Aibo

Druga stvar, Aegis 2 su podnostojeće kutije sa fabrički ugrađenim navrtnjima za spajkove... Tako da nema stalaka i svakako gledaju šiljci na dole. Oko ovog drugog dela što je pokretač pitao i sam bih voleo da čujem neke predloge na temu pojačala jer AE nije baš toliko rasprostranjena marka i retko se čuje info o tome sa čim se slaže, sa čim ne...

Ovih dana aktivno uživam uz Lindu Ronstadt.

Napuni komoru i stavi ih na spajkove ako već nisi. Utegne se ne samo bas nego kompletna zvučna slika. Druga stvar, mnogo vole slobodan prostor, što si više u mogućnosti da ih odmakneš od zida to će lepšu pozornicu da kreiraju. Ja sam moje Aegis Evo 3 čuo na 3 pojačala. Da krenem od najslabijeg NAD C320 BEE - zvuči korektno, povučeni srednji i nenapadni visoki, ok ali ništa pametno. Ja ga lično držim na Harman Kardon HK6500 (malo dobudženo) i to zvuči solidno, sa izraženijim glasovima i detaljima u odnosu na NAD, generalno je čistiji i raslojeniji zvuk. I za kraj sam ih čuo sa nekim Hitachi snagašem čije ime nisam zapamtio, valjda HSA nešto ali je bilo staro, ogeomno i svojevremeno vrlo skupo, tu je bilo puno energije, puno tela u muzici, smireni visoki, jasno par klasa iznad ovih prethodnih pojačala. Zapravo sam bio iznenađen kako zvučnici bez problema prenose tu razliku. Toliko od mog skromnog iskustva sa vrlo sličnim modelom iz iste serije. Inače bih i ja voleo da ih pohranim nečim jačim u budućnosti čiji bi zvuk podsećao više na taj Hitachi.

Corny promo naslov ali uživanje gledati kako se sve sklapa u ovako lep zvučnik... Kad porastem želim i ja jedne ovakve.

Zamerke su sve na mestu, ovo je samo rana radna verzija ali sam bio malo euforičan i hteo da podelim utiske što pre. Ostaće malo ovako za sada pa kad mi se povrate prsti od guljenja i uvrtanja rastaviću ovaj instalacioni i videti da te žice bolje uvrtim/upletem zajedno sa lan kablovima u neku manje induktivnu formaciju. Za bezbednost jeste malo na ivici... proverio sam danas više puta da je sve čvrsto u svom mestu, mada se kod ovih solid core to lako izmigolji. Kad bude finalno učvrstiću sve termobužirom do samog terminala da nema gde pojedinačna žica da mrdne. Javljam ako se u narednom vremenu bude menjalo u zvuku nešto.

Čitkam temu još od otvaranja sa uživanjem ali nikako da isprobam neki recept... Međutim dohvatim danas neke zaboravljene kablove raznih preseka i setim se Tozinih pisanija o različitim presecima. Evo šta se našlo sve: 1. 4 mm2 pun bakar, veliki, težak, teško savitljiv, mislim da je za zidne instalacije 2. Belden Cat5, pun bakar AWG 24, teflonska izolacija 3. Belden Cat5, licnasti, obična pvc izolacija, 3 cela neljuštena u pletenici (to mi je do sad bilo na zvučnicima) Bio sam danas slobodan i rekoh daj da ih sve uvežem zajedno. Kada se sve nakupi bilo bi to nekih 8 mm2 za svaki konektor i to nisam uspeo da naguram kod sebe ali na sreću i pojačalo i zvučnici imaju po dva para terminala pa se ceo dan igram sa bi-wire kombinacijama i složim sledeću: Visoki - 2 lan kabla - Belden pun bakar i Belden licna, izmešani tako da bele parice budu na minusu, a obojene na plus. ~ 2 mm2 po terminalu Bas-srednje - 4mm2 žica zajedno sa celim belden licnastim kablom, tako je i minus i plus. ~6 mm2 Znači od pojačala do zvučnika šuma kablova, stoji pletenica, stoje i ovi novi samo dodati neuredno jer pojma nemam kako bih sve to spoji u "jedan kabal"... čisto ilustracije radi evo slike: uključim muziku i ne očekujem apsolutno ništa, kad ono... Prvo osetim da bas počeo više fizički da se oseća, ima neke kratke udare kojih pre nije bilo. Zvučna slika veća po širini i raslojenija, mnoge stvari se lakše čuju i uoče, a svaki ton ima više energije i prisutniji je, opipljiviji. Sledeće što skontam je da mnogi tonovi ostaju duže da se čuju. Npr. električna gitara koja se polako gasi i otplivava ka tišini, činela čija se zvonjava otegne u vazduhu mnogo duže nego ranije. Ja sam prosto morao da se osmehnem srećan, eto, jer nije to kao promena balansa zvuka nego bre kao da je neko otpušio neko začepljenje, sve isti uređaji a sipa neka nova energija. Slušam tako neke filmske numere iz 70-ih, ništa fensi produkcija i kontam u sebi koliko greše svi oni koji misle da su kablovi samo ekvilajzer koji nagne zvuk na ovu ili onu stranu ali dobro svakom svoje. Tako da Tozo hvala ti za sve one recepte i ideje i puno sreće sa tvojim sada već poslovnim poduhvatom.

Pa nisam siguran da li umem bolje ali da probam. U par navrata sam isprobavao Vinyl ripove sa neta, obično su bili FLAC 24/96 ili 24/192 fajlovi, neko tamo priloži kompletan setup u opisu kako je ripovana ploča... I meni su svi isprobani imali jasno lošiji zvuk od CD ripova. Zajedničko za sve njih mi je bilo da zvuk deluje nešto svetlije, da je pozadinska tišina lošija, da slušam muziku sa manje energije, težine i detalja. Npr. bubanj je obično mekši i fali mu praviu dar, trzaji žica imaju slabiju energiju i definiciju. Sve u svemu prilično neubedljivo i nezanimljivo. Opet da se ogradim, mislim da sam 5-6 albuma pokušao tako da čujem dok nisam shvatio da meni i mom sistemu to ne prija i digao ruke.

MP3 je kompresija sa nepovratnom degradacijom kvaliteta, dok je FLAC kompresija bez ikakvih gubitaka. Kod FLAC-a je praktično uvek kvalitet samog izvora problem jer je mnogo različitih izdanja, remastera i čega sve ne u opticaju. A mnogi ljudi nažalost brzopleto donesu neke progrešne zaključke zbog toga. Evo dajem primer iz ličnog iskustva kada sam tek prelazio na PC kao izvor. Imam originalni album Norah Jones - Feels Like Home na CD-u ali sam hteo da ga slušam sa kompa. I pošto nemam nikakav disk čitač na kompu ja skinem FLAC sa neta... ali zvuk nekako lošiji, sve nešto isušen... skinem ja dva tri različita i nijedan mi ne zvuči baš kao moj disk... Na kraju ripujem sam svoj disk na nekom laptopu, prebacim WAV na svoj komp i poslušam, odličan zvuk... kompesujem ga u FLAC i poslušam - i dalje je to taj zvuk. Na kraju sam i na netu našao izdaje koje zvuči potpuno isto kao moje, to je prvi originalni master. Zato sam posle sve svoje diskove čiji sam zvuk voleo izripovao sam da se ne kockam po netu. Poenta, da sam bio brzoplet zaključio bih da FLAC ne valja, ili da je PC očajan transport, ili šta već... A nije tako, barem u mom sistemu, o hi-end varijantama ne znam i ne pričam. Pominjali su se ovde i Vinyl ripovi, ja sam probao nekoliko takvih varijanti i meni se barem to nijednom nije svidelo, mahom to kod mene zvuči previše meko i svetlo, kao da sam ga propustio kroz neki filter za veštačku finoću, ili kao kad korsitim rodijumski utikač na pojačalu. Ali eto, kontam da ako možda nema dobrog CD izdanja a ima dobrog Vinyla, možda tada i može biti bolja varijanta, samo ja još nisam naišao.

Sve izgleda vrlo lepo a fotke su vrhunske. [emoji106]

Baš lepa letva i drago mi je da tako i radi. Nije cela ta priča sa strujom uopšte za potcenjivanje. Ja sam naučio na teži način. Pre dve, dve ipo godine skoro izludeo zbog struje. Jedno jutro, ničim izazvano, sve radi i ništa ne zuji ali zvuk krš, smanjena dinamika, kompresovano zvuči i promenljivo sa vremenom ponekad vrlo sibilantno. Ja normalno okrivim matoro pojačalo... Osvežim elektrolote, lemove itd. ali problem i dalje tu. Pozajmim drugo pojačalo, problem i dalje tu. Rekoh nema šanse da su zvučnici, kriv je DAC i nabavim drugi, problem i dalje tu... Da skratim priču, u totalnom ludilu odvučem ceo sistem upravo kod vampiR_Lovca i on ustanovi ispravnost svih komponenti... I dok sam bio kratko kod njega čujem da zvuči sve normalno. I tu mi on predloži da promenim fazu... Dođem kući, utičnica br2 na istom zidu je ista faza i isti zvuk... Razvučem 8 metara kabla od drugog zida i progledam na oči ponovo... Tako mi evo i danas stoji. Probao sam onu bivšu fazu još par puta i jasno degradira zvuk. A zašto i kako je naprasno preko noći počela da pravi problem i dalje ne znam. Zgrada jeste stara, ali podstanar sam i ne želim da radim na instalacijama.

Pa da, Netflix ima različit sadržaj od lokacije do lokacije. Mada je čudno da bilo šta ima ovde a nema tu. Verovatno je neki kleš sa pravima.

Ovih sam dana poskidao neke omiljene albume u ovim HDtracks, SACD i sl. varijantama i ostao začuđen koliko meni to u većini slučajeva ne prija. Ja ne znam koga oni zezaju sa ovim "pročišćenim" masterovanjem. Kao neki mnogo čisti zvuci a ovamo mi pojeli prirodni vajb instrumenta pa sve zvuči sterilno i ispijeno. Ja to iskreno ne mogu da slušam duže od pola sata. Vratim se na neko staro CD izdanje, jeste kao manje raslojen zvuk ali bre odmah osetim olakšanje. Nisu svi albumi takvi, baš sam skinuo neke Elvisove hitove u HD i sit se naslušah juče i danas, čak ni ovog loudness problema nema - ne sećam se kada sam zadji put odvrtao pot na pojačalu ovoliko. Ali slušam svih 20+ pesama u cugu bez trunke napora i želje da stišam ili ugasim muziku. Samo šteta što je to jedan primer u ko zna koliko. Ili još bolji primer iz prirodno nove produkcije - poslednji album Nore Džons - Day Breaks. Jasno se čuje da je identičan master za CD i 24/96. Na prvu loptu se zapitaš da li uopšte ima razlike... A onda na drugu i treću ti postane jasno da HD zvuči malo utegnutije i otvorenije, prosto stvarno pruža više informacija u zvuku... i to bude još jasnije ako posle probaš sa konja na magarca. Ali nema reči o tim veštački nebo-zemlja razlikama.

Elvis Presley's 24 Karat Hits Stvarno je kralj, krenem sinoć da čujem par pesama i ostadoh do 1 slušajući sa uživanjem do poslednje pesme. Pa danas opet... Moram da kažem da mi se samo izdanje mnogo sviđa, SACD rip je u pitanju i za moje uši je je to baš dobro i atmosferično, a ja obično ne volim te HiRes remastere nešto.

Ja sam baš pre neki dan završio Timless na Netflixu, i dalje je tu nije nigde otišla. Fina i serija i Abigail Spencer. Sada se navratih na Black Mirror, tj. završio prvu sezonu - za sada odlična mini serija i svaka epizoda ima odvojenu radnju od koje mi se obično sledi krv i zgadi tehnologija.

Jeste offtopic ali mogu tu stvrno da se izvuku paralele i sa Hifi. Slika je preošra i nerealna uglavnom onda kada korisnik to dozvoli ili čak i priželjkuje što je najčešći slučaj (ili kada pustiš RTS studio snimak na kom radi pitaj boga ko i primenjuje sharpness na sharpness dok mu oči ne otpadnu). Ja lično zaista ne mogu da shvatim ljude kojima je veštački podignut sharpness u kombinaciji sa nekim pregorelim bojama i nedaj bože dinamičkim kontrastom uopšte prihvatljiv za gledanje a da te oči ne zabole, ali mnogo TV-a je baš tako naštelovano i ako im preporučiš da se sve malo smiri reći će ti da vole tako, i to je kraj priče. A sada baš na temu HiEnd-a, među TV-ima bi to danas bili kvalitetni OLED 4K paneli. Iako su u prodavnici uvek naštelovani tako da ti izgore oči, kada se upotrebe kako treba sposobni su za neverovatno detaljnu a opet suptilnu i prirodnu sliku. Ono što dežurni mrzovoljci ne shvataju je da visoka rezolucija ne donosi tu veštačku oštrinu koju mnogi mrze, već naprotiv detaljnost i mekoću kakva pre nije bila moguća. Dok OLED paneli pružaju postojane boje i obilje informacija u tamnijim tonovima. Lično sam bio zapanjen kada se sve kockice sklope kako slika počinje da izgleda prirodno i trodimenzionalno, kao da ima dubinu i opipljivost. Naravno, kao i u muzici izbor materijala je ključan, nije isto da li gledate neku normalnu lepo snimljenu dramu, dokumentarac, Transformerse ili Ice Age. Nema te tehnike na kojoj će druga dva da izgledaju prirodno i umereno jer u svojoj srži to nikada nisu nameravali da budu - to je već stvar umetničke vizije. A baš kao i kod audio zapisa i video zapis ima ceo tehnički sloj između umetničke vizije i aparata za reprodukciju. Pa se npr. često na master za BR dodaje veštački sharpness da bi izgledalo spektakularnije itd. Ono što je u celoj priči meni najbitnije je da bez obzira na sve i to da li govorimo o 300, 1000 ili 5000 €, u svakoj kategoriji se danas sve vidi bolje i lepše nego za isti novac pre 20 god. a izbora itekako ima i niko nije primoran da gleda u veštački oštar TV sa radioaktivnim bojama ako to ne želi, niti mora da gleda filmove sa više digitalnih efekata od pravih snimaka ako to ne želi. O kvalitetima izrade, materijalima, nostalgiji itd. bi moglo jako puno da se napiše. O ljudskoj psihi i navikama (npr. naviknutost na 24 fps, na blur...) bi tek moglo da se piše. ONTOPIC Slično kao i sa filmovima, postoje jelte audio snimci kojima namera nikada nije bila da budu realni. Postoje celi muzički žanrovi koji se sastoje od zvukova koji ne postoje u prirodi. Postoje očajni snimci koji su izvorno preoštri, presvetli, tehnički prilagođeni limitima i društvu svog vremena. Loudness war, pravljenje veštačke oštrine i čistine zvuka... To je realnost i prirodno okruženje na koje svaki HiFi i HiEnd sistem mora jednako da računa, pa mislim da to možemo da smatramo konstantom. Po mom ličnom mišljenju to ne bi trebalo ni da se pominje u ovakvim temama. Ono što je po mom mišljenju neosporno je da ako su neki normalni preduslovi po pitanju izvornog materijala, prostora, tišine... ispunjeni, svako od nas jasno čuje razliku između nekog malo lošijeg, osrednjeg i stvarno mnogo dobrog sistema. Naravno da je moguće upasti u milion rasprava na osnovu ličnih viđenja i preferencija ali to je uglavnom u okviru slične klase proizvoda. Jer mogu ja da volim malo masnije ovo, neko malo suvlje ono... ali kada je jedan sistem stvarno superioran nad drugim to svi jasno čuju. A Hi End sistem je po meni onaj koji te stvarno iznenadi svojom realnošću, na kom bi dobar snimak bez igranja sa potenciometrom mogao da te prevari da ti mačka prede u sobi, da se zrikavac negde sakrio, da reka tiho šumi u daljini.... a onda bez ikakvog diranja potenciometra predstavi zvuk motora i drčanje auspuha kao da si parkirao auto ispred sebe, ili 5 m ispred sebe, ili 10 m ispred sebe a malo ulevo pored zida koji još dodaje eho na sve to. Ja znam da moj sistem to ne može, i želim onaj koji može, i to je to. Šta ću ja onda na njemu da čujem kada ubacim rock alubum iz 70-ih, pop iz 80-ih ili indie rock od prekjuče je već potpuno druga priča. A šta će kineski tajkun da plati 100 000 € je tek neka treća priča koja je mnogo više u domenu sociologije i psihologije. Ja biram da odluke tog istog tajkuna ne utiču na moju ljubav prema HiFi-u niti na moju želju i razlog da posedujem HiEnd kakav sam sada opisao.

Ok, pitao sam čisto iz radoznalosti. Izvini ako sam nešto nezgodno pitao, nisam baš redovno u zadnje vreme na forumu pa nisam u toku sa dešavanjima. @ Preddrag Obrati samo pažnju da je u Audiofilu klasična RCA na RCA varijanta. Koliko sam video samo onaj crveni Golden Gate imaju u 3.5 mm varijanti ali on je već skuplji.

Nisam ih nikada čuo, ali vidim testirali su ga u Stereophile i kažu da valja. Evo zaključka: If you're using freebie interconnects in your dedicated hi-fi, desktop, or portable audio system, I highly recommend moving up to AudioQuest's Tower immediately. You'll be amazed by what you hear. And if you move up AQ's Bridges & Falls line, you'll gain significant improvements in clarity, focus, tone color, drama, and overall joy.

Tozo, kakav si IC sklopio za HiFace? Ja sam za Dragonfly bio skrpio nešto od jeftinih Neutrik konektora i upletenih LAN žica... prosto i jeftino ali radi osetno bolje od ovih konfekcijskih 3.5 mm - RCA kakvih kod nas samo i ima. Isti taj kabal koristim i sada na HRT microstreamer-u. @ marko329 Šta ti koristiš kao interkonekt? Zanima me jer znam da nema puno izbora sa 3.5 mm.

Imao sam onaj prvi Dragonfly i bio mi je direktno u kompu ali sam jednom iz radoznalosti umetnuo produžni USB kabal od metar ipo pa poslušao par pesama i nisam čuo razliku. Istina da mi nije baš u to vreme sistem bio u svom najboljem izdanju, ali sam svejedno čuo promene kod različith Interkonekta, zvučničkih i strujnih kablova... A produžni USB mi ništa u zvuku nije izmenio, pa mislim da barem kod Dragonfly to nema neki preterani uticaj.

Odličan album i jedne od meni omiljenih korica - zbog kojih i dalje čuvam originalni CD iako više ne koristim diskove. Tim sam albumom častio sam sebe kada sam poližio prijemni na FTN. A od mene živahan brit-pop duo za razbijanje monotonije. The Ting Tings - We Started Nothing

I moj zvučnik je englez i po nekim merenjima koje sam uspeo da nađem trebalo bi da odgovara toj midrange dip filozofiji. Inače, ja preferiram da slušam sa onim šupljikavim sunđerima u bas reflexima, tada mi bas zvuči utegnutije i čistije. Pa je verovatno za par dB smanjena ova bas grba... Kada izvadim sunđere deluje mi nekako veštački naduveno i napadno. A kada sam već kod basa, moj brat je npr. pričao da voli topao, mek i prijatan bas, a ja sam to što on voli da postigne nazvao mekim, ali sa manjkom definicije i čvrstine. Zapravo, i mogli smo da se složimo oko tog dela mek, samo što je u njegovom slučaju to poželjna osobina kojoj se teži a u mom nije, pa bi i naši opisi tu reč stavljali u prilično različit kontekst. Tako da sam vremenom uglavnom naučio da mi je najkorisnija stvar u nekom razgovoru o zvuku ako smo i ja i sagovornik slušali makar 1 isti sistem, pa da on služi kao polazna osnova za usklađivanje naših doživljaja i opisa. Onda odatle kao pokušavam bolje da razumem dalje komentare o uređajima i sistemima koje taj neko jeste a ja nisam čuo.

Zanimljiva tema. Lično smatram da nam je ta terminologija itekako potrebna za iole smislen razgovor koji nije na nivou - meni je ovo do j***, vrh, krš... Sličnu terminoglogiju koristim i kada pokušam da objasnim nekom zašto volim glas te i te pevačice ili zvuk neke gitare... I dok ne naučim da razmenjujem misli i osećanja nekim direktnijim putem, verujem da nema drugog načina od detaljnih, lepo promišljenih opisa. Da dodam i jednu mini priču na tu temu - svratio je kod mene pre neko vreme jedan posetilac, video HiFi sistem i pitao da li je problem da čuje. Ja naravno rekoh da nema problema i zamolim ga pritom za iskren komentar. Kaže on da su mu srednji previše drečavi, smetaju mu i ne bi mogao dugo da sluša bez zamora. Epitet "Drečavo" bi po mom shvatanju trebalo da ukazuje da je neki zvuk napadan, prenaglašen, skreće pažnju na sebe itd. A kada bih ja trebao ukratko da se požalim na svoj sistem rekao bih da bas ima zadebljanja na nekim frekvencijama, da su mi visoki ponekad suvi i zrnasti. A baš te srednje bih opisao kao pune i postojane. Rekao bih čak da je prisutnost vokala nešto što mi se najviše sviđa. Kad god sam imao povučenije srednje meni je to zvučalo kao pokriveno nekom teškom zavesom i da glas ne može da se probije napred koliko bi trebalo. Dakle, ja na kraju ostadoh više zbunjen nego bilo šta drugo, po principu "poruka primljena ali je malo nejasna...".

Hvala na brzoj informaciji. Što volim ovu globalizaciju...

Kad kupujete sa ovog sajta, jel su cene sa ili bez VAT? Kontam pošto nisamo u EU da se ne uračunava u cenu?

Elektroinženjer je mnogo širok pojam, i ja sam jedan od tih ali je moja oblast daleko od same elektronike i elektronskih kola... pa kad me oko toga nešto zanima a ne znam ja pitam i učim kao svako drugi. A to što sam elektroinženjer mi samo daje neku polaznu osnovu za učenje, ništa više... Ja kada sam otišao na svoj prvi posao vezan za laboratorijsku opremu, ubio sam se učeći o uređajima za koje nisam znao ni da postoje. Morao sam sem elektrotehnike da se dobro dohvatim optike i raznih grana fizike, da razumem svakojake tehnologije... da bi u potpunosti shvatio te uređaje. Mozak mi se uvrtao prve 2 god. A i nakon toga nisam bio stručnjak, daleko od toga... samo sam izašao iz crvene zone i nastavio da učim, ali sa sve više zadovoljstva i divljenja umesto sa mukom i strahom za posao. Pa sam eto razumeo zašto Simens i PerkinElmer uređaji u toj oblasti koštaju 50x više od cene delova. Isto tako niko preko noći neće da nauči i svari zašto naizgled dva ista pojačala mogu da budu kao du*e i oko. Brzo znanje je uvek bilo i ostalo plitko znanje. Za temeljno razumevanje bilo čega treba mnogo učenja, strpljenja i otvorenog uma. Ako ga ima razumevanje će doći pre ili kasnije... Mada ja sve češće shvatam da mi 3 života ne bi bila dovoljna da naučim sve što me iz hobija zanima jer je u igri uvek mnogo više faktora nego što se na prvi pogled čini. Ponekad je prosto bolje fokusirati se na svoj posao i platiti druge da za tebe urade/naprave ono što ti ne znaš a želiš.