Nomimasen

PoÄeo sam pratiti ovaj forum nekih mesec dana. Koliko razumem tvoje viÄ‘enje stvari - izvitopereno shvaćen 'dobar audiofilski' zvuk ÄeÅ¡to ima ziceraÅ¡ke odlike. Potenciranje neprirodno naglaÅ¡ene detaljnosti nauÅ¡trb sadržaja i muzikalnosti, zvuÄna predstava koja na prvu loptu deluje veoma primamljivo, a posle dužeg i predanijeg sluÅ¡anja ne samo zicer-ploÄa pokazuje svoje manjkavosti i nesposobnost da angažuje onoga koji sluÅ¡a. Kratko reÄeno - cirkus. Da li te dobro razumem?

Kako ova tema nosi 'Internet' u nazivu i izvorno se ticala digitalnih audio-formata dostupnih preko njega, tu bi bilo zgodno i da ostane. CD-R je pomenut u jednom trenutku kao jedan od mogućih nosaÄa. Razmatranje sta su stvarni Äujni rezultati i artikulisanje oÄekivanja Å¡ta ko želi Äuti je neizbežno i poželjno. Meni se to dopada. Najzanimljiviji deo bilo koje diskusije na hi-fi polju mi je upravo to.

Da li se ovde radi o tvrdnji da su sistemi na kojima su razlike izmeÄ‘u formata Äujne (ili sa tim uporedive razlike) nužno 'visoko rezolutni' u tom loÅ¡em smislu, uz 'žrtvovanje prirodnosti reprodukcije'? Reci nam, pa onda možemo u dalju priÄu.

MožeÅ¡ da se pozabaviÅ¡ oÄekivanjima koje postavljaÅ¡ pred sopstveni sistem, potpuno nezavisno od njegove tržiÅ¡ne vrednosti. Potom brizi da iz onog Å¡to imaÅ¡ zaista izvuÄeÅ¡ maksimum koji zadovoljava postavljene visoke standarde, opet nezavisno od cene i navodne klase ureÄ‘aja. PriliÄno je moguće. Ne mogu da te ubedim u to da mi verujeÅ¡, ali sam zaista bio u viÅ¡e prilika da Äujem vrlo loÅ¡e sisteme Äiji vlasnici su bili uvereni da će svakom novom hiljadom eura dobiti ono Å¡to ne mogu za hiljadu manje. Ne bi trebalo da postoji sistem (koliko god ezoteriÄan) koji nam zvuÄi bez sluÅ¡anja. Specifikacije, merne karakteristike, cena koja uliva strahopoÅ¡tovanje - sve kategorije koje vrlo malo govore o tome kako će data komponenta interagovati kao deo celine. Pri tome je celina ne samo lanac elektronskih komponenata već je tu i prostorija za sluÅ¡anje, polica (takoÄ‘e komponente) i opÅ¡ta koliÄina truda i pažnje uložene da bi se iz izvesnog sistema povukao maksimum. Eto ga, napisao sam. Dugo već promiÅ¡ljam kako to ovde da uÄtivo iznesem, uz uvažavanje svih Älanova.

Ono Å¡to je Sondek rekao.

Niko nije to rekao. ReÄeno je poneÅ¡to za CD-r. FabriÄki otisnut CD niko nije dovodio u pitanje.

To jeste zabluda. MeÄ‘utim, sa skupoćom ne dolazi rezolucija tek tako. ÄŒuo sam podosta izrazito skupih, nezbrinutih i nepodeÅ¡enih sistema (50k) koji su razoÄaravali na viÅ¡e nivoa, i to žestoko. Kada sam pomenuo prikladne okolnosti, ni u jednom trenutku nisam mislio na cifre.

Definitivno nije isto, neposredno provereno na desetine puta, na Å¡tetu CD-R-a. TakoÄ‘e sam ubeÄ‘en da i te kako svojim uÅ¡ima možeÅ¡ Äuti tu razliku, jedino je pitanje okruženja. U odgovarajućem sluÄaju je izuzetno lako dokazivo.

Ono Å¡to sam ja uvek Äuo je prljavÅ¡ina i pojava neprirodne staklastosti u visokima. Možda ta glazura nekoga može podsetiti na toplinu, za mene bi ona uvek imala karakter sumorne prljavÅ¡tine i vodnjikavosti. Toplina je neÅ¡to sasvim drugaÄije, po mom viÄ‘enju stvari.

Ako bih doveo u pitanje validnost Interneta kao medija za prenos i distribuciju zvuÄnih fajlova zaista bih sebi i kao muziÄaru i snimatelju jezivo zakomplikovao situaciju, na viÅ¡e nivoa. Prosto se to nameće kao jedna od onih stvari koje za sada moram prihvatiti. Sa druge strane, ako bih doÅ¡ao u priliku da stvari bezbedno preispitam time Å¡to ću se iskljuÄivo koristiti sasvim drugim naÄinom razmene fajlova, uradio bih to odmah. Ono Å¡to znam - u sluÄaju mnogih izrazito visokobudžetnih muziÄkih izdanja, finalni miks se joÅ¡ uvek ne dostavlja mastering studiju online već na pažljivo snimljenim i odabranim diskovima.

Prilagode sledećem prirodnom okruženju. Na isti naÄin na koji su se podaci sa buÅ¡enih kartica prenosili u domen disketa. Koliko je funkcioniÅ¡ućih ÄitaÄa buÅ¡enih kartica? Koliko funkcioniÅ¡ućih flopi drajvova? Kada sam napisao *sistem*, nisam pri tome imao na pameti audio sistem, ako je to unelo zabunu. Apsolutno se slažem da će oprema napredovati. To je već sada oÄigledno, pri svakom novom uspelom remasterizovanom izdanju, gde je oÄigledno koliko toga leži na traci snimljenoj pre 40 ili 50 godina. Kvalitet reprodukcije se samo podiže a medij je dovoljno trajan da to i dopusti. DinamiÄki opseg ima veze sa formatom. Alarmantno uniÅ¡tavanje istog u popularnoj produkciji (koje ipak polagano jenjava) ima veze sa Äinjenicom da će milioni biti zadovoljeni time da tu muziku Äuju kao mp3 sa YouTube-a, na laptop zvuÄnicima. Okruženje i pristup sluÅ¡anju kome pogoduje izostanak bilo kakve dinamike. Internet je za veliku ne-kritiÄku većinu dramatiÄno srozao standarde audio reprodukcije. I ja se nadam da je dinamika u muzici besmrtna. Biće mi uvek posebno zadovoljstvo vatreno skretati pažnju na pogubnost njenog odsustva. Većina muzike u kojoj uÄestvujem ili na kojoj radim (ili oba) je akustiÄna i kamerna, bila ona pop, rok, džez, klasika ili ambijentalna elektronika. Principi su istovetni. Sadržaj, dinamika i prirodnost su tri odrednice koje zadaju sve ostale standarde. Obožavam ploÄe sa monstruoznim dinamiÄkim rasponom.

Slažem se da ne smeju da se razlikuju.

Kako eliminiÅ¡eÅ¡ slabe taÄke?

Razumem tvoje viÄ‘enje stvari, u potpunosti, kao pojednostavljenje. Dok nisu komercijalni optiÄki medij, digitalni podaci nisu podložni degradaciji, ako se o njima vodi raÄuna. Ono Å¡to je upitno je njihova buduća validnost. Ako izostanu povremena prilagoÄ‘avanja formata novim sistemima i okruženjima, koliko bi jedan audio fajl iz 2014. imao izgleda da bude ispravno reprodukovan na nekom kompjuterskom sistemu iz godine 2054? Izgled i koncept tog sistema ne možemo ni da naslutimo, u najboljem sluÄaju.

Nije tako. MatematiÄki jeste, meÄ‘utim - objektivizovani digitalni format (onaj koji je pridobio svoj nosaÄ u svrhu distribucije) je sve samo ne sklon identiÄnosti. Diskovi sa poÄetka osamdesetih poÄinju odavno da pokazuju svoje manjkavosti, odvajanjem oksid-folije sa plastiÄne podloge i sliÄno. Perfect sound forever? My ass. O snimljenim diskovima da i ne govorim. Velika većina tako snimljenih diskova koje posedujem od devedesetih godina nije upotrebljiva danas. Ne vidim zaÅ¡to Blu-Ray ne bi Äekalo isto. OptiÄki digitalni mediji ne stare dobro, to postaje bolno oÄigledno. Za fajlove koji borave na mom hard-disku - postavljam sebi dosta Äesto pitanje koliko ću biti u stanju koristiti se njima za trideset godina, Äak i u neverovatnom sluÄaju da se taj hard-disk održi. Ko uopÅ¡te može da mi predvidi da će FLAC ili bilo koji drugi format koji danas reprodukujemo uz pomoć kompjutera biti apsolutno upotrebljiv za trideset godina, bez obzira na uspeÅ¡nost arhiviranja? Vinil i magnetofonska traka su joÅ¡ uvek nosaÄi koje bar u tom smislu održivosti nismo prevaziÅ¡li, niti postoje naznake da će se to uskoro dogoditi. To je ujedno i moja najveća poteÅ¡koća sa Internetom kao izvorom. Ovo otvara joÅ¡ neke dimenzije ove teme. Ne moramo ići u tom pravcu, ali bih rado želeo Äuti Å¡ta ostali misle.

Razlike izmeÄ‘u formata su Äujne. UoÄavanje istih zahteva izvesna ulaganja i trud. Ono Å¡to ovde možemo pokuÅ¡ati je razotkrivanje bar nekih naznaka potencijalnih uzroka tih pojava, njihovog ispoljavanja u fiziÄkoj realnosti. Moj posao me primorava da Internet koristim kao najÄešći sistem distribucije zvuÄnih fajlova i sukobljavanje sa validnošću tog postupka bi imalo nezgodne posledice. Drugim reÄima - imao bih utisak da pucam sebi samom u noge. Promisliću Å¡ta bih smisleno imao reći na tu temu. Ono sa Äim se susrećem svaki dan - hi-res u izvornom formatu (WAV ili AIF) osetno je superiorniji u odnosu na bilo koji drugi digitalni format. CD je sposoban za vrlo mnogo toga, ako se radi o pravom glass masteru i postupku otiskivanja. Diskovi snimljeni na bilo koji drugi naÄin su izuzetno oÄigledan pad (ti su mi i najružniji za sluÅ¡anje). FLAC je izuzetno upotrebljiv, u nekim sluÄajevima i skoro pa potpuno, pogotovo u viÅ¡im rezolucijama, u to nemam sumnje. SluÅ¡am ga svakodnevno. Ipak, suoÄavanje sa izvornim hi-res masterom u kontrolisanim okolnostima donosi susret sa muziÄkom izvedbom koji je vrlo teÅ¡ko zaboraviti i jedino je uporediv sa zaista negovanim phono-setup-om, koji reprodukuje vrhunski masterizovan i otisnut vinil. Održivost formata i permanentnost nosaÄa je tu u potpunosti na strani vinila, Äak i bez ikakvog ulaženja u zvuÄne karakteristike. Ili master traka, sa tim da je vinil komercijalno upotrebljiv format.

Ovo je i dalje u duhu tvog posta na stranici 11 - kategoriÄkog otpisivanja problema i svrstavanja u fantaziranje. Ovako polarizovano usmeravanje teme definitivno nije nikome od koristi.

Uz to još i - Gal Costa - Gal Costa (1969) Holy f***** shit, gde je muzika bila pre 45 godina -- http://www.youtube.com/watch?v=siCf10t4HDs

Divna, divna tema. Lô Borges - Lô Borges (1972)

Svake godine, Äim pristojnije otopli. Skoro svaki dan. Å est i po sati apsolutne neÄuvenosti.

Tri, ne mogu manje. Šta god se zbivalo, što sam stariji vraćam se onome što me je ložilo i kao klinca. Sa tim da me sada loži još više.

Kul, kul!

Možda ne bi bilo loÅ¡e da svako ko je sluÅ¡ao komad koji je Kuja postavio kaže poneÅ¡to o tome Å¡ta je Äuo. Bez dalje rasprave o tome da li su se ispoljile neke razlike ili ne i koja je verzija po sredi. Prosto, Å¡ta je Äuo sluÅ¡ajući tu muziÄku izvedbu, nekim sebi svojstvenim jezikom. OpÅ¡ti utisak. Mene bi to zanimalo veoma.

Ovo je novi predlog za obrazloženje toga da su isplivale stvari koje nisi oÄekivao da će. Negde ovde je navedeno da u hi-fi svetu nema iznenaÄ‘enja, da svaka sprava *radi koliko koÅ¡ta*. Teza sa kojom nikada neću moći da se složim, no, primećujem da je uglavnom aksiom. Po tom viÄ‘enju stvari bi tvoj daleko sreÄ‘eniji digitalni sistem (zaista si radio na njemu, i to je super) morao biti u stanju predoÄiti neke suptilnosti koji digitalni sistem koji smo mi koristili, navodno, nije u stanju.

So not true. Waveform je grafiÄka reprezentacija matematiÄkog stanja stvari. U realnom vremenu funkcioniÅ¡ući audio sistem i njegova stvarna interakcija sa ljudskim auditivnim sklopom je neÅ¡to milion puta kompleksnije ali ipak podložno kontroli.