Aibo

Kapiram. Pitam se da to kojim slučajem nije u pitanju isti juvelir čije je kablove @somilenko donosio kod mene (ne znam ko je čovek, samo mi je rečeno da je pravljeno iz ljubavi i da ga ne zanima da se time bavi komercijalno). Interkonekt i zvučnički su bili, oba kruta i ne baš zgodna za rukovanje ali zvuk... Ono bi i najveće kabloskeptike preobrazilo. Više dana mi posle bilo mrsko da slušam svoj sistem, bez preterivanja.

Zvuči vrlo logično jer pod 1. nije računao cenu svog ličnog rada, pod 2. nije računao cenu reklama svakog meseca u desetini časopisa, vebsajtova... i pod 3. procenat za koji će neko to da drži i nudi u salonu (plaća lokal, radnike...). I on da je krenuo od toga da zaradi i raširi na svetsko tržište bi verovatno došao do iste tržišne cene. . . . Digresija - litra prirodnog punomasnog mleka se otkupljuje za 25 din. Litra koju imlek spakuje u šareni tetrapak, obere još malo masti za ostale mlečne proizvode i poređa u rafove... košta skoro 100 din... i jedva da ima ukus mleka (što zna svako ko je rastao na domaćem). . . . Inače se slažem da se izdvoji VBS tema, zaslužuje da postoji za sve veću bazu korisnika. Ovi što ih nervira taman znaju gde da ne zalaze. Tak je cool navoditi da vrhunske Oyaide konektore ručno polira matori japanac, to je onda handmade egzotika. Al je baš bzvz kad nešto slično radi jedan običan sbrin... i još 5x jeftinije jer ne plaća sve svecke časopise za reklamu.

Strujni su ovi kod mene. Izvini Dražo na upadu u temu ali na istoj smo "drozi" pa me razumeš nadam se. [emoji4]

Prvo teflon tanak sloj pa pamuk malo deblji, pa još jednom teflon tanak sloj da može da ukliže u širm lakše.

Ma čista narkomanska posla, i meni tako jedan srolao na poklon a ja se evo po tri vratio.

Kući, za kompom dok se nešto radi sam do skora sam koristio Hifiman HE-4XX sa menjajućim pojačalima i DAC-ovima (Fiio K5 Pro, EarMen TR-Amp, Topping E30/L30 stek...) Od skoro je ova kombinacija: 1. DAC Topping D30 pro + AMP Topping A30 pro - Odsečan, detaljan i snažan dvojac. Fali malo rafiniranosti ali diže iz mrtvih i najlenje slušalice. 2. Slušalice Verum 1 - Opasno dobre planarne slušalice koje pravi konstruktor Igor iz Ukrajine (bile su na Kickstarter-u). Udobne, zvuk brz, neutralan, prozračan... po mom skromnom mišljenju rame uz rame sa većinom flegšipova ukorenjenih brendova. Za prenosnu varijantu kada idem napolje: 1. DAC/AMP EarMen Sparrow - naše gore list, volim ga više od svih vilin konjica, pogotovo kad se koristi balansirani izlaz, kad je za moje uši i od Cobalta bolji. 2. IEM Slušalice NF Audio NM2+ ...kinezi ali i izrada i zvuk su ozbiljni.

Bem li ga, nisam baš tražio definiciju ali mi je delovalo u skladu sa ovim opisom: http://www.cardas.com/room_setup_near_field.php A i sada kada neko dođe kod mene uglavnom konstatuje da sam u near-field jer ja i zvučnici činimo prilično mali jednakostranični trougao od 1.85m. Što je najzanimljivije, uopšte nisam težio da bude tako jednak već se samo sklopilo dok sam pomerao kauč napred nazad, zvučnike levo-desno, napred-nazad. Nekako mi je tu najbolji balans scene, fokusa, itd. I onda jedan dan uzmem laser kad ono savršen jednakostranični trougao.

Šteta, meni to dođe kao inspiracija kad je skockano kako valja. Zanima me i kako si iskoristio taj duboki prostor iza zvučnika, kupim dobre ideje uvek i svuda. Ja inače sada držim na 70 cm mereno od zadnje strane kutija... Izvlačio sam i više, bude blagotvorno ali u ovom sadašnjen prostoru nije baš praktično. Vreme je bilo, video si gde sam sada... Bitno da se prelazi u veće, lepše i moje. Igranje sa rasporedom posle je zabavniji deo priče.

Tu šifru 9-7-9 ne razumem baš... Videh sad da je onaj stari bio skučeniji mnogo, po tvom ličnom sudu "neaudiofilski". Daj osveži temu malo, vodi primerom.

Dobro de, I'm doomed. [emoji3526] Koji su inače odnosi daljina kod tebe? Da ne kopam sad po istoriji foruma.

Ne volim zvučni zid i verovatno ću probati da održim near-field poziciju sličnu ovoj koju sada imam. Zvučnici 1m u sobu, oko 1.2m od bočnih, 2m između sebe, 2m do mene... 4.2m iza mene i kauča za neke druge potrebe. Videćemo... I sam se pitam kako će se LS50 snaći u većem prostoru. Možda mi vufer bude trebao skorije nego što sam planirao. Od fizike niko nije pobegao ali jeste naučio da živi sa njom. O ovim idealima svi ćaskaju a u realnosti retko ko i metar čistine oko zvučnika ima. Bolje da se držimo one "čaša do pola puna".

Pa sad, ja svakako ne mogu da zamislim da zvučnici stoje ~2.8m u prostoriji koliko bi po onom Cardas proračunu trebalo. TV bi onda bio 5 m od mene i trebalo bi mi 100+ inča da vidim nešto... Gomila čudno praznog prostora presečenog kablovima po podu. Toliki audiofil baš nisam, sa ili bez dozvole (koju svakako ne bih dobio [emoji28]). Mada, ceo stan sam birao upravo na osnovu dimenzija dnevne sobe da može lepo i simetrično da se smesti sistem...a biće i tretmana ako i gde zatreba, ja happy.

Gledao ga više puta ali baš sad obnavljam gradivo i kontam da novi prostor u koji bi trebalo da se uselim uskoro ima odnose približne tom golden cuboidu (ŠxDxV su 4.4x7.2x2.6). Mada ima neke izbočine i otvore zbog kojih nije potpuno simetričan. Samo što neću moći baš sve ove njegove ideale poput "zvučnici na trećini sobe izvučeni" da ispoštujem... treba tu i da se živi. Ovo ostalo poput razdaljine do bočnih zidova, jednakostračnični trougao... ću mahom moći da ispoštujem. U teoriji bi taj prostor svakako trebao biti akustično solidno bolji od ovog gde sam trenutno.

Vala baš, članak je konfuzija totalna.

I na kraju se uvek dođe do tog Placebo tripa. To što kolega sa foruma i ja onomad uzeli da uporedimo dva kabla a devojka koja sedi van slušne pozicije i igra neku igricu na telefonu u jednom trenutku kaže: "ovo je sad mutno skroz i bas je baš muljav, bolje vratite ono prethodno"... Pre nego što smo mi i podelili svoje utiske... Jer mi kao kulturno da sačekamo pola pesme makar, kolega verovatno čeka da ja prvi kažem da moj kabal mulja u poređenju sa njegovim. Uglavnom, svo troje čujemo apsolutno istu stvar ali devojka koja sedi skroz na strani i igra se na telefonu, onako usputno komentariše da smo upravo pokvarili zvuk posle 30s prve numere, nemajući pritom blage veze šta uopšte menjamo a kamoli šta bi trebalo da zvuči bolje. Iz nekog razloga, retko odreaguje kad menjam na bolje zvučeće kabal ali bez greške se požali kada joj nešto zazvuči osetno lošije. Ali zaguljen je taj placebo, preskače nekako i na slučajne slušaoce koji se ne udubljuju u testiranje, pa čak i ne znaju šta se tačno testira.

Da li je realno da čujemo promene u petoj decimali bismo mogli da komentarišemo tek nakon opsežnih testova, a što je najgore mogli bismo odvojeno da dokažemo da li se razlike čuju ili ne, i da li postoje merive razlike između signala. Dokaz da je jedno direktna posledica drugog je već treći i mnogo komplikovaniji zadatak koji možda ne bismo uspeli da rešimo uprkos svoj volji i opremi. Evo da probam da razložim problem danas kada imam volje. Zadatak 1 Dokazati da li postoje merive razlike u faznom pomeraju. Rešenje je intuitivno jasno, merimo fazni pomeraj po frekvencijama na dva različita kabla pomoću ton generatora i analizatora signala u faznom domenu pa uporedimo. Zadatak 2 Dokazati da li postoje čujne razlike između ta dva kabla. Jedina naučno prihvaćena metoda za kognitivne procese je studija na statistički značajnom uzorku, sa dovoljno velikim brojem ponavljanja da bi se isključila bilo kakva mogućnost slučajnosti. Kod ovakvih studija je jako bitan odabir testne grupe. Npr. ja ne želim da mi učesnici budu tinejdžeri koji slušaju muziku na telefonu i nikada nisu vežbali svoju percepciju da primete detalje o kojima ovde pričamo, već želim ispitanike koji imaju razvijen sluh i tvrde da ovakve stvari čuju. Dakle, ciljam da testiram da li izvežban audiofil čuje to što tvrdi a ne da li prosečan tinejdžer ili domaćica čuju (to me ne zanima uopšte). Dalje, ne želim da testni ton u toj slušačkoj studiji bude bilo šta veštačko (bilo kakav generisani ton) jer me ne zanima da li audiofili čuju razliku faznog pomeraja na jednoličnom test tonu (32tone je kompleksan ali veštački, jednoličan i nepromenjiv - kao takav je neophodan za merenja ali potpuno nepogodan za slušanje). Zanima me da li čujemo razliku kada slušamo nešto preopoznatljivo na šta je naš ceo kognitivni sistem utreniran - dakle vokali, instrumenti i zvuci koje znamo iz prirode oko nas i za koje je ceo kognitivni sistem ispraksan da uočava male razlike jer mu je to trebalo kroz evoluciju (prostorna orjentacija, procena iznerviranosti sagovornika, itd.). Ima tu još gro uslova koje treba ispunti da bi studija bila korektna a ne namerno nakrivljena i/ili lako oboriva. Na kraju sve rezultate poređati u tabele i po nekom opšte prihvaćenom koeficijentu, kao što je recimo Pirsonov koeficijent korelacije, utvrdimo da li postoji korelacija između toga koji je kabal bio u upotrebi i šta su učesnici testova prijavljivali. Postoje opšte prihvaćeni standardi pragovi korelacije za davanje ocena poput: ne postoji značajna korelacija, postoji umerena korelacija, postoji vrlo značajna korelacija. Zadatak 3 Utvrditi korelaciju između zadatka 1 i zadatka 2. Tj. ako pretpostavimo da slušna studija pokaže da postoje čujne razlike, utvrditi da li su one posledica te razlike u merenjima iz zadatka 1 i pomeraja u petoj decimali ili možda nekih drugih merenja koja se nismo setili da uradimo. Ovo je već komlikovanije i zahteva osmišljanje novih testova koji bi pokušali da izoluju samo fazni pomeraj kao jedinu promenjivu... pa ponavljanje slušne studije. Vremenski i energetski iscrpljujuće, a postoji vrlo realna mogućnost da uz sav trud i volju ne dobijemo nikakav koristan zaključaj, što se redovno dešava u ovakvim istraživačkim pokušajima i to je ono "Results of the study were inconclusive". To je potpuno realan i vrlo čest ishod. ... Ako sve ovo deluje kao prepotentno proseravanje, ne znam šta da kažem sem davanja časne pionirske da nije. Ne postoji brži i lakši način da se ovakvim stvarima pristupi naučno. Ko se jednom uhvatio u koštac sa iole ozbiljnijim merenjima električnih i neelektričnih veličina, posebno u sprezi sa ljudskim kognitivnim procesima, zna da je bunar uvek dublji nego što sa površine deluje. Ako neko misli da smo se ja i kolege školovali 4 godine na katedri za merenja (dakle ne elektroniku, telekomunikacije i sl. već konkretno merenja) sa vrlo specifičnim predmetima u vezi statistike, logike, obrade rezultata, kognitivne psihologije... tek onako a ne zato što je to potrebno za iole ozbiljniji projekat merenja i tumačenja merenja, onda OK. Meni, kao nekom formalno obrazovanom upravo za to je muka od laičkih ekstrapolacija kakve pravi Amir i njemu slični. Pod "ekstrapolacija" mislim na merenje određenih veličina i pravljenje zaključka za koji nemaš osnova iz toga što si izmerio. Nažalost, banalizovana i laka rešenja su uvek bila popularnija od komplikovanih koja pritom ne garantuju konačne zaključke.

Ako nije tajna, ko je poznanik? Pitam iz čiste radoznalosti jer sam ja izašao sa FTN-a, katedra za merenja i instrumentaciju, pa rekoh da nije neko od mojih bivših profesora/asistenata. Meni je omiljeni bio Župunski jer je uporno insistirao na pravilnom odabiru i razumevanju merenja kao mnogo bitnijem od masovnog pravljenja istih. Čak sam smatrao da malo smara sa tim dok nisam kasnije u realnim poslovima i zadacima shvatio koliko je bio u pravu da nam to utucava u glavu. Nisam ostao u kontaktu ni sa kim sa katedre nažalost.

Vidim merenje razlike nivoa signala u dB ali ne vidim merenje faznog pomeraja i bilo koje merenje u vremenskom domenu. Dakle, pročitaj još jednom šta sam predložio - merenje faznog pomeraja sve 32 sinusoide koje su različitih frekvencija na kraju kabla. Ako fazni pomeraj postoji - a postoji - i različit je za te 32 sinusoide u zavisnosti od frekvencije - a jeste zbog različite propagacije signala po frekvencijama - onda se one superponiraju u nešto izmenjen waveform u odnosu na onaj koji je ušao u kabal. Ovo je prilično lako merivo i dokazivo ko ima ton generator, oscikoskop, analizator... Posle ostaje "samo" da dokažemo da li se signal koji je šiftovao fazno različito po različitim frekvecnijama čuje drugačije kada se pretvori u zvuk. A koliko moje formalno obrazovanje seže - to možemo samo slušnom studijom, statistički. A ne da mi Amir paušalno odredi da merenja u vremenskom i faznom domenu nisu bitna jer "nema šanse da naš sluh to registruje" kao što je već izjavljivao (konkretno za impulsna merenja u vremenskom domenu, ne sećam se da je ikad komentarisao fazni). Dakle, eto vrlo konkretan predlog od mene. Merenje faznog pomeraja, pa potvrda da li to možemo da čujemo ili ne slušnom studijom dovoljno opširnom da bude statistički relevantna. Evo dajem i ja 20€ u crowdfunding, samo nađite ko je voljan da sve organizuje, ja želim da se zavalim i uživam.

Ne dozvoljava mi bilo šta slično... ovo je samo "educated guess" na osnovu cena sličnih ili još prostijih komercijalnih poslova - jer za njih bi ovo bio komercijalni posao koji su dobili od nekog i tako bi ga i zacenili. Mnogo prostije stvari koje sam ja radio, poput kalibrisanje vaga, spektrofotometara, kolorimetra... je moja bivša firma naplaćivala debelo. Npr. posao od 3 sata u kontrolnoj laobratoriji nekog proizvodnog pogona u kom odradim par vaga i par sterilizatora pomoću etaloniranih tegova, termometara i sondi... koštaju 1000€. Ja kao izvršilac tu koštam ubedljivo najmanje, ceo ekosistem etaloniranih uređaja i sertifikata potrebnih da bi se laboratorija uopšte bavila nečim takvim povlači najveći deo tržišne cene. Samo set etaloniranih tegova clase F2 koji sam nosio okolo je koštao 24 000 €. Da ne lupam sad koliko je redovna provera i etalniranje svih uređaja (neki se rade godišnje, neki na dve godine) koštalo anualno. Pa tako i ovde, pristupaš laboratoriji sa redovno kalibrisanim i etalnorianim uređajima koja ima visoke troškove samo da postoji i klijentima koji su ugavnom iz oblasti industrije i medicine takve poslove naplaćuje vrlo debelo. Audiofilima sigurno neće organizovati nešto tako za ljubav. Što se ove kognitivne strane tiče - nemam pojma da li bismo uopšte mogli da zaineresujemo psihologa - doktora nauka da se bavi nečim ovakvim a kamoli kakvi su troškovi organizacije toga. Oni uglavnom rade pod nekim međunarodnim fondovima i za slavu u naučnim krugovima/publikacijama. Ali mi je na pamet odmah pala Dr. Sunčica Zdravković koja je meni predavala Kognitivnu Psihologiju i koja je usko specijalizovana za vizuelnu percepciju ali pretopostavljam da bi se odlično snašla i sa auditivnom jer smo imali odlične razgovore na temu "šta sve čini glas jedne osobe jedinstvenim i prepoznatljivim i kako bismo pristupili trenirnju mašine da prepoznaje ljudski glas sa lakoćom sa kojim mi to radimo". . . . Sa druge strane, ako neko ima znanja, instrumenata i želje da se sam lati posla, onako za ljubav audiofilske zajednice, bilo bi sve mnogo jeftinije. Ali niko da zasuče rukave i lati se posla, sve se nešto tuđim falusom gloginje mlate i ulažu po par evra da neko drugi nešto izmeri i dokaže. Evo dao sam konkretan predlog gde da tražite razlike koje će da postoje umesto da uporno gledate iste grafike na kojima razlike ne postoje.

Evo predlog ljubiteljima Amirovog lika i dela. Na tom istom 32-tone signalu izmeriti fazni pomeraj po frekvencijama (umesto večito priložene distorzije) pa zatim proveriti da li različiti fazni pomeraji po frekvencijama na kraju kabla rezultiraju identičnim waveform-om (koji je superponiran iz te 32 sinusoide različitih frekvencija) onom na početku kabla. Predlog: meriti to na kablu od čistog srebra sa čistim srebanim konektorima... Pa na kablu od jeftinog bakra sa mesinganim konektorima... Pa uporedite fazni pomeraj i rezultujući waveform. Kad otkrijete da je signal posle ta dva kabla izašao blago drugačije oblikovan u faznom i vremenskom domenu, onda ide deo za kognitivnu psihologiju - da li se i kako čuje tako blago izmenjen waveform? Da nije slučajno kao izmenjen timbar tona, ili nešto drugo možda? Preporučujem double blind slušnu studiju sa što više učesnika i što više ponavljanja zarad što kvalitetnijih statističkih podataka. Onda lepo izračunati korelaciju između studije i merenja pa da vidimo kom opanci kom obojci. Eto vrlo konkretnog predloga, da ne bude samo da pričam da su mu merenja nedovoljna, tumačenja istih očajna, a on nedovoljno kompetentan da ih iznosi. ... Ako ipak ne želite da radite ništa ovog tipa, mogu vas uputiti na katedru za merenja koja prihvata komercijalne projekte, kao i na odličnog kognitivnog psihologa sa iskustvom u sličnim studijama. Napraviće sve po PS-u, da može u naučnom magazinu da se objavi. Samo bi koštalo malo više od 100€ koje je neko nekad hteo da donira u ovu svrhu, već iz mog iskustva reda više hiljada zapravo.

Ima nerealno lep i umirujuć glas, ponekad samo zbog toga gledam njene klipove. Šteta što je njena lična muzika težak prosek.

I zvaće se Father Hi-2000? [emoji12]

Pošto je popularno ismevati vdzeleta, evo ulećem dobrovoljno da sadrugujem u toj zabavi. Na istoj fazi sa sistemom mi je komp, klima, neka led svetalca više komada. Svaki od tih uređaja kada se išteka čuje se vrlo, vrlo mali pomak na bolje u čistini zvuka. Svi zajedno kad se raskače, već je prilično lako primetan. Kod mene lično to nije nebo i zemlja, i ne cimam se da ih raskačinjem kad slušam muziku... Ali čuje se, demonstrirano je i ponekim gostima koji su i sami bili začuđeni. ... Sad, klima radi, komp se koristi, led svetla palim uveče a zvuk je i dalje vrlo slušljiv, život ide dalje... ali da sam u pogodnoj stambeno/finansijskoj situaciji, ne bih se mnogo razmišljao o liniji posvećenoj samo hifi-u.

Uputstvo ze Qobuz i besplatni VPN koje radi jer sam ga lično koristio: Skinite SetupVPN ekstenziju za Chrome... pa kad treba da aktivirate ima ona tri taba: Free, Premium i Residental. Sa Free koji je odabran po defaultu neće proći na Qobuz. Zato kliknite na treći "Residental" tab i nađite neku USA adresu. Naravno, kada nastavite registraciju i pita vas u nekom trenutku za adresu stanovanja, odaberite isti grad na kom je VPN (a to proverite bilo kojim IP-check sajtom). Ja sam npr. imao LA, pa sam našao adresu neke veterinarske klinike iz LA i to uneo. Finalno, kao što većina već zna, potrebna je i platna kartica iz US (Ako imate iz neke druge podržane zemlje, koristite tu IP adresu onda). Evo familija živa i zdrava već drugi mesec zaredom. U Qobuz familiju ide 6 članova (nosilac naloga + 5) pa izađe još nešto jeftinije od Tidala, tačnije 420 din po osobi.