš me interesuje da pročitam. Nažalost objavljena je pre više od 20godina, što znači da je razvoj nakon 1999.godine nije obrađen... ali nema veze, i ovo je odlično! Hvala @zika !

Hvala puno na savetu, smatram da je ispravan. Pošto sam tek zagazio u ECM vode, a naslova ima zaista mnogo, dobro mi dođe da dobijem smernicu i preporuku, ili prosto da mi neko skrene pažnju na neki album koji bih možda prevideo... ili jednostavno još nisam stigao do njega. Mada se slažem da je to možda medveđa usluga, jer se do istinskog saznanja ne stiže prečicama, čovek mora celi put sam da pređe. Potpuno samostalno sam odlučio da lagano poslušam sve, od samog početka, pa dokle me to dovede... a potrudiću se da me dovede do kraja. Krenuo sam od ECM1001 Mal Waldron Trio - Free At Last (koji mi se inače i veoma dopao), pa nadalje. Dok pišem ovu poruku slušam ECM 1090/91 Keith Jarrett - Staircase, znači polagano napredujem, stigao sam do 1977. godine (a to je i godina kada sam ja rođen ) i uskoro ću da pređem na razdoblje 1980-1990. Upravo prateći tvoj savet, slušam sve i trudim se da sud o tome šta mi leži ili ne leži donesem samostalno. I malo beležim, bolje reći ostavljam orijentire, da bih se kasnije setio - ne samo šta mi se dopalo, a šta ne, već i zašto mi se nešto dopalo/nije dopalo. Onda naiđem na albume koje su mi kolege preporučile, pa ih poslušam sa povećanim stepenom pažnje ili po 2 puta. Ali ništa ne preskačem. Potražiću da kupim i knjigu "Music of ECM" koju si gore prikazao, mislim da će mi značiti da dodatno pročitam. Kako nisam ni školovani muzičar, (iako drugi kažu da sam muzikalan, sviram gitaru, a u gimnazijskim danima sam tamburao u školskom rock bendu), niti se danas bavim muzikom, osećam da je potrebno puno da učim da bih razumeo i uživao na pravi način. Smatram da kompleksne forme (kao što je veliki broj ECM izdanja), koje su plodovi duge evolucije, slušalac može da razume samo ako prvo obezbedi dobro razumevanje podloge. Tako da dok sluša zna šta je čuo, a i za čime u kompoziciji da traga. Mnogo je teško ako samo slušaš, a neznaš tačni ni šta, ni kako je nastalo, ni zašto je takvo kakvo je... Ne kažem da je nemoguće apstraktno uživati u estetici, kao prilikom gledanja omota ECM albuma... ali da bi čovek i samu estetiku mogao da percipira na pravi način i u njoj uživa, da bi mogla da mu se dopadne, mora o istoj da se obrazuje. Drugim rečima, da bi slušanje muzike bilo pravi inteteltualni čin, mora da bude "sa razumevanjem". A da bi bilo sa razumevanjem, mora prvo da se shvati i nauči. Možda sam malo preterao sada sa opisima, ali tako se zaista osećam, a i klavir Kita Džereta koji sve vreme slušam je kriv... Da probam da zaključim: pomozite mi da razumem ECM, a ja ću da se potrudim da shvatim klasifikaciju i da poslušam sve što mi bude bilo na raspolaganju, a dosta toga mi je na raspolaganju... gotovo sve... Pozdrav, NL.