TurboMaximus

PATTO - 1972 - Roll 'em Smoke 'em Put Another Line Out + 7

"I za kraj, krajnje pojednostavljena i paušalna komparacija zvuka (sve je) kompjutera i CD plejera." Nisu samo moji sistemi u pitanju. Usrednjeno je zaključak takav.

Ne bih da se vrtimo u krug. Mislim da je potencijal ponuđene argumentacije ušao u zasićenje, pa bih predložio da ne ulazimo u ceđenje suve drenovine. U ovakve razmene se upuštam iz isključivog razloga da se motivišem da sebi ponešto razjasnim. Kompjuter smatram iritanntnim jer postavlja zamke i na pravcu i u krivinama. Zato ništa ne primam zdravo za gotovo pa ni lepe slike i računske rezultate. Na kraju me zanima samo slušni test koji me je prethodnom i naučio. U temu sam se uključio podrškom CD plejeru, što me svakako ne čini navijačem za nešto drugo. I za kraj, krajnje pojednostavljena i paušalna komparacija zvuka (sve je) kompjutera i CD plejera. Kompjuteru leže detalji, teksture i preciznost (što mi se sviđa), dok tečniji i zaokruženiji zvuk CD plejera više uvažava celinu (što mi se takođe dopada).

6dB jeste 6dB, ali između 6dB prvog i poslednjeg bita je 84dB. Kad se vrednosti napišu linearno, postaje jasno šta to znači. 6dB najmanjeg bita određuje minimalnu promenu vrednosti signala koju konvertor registruje. Svaki dodatni bit uvećava rezoluciju, tačnost, preciznost ili kako god to nazvali. Dinamički raspon i dinamička rezolucija su u jednom. Na istom intervalu ulaznih vrednosti 24bitni zapis ima veći dinamički raspon i sitniji korak čitanja. Dinamika se širi u dubinu, ka tihom, dok dodatni biti podižu rezoluciju, redukujući razmak nivoa za 6dB po koraku. To isto piše gore u tekstu i zato ne bih da citiram tvoj raniji post. U daljem tekstu se negira praktična relevantnost dubine bita veće od 16. Tvrdi se i da ubačeni šum potpuno eliminiše grešku kvantizacije 16bitnog zapisa. Ja sam naišao na kvalifikaciju mitigate, što bi kompromitovalo pravac argumentacije.

Ako je tako, malo mi je besmisleno. Finiji korak daje preciznije uzorkovanje i bolju artikulaciju signala niskog nivoa. U dinamičkom rasponu ne dobija se ništa praktično bitno, ali u prezentaciji dinamike (makro i mikro), zahvaljujući doprinosu niskih signala, ima osnova za očekivanje. Poređenje s klikerima je neadekvatno jer 6dB može da predstavlja vrlo veliki i vrlo mali linearni korak. Ovo sam nasumično pronašao u jednom tekstu: A/D konvertor unutar mikrokontrolera se uglavnom dizajnira tako da vrši konverziju signala u naponskom opsegu jednakom naponu napajanja samog mikrokontrolera. Opseg od , na primer 0 – 5 V, se pretvara u digitalnu reč sa n-bita, gde je n uobičajeno broj 8, 10, 12. Veći broj n donosi manji kvantni nivo. Kvantni nivo je jednak najmanjem priraštaju analognog signala koji A/D može detektovati tj. to je vrednost LSB u izlaznoj digitalnoj reči. Uvećanje broja n donosi bolju rezoluciju i preciznost, ali uvećava cenu mikrokontrolera. Iskustvo pokazuje da je n=10 (rezultat u opsegu Vmin → 0 Vmax →1023) dovoljno za merenje u većini pogona i industijskih procesa. https://www.automatika.rs/baza-znanja/elektronika/analognodigitalni-konvertor-ad-konvertor.html

Šta da radim, nisam sve pročitao, ali znam šta je manipulacija.

Nije da mi se toliko udubljuje, ali možda i pogledam. Smisao svakog zaključka je suštinski zavisan od polaznih pretpostavki. Kako pretpostavke ne poznajem, sami zaključci me ne zadovoljavaju.

Ne znam da se to radi, ali rezultat može biti samo statistički umanjena greška, što ne narušava princip. Poenta je u tome da svi pominjani formati imaju zadovoljavajući potencijal, ali ne i jednak, što potvrđuje slušni test. Konverzijom u niži format prelazi se na grešku nižeg formata.

U apsolutnom smislu oversempling ne rešava, ali je efektivna praktična intervencija. Za 1541 mogu da potvrdim. Imam parkiran takav plejer, nažalost prestareo.

Naravno da veća dubina bita povećava tačnost. Sitniji korak mogućih uzorkovanih vrednosti smanjuje grešku kvantizacije. Uzorkovanje na diskretnoj skali vrednosti, bez obzira na rezoluciju (dubinu bita) ne zadovoljava sempling teoremu koja se odnosi na uzorkovanje bez greške kvantizacije, odnosno na kontinualnom opsegu. Ono što ne treba zaboraviti je da dak ne radi na matematičku teoremu, nego na struju. Dak izokolnom elektronskom igrankom simulira efekat teoreme, ali obrađujući netačne ulazne vrednosti i posledično, rekonstruišući pogrešnu krivu. Ta kriva je, srećom, prilično slična. Digitalno grešenje kreće s prvom AD konverzijom u tonskom studiju. Toliko o apsolutnom. U realnosti, 16-44,1 je zadovoljavajuća rezolucija. Ali, poređenje materijala urađenog u višoj rezoluciji s istim nakon srozavanja, ne ostavlja prostor za dilemu. Uslov je, svakako, da sistem za reprodukciju nije još srozaniji. Da sam u tom poslu, koncentrisao bih se više na dubinu nego na brzinu.

Postoji razlika u zvučnoj prezentaciji. Nisam uopšte poredio kvalitet reprodukcije, već sam komentarisao otpisivanje.

To je tačno, samo što me TV uopšte ne interesuje. Na pristup slušanju i zvuk sam senzitivniji.

Sve je to kompjuter.

Nikad nisam ni pomislio da napustim CD i potpuno pređem na iritantni kompjuter koji, kao i svi, naravno, koristim.

Pola sata do dva, zavisno od uređaja. Ima promena i nakon toga, što nisam siguran čemu da pripišem. Najverovatnije struja.

Koristio sam uzduž na pola preklopljenu teflon traku, 25-30 krugova. Malo pipavo, ali izvodljivo. Efikasno na raznim ECC81-83. Na snagašicama KT99 ubijalo je zvuk.

OVO je tužna priča: Kristijan Kostić Bleki https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/297535/VIDEO-Gradjani-se-na-Trgu-slobode-oprostili-od-Blekija-svirkom-i-setnjom-do-pothodnika.html

Evo kako ja, nestručnjak, ovo razumem. Smetnje postoje u čitavom lancu, ali protokoli ih kompenzuju. Van zone (oštrih) protokola, iste te smetnje prave problem. Ako smetnje nastale u sviču mogu da se provuku kroz zonu protokola, eto problema.

Sve ok, dobio sam odgovor.

Neću, neću.

Zašto moja dva kompjutera veoma različito zvuče? Isti eksterni hard, Isti plejer, ista podešavanja, isti ASIO, isti USB kabl, isti dak ...

Radi se o brisanju diskontinuiteta između ambijenta izvora i slušaoca. Efekat je, uz svakako primetnu gradaciju, dostižan u svakom solidnom, dobro podešenom sistemu, bez obzira na cenu.

Delija je mislio na projekciju ambijenta. Sam instrumentarijum je standardno smešten u prostor od malo iza do malo ispred pa dokle ode iza zvučnika. Pojedini efekti mogu da vitlaju kojekuda, kao produkcijska egzibicija ili akustički akcident. Gallus su dobri zvučnici.

Ono - po bananu svima. https://www.supercartoons.net/cartoon/1019/bugs-bunny-apes-of-wrath.html