RAAL-Req

Pozdrav svima! Ljudi, ja sam odusevljen ovakvim interesovanjem i opstom pozitivom, oko mog/naseg rada tako da jedino sto mogu da kazem je HVALA SVIMA!!! Ono sto je bilo negativno u nasoj prezentaciji je kolicina buke na galeriji, tako da ovaj nas Head-Fi nije briljirao kao sto je to moguce...ali, to ispravljamo sledece godine a opet cemo biti na galeriji! Naprosto, naterali ste nas svojim stavom da svima vama sledece godine pruzimo maksimum koji se retko vidja i po svetskim sajmovima kada je prezentacija slusalica u pitanju. Hvala jos jednom! Aca

Prijatelji stari i buduci, malo da se vidimo i pricamo o zvuku! Pozdrav iz Zajecara i Venture! Aca i Deni

DEQX HPD3, tada je to bilo jako dobro.

Precnik 102mm, duzina 670mm To je lako, ocas posla izracunas tjuning Helmhotza, ali problem sa tako velikim i dugim cevima su rezonanse koje su ogromne. Ovo je odziv tog porta: Svetlo plava-normalna cev Zuta i crvena - sa damperima Tamno plava - mala cev fi 50 (ali isti tuning) sa fi 100 trubama na oba kraja Damperi su bocne cevi koje su vezane za port-cev. Funkcionisu tako sto se u njima stvara rezonansa vazdusnog stuba, gde njihova duzina definise na kojoj fr, je rezonansa a njihova pozicija definise da li ce ta rezonansa biti pobudjena. Njihova rezonansa je u protiv-fazi sa rezonansom glavne cevi a kolicinom apsorpcionog materijala u njima se definise njihov Q-faktor, koji mora biti isti kao Q-faktor rezonanse glavne cevi. Ugrubo receno, pravilo je vrlo jednostavno: Na polovini duzine port-cevi, vezuje se bocna zatvorena cev koja je polovina duzine port-cevi, na certvrtinu duzine port-cevi stavi se zatvorena cev od cetvrtine duzine i tako dalje. Tu su cvorista pritiska u glavnoj cevi za njenu osnovnu rezonansu i njene harmonike, a damperi na svom otvorenom kraju (koji gleda u cev-port) imaju maximum brzine i min. pritiska, pa je zbog toga njihova akusticka impedansa na tom kraju minimalna i protivfazna sa cvoristem pritiska, pa se zbog svega toga dogodi da se u glavnoj cevi uopste ne mogu uspostaviti rezonantni modovi. Zbog toga, port funcionise kao cista akusticka induktivnost, linearne akusticke impedanse, i protok kroz njega je veoma efikasan. Opis na natpisnoj plocici stalka je tacan opis funkcionisanja: "parellel coupled tuned pipe fundamental and harmonic antiresonance damping" Elem, sve to omogucava upotrebu dugih portova za male kutije, koji emituju svoje zracenje blizu poda, gde se onda dobija pojacanje od skoro 6dB. Zbog tog pojacanja je moguce pod-tjunovati malu bass reflex kutiju, i tako dobiti veoma siroki odziv is porta koji lici na dvo-oktavni band-pass (25-100Hz) i tako dobiti mali dvosistem koji se ponasa kao veliki trosistem. Ova depresija koja se vidi na odzivu na ~55Hz je artefakt nestabilnosti mikrofonskog stalka na toj frekvenci, ali sa stabilnim stalkom nisam pravio uporedni grafik. U zbilji, to je gladak odziv bez depresije. Rad je autorski, proizvod moje ideje i razrade pomocu softverskog modela u Spice-u koji je uradio Zvonko Kasikic i nazvao sam ga "raalPORT" U principu, omogucava tvorbu ciste akusticke induktivnosti i transmisionih linija bez rezonantnih modova. Sledeci zvucnik na tu temu bice transmisiona linija sa 6.5" Fostex, koja ce raditi bolje, dublje i tacnije od bilo kakve postojece tr. linije ili TQWT, ali fizicka izvedba i stelovanje toga mi sada nije prioritet jer ce biti puno posla za koji sada nemam vremena. Bice...

Smejao sam se Anubisgrauovom komentaru: '' jasno da LS3/5A nema problem sa reprodukcijom basa kad ga nema. ima mid bas ali to je nešto drugo.", a u kontekstu toga da nije bilo problema u basu na sajmu. Dakle, nije podsmeh, nego pravi smeh na vrcavu opasku. Sto se tice da li je mali Rogers bio bolji izbor u sobi na sajmu, za mene nije. Ja ne volim ta brutalna resenja gde ako postoji problem u basu, treba da ga srusimo sa 12dB/oct na 100hz, ali OK, vama to radi jer ste se navikli na to i vaznija vam je artikulacija nego volumen i to je sasvim OK, medjutim, to nije potpuna informacija o muzickom materijalu.

Da, da...aktivni bas trapovi rulez! To je prava stvar! Branimir Hodalic je hteo da pravi nesto na tu temu. Princip rada je jednostavan, samo treba experimentisati sa izvedbom da to bude adekvatno i efikasno...otom-potom.

A Mladen se ubi da mi nanese bakarni listic onako namreskano i ja da ga izlakiram i ispoliram lak i Napijalo da isfurnira onaj zilavi Palisander da se ne potklobuci! A o port-stalku da ne pricam! C,c,c,! Slobodno trazite da se stisa ako vam ne prija! Nikola, kao i ja, voli glasno, po sistemu ako sistem moze, onda udri, ali stisao bi on da je neko protestvovao.

HAHAHA!

16l

To je potpuno tacno, uvek ide na teret izlagaca. Niko te ne pita da li te soba j... i ocekuje se da sve odmah jos na pragu sobe bude kako treba. Ja sam se svojevremeno zarekao da cu na sledeci put na sajam da ponesem DSP room correction procesor i da prezentujem sistem sa tim. Od toga sam odustao kada sam konacno uvideo da je sve to super i fino i lepo i zvuci OK ali...sve to dodje do 90% realnog zvuka ali nece ni makac dalje. Tu je plato i nikako da preskoci. To sam preko vikenda opet cuo na Kii i Dutch&Dutch (koji mi je bio bolji od Kii). Izgubi mi se prozracnost sredine i tonski i dinamicki. Iako je sve OK, nije to-to. Mozda DSP sa externim, normalnim pojacavacima, ne one D-klase sto guraju u zvucnike, ali ni tada to ne prelazi 95% od pravog zvuka, tako da sam odustao od DSP-a generalno. Ako bih opet izlazio na sajam gde sam ja izlagac, uzeo bih sobu i tamo postavio 5-6 mesta za slusanje slusalica. Do sledece godine u ovo vreme bice jos jedan model slusalica, duplo jeftiniji od postojeceg. Bice do tada i 3-4 pojacavaca specijalizovanih za direkt-drajv nasih True-Ribbon sluski, a slusace se i preko zvucnickih pojacavaca. Ne bih se rvao sa akustikom prostorije, kad vec ne pravim zvucnike a imam proizvod na koji to ne utice. Hocu samo tihu prostoriju, a ne u predvorju, da se ne remeti dozivljaj kod potpuno otvorenih sluski.

Ma da, podesili smo mi bass reflex taman kako treba za prvi red, i nismo namerno hteli jos da ga davimo, a moglo je da se osusi koliko god hoces, sve do potpunog zatvaranja porta, ali nam je procena u tom trenutku bila da ne treba vise da bas ne izgubi voluminoznost. E sad, zbog velike guzve u sobi, ta procena je bila mozda ispravna, mozda ne, ali za sedeca mesta je bila ispravna i to nismo hteli da kvarimo. Da, na Rocky-ju smo provalili u kojoj sobi drze sve madrace koje su izneli iz prezentacionih soba, pa smo iskoristili trenutak kada su vrata bila odskrinuta i maznuli smo tri komada. Nesa je time resio prve refleksije i bas. Ta soba je bila medju 5-6 najboljih zvukova na Rocky-ju te godine. Ovde je soba, mozda i gresim, ali cini mi se malo uza, plus, desk sa leve strane je morao da ostane u sobi, pa ne bi ni bilo mesta za nesto sto bi moglo da popravi akustiku u basu, niti smo tako nesto hteli da jurimo... Ovde smo svi lokalci i lako je izaci u susret svakome za kucno slusanje.

Nazalost, akustika prostorija ne funkcionise tako da je moguce resiti bass boom uz zidove ili ulaze. Tj. moze ako se napravi velika prostorija, pa se u njoj napravi manja, ciji su polutvrdi zidovi od 60cm do 1m udaljeni od zidova osnovne prostorije. Sam ulaz u prostoriju je u stvari port na velikoj bass reflex kutiji i to je tako i Amin. Tu naprosto ne treba slusati. Ako se resi akustika tako da na ulazu bas bude "dobar", bice katastrofa na mestu slusanja. Naprosto, treba sesti u sredinu kao sto bi to radili i kod kuce. Ne idete kod drugara da cujete njegov sistem, pa se naslonite na vrata na ulazu u sobu i tako sa njim razmatrate jel on to dobro podesio. Nismo smatrali da je trebalo posebno naglasavati da se stereo sistem slusa iz sredine, u trouglu sa zvucnicima. Elem, cak i kada se ispostuju osnove oko pozicija slusanja, sajmovi sluze da posetioci primete potencijal nekog uredjaja, a posle se ide kod prodavca da se to cuje podrobnije i da se eventualno kupi. Ocekivati vise od sajmova je nerealno. Odes na sajam automobila, pa ne ocekujes da ih vozis, kao sto na sajmu oruzja neces pucati iz exponata. Sajmovi sluze da se vidimo, porazgovaramo, primetimo potencijal necega. S obzirom da je audio skup hobi, da se tesko kupuje a da treba izaci u susret interesentima, uopste nije na odmet pitati dilera ili prozvodjaca da li je moguce neki uredjaj poslusati kod kuce. Ja sam nosio zvucnike kod ljudi dok sam se bavio time, Nenad Napijalo isto, Solaja isto i uvek, tako da sajam moze da bude tek uvod u pravu evaluaciju, samo treba pitati, a posle potvrdnog odgovora, sve price o akustici sajmova vise nisu bitne. Dakle, mi se ne bavimo specijalno akustikom prostorija po sajmovima, jer smo uvek izlazili u susret za kucne probe. Po mom misljenju, bolja usluga od toga ne moze da se pruzi i ako ste potencijalno ozbiljni kupci, to treba da trazite od prodavca i on ce vam izaci u susret (ako stvarno zivi od prodaje uredjaja).

Ne ide to nikuda, uvek mozes to da cujes kod mene. To je moj par koji mi svira u dnevnoj sobi. Ima jos 9 pari, jer tada nas je bilo desetorica u firmi pa smo napravili po par svakome...a kada smo sve zavrsili i obracunali koliko smo vremena potrosili (i us..li se od posla), svi smo se slozili da to vise nikada necemo da radimo. Requisite Audio uskoro zavrsava seriju istih, samo kompresionih (bez bass-reflexa, trebace sub-woofer). Ne znam koja ce biti cena ali to ce biti na prodaju i izgledace ovako:

Firme koje su proizvod idejnog i prakticnog rada jedne osobe, obicno imaju ime po toj osobi, pa cesto i kada su dve osobe osnivaci. To je za osnivaca bitan momenat ako se bavi kreativnom delatnoscu. Kao sto umetnici stavljaju svoje ime na svoje stvaralastvo, tako i mi u audiu smatramo da je ovo i inzenjering i umetnost u isto vreme i ne zelimo da se odreknemo prava da potpisemo svoj rad, jer nije mi neko drugi smislio kako i sta cu da pravim. Bezimena a zvucna imena firmi su za nekoga ko se bori za parce kolaca u konkurentskoj ravni, kao sto su, na primer, telekomunikacije ili energetika. Mi u audiu se borimo u kreativnoj ravni, gde se vrednost roba i usluga meri po vrednostima ideja koje stoje iza njih, i njihovim uticajem, a ne stopericom ili megabajtima ili kilovatcasovima ili litrima benzina. Sve dizajnerske firme nose necije prezime ili puno ime. Od mode do automobila, arhitekture... Audio firme koje je osnovao pojedinac, ili vise njih, takodje nose i njegovo/njihovo ime: James B. Lansing, Franco Serblin, Philips, Bosch, KOstaRAtkoTOmke, Burmester, Manger, Bowers & Wilkins, Wilson Audio, Wilson Benesch, Mordaunt Shrort, Jantzen, Duelund, Bang & Olufsen, JM Lab-Focal, Harman Kardon, Marantz, Martin Logan, Renkus Heinz, PSB Speakers, McIntosh, Martin Audio, Rega, Akai, Studer-ReVox, Solaja Audio, Karan, NN Acoustics, Kuzma i mnogi drugi. Drugi princip je po mestu porekla firme, kao: KEF (Kent Engineering & Foundry) , SABA (Schwarzwälder Apparate-Bau-Anstalt) , Sansui (planinska voda na japanskom), Dakle, mogao sam da nazovem firmu i TRT (Timok Ribbon Tweeters), ali mi se vise svidjao onaj prvi princip! Sve u svemu, naravno da je i egoizam u pitanju, ali vise je bilo do tradicije u kreativnim delatnostima i lako pamtljivog akronima koji moze da se izgovori kao jedna rec na engleskom govornom podrucju (kao KEF) a ne da mora da se srice (speluje) kao JBL (Dzej Bi El).

Hvala svima koji su svratili do Solajine - AH sobe! Meni je akustika soba sasvim OK, jer sam se naslusao raznoraznih soba. Nije pravila neke specijalne probleme. Sto se tice basa, namestili smo da dobro radi za prvi red stolica. Da sam poneo DSP, bilo bi bolje svuda, ali to nije bio cilj te prezentacije. Bas je bivao sve losiji kako se prilazi zidovima prostorije i ide ka vratima, ali kako se kod kuce ne slusa sistem stojeci iz hodnicica kod vrata, tako ne bi trebalo ni po sajmovima... Inace, zvucnici koje sam doneo, sviraju poslednje dve oktave iz otvora koji je blizu poda, i to jace pobudjuje modove prostorije nego kada je izvor na vecoj visini. To je jako nezgodno kada treba pokriti celu prostoriju ujednacenim basom, tj. prakticno nemoguce, ali u kucnim uslovima, gde slusalac za ozbiljno slusanje lepo sedne tamo gde treba, sve je OK i lako se podesi. Bilo je tako i na sajmu, ali vecinu vremena nije bilo moguce probiti se napred i naci mesto za sedenje...poseta je bila jako dobra. Interesovanje se pojavilo za te zvucnike, ali ja to ipak necu proizvoditi. Mozda se tako ne cini, ali ne isplati se proizvodjacu, verujte mi. To ne bi bio jeftin zvucnik, a to ovde ne ide. Tj. ide, kad bi se biznis zvalo prodati jedan-dva para godisnje. U inozemstvu...diler treba da uzme 2/3-ine od maloprodajne cene, a ja nisam otvorio firmu da zaradjujem pare dilerima... i tako, radimo nesto drugo.

Vidim sada da i dalje nisam razjasnio neke stvari oko ekonomije... Moji momci i ja ovde moramo svakog radnog dana da napravimo i prodamo min. 380 evra ribona po VP cenama da bi odzali rokove i imali za plate i troskove. Svaki dan dodatnog posao oko necega sto upste ne mora da odgovara sledecem klijentu me kosta 380 Evra i dok mi sve to obavimo, pojela maca razliku od Gernerove cene do troskova repromaterijala. Znaci, ako ja ne mogu da nadjem nekoga ko hoce bas sve isto kao i Gerner, i da mu to naplatim, i da Gerneru dam sve pare koje je platio, ja onda ispadam nefer i prema Gerneru i prema svojim radnicima i prema onima koji cekaju isporuku redovnih proizvoda. Dakle, braco, kada budete otvorili firme i morali da placate plate, reklame, sajmove, razvoj i investirate u radni prostor i masine, onda vi pravite takve racunice kao ovde na forumu, pa da vidimo dokle cete da dogurate. Problemi poslovanja su malo slozeniji od razlike u ceni. Pozdrav!

Pozdrav svima! Gernerov oglas je ocigledno proizveo interesovanje, a i cudjenje zbog razlike u ceni, prirodno. Mozda se neko i cudi sto ja ne kupim to nazad jer me vise kosta repromaterijal a i zasto nisam zeleo da ucestvujem u prodaji. Prvo i osnovno, Gerner zeli da pojednostavi svoj zivot i da raskrsti sa stvarima koje mu vise ne znace, a jedna od tih stvari je i vecno trcanje za boljim hi-fi sistemom. Svi mi znamo kako je to jer smo svi vise-manje imamo taj "chase" otkako smo se zainreresovali za hi-fi. Njemu je dosta. Ja sam mu ponudio da ne zuri, da prodamo sistem vani i da sve pare koje je dao dobije nazad, medjutim njega to ne interesuje. Hoce da sve to stavi iza sebe i to odmah. Naravno da ne zelim da to otkupim ja, jer nije fer da nekom naplatim sve a vratim manje, bez obzira sto to njemu nije problem, ali problem je meni. Tako se pravi biznis ne radi i ne volim te smrdljive trgovine. Moram da brinem o svojhoj reputaciji a ne da me sutra neko proziva kako sam ja nekoga z....o, ako me razumete. S druge strane, ne zelim ni da kod mene neko dolazi i iznosi zvucnike iz moje radnje za te Gernerove pare, jer me posle ne bi oprale ni Dunav ni Sava da JA to nisam prodao za te pare, te sam stoga odmah presekao stvar i porucio svima da kod Gernera mogu to da kupe za oglasenu cenu a ne kod mene i da Gerner treba da kuva kafe onima koji dolaze a ne da ja gubim vreme oko prezentacije. Prosto poslovno receno, jednom sam ih vec prodao i necu da ih prodajem dvaput, ako klijent vec nece da ih prodamo za realne pare, gde bi proizvod mi modifikovali nazad sa pasivne skretnice kakvu je Gerner hteo i dobio, na aktivnu kakvu ja preferiram, pa malo provucemo proizvod po sajmovime, ponovo slikamo, damo jos malo publiciteta, itd., to bi mi bila dovoljna nagrada za ponovljeni trud prodaje, odakle ja imam nesto kao proizvodjac, a ne da stetujem dnevni posao da bih po klijentovom oglasu nekome kuvao kafice i pravio prezentacije, pa da posle toga jos svi k....ju kako sam JA u krizi a ne da cinim uslugu klijentu, a pokazalo se da ljudi ovde pretpostavljaju sve i svasta vrlo lako i vrlo neosnovano. Elem, poenta kod Eternitija je da se radi sve prilagodjeno klijentu. Osnovna prilagoda je vajanje bronze po zahtevu kupca. Vlada Ivanovic se brine oko toga i pravi fakture i teksture koje klijent zeli da gleda a Kuzma patinira u boju koju klijent preferira, naravno u sadejstvu sa fakturom i teksturom. Gerner je odabrao svoje, a to meni uopste ne pomaze sa sledecim klijentom, zar ne? Takodje, Gerner je zeleo i da se u ozicenju iskoristi Duelund srebro u svili, verzija 2.0, i samo to je kostalo 3000 evrica. Ni to mi ne pomaze kod sledeceg klijenta jer ako taj sledeci nece to da plati, mi treba ovde da poginemo da to sve zamenimo jer je nacin za ozicavanje veoma komplikovan. Dakle cisto navodim da nemam ni ekonomskog interesa da to uzimam nazad, ako su vec nekome moralni interesi sumnjiva kategorija. Dakle, ako klijent dobije sve "custom" po svom ukusu, a zuri da to proda, onda ja tu ne mogu da pomognem, ili bar ne na onaj nacin kako bih ja to zeleo. Ipak, Gerner je moj dobar drug i kada mi je objasnio da nema nikakvog nacina da tamo gde sada stanuje u Vrscu izvrsi adekvatnu prezentaciju, ja sam posle pristao na sve to, samo zbog prijateljstva sa njim i zbog toga sto je bio i vise nego fer prema meni u bolo kojoj situaciji do sada, iako se to kosi sa nacinim na koji ja radim svoj biznis. Na Gernerovu i moju srecu, zvucnik je izgleda prodat Solajinom i mom starom prijatelju i kupcu, koji nista od ovoga ne shvata na pogresan nacin, tako da cemo svi biti zadovoljni ako on to uzme. Nadam se da sam objasnio motive i stavove strana u ovome i da sada poneki bolje mogu da shvate kako ja vidim posao i kako Gerner vodi svoje stvari. Sve najbolje, Aleksandar Radisavljevic