Aibo

Nikako, pogotovo u radnom vremenu sa gazdinim alatom.

Evo ja sam malopre ugurao jedan Blue Alps u matori HK6500 i razlika je jasno i glasno Äujna. Kompletan zvuk je energiÄniji i Äistiji, a visoki su stvarno mnogo jasniji i zvonkiji umesto preÄ‘aÅ¡njeg ksssssss kÅ¡Å¡Å¡Å¡Å¡Å¡Å¡. Već na drugoj pesmi sluÅ¡anje razlika je prosto preÅ¡lo u sluÅ¡anje muzike i cupkanje u ritmu, i ono daj samo joÅ¡ jednu stvar da Äujem... Moraće da padne i neÅ¡to turpijanja da bi sve leglo gde treba, ali ću rado da turpijam kad ovako svira.

Mislim da nema razloga uvoditi marke u priÄu. Nisam niÅ¡ta preraÄunavao, tada je već bio evro i to su bile baÅ¡ te cene.

http://shop.4audio.rs/shop/da-konverteri/yamaha-r-n500/

Nemam niÅ¡ta fensi za pravo merenje ripple-a. Rezolucija unimera je 0.01 V, i ta zadnja decimala nije savrÅ¡eno stabilna, znaÄi ume da prelazi izmeÄ‘u 5,01 - 5,02. Å¡to je oscilacija od 10 mV ili manje. Ne sećam se samo da li neopterećen radi isto, proveriću Äim doÄ‘em kući. InaÄe, na ispravljaÄu sam koristio 2 x 4700 uF, Å¡to je po raÄunu i sasvim dovoljno peglanje za potroÅ¡aÄ od 100 mA. Na samom izlazu STR-a je opet jedan 4700 uF (kontam da on baÅ¡ i nije veselo reÅ¡enje, planiram da ubacim nekoliko manjih). @ManicP Hvala na razjaÅ¡njenju.

5,42 V neopterećen. 5,01 V sa DAC-om, mereno po ukljuÄenju i nakon par sati rada da proverim da li je stabilno.

Imao sam za vikend malo viÅ¡e vremena i mira pa sam sluÅ¡ao muziku i finalno ipak ne valja ovo Å¡to STR donosi zvuku. To na prvu loptu može da deluje kao otvoreniji zvuk sa istaknutijim vokalima i viÅ¡e detalja u visokim (Å¡to mi se i svidelo preksinoć na blic probi), ali vrlo brzo postaje naporan jer ta otvorenost dolazi sa nekom dozom prljavÅ¡tine. Na nekim pesmama zvuk Äak postaje napadno sibilantan. Mogu da shvatim da je DAC tako konstruisan da dobro napajanje ne unese poboljÅ¡anja ali degradiranje zvuka dobrim napajanjem već nema smisla. Zato logiÄki dolazim do toga da ovo Å¡to sam za sada napravio nije dobro napajanje. Od nekud mora da uplivava neÅ¡to neželjeno. ÄŒim nakupim malo nove energije i elana probaću da skontam u kom grmu leži zec.

Podseti me na pravljenje mojih prvih stalaka. Kupili ja i burazer cevke i ploÄe, otiÅ¡li kod nekog najboljeg varioca u kraju (gasna varilica beÅ¡e ili tako neÅ¡to), ali su se gornje ploÄe ipak blago izvile pri varenju, taman toliko da nikako ne leže zvuÄnik na njih. Pa je leglo gitovanje, jedno 3-4 puta i ispao je... skoro pa ravan. Zato vidi da to radi neko ko zna i ima Äim. Elektromagnetika i materijali su priliÄno valjane nauke, samo Å¡to mnogi elekroniÄari vole da ne priznaju njihovo postojanje.

- Napojni je za sada klasiÄna kompjuterski. Planirao sam da napravim neki kraći i Å¡irmovan od lapp-a jer je to jedini Å¡irmovani kabal koji mogu da naÄ‘em u prodaji. - 100 nF imam i na primaru trafoa, i na ulazu u ispravljaÄki deo. A ovaj na samom izlazu je tu po originalnoj Å¡emi. - Nije vezana masa. Za kućiÅ¡te sam zakaÄio samo Å¡koljke USB konektora da izvlaÄim Å¡ta se nakupi u Å¡irmu.

IzmeÄ‘u mase PC-a i STR-a je 3,2 V DC i 6,2 V AC. Ali evo doći ću i do trenutnog stanja po tom pitanju, samo da krenem redom. Pustim da Äujem kako to funkcioniÅ¡e u trenutnom stanju, kad ono mutniji i prljaviji zvuk nego bez STR-a. Prva pomisao je bila da je USB kabal PC-STR predug (oko 1.5 m) i da je nakupio Å¡ljama. Stavim kraći kabal - sve isto. Rekoh daj da napravim onaj dvokraki USB kabal gde se ubaci samo napajanje a DATA vodovi ne prekidaju i provlaÄe kroz 2 konektora - opet isto, zvuk uporno loÅ¡iji. Rekoh daj da vidm tu masu da izuÄim, vidim da je potrebna neka vrsta priguÅ¡enja, pominju se 47 oma 0,5 W, ili 47 oma u redu sa zavojnicom 2 mH... NaÄ‘em kod sebe jedan 170 oma 1W, razdvojim njim ove dve mase i voala - zvuk se odjednom dovede u red, za poÄetak nije loÅ¡iji nego bez STR-a, korak u pravom smeru. Nakon joÅ¡ malo sluÅ¡anja Äuje se da je STR blago otvorio zvuk, tj. sve je sliÄno ali ipak otvorenije i detalji u visokim malo Äujniji, glasovi imaju nijansu viÅ¡e teksture. Posle nekog vremena opet probam bez njega i zvuk kao da je blago zavuÄen u tubu. Dakle trenutno je STR uneo blago poboljÅ¡anje ali stvarno niÅ¡ta radikalno. Ostavljam ga da se malo slegne i usvira pa ću probati da dodam i zavojnicu na masu sa PC-a. Eksperimentisanje sa kondenzatorom na izlazu nek ostane za kasnije. Trenutno je tu jedan 4700 uF bajpasovan sa 100 nF.

Destimulacija, mogao bi da predstaviÅ¡ svoj sistem u novoj temi. Reklo bi se da ima dosta DIY-a. Daj malo infoa i sliÄica da se zanimamo.

Relativno mali hladnjak i kućiÅ¡te niskog profila koje mu dolazi priliÄno blizu. Verovatno je da svi rade tako na toplijoj strani. I ja se pridružujem predlogu za metodu ispipavanja hladnjaka, sve dok te ne opeÄe je dobro. Možda mu je eventualno prethodni vlasnik malo pojaÄao mirnu struju.

Nemam niÅ¡ta protiv Kine i jeftinije proizvodnje, pogotovo ako donese viÅ¡e muzike za manje para. Ali uprkos tom seljenju cene uporno odlaze u perÅ¡un. Sećam se kada sam pre 10ak i kusur godina tražio svoj prvi sistem, sećam se svake cene napamet. Sada pogledaÅ¡ direktne naslednike tih istih ureÄ‘aja i bude -NAD C320BEE - 290€ ( C326 je 400€) -NADC350 - 360 € (C356 BEE je 710€) -MA Silver 2 - 430€ (Silver 2 danas je 750€) -B&W 601 S3 - 340€ (685 S2 je 650€). I to je ova stara jeftinija bila pravljena u Engleskoj a sad je u Kini a duplo skuplje. ... ZnaÄi cene istih serija otiÅ¡le i do 100% uvis, kako ko. Da su ti modeli napredniji od svojih prethodnika ne sporim, ali ja sam i tada mogao da uzmem naprednije za duplo viÅ¡e para.

Vrlo jeftino, negde oko 40€. Jeftina kutijica, nisam naruÄivao Å¡tampanu ploÄicu već isprespajao raster, poÅ¡to mi je DAC zaista mali potroÅ¡aÄ dovoljan je bio print trafo, kondenzatori za peglanje manjeg kapaciteta... Kondenzatore sam pokuÅ¡avao Å¡to bolje da naÄ‘em, manji elektroliti su Low ESR Jamicon, veći Samhwa, blokovi Vima, Evox, SR... I meni je drago da je proradilo, a da li će biti ikakvih efekata na zvuk pojma nemam, nigde nisam naÅ¡ao da je neko radio ovo za HRT microstreamer. Javljam svakako. I naravno, hvala svima na savetima.

Evo baÅ¡ sam malopre probao prvo DAC pa komp, pa onda obrnuto... RaskopÄao i onaj relej za automatsko paljenje sa kompom, da bih mogao STR da palim nezavisno, pa opet isprobao sve redoslede paljenja i niÅ¡ta. PokuÅ¡avam trenutno da naÄ‘em ima li nekog iskustva na netu po tom pitanju, ima nekoliko predloga Å¡ta spojiti na one odseÄene napajaÄke linije sa PC USB-a da bi komp registrovao da se kaÄi neki ureÄ‘aj na njega. Izgleda da je potrebno napraviti odreÄ‘enu potroÅ¡nju na USB-u da bi PC registrovao ureÄ‘aj i pusti DATA linije u opticaj. EDIT: NaÅ¡ao reÅ¡enje. Masa, tj. minus vod sa PC-a mora da bude u vezi sa DAC-om. Vidim da mnogi USB DAC-ovi samo ovako mogu da rade. Pitam se da li ova masa sa USB-a unosi neku prljavÅ¡tinu iz kompa...

Da zaÅ¡titi druge komponente od elektromagnetnog polja trafoa. Na USB portovima nije, to je samo ona jedna 5V grana zvana Stand by grana. PotroÅ¡aÄ je inaÄe HRT microstramer, u njega nema smeÅ¡tanja bilo Äega. Nego imam i prvi problem, napajanje odliÄno drži svojih 5V i pali HRT microstreamer ali ga onda komp ne vidi. Proverio data pinove, sve ok i povezano od kompa do DAC-a, ali Äim STR preuzme ulogu napajanja komp ne registruje DAC. Ne znam u Äemu je Å¡tos.

I evo ga zgotivljen u jednoj low budget kutijici. PrekidaÄa i signalizacije nema, napravio sam tako da se ukljuÄuje zajedno sa kompom. Testiram ga trenutno na poslu, potroÅ¡aÄ je 56R, 11W, koji vuÄe 90 mA Å¡to je gotovo identiÄno potroÅ¡nji mog DAC-a. Primetićete i ruÄno oblikovan aluminijsumski Å¡tit oko trafoa. Ima tu joÅ¡ kojeÄega Äim nisam zadovoljan kako je ispalo ali to ostaje za SE edition. Kad stignem kući puÅ¡tam da vidim da li je posao bio uzaludan ili nije.

Najiskrenije preporuÄujem da na trenutak zaboravite mase, impedanse... i prouÄite najosnovnije kretanje struje kroz prosto kolo. Razmislite npr. zaÅ¡to Äovek bez problema može da se uhvaiti za fazu u utiÄnici ako je izolovan od zemlje (i ptice mogu da stoje na goloj žici kroz koju ide struja). Ne uÄ‘e naizmeniÄna struja sve do pete i isprži ga živog, već i ne kreće kroz telo jer je ono samo jedna otvorena grana a ne zatvoreno kolo kroz koje može da protekne. Analogija sa ulaskom ili neulaskom u kabal je potpuna. PlastiÄnije od ovoga ne umem i ne želim da objaÅ¡njavam osnove elektrotehnike. Ako ste Äovek voljan da prizna da i dalje ima Å¡ta da nauÄi, razmislite malo i ne budite tako iskljuÄivi u svojim stavovima.

Slažemo se da je audio signal naizmeniÄa struja. Da li naizmeniÄna struja može da putuje kroz otvoreno kolo? Ako na kraju jednog kabla nema prolaza (zatvorenog kola) za neki opseg frekvencija, taj deo signala neće ni krenuti kroz taj kabal već kroz onaj drugi na Äijem kraju zatvara kolo. ZnaÄi nije struja voda pa da napuni kablove kao Å¡to voda puni cevi do tamo nekog ventila, već se deli u taÄki raÄvanja. Pa se izmeÅ¡tanjem taÄke raÄvanje na izlaz pojaÄala signal deli pre prolaska kroz kablove. Problem oko shvatanja bi-wiringa nastaje jer se struji Äesto pripisuju neke zakonitosti kretanja koje ne poseduje. A naravno niÅ¡ta lakÅ¡e nego uperiti prstom u neÅ¡to Å¡to nije intuitivno razumljivo, prozvati ga vuduom i ismejati.

Iako pitanje nije bilo upućeno meni, moram reći da niste u pravu da je tehniÄki identiÄna stvar. Ako je kratkospojnik kod zvuÄnika, kroz jedan kabal putuje signal svih frekvencija a onda filteri u skretnici propuÅ¡taju Å¡ta je gde namenjeno. Ako je kratkospojnik kod pojaÄala, frekvencije se dele odmah u toj taÄki i svakim od kablova putuje samo ono Å¡to na kraju kabla prolazi kroz filter za HF i LF. Ideja je da se razliÄite komponente signala dobiju svaka svoj put od pojaÄala do zvuÄnika. Dakle, tehniÄki je sve smisleno u ideji bi-wiringa.

Onkyo bi trebao da ima priliÄno otvorene visoke. Harman koji si koristio ih ima sigurno. Tako da problem možda i nije do pojaÄala. LoÅ¡i zvuÄniÄki kablovi hoće da uguÅ¡e visoke, ako koristiÅ¡ neke generiÄke tu može da se postigne solidno otvaranje zvuka za male pare.

Ako imaÅ¡ varijantu da probaÅ¡ bez velikih izdataka probaj. Zavisno od zvuÄnika ume da bude od nikakve do primetne promene, a ponekad Äak i negativna. I naravno da ima smisla na jednom pojaÄalu, zato se zove bi-wiring, 2 pojaÄala su već bi-amping.

Pogledah ceo video veÄeras. Lepo je objasnio kako loÅ¡e postavljeni ili nepotpuni testovi mogu da izrode neke potpuno pogreÅ¡ne zakljuÄke. TakoÄ‘e je jako zanimljiva priÄa o zaÄaranom krugu produkcije i reprodukcije.

Krenuo ovih dana polako da nabavljam delove ali ne mogu nigde da iznaÄ‘em taj double R-core trafo. ZnaÅ¡ li gde ga ima kod nas? Sa obzirom da sam sve drugo na kraju naÅ¡ao ovde, ne bih se za jednu jedinu stvar cimao sa inostranim naruÄivanjem. Drugo, zna li neko ima li kvalitativne razlike izmeÄ‘u ovih print trafoa Hahn iz Mikroprinca i Myrra iz Kelca?

Zašto i iQ90 i Ikon 6 i koje radije slušaš?