dvv

Dobro, to znam, nego Å¡ta je novo?

Bogati, ti ÄeÅ¡ joÅ¡ nekoga i u ćoÅ¡ak da poÅ¡aljeÅ¡, uÅ¡i da izvuÄeÅ¡. Nisi zgodan ali si nezgodan.

Ma razumem ja tebe, sve je u redu Biti picajzla i biti precizan su dve stvari, uvek pozdravljam preciznost i jako je poštujem.

Pa naravno. Za ovo ludlo od malih efikasnosti su likom i slikom krivi Englezi. Sredinom 70ih, definitivno su izgubili globalnu bitku sa Amerima oko velikih kutija, posle su ih imali samo na vrhu ponude (na primer, divni B&W DM6, The Fat Man). Njihova industrija oÄigledno nije mogla da proizvede velike membrane po nekoj prihvatljivoj ceni, dok Ameri nisu gubili vreme sa "bas" jediniciama manjim od 8" (20 cm). Pa se setili Englezi - proglasili da efikasne kutije ne mogu da zvuÄe dobro, jer kanda prekaÄu detalje ??? Å io mi ga Äura, Celestion je uredno imao bas od 12 inÄa (30,5 cm), kao i Spendor (BC3), Tannoy da i ne pominjem, oni retko silaze ispod 12". A Äim su mogli, mnogo godina kasnije, Musical Fidelity je osnovao novu firmu, Kelly Loudspeakers, po Äoveku koji je II svetskog rata pravio jako efikasne kutije - i propali su. Sustigla ih je sopstvena rabota od 20 godina ubeÄ‘ivanja naroda da velike i efikasne kutije niÅ¡ta ne valjaju, pu, pu! I sada žive u reduciranom stanju, kad ugrade bas od 8 inÄa, a bato, to je odmah High End.

Tako kaže Omov zakon, a praksa to potvrđuje. Tvoje kutije imaju teško kompromitovanu dinamiku. To je nužna cena koju su morali da plate da bi im dali ekstenziju nadole, platiše oni kao što će platiti i svi drugi koji tako krenu. Za dobar bas bez kompromitovanja dinamike i efikasnosti, nema zamene za veliku membranu, od 10" nagore.

Ja priznajem da volim Sony, ali mislim da su oni već bili poÄeli da se gube sa tim verzijama za ovo, pa za ono tržiÅ¡te, prekÅ¡tavanje kod izvoza i dosta nekonzistencije. Neko u njihovom marketingu je bio na teÅ¡kim steroidima. InaÄe moja, istina ograniÄena, iskustva sa Pioneer dekovima su izgleda potpuno razliÄita od tvojih. Već bi morali da mi plate da uzmem Pioneer dek. Naravno, tu uvek ostaje pitanje Å¡ta je to zavrÅ¡ilo kod mene, zaista se ne sećam, u ono doba (decembar 1993. godine) neki model koji je koÅ¡ta tada nov oko DM 1.000, +/- DM 100. Imao je sve, i tri glave, i viÅ¡e motora, niÅ¡ta tu nije nedostajalo, jedino Å¡to je imao musav i muljav zvuk, Može biti da je to bio loÅ¡e podeÅ¡en azimut, ali za te pare, ja oÄekujem dobro podeÅ¡en azimut.

U, koji si ti mangup, Äak i noću vidiÅ¡ skalu! Ima se, može se!

Ma Kale, priÄaj ti Å¡ta hoćeÅ¡, ali ja se nadam da je pervertito koji je smislio tu "Å¡tednju" prema buÅ¡ido kodu sam sebe rasporio u jednom boljem hara kiriju. Å ta treba, Äovek da pali reflektor kada uveće hoće da tjunuje? Nisam oÄekivao 4 gang kondenzator, nisam oÄekivao 2 DG MOSFET-a na ulazu i treći u mikseru, nisam oÄekivao digitalno oÄitavanje frekvencije, ali ovo je brate baÅ¡ preterano. I mada nisi mene pitao, ne, nemam bilo kakvih iskustava sa naknadnim ugraÄ‘ivanjem rasvete u bilo Å¡ta, ja sam uvek imao propisno osvetljeno sve, a trenutno svi tjuneri u kući (reVox B 760, Philips Black Tulip AH 180, Technics ST-G 570) su sa digitalnom sintezom.

Hajde da isteramo na Äistinu to pitanje efikasnosti i lakoće pobude kutija. U prilogu jedna PDF tabela. Pokazuje stanje efikasnosti kutije, a kao neku nulti taÄku sam arbitrarno uzeo kutije sa efikasnosti od 89 dB/2,83V/1m. Sve ispred te vrednosti smatram manje ili skroz neefikasnim, a otiÅ¡ao sam baÅ¡ nisko, dole sve do 80 dB, a gore sve do 96 dB. Prva tabela pokazuje koliko kojoj kutiji treba snage da se po glasnosti izjednaÄi sa referencom. Druga tabela je pravi ubica, pa se mole Äitaoci sa slabim srcem da je ni ne pogledaju, jr ako vide potrebne snage za one malo efikasne kutije, udariće ih srÄka. Tu priÄamo u desetinama kilovati snage, mada, istini na volju, nema viÅ¡e tako neefikasnih kutija, kao Å¡to su svojevremeno bile recimo Dahlquist, Apogee i Infinity Reference. Druga tabela pokazuje potrebnu snagu, izraženu i u naponu, i u struji, potrebnu da bi neka kutija bila u mogućnosti da reprodukuje bez izobliÄenja i bez kompresije dinamiÄki udar od +12 dB. PriliÄno je jasno da će najveći broj zvuÄnih kutija na tržiÅ¡tu danas imati gadnu muku da reprodukuje pun dinamiÄki opseg obiÄno Red Book CD ÄitaÄa, a kamo li SACD ili tako neÄega. Prema tome, mnogima će biti problem da postignu pun dinamiÄki opseg, bilo zato Å¡to njihove kutije jednostavno nemaju mogućnost da prime dovoljno snage, bilo zato Å¡to nemaju dovoljno jake pojaÄavaÄe. Njihova je dakle sudbina da sluÅ¡aju komprimovan zvuk, ko viÅ¡e, ko manje. To vam ujedno i objaÅ¡njava zaÅ¡to Amerikanci vole da navode kao snagu neke Äesto astronomske stotine vati. Iako deluje na prvi pogled kao da puÅ¡e jako loÅ¡u travu, ima tu logike. Većina nas kod kuće sluÅ¡a muziku na zvuÄnom pritisku do 90 dB SPL/1m, Å¡to znaÄi da nam u reovnoj upotrebi ne treba bog zna koliko snage. Snaga, generalno gledano, nam zatreba samo u udarima, kada treba proterati neki tranzijent bez remećenja odnsa glasnosti izmeÄ‘u njega i celine. Svaki iole bolje projektovan pojaÄavaÄ UVEK ima neku rezervu snage iznad nominalne granice, kada će izobliÄenja biti veća, ali neće biti niti klipinga, niti kompresuje, a SVE je bolje od toga. Tabela okazuje da ako želite da budete osloboÄ‘eni tih problema, trebaju vam kutije sa efikasnosti od najmanje 90 dB/2,83V/1m, ukoliko nemate i ne želite da imate neki mamutski pojaÄavaÄ. Ako imate takav pojaÄavaÄ, možete relativno bezbedno sa se spustite i do 88 dB efikasnosti. LiÄno, ja sam se svega toga odrekao joÅ¡ pre 12 godina, kada sam smućkao ove moje kutije. Ujedno možete videti i zaÅ¡to smo BokiTokiVoki i ja onomad ludovali Äak i sa normalnim pojaÄavaÄem, kao Å¡to je Marantz 170 DC. Meni za reprodukciju udara od +12 dB proseÄno treba 62,7W, odnosno 97W na minimumu impedanse, koja je na 6,5 Oma, i to kada se uzme u obzir i fazni pomer od -25 stepeni. To će Marantz lako da izvede, Citation joÅ¡ lakÅ¡e, a o Karanu da i ne priÄam (nominalno 180W/8 Oma). Za Samzuji ne znam, joÅ¡ ga nisam osvežio, ali verujem da ni sa njim neće biti problema (nominalno 100W/8 Oma). Otud ameriÄka logika deklarisanja kutija na veoma velike snage - to naprosto znaÄi da one mogu da prime udare od jako mnogo vati, Å¡to znaÄi da će problem kompresije biti sveden iskljuÄivo na sposobnost drajvera da odreaguju. Kakvi su, takvi su, mi tu ne možemo niÅ¡ta sem da ih nahranimo onim Äime treba. Zanimljivo je primetiti da je Dahlquist-u, sa efikasnosti od 82 dB i impedansom od 4 Oma, trebalo 12.611 W snage da ovo odradi. Drugim reÄima, nije bilo Å¡anse ni na nebi, ni u pkalu da on isporuÄi taj udar, Äak i da je imao iza sebe pojaÄavÄ snage koji bi to teorijski mogao da isporuÄi. Priložene tabele ne uzimaju u obzir nužni korektivni faktor usled Å¡etanja impedanse zvÄnih kutija i faznih pomera. Ja ne mogu znati unapred kako će koja kutija da se ponaÅ¡a u praksi, ali evo kao mali vodiÄ: fazni pomer od 25 stepeni je 15% veći napon ili struja, 45 stepeni je 41%, a 60 stepeni je 100% veći napon ili struja, u zavisnosti da li je fazni pomer u plusu ili u minusu, a može biti i ovako, i onako, pa Äak i nekakva kombinacije u spektru. I za kraj, oÄigledna poruka - gledajte da vaÅ¡e kutije budu Å¡to efikasnije, ili bar obratite malo pažnje na to - nije svejedno. Power Table.pdf

Iz viÅ¡egodiÅ¡nje prepiske sa John Curl-om (ne poznajemo se liÄno), znam da je za njega i model 1205 bio beba porodice, sa skromnih 100W/8 Oma po kanalu. John veruje u veoma jake pojaÄavaÄe, za njega je 100W/8 Oma strogo "entry level" ureÄ‘aj. Kao projektant, ima dugu i bogatu karijeru, sada već dužu od 40 godina. Samo da potsetim, prvi modeli Mark Levinson-a koji su se ikada pojavili, i koji se u nekim krugovima smatraju poÄetkom High End-a (sa Äime se ja liÄno ne bih složio, ali hajde), jesu 100% delo JC-ja. Tako da bilo Å¡ta od 20-ak W teÅ¡ko da može da bude njegovo delo. Pitaću ga, ali debelo sumnjam, pre će biti da je ili pukao fusbal pa se rasturio tim, ili da su naprosto prodali firmu i otiÅ¡li u zasluženu penziju, JC ima preko 70 godina, dosta je bilo.

Moram da kažem, VRLO bizarna odluka da se uštedi na osvetljavanju skale. Čudi me da nisu uštedeli i na dugmetu za tjuning.

@ZoranBG Da, kod kasetofona, pa i kod magnetofona, pitanje trake je jako bitno. Moj stari Philips N5420 je imao nekakvu rudimentarnu kalibraciju (spreda podesiv bias) i sećam se da su Maxell UD XL trake tražile da mu se bias podesi na na +2 da bi radile kako valja. Ampex trake su tražile podeÅ¡avanje na -1. BASF i Agfa su iÅ¡le na 0. I nije uopÅ¡te bilo svejedno, odmah se Äula razlika na visokim tonovima.

Ma, JEDINO je bitno da je novi vlasnik zadovoljan, sve ostalo nije bitno.

Sem toga, ima ureÄ‘aja, pa Äak i Äitavih firmi, koje lete ispod nivoa radara i slabo se viÄ‘aju po Äasopisima. OdliÄan primer bi bili Parasound (retko je u Äasopisima) ili H/K Citation serija. Ja ih rado spominjenm jer Citation imam (i preamp i amp), a Parasound sam sluÅ¡ao u dva maha na po 10-12 dana kod sebe u kući, dakle pod (za mene) idealnim uslovima. Kod kuće imam 3 sobe, sa 3 akustike i sa 3 sistema, pa imam Å¡ta da poredim sa Äime. To se posebno odnoi na zvuÄne kutije, imam od mojih B&M Acoustics 1041 monitora, koji su izuzetno linearni i laki za pobudu, preko JBL Ti600 koje je neka sredina, do AR94, koji je "stara Å¡kola" i nije ni malo lak za pobudu, iako je bilo i drugih koji su bili oho-ho teži. Ne mogu da preporuÄim neÅ¡to Å¡to nisam lićno sluÅ¡ao, nisu me jednom Äuvena imena po astronomskim cenama razoÄarala. A par puta su me relativno jeftiniji ureÄ‘aji vrlo prijatno iznenadili. Ne verujem da ima smisla popunjavati spisak i nadalje, ima tamo već dosta da se Bojan zabavlja bar par meseci. Jer, sve ostalo na stranu, ali na kraju će ipak odluÄiti njegov ukus, u njegovoj sobi sa njenom akustikom, i sa kutijama koje je on odabrao, a koje ja možda ne bih.

Ta koja nemaju su modeli za tonski gluve.

Samo?

Kaisere, druže, ti nisi dovoljno rezolutan, imaÅ¡ straÅ¡nu intermodulaciju. Nisi Äuo, a znaÅ¡ Å¡ta je, svaka Äast, ja se ne bih usudio da sudim na daljinu.

Zna se da sam ljubitelj Harman/Kardon-a, ali ako ćemo pravo, njihovi integrisani pojaÄavaÄi, odnosno redovna serija, nije baÅ¡ vrhunski neutralna. Naprotiv, najveći broj njih su ureÄ‘aji sa sopstvenim stavom, Å¡to je suprotno od neutralnosti. ZajedniÄka im je energija i entuzijazam pri pogonu kutija, ali umeju da boje zvuk, i to svaki model na svoj naÄin. LiÄno bih za L90 zakaÄio samo njihovu Citation seriju (22 ili 24), jer su oni zaista jako neutralni, a imaju snage onoliko. Na žalost, i retki su, i obiÄno su dosta skupi, ali ako ćemo pravo, ni L90 nije baÅ¡ ekonomska klasa, pa i zaslužuje bolje od nje.

Potpuno je besmisleno oÄekivati konkretan, poimenice po modelu, odgovor za jedan specifiÄan sistem. Ko je ovde imao prilike da Äuje sve kombinacije koje su moguće? A i zaÅ¡to bi, sem ako nije liÄno zainteresovan? I na kraju, opet će Bojan morati da preseÄe. Mislim da je dobio već jako mnogo informacija, ako iÅ¡ta onda verovatno i previÅ¡e, sada mu treba dati vremena da ispita bar neke od datih sugestija, stekne neki svoj stav i onda donese odluku.

Ukratko, nemaÅ¡ argumente, pa sada ide ono "to je moje iskustvo, a poÅ¡to ja imam apsolutan sluh, moje iskustvo je i apsolutna istina". Znam, ovde to Äesto ide kao misao. Mnogi istovare pogreÅ¡ne postavke, pa onda sve ode na iskustvo. Dobro si obrisao drugi deo posta, ni prvi ti nije baÅ¡ neÅ¡to iÅ¡ao.

Propustio si samo da spomeneÅ¡ da priÄaÅ¡ o razliÄitim drajverima unutar iste kutije - sitnica, ma niÅ¡ta. Tako gledano, i ja imam "meÅ¡ano meso", jer je i meni srednjetonac konusni u sopstvenoj zatvorenoj komori unutar bas refleks kutije za bas. Kako se to raÄuna? Pa, prvo se premeri efektivni zvuÄni pritisak, pa ako je istaknut u regionu rada srednjetonca, onda se on smiruje putem skretnice. Ili ugradi L-pad, pa podeÅ¡avaj ruÄno.

Nikakvo Äudo, AR koristi podverziju kompresionih kutija, koju oni zovu "acoustic suspension". Time koristi vazduh unutar kutije kao oprugu za bas i time smanjuje mogućnost neželjenog kretanja membrane. Kod većine takvih kutija, bas poÄine da opada pre nego kod refleksnih kutija, ali je obiÄno Äistiji, bolje definisan i gotovo po pravilu sa manje faznih pomera.

Ama ÄoveÄe, jedno su konceptualne razlike, a drugo stvarne. Ako je tebi kutija deklarisana sa xx dB/2.83V/1m, onda dalje nema niÅ¡ta, to je to. Drajver pravljen za kompresiju se realno ne može staviti u refleks, tj. može ali neće raditi kako vaja, i obrnuto. Ako je tebi neka kompresiona kutija deklarisana kao 90 dB, a druga bas refleksna na 89 dB, ona kompresiona je efikasnija i taÄka, nema tu a Å¡ta bi bilo, ako bii bilo, kada bi bilo. Nema bilo kakvih dodavanja ili oduzimanja.

Da li su? Da li na primer ti znaÅ¡ na Å¡ta liÄi modulus impedanse tvojih kutija? Kretanje impedanse i na Å¡ta liÄe fazni pomeri, kao i gde su? Sumnjam. Pa kako onda znaÅ¡ da imaÅ¡ dovoljno kvalitetnih rezervi snage? Uvom? Kako uvom, ako nisi probao i sa nekim pojaÄavaÄem jaÄim od tvoga, za koga se pouzdano zna da ima velike rezerve snage? Kako da znaÅ¡ koji je zvuÄnik "zaguljen", a koji nije? ZnaÅ¡ li kakve rezerve snage ima tvoj pojaÄavaÄ? O kom to "ograniÄenom broju" ekstremnih dinamiÄkih okolnosti ti to priÄaÅ¡? Å ta je za tebe dinamiÄka okolnost? U sasvim proseÄnom broju CD-ova, efektivni dinamiÄki udari lako prebace 12 dB, a to je samo po sebi 4 puta veća snaga. Tebi je to niÅ¡ta? Da i ne spominjem gde su ti udari, jaer ako nisko, trebaće ti obilje energije da ih samo održiÅ¡ na izvornom nivou glasnosti u odnosu na celinu. Mani se filosofije u prazno, nego lepo ukljuÄi mozak, plajvaz u ruke pa malo raÄunaj, nije to niÅ¡ta komplikovano.

Sve to si mogao da proÄitaÅ¡ u prethodnim porukama. Efikasnost ti govori kolika je glasnost za 2.83V, Å¡to je 1W u 8 Oma, na 1 m razdaljine. ObiÄno se meri kao proseÄna glasnost u deklarisanom rasponu, ili u sluÄaju Nemaca, prema DIN 45500 standardima, tj. na 1 kHz. I ne govori ti ama baÅ¡ niÅ¡ta o tome koliko je kutija linearna, samo o tome koliko je efiksna kao pretvaraÄ napona u akustiÄku energiju. Pokretljivost je npoznat pojam za kutijer, od njih se oÄekuje da budu statiÄne, a ne da ih juriÅ¡ po sobi. Pobudljivost je već neÅ¡to drugo. To nema veze sa njenom efikasnosti, kutija može biti veoma efikasna pa ipak teÅ¡ka za pobudu, ili može biti priliÄno neefikasna, ali ipak lako pobudljiva. Lakoća pobudljivosti se odnosi na celokupan raspon, i uzima u obzir kretanje modulusa impedanse (koji pirodno varira u nekom rasponu, nomanlna impedansa je obiÄno njen prosek) i neizbežne fazne pomere, koji opet mogu biti razliÄiti i na razliÄitim mestima spektra. Uzima se fazni pomer kao "plus xx stepeni" (kada se traži veći napon od nomialno potrebnog) ili kao "minus xx stepeni" (kada se traži veća struja od nominalne). Najgore, ali i najÄešća, pojava je kada se neki pad impedanse ili poklopi, ili bude jako blizu nekog gadnog minus faznog pomera; na primer, uzmi da u nekoj taÄki impedansa pada na recimo 3,3 Oma, ali i da je tu fazni pomer -45 stepeni. Takav fazni pomer, inaÄe sasvim redovna pojava, traži 41% viÅ¡e struje od nominalnog, i to u kombiaciji sa impedansom koja je 3,3 Oma; drugim reÄima, kombinacija ta dva faktors dovodi do toga da pojaÄavaÄ vidi ekvivalent od (3,3 : 1,141) 2,43 Oma. Ostalo je lako. Ako, diskusije radi, uzmemo da u tom trenutku pojaÄavaÄ daje izlazni napon od recimo 10 Vrms, NOMINALNA potrebna struja je (10: osam Oma) 1,25 ampera, a REALNO je (10:2,34) 4,27 ampera. Uzmi i malo gori sluÄaj, recimo da si odluÄio da malo glasnije sluÅ¡aÅ¡, pa ti je izlazni napon recimo 15 Vrms, i da imaÅ¡ kutiju koja ima fazni pomer od -60 stepeni (nije svakodnevno, ali nije ni tako retko); -60 stepeni je puta 2, pa ako kutija i dalje ima pad impedanse na 3,3 Oma, pojaÄavaÄ vidi ekvivalentnu impedansu od (3,3 : 2) 1,65 Oma. Pa mu treba (15 : 1,65) 9,09 ampera struje samo da održi izvorne proporcije svih tonova. Većina komercijalnih proizvoda se tu već guÅ¡i i debelo komprimuje. Rezultat - udarac u timpan zvuÄi kao udarac u limenu Å¡erpicu. E sada, da li će tebi za željenu glasnosti trebati tih 10 Vrms ili ne zavisi of efikasnosti tvojih kutija, Ako su efikasnije, istu glasnost ćeÅ¡ postići i sa manjim naponom, Å¡to je povratno daleko manje opteretiti pojaÄavaÄ, i obrnuto, ako su ktije manje efikasne, trebaće ti veći napon, a to će onda povratno viÅ¡e opteretiti pojaÄavaÄ. Sve je to jedan zatvoren sistem, jedno vuÄe i podrazumeva drugo.