dvv

Po kom osnovu se od kompresione kutije odbija 3 dB? Efikasnost je takva kakva je, u toj kutiji tkvoj kakva je, bez obzira da li je kopresiona, bas reflex, ili bilo šta drugo. A tvoja Yamaha gubi dah iz razloga što je iznutra veoma štedljivo napravljena. Da su je pravili Amerikanci, imala bi bar 50% veći trafo i duplo veće elektrolite. To jedan strogo ekonomski proizvod, bez obzira na nominalno veliku snagu.

Ja nikada nisam ni tvrdio da je snaga sve, ali jesam tvrdio, i sada tvrdim, da bez dovoljno snage nemaÅ¡ niÅ¡ta. Dovoljno je relativan pojam, pre svega u odnosu na efikasnost kutija, a zatim na veliÄini prostorije, željenim nivou sluÅ¡anja, itd. U odnosu na neku drugu kutiju, sa efikasnosti od recimo 86 dB/2,83V/1m, moje kutije sa 92 dB/2,83V/1m će biti zadovoljne sa 1/4 snage za istu glasnost. I obratno, Å¡to mnogima nije jasno, da mala kutija može biti mnogo viÅ¡e gladna snage nego neka velika kutija. Iz iskustva znam da ljudi imaju dosta Å¡irok raspon glasnosti koju smatraju normalnom. LiÄno ne volim da mi se sistem dere i urla po sobi, a ono Å¡to BokiTokiVoki smatra normalnim, za mene je već glasnije, moja soba je mala, ali je njegova joÅ¡ manja. Vrlo relativno. MeÄ‘utim, ne sme se gubiti iz vida i prosta Äinjenica dinamiÄkog raspona, kao razlike izmeÄ‘u najtiÅ¡eg i najglasnijeg tona, koji može biti skroman u sluÄaju novije produkcije (koja ide na maksimalnu glanost) i neke stvarno dobre produkcije recimo klasiÄne muzike, koja može imati zadivljujuću dinamiku. I Å¡ta onda? PojaÄamo dovoljno da Äujemo i najtiÅ¡i pasaž, a onda nam rukne gomila instrumenata i to "tutta forza" - na primer, Vagelis, pesme "Metallic Rain", ili "Discovery of Paradise". To su trenutci kada nam treba stvarna velika snaga, tu Å¡picevi glatko prebace 100W/8 Oma. Druga stvar koju mnogi ne shvataju, ili pogreÅ¡no shvataju, jeste kada se kaže da niski tonovi traže velike energije. Većina pomisli da sada neki recimo timpan treba da oduva zidove koliko je jak, a u stvarnosti, njemu treba mnogo energije samo da bi zadržao izvorni odnos glasnosti u odnosu na celinu, bez ikakve kompresije. "Kompresija" je kljuÄna reÄ - mnogi ne znaju koliko nje sluÅ¡aju Äak i pod uslovima jedva malo glasnijeg sluÅ¡anja, a joÅ¡ manje ljudi shvata da ponekada ima i Äist kliping. Naravno, ovo se odnosi na pojaÄavaÄe manje snage u situacijama kada se od njih traži enormna energija za njihove skromne mogućnosti. I to je poneta. Nije ni stvar toliko u samoj snazi, koliko u Äinjenici da se dobra izvedba (veliki trafo, veliki elektroliti) komercijalno vezuje za velike i snažne pojaÄavaÄe. ÄŒisto naponski, većini bi bio dovoljan i jedan solidan pojaÄavaÄ od nekih 50/70W u 8/4 Oma, ALI pod uslovom da ima velike rezerve energije, dakle jak trafo i velike elektrolite, kao zalihe energije. Napravi ti pojaÄavaÄ koji ima trafo od 500 VA za oba kanala, i stavi mu elektrolite od 22,000 uF, po dva za svaki kanal, i stvarno je malo verovatno da će ti trebati neka dodatna snaga. A sada pogledaj poÅ¡to je takav pojaÄavaÄ, pa će ti biti jasno zaÅ¡to je takvih toliko malo da se mogu nabrojati na prste jedne ruku, sa kusurom. Industrija će teÅ¡ko napraviti tako neÅ¡to i za 100W/8 Oma, a kamo li za 50W/8 Oma.

Da, da, da ...

A i pare dobro dođu.

Ma jaÅ¡ta, dobar OFC kabl solidnog preseka je sve Å¡to treba. A ovce i služe za Å¡iÅ¡anje. Pardon - verovatno mi je promaklo, mislio sam da imaÅ¡ neki Linn snagaÅ¡. Ove nove Naim pojaÄavaÄe ne poznajem.

Da, da, da ...

Ako će Kale da ga primi, onda je problem reÅ¡en na optimalan naÄin. Stojim iza svega Å¡to sam za Kaleta rekao. Odakle mu živci za sve to ostaje jedna od misterija naÅ¡ih života. A ovaj moj Samzuji ÄuÄi kod mene i Äeka da naÄ‘em neki naÄin da ga doturim Kaletu, ja jesam dobar, ali je on mnogo bolji.

Pa i nije reklama, jer nije upućena svima, već jednoj određenoj osobi. Zato je to direktan komercijalni poziv. Ti se ionako time baviš, koliko znam i kako sam kažeš.

PriÄa o snazi je deplasirana - to može da kaže samo neko ko nikada nije sluÅ¡ao ozbiljnu, pravu snagu. InaÄe ovako neÅ¡to nikada ne bi rekao. Osnovna karakteristika KVALITETNE snage je u tome da se glasnost doživljava totalno drugaÄije od komercijale, to je naprosto isto ono Å¡to ÄujeÅ¡ i pri maloj snazi, samo ga ima viÅ¡e, glasnije je. Ako dodaÅ¡ glasnost i doživiÅ¡ bilo Å¡ta drugaÄije od proste glasnosti u nekoj proporciji sa onim koliko si okrenuo pot za volume, onda to nije prava stvar. PojaÄavaÄ ne sme, ni pod kojim okolnostima, da menja tonalitet sve do same granice napajanja, Å¡to im je svima ona apsolutna granica iznad koje nema viÅ¡e. U osnovi, potpuno isto kao i za zvuÄnik - on treba da bude naprosto glasniji, ali ni on ne sme da menja tonalitet, inaÄe neÅ¡to nije u redu. Takvih ureÄ‘aja nema baÅ¡ mnogo, a zajedniÄka osobina im je da svi koÅ¡taju podobro iznad proseka klase, jer nema bilo kakve tajne kako se to postiže. A ni koliko to koÅ¡ta. Prema tome, kloni se uopÅ¡tenih komentara o pojmovima o kojima malo znaÅ¡. I sedi malo da raÄunaÅ¡, to je jednostavno, treba ti uglavnom samo Omov zakon. Å ta znaÄi "ludaÄki glasno"? Za mene, to je kada poÄenÅ¡ da postižeÅ¡, makar i samo u Å¡picevima, zvuÄne pritiske od preko 96 dB na 3 metra, kolika je otprilike razdaljina izmeÄ‘u većine nas i zvuÄnih kutija. PoÅ¡to zvuÄni pritisak opada za 3 dB po svakom daljem metru odstojanja, 96 dB na 3 m je 102 dB na 1 m. Ako uzmemo da neka uslovno proseÄna zvuÄna kutija može da ostavri 89 dB/2,83V/1m, za 102 dB noj treba (102-89) 13 dB veći napon, a to, kada se uzmu u obzir i tranzijenti, već prevazilazi okvire uobiÄajene tehnike, jer bi po nekoj brzoj raÄunici trebalo imati rezervu snage od oko 150-200W po kanalu da se izbegne kliping. A i to samo pod uslovom da zvuÄna kutije ne ispusti duÅ¡u. I da ne promeni tonalitet, pa useld kriminalnih izobliÄenja ne poÄne da zvuÄi lažno glasno. A SVAKO kome treba ovaj ili onaj kabl a bi sve sviralo kako treba u startu nema dobar sistem. Ali je zato idealan pacijent hordi prodavaca koji jedva Äekaju da mu uvale svoju najnoviju kreaciju.

NAD bez ikakve sumnje ima sposobnost pogona, to se odavno zna. Ono Å¡to mu Äesto nedostaje jeste finesa, dosta toga ostane pokriveno. Mada, to isto sam mislio i za NAD CD ÄitaÄe, pa eto kupih C565 BEE upravo zato Å¡to se Äuje dosta toga Å¡to se kod drugih ili ne Äuje, ili se ne Äuje kao preko njega.

Koliko se ja sećam, Linn-ov snagaÅ¡ LK2/LK275/LK280 je koncipiran sa relativno malom ulaznom ompedansom. Prema tome, njegova osetljivost na kablove je mala, pa da bi Äuo neku promenu, ti bi morao da uradiÅ¡ neÅ¡to baÅ¡ drastiÄno. A ni onda nisam siguran da bi se isplatilo truda.

If it works, don't "fix" it.

100% liÄni stav: Kloni se Krell-a ako je neki noviji model. Dan d'Agostino se rastao od te firme i to viÅ¡e nije to. Stariji modeli u redu, to joÅ¡ uvek njegov rad. Svakako posluÅ¡aj Å¡to viÅ¡e možeÅ¡. Ja bih posebnu pažnju obratio na Parasound, to je stara Å¡kola, tu nema zezanja i to gura Å¡ta god hoćeÅ¡. 80W/8 Oma je izlazni napon od 23,7 Vrms, Å¡to je ekvivalentno 94W/6 Oma. Objektivno, to bi trebalo da ti bude dovoljno za normalno sluÅ¡anje, ali nisam siguran koliko bi mogao da ludujeÅ¡ kada te povremeno uhvati, a hvata nas sve povremeno. Nepoznata ovde je koliko pojaÄavaÄ ima slobode iznad nominalne snage, a svaki to ima, pa makar i samo malo. Tu ima velikih razlika, neki mogu da povuku i po 30-40% viÅ¡e od nominalnog u kratkim impulsima (tzv. Dynamic Headroom ili Music Power). Oko kablova - pojedinaÄno gledano, najvažniji ti je presek (debljina) provodnog dela kabla, sve ostalo je sekundarno. On treba da bude u mogućnosti da pregura dosta ozbiljne struje, pa makar i samo u impulsima, a to traži presek. Ne znam koja dužina kabla ti je potrebna, ali kao neko uopÅ¡teno pravilo, ako su do 3 m (10 ft) dužine, dovoljno ti je oko 3 mm preseka, ali ako su duži, 5 ili 6 m (16-20 ft), već ti treba presek od 5 mm ili viÅ¡e. LiÄno verujem da je najveći broj tih super duper kablova obiÄna provala, Å¡iÅ¡anje naivnih ovÄica, klasiÄan OFC (Oxygen Free Copper) Äistoće 99,99% je i viÅ¡e nego dovoljno. Potraži firme tipa Neotech (jedan od najvećih OEM proizviÄ‘aÄa, njihove kablove imaÅ¡ na sve strane u custom pakovanjima po tri i viÅ¡e puta većoj ceni). Veti (interconnect) kablovi su lakÅ¡i deo posla, igraj se mali pa vidi koji ti odgovara.

Ma ne, ma kakva reklama, eto ti se time baviš, pa zato nije reklama.

Veza Gox Co. sa Day Sequerra tjunerom je potpuno ista kao i moja veza sa Halee Berry - nikakva, ali još uvek se nadamo.

Retro-Man. HoćeÅ¡ da ja pitam Kaleta za tebe, ja sam sa njim u ekstra dobrim odnosima? Iako liÄno tek treba da se upoznamo, ma koliko voleo Split, nije mi baÅ¡ blizu. InaÄe. taÄno je da njegov rad nije ni malo jeftin, ali sa druge strane, to viÅ¡e nije ni standardno osvežavanje, to je već kompletna rekonstrukcija ureÄ‘aja. Posle njega, to će raditi joÅ¡ 35 godina. Ma, Äovek je pravi, svaka njemu Äast!

Slažem me, cena je za €100 previsoka.

Tako je. Gotovo cela Engleska to isto radi (srećom ne baš sva).

Oko refresha-a - NIJE ISTINA da nema nekoga ko će to uraditi bolje nego Å¡to možeÅ¡ i da zamisliÅ¡. ImaÅ¡ Kaleta iz Splita, taj Äovek je niÅ¡ta manje od žive legende kako radi. Da Sansui joÅ¡ postoji, dali bi mu orden. FENOMENALAN je. Ja sam dobar, ali sa njim, nemam Å¡ta da tražim u istoj sobi. Željko Kalinić, [email protected] . ÄŒudo od Äoveka - lik razveže SVE vezove (wire wrap), ima alat, oÄisti pa ih ponovo obmota. Ali pazi, radi samo Sansui ureÄ‘aje. The Speciaist. Za ostalo, imaÅ¡ Gorana (Gox.Co) u Beogradu. SliÄno kao i Kale, nema odokativno bilo Å¡ta, prvo se traže originalni delovi, pa tek ako to ne može da se naÄ‘e, onda se traže zamene. To ume malo da potraje, ali kada ti ga on sredi, odgovorno tvrdim da se ni fabrika ne bi bunila. Željko NastaÅ¡ić (Ilimzn) jeste takoÄ‘e jedan redak talenat. Ono Å¡to njega odvaja od drugih jeste zaista odliÄna teorijska podloga, on ne samo Å¡to proÄita kolo, on ga razume, oseća ga. Nije on bez veze saradnik na The Vintage Knob sajtu. Eto ti dvojice (plus Ilimzn, za koga već znaÅ¡), možda nisu baÅ¡ 300 km, ali nisu ni daleko. Kaletu možeÅ¡ poÅ¡tom poslati u Split, a Beograd ti je jedan lagan dnevni izlet do njega i nazad. Samo popiÅ¡i na carini kada izlaziÅ¡ iz HR da iznosiÅ¡, da ti ne bi pravili problem prilikom povratka, a za ovde se ne sekiraj, dogovorimo se, parkiramo tvoj auto, sednemo u moj i obavimo svo trÄanje mojim. Prosto kao pasulj/grah, imam iskustva, to je već raÄ‘eno. Ne znam da li znapÅ¡, ali ranije, dok se imalo malo viÅ¡e vremena, praktivali smo susrete Audiofil.net foruma i nas odavde na granici HR/SR, sa ove strane, uz dobar ruÄak i mnogo smeha i zezanja. ObiÄno po dva puna auta is ZG, ponekada i tri. Joby, na primer, ima pik na gulaÅ¡ od srnetine. Par puta baÅ¡ i u Osijeku, moja ljubav je Äobanac.

To je bukvalno jedno niÅ¡ta. Svakih par godina, naiÄ‘e neki takav model, koji pokuÅ¡ava da se prodaje na osnovu jednog od starih, velikih imena. Do sada, sve su to bili mlaki, razvodnjeni pokuÅ¡aji koji su slavno nestajali posle godinu-dve dana. To Äas ima, Äas nema, se verovatno vrti oko preprodaje prava na ime Sansui, koje zbog toga verovatno koÅ¡ta sve manje i manje u svakoj narednoj iteraciji. ArÄenje dobrog imena, ako hoćeÅ¡. Bilo je i frižidera sa tim imenom.

Tata ti low fi FM talas, znaÅ¡. Kaisere, verovao ti ili ne, ali na Radio Prvo i Drugi program, i ponekada na Studiu B, nema naÄina da prepoznaÅ¡ da li ti svira tuner, ili CD. Veruj mi, doslovno tako. Tuner je reVox B 760 osvežen.

Neću da polemišem sa ljudima koji pojma nemaju kako se tamo radi. Ali, ostade pitanje - šta je sada tu Studerovo, play liste?

To znaÄi da sam zakaÄio osciloskop na izlaz sa pojaÄavaÄa snage i on je izmerio da je najveća amplituda koja se pojavila u redovnom, celodnevnom sluÅ¡anju bila ukupno 17V od vrha do dna. Dakle, to treba podeliti sa 2,82 (2 puta koren iz 2) da bi se dobio RMS napon, pa je to 17:2,82=6,03 Vrms. Za snagu, taj napon treba kvadrirati i podeliti sa radnom impedansom, ili 6.03x6.03 = 36,34 V : 8 = 4,54 W. Na minimumu impedanse mojih kutija, to je 6,03 x 6,03 = 36,36 : 6,5 = 5,6 W/6,5 Oma. Ako nas zanima struja, naprosto prema Omovom zakonu podelimo potreban napon sa radnom impedansom. Nominalo, to 6,03 : 8 = 0,754 ampera, a na minimumu impedanse to je 6,03 ; 6,5 = 0,928 ampera. U oba sluÄaja, to su veoma mala potraživanja i maltene svaki pojaÄavaÄ Ä‡e to bez problema izvesti. MeÄ‘utim, jasno je da sve te brojke imaju tesnu vezu sa radnom impedansom, pa bi, primera radi, za B&W 602, deklarisan kao nominalno 8 Oma, ali sa mninimumom (prema njihovom prospektu) od 3,3 Oma, na minimumu za njega bi mi trebalo 6,03 : 3,3 = 1,83 ampera. MeÄ‘utim, poÅ¡to je on manje efikasan od mojih kutija, ako se dobro sećam 87 dB/1W/1m, trebaće mu viÅ¡e napona za istu glasnost da pokrije onih nedostajućih 5 dB, a to je napon veći za 1,87 puta, dakle 6,03 x 1,78 = 10.73V. Tada mu i na minimumu impedanse treba ne 1,83 A, nego 10,73 : 3,3 = 3,25 A, Å¡to je već neka druga priÄa. I recimo pozoveÅ¡ ti drugare da malo ludujete, ne da lomte stakla, ali da se baÅ¡ lepo Äuje. To neka bude 96 dB SPL na 1 m, Å¡to odgovara 90 dB na 3 m. Glasno, ali ne preglasno. KomÅ¡ije će malo da mrmljau, ali neće zvati policiju. U odnosu na nominalno, to je (96-87) 9 dB viÅ¡e, iliti 2,81 puta prethodna snaga. 6,03V sada postaje 17,3 V, Å¡to odgovara snazi od 37,4 W/8 Oma, ali na minimumu na žalost 17.3 : 3,3 = 5,24 A struje. Tu se već neki slabiji i jeftiniji pojaÄavaÄi guÅ¡e, iako možda ne deluje kao mnogo, to je njihova granica jer zbog Å¡tednje imaju male trafoe i male elektrolite. Nedavno smo BokiTokiVoki ja nagurali Marantz 170 DC da Å¡picuje negde na oko 23Vrms u mojoj sobi. To je već bilo neprijatno glasno, ako Äovek nema oÅ¡tećen sluh, ne može dugo da sluÅ¡a tako glasno. Mi smo to uradili da bismo videli da li će zvuÄnik promeniti tonalitet kada se ozbiljno pogura - nije, naprosto je radio glasnije. U mom sluÄaju, to je struja od 23 : 6,5 = 3,54 A, a u sluÄaju pomenutog B&W 602 teÅ¡ko da bi uopÅ¡te potigli to jer bi nam trebalo 1.78 puta veći napon, dakle 23 x 1,78 = 40.9V, Å¡to odgovara snazi od 209 W/8 Oma, Å¡to DC 170 DC ne može da postigne ni teorijski, a i da može, na minimumu impedanse bi mu trebalo 40,9 : 3,3 = 12,4 Ampera struje. To već malo koji realno može, a oni koji to mogu koÅ¡taju bolje da ne znaÅ¡. E vidiÅ¡, ovakva deÄija matematika me je i navela da kupim Citation 24. On je u Å¡picevima gurnuo 560W/2 Oma (u impulsima), Å¡to odgovara struji od oko 24 ampera, Å¡to objaÅ¡njava zaÅ¡to je on tako malo osetljiv na radno opterećenje - naprosto ima obilje rezervi snage. Naravno da nije jedini takav, ali svi takvi su po definiciji skupi.

Iako me oduÅ¡evljava tvoj enutzijazam, Willi, ja ipak mislim da je osnovni razlog zaÅ¡to Prvi program Radio Beograda ima bolji zvuk od ostalih leži u Äinjenicama da su oni možda poslednja stvarno profesionalna radio stanica i da se ne oslanjaju na PC, play liste i MP3. Bio sam u studijima nekoliko novih radio stanica, namerno izostavljam nazive, pa to je bogu plakati. "Studio" je neki mali sobiÄak onako sklepan da liÄi na studio iz aviona, a predajnik je u jednoj od njih doslovno gurnut u Å¡pajz. Seljoberijada kakva se teÅ¡ko može i zamisliti. Da i ne spominjem polupane sluÅ¡alice sa buvljaka, od kojih bar pola ima prekide u kablovima, mikrofoni ko zna odakle, miksete koje su bile amaterkse i kada su bile nove pre 30 godina, itd. A Radio Beograd je radio punom parom kako valja pre nego Å¡to su se ti klinci i rodili.

Ja to koristim, Marantz 170 DC mi tera basove, a Cutation 24 srednje i visoke. Ne kažem da nema razlike izmeÄ‘u standardne pobude i biampovanja, ali objektivno, pri normalnom sluÅ¡anju, ona je jako mala. Verujem da je to uglavnom zbog toga Å¡to su moje kutije relativno efikasne, sa 92 dB/2,83V/1m, pa im u redovnoj upotrebi ne treba mnogo snage. Moj sistem Å¡picuje na oko 17V Å¡pic-Å¡pic, Å¡to je ispod 5W, tako da dodavanje snage realno nema nekog uticaja. ÄŒak i glasnije, opet sliÄno. Ali, ako se krene na neko ozbiljnije ludilo, e onda se stvar menja, onda biamping poÄinje da biva Äujan. Kod AR94 kutija je već druga priÄa. One su nekih 6 dB manje efikasne, znaÄi da mi treba duplo veća snaga za istu glasnost.