missionfan

Ma kako to može dobro da radi? Snagaš, a ima jedva 6 kila....... bez 20 ne vredi ni pričati

Ajd ja da počnem, bar sa onim firmama koje sam negde makar i u prolazu poslušao: Slovenija......još iz doba SFRJ, čuveni Kuzma, zatim Audio Alto, Ubiq, Gallus Hrvatska......HAD Rumunija......Rockna Bugarska.....APL......... nastavlja se...

Imao sam ja svojevremeno nekih 6 meseci monoblokove MAA 705 - verovatno je to neki sličan zvuk? S obzirom da mi je glavna muzika tada bila hibrid Synthesis Magnum 100 i zvučnici Sonus Faber Liuto monitor, za moj ukus, u sobi od cca 15m2 nije bilo dovoljno basa, pa sam uzeo MAA 705 kako bih malo "podebljao" zvuk, s tim da Synthesis radi kao predpojačalo. Nažalost, ništa od toga, Synthesis sam je bolje radio....... MAA 705 su otišli u oglase, ja sam posle 4 meseca prodaje jedva izvukao 750 evra i to delom "kompenzacionih". Ipak, jako lepo su izgledali, možda bi sa nekim drugim zvučnicima to bolje radilo, ko zna, ja jednostavno nisam imao dovoljno prostora da ih držim u sobi ukrasa radi, mada je drugare dojmilo kad sam im rekao da to ima četvrt kilovata sinusa po bloku......

Obrni, okreni, s obzirom da je Lilyhammer banovan, zaključujem da su nemački zvučnici pobedili engleske?

Ako gledamo čistu statistiku i jedino (nažalost) merodavno tržište kod nas, KP, Nemaca ima bar deset puta više u prodaji nego Engleza, striktno gledano. ( Noviji slabiji Englezi su uglavnom Kinezi, pa ih i ne računam, a noviji slabiji Nemci su ko zna odakle...) Mene lično nervira to što znam da su Nemci uglavnom pokupljeni oko kontejnera, potovareni u neki kombi i prelaskom naše granice dobili status "legendi". Za Engleze je makar mnogo veća muka da se to dotera ovde.........

Opšte je poznato da Nemci prave najbolja kola, Englezi zvučnike, Francuzi vino, Švajcarci satove, Kubanci cigare, a Leskovčani pljeskavice (meni lično je to najvažnije). Šalu na stranu, naravno da i jedni i drugi imaju sjajne modele zvučnika, štos je u tome da posedovanje engleskih zvučnika ima neki poseban šmek u širokim narodnim masama, a posedovanje nemačkih baš i nema nažalost..........

Auf, baš promaših izgleda Priznajem, nisam ih slušao nikada, ali lepo izgledaju...

Drage kolege, molim Vas da nastavite ovu, meni jako interesantnu diskusiju, koju sa pažnjom pratim. U svetu automobila, pandan bi bio: da li je bolji Chery Tengo, 2009-10, made in PRC ili BMW kockica, made in WEST Germany?

Hoće li biti sajamskih popusta na uređaje? Ja uvek volim da kupim neki sajamski primerak, em rade zasigurno bolje, em mogu da se hvalim prijateljima posle da je uređaj direktno sa sajma i da je to po specijalnoj porudžbini rađeno za mene.......

Bravo kolega, to je pravi, dobronameran i konkretan savet, kakvi bi svi trebali da budu. Svaka čast!

Pa šta grešim? Apsolutno ne sumljam da ti super radi sa AR 33. Ja sam napisao da je novije Cyruse teže uklopiti sa zvučnicima, ali da kada se uklope, kada ima sinergije, onda bolje rade nego stari Cyrusi..........

Slušao sam moj Curus 8vs2 sa Dynaudio Audience 42. Neverovatno loše to svira.......tako loše da to više nije ni pitanje različitih ukusa. Rade kao mali tranzistor Ovi stari Mission-Cyrusi (pre "podele", da tako nazovem, firme), mnogo se bolje uklapaju sa velikim brojem zvučnika. Ovi "noviji" sada samo Cyrusi, negde od 2000. pa naovamo, mnogo više su osetljivi na izbor zvučnih kutija. Ali zato kad se "ubode", stvarno super rade.....

Zavisi od doplate........

Baš je diskusija dobila drugi smisao, meni, naravno, jako interesantan....... Sad očekujem da se uključe neki hemičar, a i fizičar i da objasne kako "teče" struja sa stanovišta njihovih nauka.

Kenwood.....

Ma ne znaju ljudi šta bi napisali, a da to nisu neka opšta mesta, tipa "treba ga osvežiti", treba očistiti potenciometre itd... Ja sam ga imao svojevremeno 4 godine i ne znam šta bi ti napisao a da je to nešto smisleno. Meni je odlično radilo sa AR 92 zvučnicima, ali to je bilo pre skoro 30 godina...... Generalno, po meni je Kenwood jedna od par firmi na našem tržištu koje su jako potcenjene (potpuno nezasluženo) i svako pojačalo, ako je u pristojnom stanju svakako vredi pare koje se za njega traže, pa tako i ovaj tvoj Ka 1100D vredi te pare ako je u o.k. stanju. Muka nastaje kad rešiš da promeniš uređaj. Pogledaj samo cene "legendi" iz tog doba firmi Marantz, Sony i Sansui, a ovaj Kenwood sigurno nije lošiji od njih, ali....

Pozdrav svima, jako mi je interesantna dosadašnja diskusija, pa bih se pridružio mojim mišljenjem. Za mene, jedina realna vrednost uređaja je tržišna vrednost. Pod tržišnom vrednosti podrazumevam onu količinu novca koja se može dobiti za uređaj u nekom razumnom roku, recimo, za maksimum 6 meseci prodaje. Da obrazložim ovo: Prvo, za mene apsolutno nema razlike između brendiranih uređaja i nekog takozvanog DIY projekta, pošto se savršeno ne razumem u problematiku pravljenja istih. Odosno, pošto nisam vešt sa lemilicom, a i nemam adekvatnog elektrotehničkog znanja, za mene su svi uređaji "kupovni". Razlika je, naravno, u količini proizvedenih uređaja, odnosno da li ih je u nekoj fabrici napravljeno par desetina hiljada ili je neki konstruktor napravio samo jedan ili dva ista. Zbog toga mislim i da je teško povući tačnu crtu šta je DIY, a šta brendirani uređaj? Kao primer za ovo, uzmimo samo nekog od naših odličnih proizvođača u momentu kada su startovali. To je bio čist "DIY", koji je kasnije uznapredovao do dobrih brendova u svetskim okvirima. Drugo, cene novih uređaja u Srbiji su među najpovoljnijim u Evropi (ne govorim o akcijskim ili ex demo cenama koje se pojave tu i tamo), pa i pored toga sam imao problem da prodam uređaj koji sam "izgustirao" posle godinu dana za 50% vrednosti novog, u radnji. Treće, objektivno jedini uređaji koji stvarno dobro "drže" cenu su raznorazni "legendarni" uređaji o kojima je naširoko pisano i o kojima je iznošeno puno raznih mišljenja, a koje ljudi kupuju, po meni, najviše zato što će posle lako da ih prodaju. Četvrto, ogroman je uticaj ličnog i emocionalnog. Kod nekog je to uređaj koji mu je bio prvi, neko je uz muziku tog uređaja skinuo "mrak" ili se oženio, nekome se dopada dizajn (nekom ne), nekome je super ako to ima 50 kila i "gruva da ubiva" , nekome je bitno da da ima osamnaest tranzistora u izlazu i trafoe od 2 KW........ Naravno, prilikom prodaje sve te stvari najviše vrede prodavcu, ali kupcu nimalo, sem ako nije ista ciljna grupa. Kod DIY uređaja sve je to još mnogo izraženje (koliko je kupcu uopšte bitno koliko je proizvođač, recimo, imao problema da kupi neki trafo u Švedskoj i da ga dotera ovde). Po onoj staroj narodnoj: ne kupuje se kuća od onoga ko je zidao, već od onoga ko je nasledio......

Ja pre neki dan glasah za Cyrus, pa pošto vidim da se diskusija razvila, možda nije loše da obrazložim svoje mišljenje....... Imao sam svojevremeno i Cyrus 2 i Audiolab (doduše 8000A), a Vienna Haydn sam slušao nekoliko puta (predpostavljam da se radi o modelu sa početka devedesetih?). Sva tri uređaja mi se jako dopadaju i svaki je dobro radio na svoj način, ipak postoji onaj problem sa sinerijom koji je suština ovog našeg sporta. Evo kako sam doživeo zvuk: Audiolab: odlično pojačalo, zvuk je precizan, neutralan i suv. Verzija 8000Se je u stvari "osiromašeni" 8000A, bez tonskih komandi i ulaza za gramofon. To što su sada vlasnici firme Kinezi, mislim da u ovom slučaju nije bitno, odnosno da kvalitet nije opao (i Jaguar je vlasništvo Indusa, pa je kvalitet čak bitno poboljšan). Po meni, Audolab radi najbolje sa Mission zvučnicima iz devedesetih, verovatno su ih Kinezi zato zajedno i kupili, ali sinergiju tadašnjih modela do danas nisu ponovili. Cyrus: samostalno,po klasi, tu je negde kao i Audolab, sa drugačijim zvukom naravno, ali sa dodatkom PSX stvarno se dobija mnogo . Zvuk bih opisao kao jak, brz, detaljan, a istovremeno i "pun". Slušao sam ga sa dosta različitih kutija i svaki put je to bilo dobro. Senzacionalno dobro je radio sa AR92, naravno, s obzirom na cenu. Ja sad posedujem Cyrus 8VS2 i zvuk ta dva pojačala jednostavno nije uporediv (ne mogu reći šta bolje svira, ali je činjenica da je osmica jako izbirljiva na izvor zvuka, dok dvojka to nije bila skoro uopšte). Naravno, od odvajanja od Missiona, Cyrus je sada firma sa savim drugačijim pristupom i okrenuta uklapanju sa zvukom pre svega sa sadašnjim još uvek engleskim firmama, Spendoru, PMC itd. Vienna Haydn: ja sam ih doživeo kao relativno "zatvorene" kutije vrlo prijatnog zvuka. Na maloj glasnoći su dosta informacija gutale, ali pri glasnijem slušanju, sve je došlo na svoje mesto. Elem, mislim da bi dominantno suv zvuk Audiolaba u kombinaciji sa tamnijim Viennama na manjim glasnoćama bio potpuno bez detalja i neinspirativan, dok bi na većim glasnoćama to verovatno bilo o.k. Cyrus bi podjednako dobro to gurao na svim nivoima glasnoće, Naravno, apsolutno se slažem sa kolegom Peromdeformerom, da je najvažnije u kakvom su uređaji stanju, pogotovu jer je vremenska razlika u proizvodnji 10-15 godina u korist Audiolaba 8000SE. Takođe, i izvor zvuka ima veliku ulogu, a ostalo je i pitanje cene? Uf, ja sam se baš raspisao, izvinite

Cyrus apsolutno.....

Draga kraljice od Sabe, apropo IBAN-a: 1.1 General IBAN Information What is an IBAN? IBAN stands for International Bank Account Number. It is the ISO 13616 international standard for numbering bank accounts. In 2006, the International Organization for Standardization (ISO) designated SWIFT as the Registration Authority for ISO 13616. Use The IBAN facilitates the communication and processing of cross-border transactions. It allows exchanging account identification details in a machine-readable form. Ovo je definicija sa sajta WWW.SWIFT.COM apropo VAT- dosta je lepo objašnjeno na sajtu WWW.EUROVAT.COM kako to sve funkcioniše. Naravno, ako to nekoga zanima... Nažalost, kako diskusija odmiče, sve mi se više čini da pokušavam da objasnim Stivi Vonderu koje je boje mleko.....

Auf brate slatki, IBAN broj je međunarodni sistem identifikacije bankovnih računa koji je osmišljen kako u međunarodnom platnom prometu ne bi dolazilo do grešaka. Ono na šta si verovatno mislio je VAT broj koji je u funkciji u EU i koji upravo i služi za automatsko prebijanje PDV, između prodavca i kupca, naravno, bez hrpe papira. Ukoliko su različite valute, računa se kurs na dan izdavanja fakture. Porez u EU se plaća na svaki proizvedeni artikal, kao i na svaku fazu u prometu robe do krajnjeg kupca, znači, nema onog, roba mi stoji na lageru, neprodata, pa me PDV ne košta ništa. Upravo to što je nisam prodao (u okviru EU) me onemogućava da prebijem, odnosno vratimnazad sve PDV koje sam platio u procesu proizvodnje. Ako te interesuje detaljnije, mogu ti na pm poslati Eu regulativu na ovu temu, ipak je EU knjigovodstvo posao od koga živim prošlih 25 godina...... Pozdrav,

Au, pa ti baš reaguješ na prvu loptu! Ja se složio sa tvojim mišljenjem, a ti me zapljunu! Veza mog i tvog posta je u tome, što sam dodao to da se izlagač/prodavac, sa sajma, ako se radi o firmi iz EU, posle carinskih formalnosti u Srbiji, razdužuje sa PDV-om u matičnoj zemlji, bilo kroz povrat, bilo kroz prebijanje. I to spada u knjigovodstvo, a ne trgovinu. Nadam se da je sad jasnije i da nema potrebe da dalje davimo auditorijum koji je baš udario po politici, pa će ova tema izgleda završiti kao hronika regiona........ Živ i ti meni bio!

Na svu sreću, Cyrus se još pravi u Engleskoj

jeste, kao što sam i napisao u postu : " Nemac prebija ulazni PDV (VAT) sa izlaznim (MWST)", naravno, samo u onom delu koji se odnosi na neto cenu robe. Ako se roba izvozi van EU, onda se porez u startu odbija, odnosno se vrši povrat PDV (MWST)