Silento

Ima li tih kartonskih cevi u većim prečnicima da se kupi negde ?

Ja bih zaključao dsp. Mnogo je više onih što misle da znaju nego onih što znaju da ne znaju.

Mislim da Neumann ne pokušava da proda svoje zvučnike audiofilima već da je ciljna grupa PRO svet. Audiofili u ogromnoj većini i dalje ne razmatraju studio monitore za kućne zvučnike - suviše su im "sterilni". Neko bi rekao neutralni, a još poneko da to i nije tako loše za visoku vernost reprodukcije - barem ukoliko je potonje predmet interesovanja

Boldovano je po mom mišljenju presudno za boljitak u analog active poslednjih godina. Ti ultra brzi operacioni su se preselili u aktivne zvučnike svih cenovnih rangova. Prošle godine u tour de active išao sam po predstavništvima i slušao aktivne monitore te između ostalog i Focal Shape 50 studio monitore - čisto analogna aktivna skretnica. Preporučio sam ih Bujodragu da ode da posluša kao upgrade postojećih Rogers-a u nekoj od tema. U tom trenutku na nekoj akciji u Plejeru za oko 1K evra. Za neverovati koliko prijatan mali zvučnik - uz prethodno podešavanje visokotonca pozadi jer je na 0dB atenuacije ipak bilo malo previše visokih, čak i za mene. Ako se prihvati da imaju LF ograničenja zbog veličine, vrlo razuman zvučnik za prostorije do 15-16kvm. Shape 65, koji je za broj veći, se kretao oko 1300 evra za par. Opasno sam se zamislio kako bi se proveli klasični sistemi, zvučnici plus pojačalo, u direktnom dvoboju sa ovim. Vrlo muzikalan je bio i Adam A7x, uz opet nedostatak donjih registara, ovaj put neopravdano imo, jer je u pitanju 7" midwoofer.

Ja ne mogu nikakav zaključak da izvučem. Može pojašnjenje ?

Kakve veze ima da li je za mastering ili ne ? Dao sam primer vrhunskog aktivnog zvučnika za pristojan novac, ne za desetine niti stotine hiljada eura. Razlikuju li se traženi ciljevi (osim u ukupnom ostvarivom spl-u) midfield od mastering monitora ? Ne znam koliko bi se novaca moralo baciti ispred ovih zvučnika kako bi neki zvučnici sa pasivnim skretnicama, dac-om i nekim monoblokovima imali takve performanse. Sa sajta proizvođača: "The KH 420 is designed for midfield applications and as main monitor in project, music, broadcast and post-production studios for recording, mixing and mastering."

@prophetPoenta ozbiljnih studijskih komponenti jeste da su napravljene dovoljno kvalitetno (inžinjerski i izvedbeno) da različiti kablovi mogu tek zvučati različito ali ne i jedan bolje od drugog. Za zvučnik koji je pravljen kako treba i po standardu ne mora se ići ni na desetine ni na stotine hiljada evra. Neumann KH420 koštaju oko 7000€ par novih. Bas, horn loaded srednjetonac i visokotonac. Merenja data u prilogu njihovog sajta: https://en-de.neumann.com/kh-420 Pri tom prilično fleksibilan u pogledu podešavanja u zavisnosti od pozicije u prostoriji, što me dovodi do sledećeg... Ne treba stigmatizovati sve koji zvučnike postave uza zid. Dutch&Dutch 8c je napravljen baš tako da može da se postavi do zida bez detrimentalnih efekata. U nekim slučajevima širina baffle-a omogućava da baffle step efekat bude jako nisko (za 60cm oko 200Hz) gde je talasna dužina tolika da se zvučnik postavljanjem blizu zida ponaša maltene kao in wall pa se ne kora uvoditi baffle step kompenzacija koja ugrubo znači gubljenje osetljivosti na višim frekvencijama. Sve može ako se prilikom projektovanja o tome razmišljalo

Istina. Bio sam ubeđen, očigledno pogrešno, da sam negde video fotografiju unutrašnjosti "kutije" sa pasivnom skretnicom. Hvala na ispravci.

Slažem se. Ali, kako Žeks kaže, 4 para u Beogradu. Ja nisam znao ni da postoje aktivni Nautilusi. Cena im je verovatno bila ekskluzivna. Imajući u vidu da je Nautilus dizajnirao Laurence Dickie koji je sada technical director u Vivid Audio to jednostavno ne može da bude loše. Ali Elac ARB51... 2000€ za par ? To je u rangu cene sa Kef R3, Usher BE718 itd. Koncept koji je očigledno jako dobro izveden, postaje dostupan širim narodnim masama. 4000€ za podnostojeći sa 3x5.5" basa, to je ekvivalent recimo 10" basu po površini membrane ali tri motora deli taj load Mms-a pa su intermodulaciona i harmonijska izobličenja po svoj prilici jako niska. Usko i visoko - waf through the roof. Meni deluje kao pun pogodak ali to će tek vreme da pokaže.

Sada već čuveni inžinjer Andrew Jones, koji je radio u Infinity, Kef, Pioneer TAD, nekoliko godina radi za nemačku firmu Elac. On je jedini ozbiljno, pored Meridian-a, odlučio da uvede multiamping i aktivnu analognu skretnicu u svet zvuka visoke vernosti, a time i u naše domove. Elac-ova serija Argo Navis radi baš to. Ostavlja taj tip fleksibilnosti da se mogu menjati izvori i pretpojačala, sa svim prednostima pojačavačkih modula projektovanih samo za ulogu koje će drajveri koje pogone imati u gotovom zvučniku. Poređenje pasivnog UB5 i aktivnog ARB51: Na 12:30 je meni najzanimljiviji komentar. Vredi poslušati i šta sam Andrew ima da kaže na temu:

@nkrgovic Kako niko nije koristio ? http://www.goodsoundclub.com/MacondoAcousticSystem.aspx

Jedino hifisti misle da produkcija i reprodukcija treba da se posmatraju odvojeno što je ravno odsecanju sopstvene noge. Kao kad bi rekli da ne treba akustički tretirati slušaonicu iako je u studiju tretirana jer produkcija i reprodukcija nemaju isti cilj - nama kući trebaju modovi i refleksije dok studiju ne ? Pri produkciji su neophodni linearnost, fazna uskladjenost, vrhunski tranzijenti, niska izobličenja .... lista je preduga. Isto to je cilj i u kući ako se želi slušati ono što su čuli u studiju kad su rekli -to je to- . Idealno bi bilo da se baš taj zvučnik koristi - što i jeste poenta mnogima pa ima ne mali broj ljudi koji kupuju vintage JBL, Tannoy, B&W i druge mrge od zvučnika jer su uz iste miksovani Doors, Beatles, Rollingstones... da ne nabrajam više, koji (gle čuda) na istima najbolje zvuče. Onda dolazimo do toga da je JBL iz svih svojih studio monitora izbacio pasivnu skretnicu kao i Neumann, Focal, Genelec i mnogi drugi hvale vredni proizvođači čije sam proizvode slušao i uživao. Ali mi i dalje nastavljamo sa polemikom pasiva ili aktiva/dsp. Najgore od svega je što se utisci o zvuku celokupnog koncepta donose uzimajući apsolutni low end kao eklatantan primer predstavnika tog koncepta. Kada neko od vas koji smatrate da imate vrhunske sisteme sa pasivnim skretnicama bude doneo ozbiljnu studijsku spravu kući i bude posvetio toliko pažnje usklađivanju drajvera i pojačala koja ih pogone makar onoliko koliko istraživanju koji kondenzator najbolje zvuči na kom mestu, bićete višestruko nagrađeni rezultatom. Prednosti aktive su apsolutno mnogobrojnije od prednosti pasivne skretnice, ukoliko pogonjenje jednim pojačalom smatrate prednošću. Biranje amplifikacije u odnosu na opseg za koji će se koristiti. Recimo lampaši za srednje i visoke, a SS za baseve. Pojačalo koje "vidi" vrlo jednostavan i lagan modul impedanse bez naglih padova, faznih pomeraja i reaktivnih komponenata sa kojima treba da se izbori. To što mislite da je pasiva skuplja od aktive proizilazi delom iz neobaveštenosti, a delom zbog poređenja baba i žaba - vrhunskih pasivnih komponenata i niskobudžetnih dsp i aktivnih skretnica. Ovo o emulaciji lampaša ne bih komentarisao. To je napravljeno za one koji su cevno pojačalo videli na slici. Mogu možda da pokušaju da imitiraju profil izobličenja ali onda uništavaju jednu od prednosti SS koncepta ne dobijajući prednosti cevaša već preuzimajući samo manu - diletantska posla.

Skoro svi ozbiljni studijski monitori (near i far field) ukršteni su ili aktivnim skretnicama ili DSP procesorima. Pasivna skretnica u studiju više nema šta da traži jer, ma koliko dobro bila izvedena, uvodi izobličenja i opterećuje pojačavač tražeći od njega da vrhunski odradi niske, srednje i visoke frekvencije što je ravno ludilu u vrhunskoj reprodukciji. Nemojmo pričati o koncertima nego o sistemima na kojima ljudi prave , kontrolišu i snimaju ovo što mi tako bezuspešno pokušavamo da reprodukujemo kući. Pasivna skretnica je dinosaurus, fino našminkan leš koji polako ali sigurno treba da ode u istoriju i da ostane praktikovan od strane određene grupe hipstera - kao što je danas recimo ručno kovanje noževa, ručno heklanje ili izrada opanaka.

Eto ti ga sad. Šta znači svakome od nas tuđ subjektivni doživljaj zvuka ??! Jednom se produbio bas, drugom utanjio. Ja sam naručio da poslušam - može biti meni bude baš kako treba

Da još jednom skrenem pažnju na A/D konverziju kod minidsp 2x4... Kvalitetan, studijski A/D konvertor košta blizu 1k€. Ovde je to takođe integrisano u uređaj, a za taj novac to ne može valjati pa neka je poreklom iz koje god zemlje. Mnogo je spornih tačaka kod pomenutog uređaja. Za master klok, možda stoji, a možda i ne. Treba poslušati i takvu implementaciju svakako.