Nomimasen

Ludilo od vina.

Obrisao dupliran post.

U datim uslovima je manji Django dao više nego veliki. Zavisnost od x parametara se podrazumeva. Ne sećam se da je veliki Django šetao po sobi koliko i manji, možda baš zato što je velik. Preispoliran i prenapadan, bezbojan bas koji je potekao iz velikih ne smatram hi-fi-jem. Karakterom mi liči na ono što se danas voli čuti po kakvim skupim autima. Šta ću, ludo mi uho. Mikro uglavnom nije dobar, posebno kada je mekan.

Prošla i godina, dok nisam spazio pominjanje. Potvrđujem, najbolji zvuk kod Laleta. Ne zaboravimo postavku zvučnika, koju si i pomenuo. Bio prisutan i odgovoran.

Ono što sam čuo sa Laletovim mi jednoznačno govori da će to biti prva sledeća investicija. Nije mi se dogodilo slično nekih 15 godina, od trenutka kada sam začuo izvesne zvučnike u svom tadašnjem sistemu.

Lampizator je opasno, opasno dobra sprava.

Šaljivo u temi, ali zvuk sistema iz teme trenutno nije nimalo šala.

Tvrdnja da mali zvučnici ne mogu da 'popune' prostoriju pomenute veličine je potpuni bulšit. Da, da, uglavnom tako kažu i po štampi, da to ne ide. Taman da se čovek ne potrudi da udesi sistem nego posegne za skupljim i kompleksnijim rešenjima. Eksperiment sa položajem 'malih' zvučnika u prostoru, stalcima i podlogom i eto ti rezultata, uz obrazovanje sluha.

@Pedjica Peđice, bacio bih oko na tvoju sobu za slušanje, zanima me realizacija adaptacije. Beše tu negde fotka, ali nestade pre no što sam stigao da je bolje pogledam. EDIT: Rešeno. Zahvaljujem!

Kada sam ovo pročitao pre koji sat delovalo mi je potpuno tragično, ako bi zaista bilo tako. Ne postoji apsolutno nikakva mogućnost da se iz sistema izvuče iole pristojan zvuk ako se, uz akustičke tretmane, ne radi na pozicioniranju izvora, mesta slušanja i ostalog nameštaja. Rešenja gde je nešto zakucano a oko toga se plete sitan vez su previše lepa da bi bila istinita. Stvarnost ne funkcioniše tako. I u najkvalitetnijim salama, akustički osmišljenim pre postavljanja prve cigle, nije svejedno gde je instrument smešten. Niti je svejedno gde par ušiju sedi.

Veoma detaljan pristup, u skladu sa kriterijumima postavljenim u industriji. Ako se budeš odlučio na realizaciju, podeli utiske ovde.

Ti voliš stari džez, zar ne? I često ga puštaš jer dobro zvuči? Evo izmerenog odziva mikrofona koji je u to doba bio standardno prisutan u svakoj snimateljskoj postavci. Tri krive predstavljaju tri polarne karakteristike koje mikrofon može da obezbedi.

Nije tako. Daleko od toga da je odabir uslovljen linearnošću. Uslovljen je onim što se čuje, verovao ili ne. Sve odluke donose se na osnovu čujnog, ničega drugog. I poređenjem reprezentacije tog zvuka sa izvornim, čujnim u prostoru, u datom kontekstu, za većinu nestilizovanih produkcija.

Onda imamo veliki problem, ako to ne interesuje. Funkcije koje navodiš u opsegu koji navodiš su daleko od linearnih, u smislu koji nam je poznat ovde. Recimo da imam bolji uvid u to.

I orgulje modelirati.

Kakav god da je, sluh zaobići ne možemo. Ako slušamo muziku. Uslov za približavanje izvornom izvođenju nije beskompromisno neutralizovanje karaktera prostora u kom sistem reprodukuje. Naprotiv, skladna koegzistencija sistema i prostora jeste oponašanje uslova u kojima jedan instrument u prostoru zvuči.

Stvar je u tome što nikada nije bliže. Upotreba DSP-a unosi samo udaljenje, iz mog iskustva. Nije sve u linearnosti, iako primećujem da je teško to dočarati. Naš sluh nije mikrofon, što neophodno je uzeti u obzir. Izvesni kvaliteti u srednjima su ono što donosi *tamo sam sa njima, u izvođenju*, ne kvantitativna određenost zvučnog pritiska na izvesnim frekvencijama, izmerena mikrofonom. Kako Delija reče, te određenosti jesu nemerljive. Sviđanje-nesviđanje ovde nije predmet bilo kakvog razmatranja. Dobra kriva, oko koje se na forumu često nadmeće, nije apsolutno nikakav preduslov za ubedljiv zvuk. Veoma često je suprotno.

Insistiranje na toj linearnosti i tehnička realizacija postupka povlači posledice po zvuk koje ga trenutno udaljavaju od stvarnosti i vernog prenošenja onoga što je na snimku. Kao muzičar i snimatelj ponavljam da je materijal na kom sam radio bez izuzetaka bolje zvučno prenet u sistemima u kojima se kvalitet odziva rešava promenama položaja zvučnika i nameštaja. Ne mogu imati razumevanja za izostanak prostora (na bilo kom nivou) za prostorni rad na postavci dok je očigedno da je u sistem ušlo novca često u petocifrenim iznosima. Naprosto, za mene je neprihvatljivo da sređivanje *nereda* u izvesnom delu spektra napravi potpunu prljavšinu i potiranje strukture tona na najvažnijim mestima. Do sada nisam čuo izostanak tog efekta. I u veoma skupim realizacijama.

A kontrabas pršti od modova. Ima i drugih primera među instrumentima. Ujednačeni kontrabas? Malo sutra.

Da li bi to onda trebalo da poništi postojeći povoljan slušni utisak?

Bernie Grundman, vlasnik verovatno najrelevantnijeg para ušiju na svetu. Obratiti pažnju na biografiju. https://www.youtubetrimmer.com/view/?v=r8CaqZKqKHg&start=24&end=78

Po onome što sam čuo, razloga za radoznalost je dosta. Zvučni pedigre monokristalnog bakra mi je poznat, način na koji omogućava sistemu da diše. Ovaj kao da dopušta to posebno elegantno.

EDIT: Obrisan post poslat greškom dva puta.

Par reči o poseti od prošle nedelje. Nisam slušao Dražin sistem gotovo godinu dana. Tada sam imao prilike dva puta, u manjem razmaku. Drugi put je bilo sasvim jasno da se vlasnik bavi sistemom na primerno posvećen način, uzimajući u obzir napredak posle mesec dana. Dosta smo razgovarali o generalnoj postavci, onome što bi mogao da primeni da bi se odnos sistem-soba izmenio. Tome je u poslednjih godinu dana sa žarom i pristupio, uz rad na ožičenju (monokristalni provodnici iz naše radinosti) i komponentama. Najviše smo slušali digitalni izvor, Lampizatora sa optimizovanim laptopom kao izvorom. Između ostalog i moj materijal, trenutno u završnoj fazi pripreme. Sistem je transformisan. Karakteristike koje su bile u naznakama pre godinu dana, koje sam izdvojio, prikazale su značajno jasnije i skladnije, u odnosu na celinu. Zvuk se otvorio i očistio, otpustio, dobio tečnost. Tekstura, karakternost i životnost u srednjim su među najprimernijim koje sam čuo. Otišao sam kući pod utiskom, što jeste ređa pojava. Iz ove perspektive, deluje mi da je moguće ići i preko toga i odstraniti ostatke izvesne matiranosti koju još zapažam. Boje je, u odnosu na većinu sistema, na pretek, ali to evidentno može i dalje. Imam utisak i da je gore moguće izvući više vazduha i vrcavosti, dodatno otvoriti sliku. Akustički nepredvidiviji zid (što nikako ne mora biti prepreka) iza zvučnika traži pristup. Nešto smo isprobali, pomičući policu sa pločama iza levog zvučnika. Sistem se sve vreme odazivao, što je sjajan pokazatelj trenutnog nivoa. Draža je neumoran. I čuje. Dolaze dalje pobede, uveren sam.

Suština.