Aibo

Pa zaj*le ih najviše njihove izdavačke kuće jer koliko vidim i dalje izdavač uzima najviše i 3x više od samog umetnika. Ako im nije dobro, nek se bore za bolje, udruže, stupe u štrajk. Nek prestanu da izdaju pesme sa tim izdavačim kućama. Eno YT deli zaradu 45% za Google a 55% za kreatora, mnogo poštenije, pa nek se osamostale i oprobaju u samopromociji. Ispada sad da još mi korisnici treba da brinemo što prejeftino slušamo muziku. A taj isti muzičar se sigurno mnogo brine za sve usluge koje mu drugi svakodnevno pružaju i da li se fer plaćaju oni što im edituju fotke za albume i naslovnice, obrađuju spotove, kroje odela, prave frizure i šminkaju pred nastupe... Ispade da hejtujem muzičare ali nije tako, samo me nervira ideja da mi treba da brinemo o njima, i šta znam, kupujemo samo pojedinačne albume da bi posle svog izdavačko-distribucionog čerupanja umetnik bio zadovoljan. Ako te neko izrađuje, bori se za svoje uslove. Prosečnog čoveka sistem radi na kvadrat svakog dana i nikom ništa.

Dogovoreno. Mada je još lakše i lepše da se dođe u goste i čuje lično šta treba ko veruje sam svojim ušima, jer ako za svaki podeljeni utisak treba da se priloži dokaz o double blind testu... Gde nestade časna pionirska.

@BokiTokiVoki @nkrgovic Mislim da se ipak razumemo samo je svako krenuo u priču želeći da iznese neku drugu poentu. Razumem sve što obojica govorite, a mislim da ste i vi razumeli šta u svemu tome meni smeta. Upravo to. Nije baš svako slušačko iskustvo potpuno subjektivno i otpisivo. Postoji moć u statistici, koja je takođe grana nauke. Ako ja jedan kažem da neki uređaj zvuči tanko, ravno, oštro i naglašava SSS, CCC, ŠŠŠ, možda je do mene ili mog sistema - to stoji. Ako sam ipak u istom sistemu i sa istim ušima slušao 20 sličnih uređaja i ostalih 19 nisu ispoljavali takve iritantne karakteristike, nečeg tu već ima što nije samo u vezi sa mojim ušima i sistemom (naravno pod pretpostavkom da mi verujete da nisam maliciozan baš prema tom uređaju). Još bolje, ako desetine ljudi prijavi vrlo sličan utisak o nekom uređaju, tu već ima nečeg što vredi istražiti i naći zašto ga tako čujemo iako po priloženim merenjima ne bi trebalo. Nismo valjda baš svi u zajedničkoj diluziji da jedan dobro mereni uređaj zvuči super a drugi šišti.

Merenja i svu metodologiju oko njih poznajem odlično, elektroniku i sve moguće uticaje na nju međutim vrlo površno - pa su mi velika nepoznanica npr. oscilatori i uticaj mase i vibracija na njihov rad. Zato se i ne pravim da sam ekspert za ono što nisam i nisam ni jednog trenutka pokušao da ih učim šta treba da mere. Ono što sa sigurnošću mogu da tvrdim, i što jesam pokušao da objasnim, je šta merenja koja izvode na D/A konvertorima NISU i šta iz njih nikako NE mogu da zaključe a vrlo rado zaključuju. Van toga nemam nikakvu odgovornost da osmišljam i predlažem bolja merenja. Ja možda jesam nesvestan svih tih prevejanih nikova ali ponekih jesam. Među njima je i MarchAudio iz Australije koji je spakovao savšeno dobro meriv Khadas Tone Board u Alu kutiju i prodaje je za 450$. Među njima je i Ivan iz E1DA koji šalje jedan uređaj na merenje da ga izreklamira a drugi koji lično smatra boljim ne želi da pošalje jer se po njegovim rečima "kvalitet tog uređaja ne pokazuje u tim merenjima". Svako tu ima neku svoju agendu i razlog da prati taj sajt i njegova merenja, to je sve OK. . . . Reci mi samo da li se ti kao audiofil i čovek sa dva uva slažeš sa Amirovim zaključcima koje iznosi nakon merenja tih uređaja, npr. da Topping uređaji nude jednak kvalitet kao Chord i Benchmark uređaji samo po osetno nižoj ceni, i da su zvučne razlike među njima nepostojeće te da se kod ovih skupljih plaća isključivo marketing i pravo za hvalisanje? Da li je to ispravan zaključak svih merenja iza kojih stoji Amir i svi respektabilni nikovi?

Ovde se ne slažemo očigledno. Istorija pamti dosta konstrukcija koje su u laboratorijskim testovima blistale a onda se u realnosti slavno obrukale zbog "sitnih" previda i/ili uticaja nepredviđenih spoljnih faktora. Lično se ispisujem iz teme jer mi poznavanje elektronike nije jača strana i neko poput Majde je tu mnogo verziraniji pa može da objašnjava daleko bolje šta na šta može da utiče. Ja sam samo želeo da ilustrujem neozbiljnost iznošenja sveobuhvatnih zaključka na osnovu izuzetno ograničenih merenja. Ili radi nešto 100% ili ga bolje ne radi nikako jer je to onda šarlatanstvo, pogotovo ako ćeš takav polu-rad koristiti da popljuješ rad mnogih konstruktora, uvedeš neke polu-istine kao utvrđene aksiome i dovedeš u pitanje iskrenost i zdrav razum cele audiofilske zajednice. Ne radi se to tako.

MQA je u ovom slučaju samo deo naziva uređaja. Za ostalo se mahom slažem. Ako bi zaista pokušavali da dođemo do razlika (umesto da se upinjemo da "dokažemo" da ih nema) trebalo bi pre svega osmisliti test uslove koji malo više odgovaraju realnoj upotrebi. Npr. počevši od impedanse koju analogni izlaz vidi, pa čak do toga da nekakav zvučnik realnom glasnoćom reprodukuje taj signal i stvara fizičku vibraciju na tom D/A konvertoru, njegovim konektorima, itd. Bilo bi recimo zanimljivo pustiti pravi odsečak muzike sa puno energije sadržane u basu da se lepo izstresira napajačka sekcija, da to ide na realno pojačalo i zvučnike koji rade sve vreme... pa da se npr. radi spektralna analiza između ostalog. Verujem da bismo tako lakše nahvatali neke razlike nego ovim statičnim tonovima u veštačkim uslovima. Dakle, ako želimo da donesemo zaključke o celom sistemu, da krenemo od toga da merimo uticaj promene jedne komponente na izlaz celog sistema. Ova izolovanja i statična merenja su OK za nešto drugo, da inženjer nahvata neki potencijalni problem i sl. ali se ne može iz njih tek tako ekstrapolirati zaključak o finalnom zvuku uređaja u okviru kompletnog sistema. Stvar je u tome što bi lakši deo bio dokazati razliku između izlaza dva uređaja, a teži shvatiti kako ta nama vizuelno i brojčano mala odstupanja utiču na percepciju zvuka. E tu bi se već ušlo u naučne studije koje ako je neki proizvođač i radio verovatno ne želi da deli sa svima. Cela ova priča ipak treba da je interesantna dizajnerima i proizvođačima uređaja. Za prosečnog konzumenta je samo komplikovanje onoga što se može empirijski utvrditi za 5 min slušanja.

Multi-tone je i dalje prilično prost signal, tj. statičan je. Sastoji se od više frekvencija ali one vremenski nisu promenjive, kao ni njihov nivo. Dakle imamo jednodimenzionalno složen signal (frekvencija) sa zamrznute dve dimenzije (i frekvencije i nivo su fiksirani u vremenu). Evo jednog potencijalnog objašnjenja - kada se signal brzo menja po svim dimenzijama (muzika je uvek takva), to mora da utiče drugačije na napajanje i sve analogne komponente i drugačije ih stresira od ovako statičnog (multi-ton je suštinski i dalje statičan signal).

@nkrgovic Naravno, ništa lično. Pokušao sam da podignem svest i na ASR nekada davno o tome (član sam jer volim merenja jer mi je to formalno obrazovanje) ali nije bilo ni dovoljno znanja ni želje među većinom članova (a prozivanja sa druge strane jeste) pa sam odustao. Merenja izvršena na uprošćenim signalima (definicija test signala je da je neka vrsta uprošćenog: fiksnog ili sporo promenjivog ili pravilno promenjivog signala) i veštačkom opterećenju nisu nužno jednaka funkcionisanju uređaja u realnom okruženju. Još bitniji je ogroman gap između izvođenja tehnički uspešnih merenja i razumevanja njihovog uticaja na finalnu fizičku pojavu i našu čulnu percepciju te pojave. Npr. ako dokazano na pojedinačnim testovima ne registrujemo neki nivo šuma, neki nivo intermodulacije, itd. To nije dokaz da su nam neprimetni i kada zajednički utiču na neki korisni signal. Razlika mora da se napravi da ako dokažeš (A ili B ili C) nisi automatski dokazao (A i B i C). To se uči na formalnom inženjerskom obrazovanju, a posebno je akcentovano kada govorimo o merenjima. Jedan primer ovoga, postoje dokumentovana istraživanja ali me iskreno mrzi da tražim linkove, je da ljudi koji ne čuju npr. iznad 10 kHz, ponovoljivo i pouzdano registruju kada se iz zvuka kao celine odseku frekvencije preko tih 10 kHz. Uopšte postoji veliki gap između realnih psihofizičkih pojava i toga koliko inžinjeri razumeju iste i koliko su u stanju da ih spakuju u brojeve i grafike. Gap je i veliki i nedovoljno istražen. Baš iz tog razloga smo na smeru Instrumentacija i Merenja na Elektrotehničkom fakultetu u NS imali fiziologiju ljudskog tela i kognitivnu psihologiju kao dva ravnopravna predmeta. Ja krajnje iskreno ne mogu ovako iz glave da kažem kako ova postojeća merenja treba da se tumače niti kojim dodatnim setom merenja bi se mogla proširiti da bi realna slika postala jasnija. U veće detaljisanje od ovoga ne bih išao jer: 1. Nisam siguran da mogu da iznesem sve svoje argumente i iskustva na valjan način jer nemam iskustva u takvom izlaganju, a ako se zapletem u koracima izazvaću suprotno od onog što bih želeo. 2. Iskreno nije ni lako pričati o tome šta određena merenja jesu a šta nikako nisu sa nekim ko nema ni obrazovanja na tu temu, ni razvijeno metodološko razmišljanje. Mada obrazovanje realno ne vredi ničemu ako je sagovornik tvrdoglav i tup. 3. Raspravljanje na internetu mi uvek samo ostavi gorak ukus, jer sa druge strane češće sedi neko ko želi da pobedi u raspravi nego bilo šta drugo. (ni jedno od navedenih se ni slučajno ne odnosi na tebe, već na prosečnog korisnika interneta). Ukratko, čak i najdetaljnija merenja su samo apstrakt realne fizičke pojave. Taj apstrakt može biti manje ili više koristan u opisu fizičke pojave koju merimo. Izvlačenje korisnih informacija iz takvih apstrakta je tek druga priča. Tema je realno kompleksna i nema prostih i jednoznačnih odgovora kakve ljudi traže i žele da čuju. Jeste izuzetno zanimljiva ali je prikladnija nekom meračkom forumu jer se iz nje ne mogu lako izvući zaključci koje pojedinci uporno pokušavaju da izvuku popunjavajući taj veliki gap u znanju svojim ličnim pretpostavkama.

Da, baš bi mi poverovali da smo ja i dva prijatelja odradili double blind test. Opovrgli bi ga za 5 min kao nevalidnog, pogrešno izvedenog, izmišljenog potpuno... ako neko visoko iz njihove hierarhije nije bio prisutan i posvedočio da je sve bilo kako zapoveda. A ti ipak ne odgovori da li se slažeš sa njihovim zaključkom da ne postoji zvučna razlika između dva uređaja koji se mere gotovo isto? Npr. Apple DAC dongle i pojedini Hi-End DAC-ovi imaju izuzetno slična merenja. Ako se ne slažeš, da li smatraš da je u redu da se tome uče mase početnika? Edit: Ne pokušavam da se raspravljam sa tobom lično, samo da iznesem na čistinu šta je to toliko hebeno iritantno i pogrešno u njihovom učenju, pošto se nekako uvek nađeš začuđen što ih toliko ne vole ljudi.

Meni lično smeta što koristi u načelu objektivna merenja da iznese potpuno nebulozne zaključke koje na osnovu istih nikako ne može da iznese. Npr. aksiom da svi DAC-ovi koji se mere dovoljno dobro zvuče jednako i da svi koji čuju razliku umišljaju. A to je samo jedan od primera. Da sam u US rado bih ga pozvao na druženje i da napravimo sa svedocima taj njihov "sveti gral" double blind test između dva DAC-a koji se mere vrlo slično, npr. Topping DX3 pro koji im je referenca i ništa bolje merenog Chord Qutesta... pa ako 10 od 10 puta mi sluhisti na slepo kažemo šta je šta, da zvanično priznaju da ne razumeju merenja i njihov uticaj na zvuk. Reci iskreno Garson, da li ti veruješ u to da oni zvuče isto a da je sve ostalo umišljeno? Ako veruješ, dobro, ako ne veruješ, zar ti ne smeta što on pokušava to da progura kao generalnu istinu i pritom ismeje sve koji se ne slažu? Aksiomi koji ne smeju da se preispituju jer ćeš biti izvrgnut ruglu mnogo više liče na versko a ne naučno ponašanje.

http://www.kanibal.co.rs/products.php?sgr=12202000&pid=12202011 Jedino je problem što nisu na šraf već moraju da se leme ili krimpuju... ali zvučno su neutralnije od većine pristupačnih bananica.

Super, čekamo utiske za Freya+. Lakše bih se i sam odlučio za probu u US po izvornoj ceni, do ovde da se dovuče već izađe ~1450$.

Za EU je vidim već kačeno, ako ima nekog da mu znači Denafrips distributer u Njemačkoj, evo i to: https://www.headquarteraudio.de/ Za nas domaće je i dalje najpovoljnije naručiti iz Singapura, ~860€ izađe finalno. Inače, uz rizik da me neko odmah ismeje i prozove vračom, ako još neko ima Ares II ili bilo koji Denafrips DAC ustvari, pogledajte video baš ovog nemačkog distributera o prostoj intervenciji na konektorima i poklopcu. Isprobao sam juče, tvik uzima 10 min maksimalno, XLR konektori stvarno natežu ploču kada se dotegnu do daske i čuje se opuštanje nategnute ploče baš kao što je opisao kada se olabave. Kada se isprati još ovih par instrukcija oko poklopca blaga doza suvoće nestaje potpuno a inače dobra scena se još blago uveća. Nije čikica distributer naivan uopšte. Amber 3, koji inače nikada nisam čuo, sam viđao da porede sa Venusom i Terminatorom. To je već klasa van domašaja mog trenutnog budžeta i sistema generalno... ali ima vremena, mora nečemu i da se stremi. Trenutno me kopka kako bi radili Ares II + Tube preamp (recimo Schiit Freya+) + Class D (recimo Acoustic Invader). Ponešto sa svih strana sveta. . . . Srećna nova godina! Da nam svima bude bolja od ove odlazeće...

Važi, samo ćemo morati posle praznika jer sam nešto na sve strane trenutno. Dogovorićemo se već mi lako....

1 metar

Lan kabla i linearnog napajanja za strimer zapravo. Drastična kao kupio sam klasu skuplji zvučnik istog brenda pa se karakter nije promenio ali je bukvalno svaka stavka zvuka unapređena na način da se to čuje vrlo jasno i lako sa prvim taktovima muzike. Obe se stvari inače izuzetno lako uklanjaju i vraćaju u sistem pa se lako i demonstrira crno na belo.

Malo apdejta. Strimer dobio Allo Shanti napajanje i Viablue-Telegartner LAN. Kabal je uneo sasvim primetan pomak u definiciji i detaljima a napajanje je donelo isto to samo još izraženije. Zajedno unose drastičan, ali bez preterivanja zaista drastičan pomak. Ono što kažu tamna pozadina a čujem kako šuška i krcka svašta po snimku što se bukvalno nije čulo ranije. Mislim da sam ovo pominjao u drugoj temi ali već par nedelja su konektori na svim strujnim kablovima (4 kom) postali Andrejevi VBS, a kabal na pojačalu je celom dužinom taj isti bakar. Takođe je unelo takvu prirodnost i tečnost u zvuk da sam se samo smejao par dana. Nesuvislo je da se gađam brendovima i cenama jer svi tvrde da su otkrili nešto što radi kao x puta skuplji brendirani... ali poredili sam dovoljno sa nekoliko odličnih kablova da sam lično izbor kablova i konektora rešio za trajno. Što čovek može da napravi, a ja priuštim, polako će i ostatak kablova da se prebaca na ove. Na pozajmici zahvaljujući kolezi @Thecoki je i digitalni coax Wireworld Silver Starlight 8. Odličan, utegnut i detaljan zvuk, nijansu otvoreniji ali teško mi sad ide da se vratim na svoj FTA Blue Bird (koji je takođe jako dobar kabal, da ne bude zabune). Jeste cenovni overkill za moj sistem, ali se zato i tu već nešto krčka kod Andreja.

Na IEC jedan mali šraf drži plastiku koja zatvara pinove a na Šuko dva. Kad se ukloni taj kružni komad plastike, vidiš ovako otvorene pinove kao na slici kod jagera. Samo se izvade i stave drugi, zašrafi plastični držač nazad. Kad kreneš jednom, nema šta da se pogreši... Sve se samo kaže.

Kod mene je danas i poslednji kabal u sistemu dobio komplet monokristal VBS konektora (pojačalo, DAC, napajanje za strimer, letva). Pritom je na pojačalu i sam kabal od VBS žica koji je Andrej sam upakovao u sapa crevo pa ne znam detalje. Mogu reći samo da mi se mnogo sviđa kako to sve radi iako se još ni sleglo nije kako treba. Ima svega što treba da ima ali najupečatljivija mi je glatkoća, prirodnost i totalno odsustvo bilo kakve zrnatosti.

Pa kad Amir i njegovi ASR drugari prosto traže da budu predmet sprdnje.

Majda, hvala na predlogu, isčitaću nekada malo o toje temi ali nisam u ovom trenutno raspoložen da se upuštam u takav poduhvat. . . . Inače, evo me ushićenog što sam uradio nešto prosto i logično a dovelo je do osetnog poboljšanja zvuka. Manje više svako ko je bio kod mene je primetio, pa čak i postovali ovde u temi, da centar vuče blago ulevo. Razlog tome je bio što leva strana sobe ima mnogo više refleksija od desne koja je mrtva (isprobano sa balance funkcijom i demonstrirano za par gostiju kako levi zvučnik "ljulja" dok desni "žulja"). Iznerviran time malopre, gledajuću sliku levog zvučnika u staklu ormana kao u ogledalu... rešim da poskidam stakla jer realno ničemu ne služe a iza njih su police sa knjigama i džidža bidžama kao prirodni difuzori. Evo slika pre i posle: Razlika jasna kao dan, čistiji tonovi, bolji tajming, centar zvučne scene se učvrstio odmah. Isprobam ja sa balance funkcijom direktno sa daljinca levi kanal, jasno manje bluma, desni kanal međuitim i dalje osetno ispijenije zvuči, gotovo krzav prizvuk ima. Rekoh da probam istu metodu, samo obrnuto. Donesem ogledalo, nađem mesto prve refleksije. Probam sa ogledalom tu gde je i podeblja osetno ali i zamuti zvuk. Sklonim ga i samo pomerim pola metra udesno gitaru: Gitara opušteno ispuni malo zvuk, skoro da nestade ona krzavost u visokim, a ne muti i ne radi ništa negativno kao ogledalo. Nije i dalje potpuno jednako naravno ali već mnogo prirodnije i ujednačenije se poklapa ono što se čuje na levom i desnom kanalu sada. Vratim balans normalno na oba kanala, pustim malo muzike... kad ono centar zvučne slike stabilniji nego ikad, vokal kao kuća, a ima i više prostornosti u zvuku generalno. Visoki mirniji i sočniji, sve je prosto prirodnije i opuštenije. Ne znam da li da se ponosim što sam se setio da ovo uradim sada ili stidim što se nisam setio već 2 god. Ali kako god, nekom će možda koristiti ova pisanija. Ni jednu komponentu promenio, ni dinar potrošio, a odjednom preslušavam još samo jednu pesmu.

Meni se najviše sviđa OS mod sa slow roll-off. Za moje uvo prednjači u detaljima, tranzijentima i prostornosti. Inače sam baš želeo da isprobam NOS i mislio da će on imati neku posebnu draž, ali lično u tom modu registrujem blago omekšavanje ivica i gubitak definicije... možda na neki način jeste prijatno opušteno ali definitivno osećam da tako imam manji uvid u snimak nego sa OS slow. Balansirane izlaze za sada nemam na čemu ni da probam, nažalost, mada što kažeš - konektori, kablovi... puno je tu varijacija. Kopka me inače što nemam mogućnost balansirane veze i nije mi vreme da tako veliki poduhvat pravim, ali negde niz put bih voleo da isprobam nešto poput Schiit Freya + Acoustic Invader Amp npr. Freya ima sve potrebne ulaze a i nešto mi se točkiči vrte da bi lampe na ulazu i D klasa na izlazu bili dobri drugari. Samo pre svega toga mora prvo polica bolja da se sredi, između ostalog jer nema dovoljno mesta za sve što bih u nekoj budućnosti želeo da probam.

Hvala na komplimentu. I ja tako daleko više volim utisak nekog čiji staž, ukus i rečnik poznajem nego bilo kakav opis nepoznate osobe. Tema u kojima kroz duži vremenski period pratimo napredak nečijeg sistema su mi omiljene. Aresu inače tek sledi ozbiljnije poređenje sa ozbiljnijom konkurencijom pa će onda slika biti kompletnija ali prvi utisci su pozitivni i obećavajući.

Nisam se javljao dugo a bilo je noviteta. - Denafrips Ares II DAC - tek se usvirao kako treba, lep iskorak u odnosu na Schiit Multibit. Nisu lagali da ima vrlo prostran i bogat zvuk. - FTA Blue Bird koaksijalac je još pre par meseci ušao umesto Canare-Belden i ostao u sistemu jer je bolji. - Pojačalo dobilo strujaš od Andrejevih monokristal konektora i Duelund 600V DCA12GA kabla. Vrlo tečno i prirodno zvuči. Poredili smo ga kolega Naum i ja sa nekoliko renomiranih u rangu 150-300€ i bila je to manje više ravnopravna borba, na moju veliku radost. . . . Moj subjektivni utisak je da sistem zvuči osetno bolje nego pre samo par meseci, ali ima još detalja kojima je potrebno pažnje a krvotoku ponajviše. Za par dana će biti novih strujaša za sve ostalo pored pojačala. Kuva se i nov interkonekt, napajanje i LAN za digitalni izvor. Nema odmora dok se zvuk ne raširi od zida do zida i požali da mu je soba tesna, a ni tad.

Ako je prodavac demonstrirao te Canton zvučnike sa nekakve police a ne sa pravih zvučničkih stalaka, računaj da ih nisi ni čuo bukvalno.