InSides

Не би ме зачудило да различита појачала имају различите вредности улазног капацитета. Да будем јаснији - не сугерирам “различити” кабал због ефемералних карактеристика који зависе од укуса слушалаца. У овоме случају, ради се о параметру код кога се буквално могу измерити промене на звук мултиметром. IEC 6-1938 стандард прописује 47 килоома и 420 пикофарада за грамофонске претпојачиваче у комбинацији са ММ звучницама. Води рачуна да капацитатовност кабла има велики удео у финалној вредности. Нешто потпуније информације овде: https://www.hifisystemcomponents.com/forum/phono-cartridge-loading-for-moving-magnet_topic992.html

Јеси ли премерио укупну капацитативност кабла од грамофона до појачала? Немам пуно искуства са ММ звучницама, али V15VxMR који сам пре пар година слушао је био веома осетљив на капацитативност кабла.

Још тражим.

Ма зезам се, не верујем да би се такво нешто појавило код тебе. Када сам ја позиционирао грамофон тамо где јесте (у ћошку где пролазе бакарне цеви већег дијаметра) јавили се проблеми се уземљавањем, али тек кад је парно грејање прорадило. Није било (колико се сећам) звучних проблема, али се електроника контролера мотора понашала баш непредвидљиво (искључивање / ресетирање) нарочито у комбинацији са плочама након чишћења (већа количина статичког електрицитета). Решио сам то ширим распономо уземљивања, али ето...

Wow. Хтео бих ја имати cojones за овако нешто. Прелепо, надам се скором слушном сесијом. И не заборави, никако грамофон у оном ћошку са бакарним цевима иза као код мене, да не би трпео нервозе пар недеља када се укључи грејање.

И још... провера брзине се најтачније ради док грамофон свира. Са спуштеном иглом. Нису џаба додавали strobe ознаке на рубу тањира још шездесетих.

Све док је корисник сигуран да је strobe disk прецизан. ЕДИТ: Прецизан = прецизно отштампан.

Јесам ли писао да је 2019 Skopje Jazz Festival у потпуности посвећен ECM-у?

Ето видиш, проткала се грешка коју нисам поправио. Албум се зове The Great Pretender. Rios Negroes је моја омиљена трака тог албума. Такође, веома реалан тест интеграције баса у систему.

Класику никада нисам слушао на овом систему, то морам одмах навести. Мислим, Carl Orff се не рачуна - то се користи да уплашим дете. Али идеја је била да се презентира систем са музиком коју власник слуша (бар део ње). AEOC су понекад веома тешки ("мало леви", како ми у Велесу то зовемо), али њихов утицај на музички опсег који се слуша код мене је неоспоран. Није да не трзам када систем удри и на "аудиофилску" ноту (ипак сам са слабим карактером), али је први циљ био и остао "пуна соба музике". И још, имам ово да се радујем за пар недеља: http://www.skopjejazzfest.com.mk/ensamble.asp

Children of Sanchez је био мој избор. Причали смо о Speakers Corner издањима, и сетио се да то имам од те куће. Les Stances a Sophie је синов омиљени албум, тако да тиме почињемо или завршавамо сваку сесију. То јесте албум од којег се правим аудиофилима диже коса на глави (јао како је то лоше снимљено)... ...на срећу, моји су задњи гости били једни од ретких који и познају музику и уживају и исту.

Ово је стварно вредна похвала, хвала ти. Мада сам сигуран да је то највише због SPU-a. Опет, веома ми је драго да сте дошли. Супруга је рекла - све си добро очистио, могу ти опет другари доћи да се играте.

Права ствар. Les Stances a Sophie је мало сирово снимљен, али добро се чује. Ниже од Ортофонове MSRP. Али ја сам први пут чуо за тај чувени попуст од људе који су куповали у Србији. С'тиме да је Ортофонова нова продукција мачка у џаку. Ја сам већ оперирао SPU - писао сам о томе овде. Увек си добродошао. Све је добро док постоји дружба. Искрено, најсрећан сам због тога.

Елем, овог викенда, имао сам среће угостити Милосава и Суперфија. Фалио још бар неко из Зрењанина, и још неко из Ниша, и још неко из Београда, али о томе ћемо идући пут, надам се. Кажем среће зато што ретко имам прилике локално угостити људе који воле музику, па би да причају о музици, а не провести целу посету убеђивати ме да се мењамо (што уређајима, што плочама). Гости стигли у суботу поподне, па сам имао прилике угрејавати систем током целог дана док сам брисао прашину. У најмањој руци, хтео сам стабилизирати лежај грамофона након мини сервиса прошлог викенда (испирање осовине и чауре, провера газне површине и подмазивање). Систем Мићина ранија посета је била неколико недења пре презентације система овде, па се нешто променило, како је и испраћено у овој теми. Укратко, (1) сва каблажа је промењена - потпуни AudioQuest склоп, свуда PSC+ бакар у комбинацији са DBS ширмом на све жице, укључујући и струјни кабал, (2) промењена је газна површина грамофонског лежаја, (3) реконфигуриран HTPC сада за ексклузивну употребу за Roon + TIDAL, (4) инсталирана озлоглашена звучница која је раније била позната како Rondo Red и (5) додат широкопојасни дифузор на задњем зиду. Остатак система је Мићи познат од прије. Суперфију је све ново. Сесија #1 Слушање смо започели са дигиталним фронтендом - HTPC преко Audioquest Coffee USB кабла право у Devialet, Roon + TIDAL HiFi са софтверске стране. Roon је подешен на Exclusive Mode, учесталост семпловања Devialet-а до 192kHz. Преслушан материјал је био најмање lossless (TIDAL HIFI), а један део и TIDAL Masters (MQA). Девиалет не распакује MQA потпуно, већ се ослањамо на делимично распакивање које ради Roon. Закључак је био да систем ради адекватно, са чиме се ја потпуно слажем. Дигиталија није никад била примат овог система, али је пуно боља од ранијег решења (неоптимизовани Macbook Air са Cinnamon USB каблом). Како немам (и не планирам) инсталирати било коју варијанту транспорта за CD-е, препоруке за напредак су биле редом оптимизације компјутера и евентуално експериментирање са софтвером. Након једног сата, прешли смо на аналогију. Вишак времена фокусирали смо се на SME ручицу са монтираним Ortofon SPU #1 E. За потпуност извештаја, параметри Devialet-овог phono улаза су следећи: Улазна осетљивост 0.18mV; Оптоварење 100Ω; RIAA 1976 крива. Слушали смо веома разновидну селекцију (*), између којих: Dire Straits - Communique; Manu Katche - Neighbourhood; Sade - Diamond Love; Alicia Keys - Songs in A Minor; Eddie Hazel - Games, Dames and Guitar Thangs; Funkadelic - Maggot Brain; Parliament - Clones of Dr. Funkenstein; Vlatko Stefanovski & Miroslav Tadic - Krushevo; Lester Bowie - Rios Negroes; Art Ensemble of Chicago - Les Stances a Sophie; Chuck Mangione - Children of Sanchez; Queens of the Stone Age - Songs for the Deaf; Radiohead - OK Computer; Art Ensemble of Chicago - Urban Bushmen; и сигурно заборављам сијасет других плоча. (*) Ако некога интересује, могу додати информације о индивидуалним издањима, само да се дочепам времена уз плоче. Звучници су мало извученији у простору (неколико центиметара) али то је значајно побољшало off-axis одзив Сонуса. Систем је произвео оно за што је и дизајниран. Звук пун, временски тачан, са јасно дефинираним трајањем тона. Тајминг је мени критичан, и надам се да сам успео демонстрирати гостима начине на који сам ја (по мени) постигао оно за чиме сам трагао. У току слушања, неколико смо пута покушали упоређивати плоче са истим издањима на TIDAL-у, али се након пар минута, враћали на плоче. Закључак је био у линији "није дигиталија уопште лоша овде, али нема шта да ради поред ове аналогије". И тако остали "на игли" до краја сесије. Завршили смо сесију негде око 21:00 да не би изгубили резервацију за клопу - од силног узбуђења домаћин није ништа јео цео дан. Сесија #2 Недеља ујутро, почели са грамофоном, без неког плана око шта слушати конкретно. Бирали смо плоче насумично из гомилу поред гарнитуре, али мало више причали о философији звука, шта се коме свиђа, као и специфичностима Devialet-а, и како функционише цели Devialet екосистем. Кратко након тога, на реду је било мало изненађење које сам припремио гостима (надам се пријатно): Ради се о прототипу грамофона који је, колико сличан, толико различит од свог старијег, већег брата. Грамофони деле исти погонски склоп, тип (али не и димензије) лежаја, како и основна поставка. Разлика је у мањем тањиру који је, овај пут, један, и израђен потпуно од POM-а. Такође, грамофонска база има минималистичко вешање (нипошто је не бих назвао супшасијом) као део експеримената умањивања грамофона без значајних губитака перформанси. Грамофон смо слушали у крајно неидеалној форми - (1) потпуна аутоматска регулација брзине није била завршена, (2) ручица је трансплантирана од другог грамофона помоћу столарске стеге и (3) подешавање геометрије је било, благоречено, непостојаће, али хтео сам добити неку идеју дали је генерални правац добар. Рано је уопште дискутирати око тога дали сам успео - гости су били веома љубазни и поздравили досадашњи рад, али остало је договорити још једну сесију када се грамофон и ручица за њега заврши. Ту је негде поново дошло време за клопу, па искључили систем. За крај, надам се да нисам сморио. Ако сам нешто пропустио, додавајте. Ако је нешто нејасно, питајте. До следеће посете, којој се још сада радујем.

Ја се искрено надам да им се допао систем, а знам да им се допала клопа. Али незахвално од мене да причам о систему, да сачекамо да се врате кући и да сами кажу бар нешто пре него додам своје импресије. Били су, за чудо, веома пристојни.

Нажалост, Devialet-ов интерфејс је USB 2.0, и тако остаје у догледно време.

Пластични (најлонски) завртњи су ваљда потенцијално добро решење? Ја сам ставио пластичне негде унутар PC-а (не свуда) зато што сам имао вишка... ...али не верујем да је најбоља идеја заменити све завртње унутар компјутера - путања за ground ипак мора негде постојати.

Sorry, мора да сам пропустио твој пост док сам писао свој.

Не знам довољно о USB контролерима, али логично ми је (*) да се, када се дизајнира уређај чији је циљ омогућити високе перформансе, почети са кључном компонентом, а то је, у овом случају, USB контролер чип. (*) Оно што је мени логично не мора бити универзална истина, свакако. Праве разлоге зашто су изабрали баш тај контролер најверојатније никада нећемо сазнати (можда се ради о доброј интеграцији драјвера, можда се ради о широким могућностима контроле контролера, можда се ради о лако доступним напојним магистралама, можда је једноставно јефтин и дизајнер је имао стотинак у фиоци)... ...али, највећи део адаптера којима су људи задовољни (и који су мену доступни) имају NEC. Па ето.

У догледно време, Roon + TIDAL је окосница дигиталног дела система. То значи да је неки PC потребан, а овај који имам је сасвим... прикладан. Није ми тешко помирити се са фактом да дигиталија у овом систему неће никад надмашити аналогију, а није ми ни циљ то урадити. Ипак је дигиталија ту да попуни празнине у аналогној колекцији. Вољан сам радити на унапређењу ове концепције, и уређајима које већ имам, али застајем у првом моменту кад би морао додавати још уређаја (ма колико минијатурни били) и/или још каблова.

Ма јасно. Ја убеђујем сам себе. @dj.nik је раније већ писао да је нејасно колики је напредак инсталација JCAT-а без JPlay-а - а искрено, већ сам прегазио правило које сам себи поставио у првом посту ове теме - не комплицирај свој живот човече. Али, компјутер је већ постојао (а шта ме кошта реконфигурација осим времена), појавила се добра понуда за бољи кабал (чудо једно како се увек појави добра понуда када ти не треба) - па рекох, ај да видимо шта се све може урадити да се извуче максимум од постојеће ситуације. Зато и гравитирам ка интерним, интегрираним решењима, зато што не би додавам екстерне уређаје типа изолатора. Колико и да прижељкујем једноставно "решење", довољно сам матори да схватим да не постоји панацеа. NEC је проверена ствар. Почео сам потрагу са те стране да елиминирам бар једну непознаницу. У идеалном свету, пробао бих сва ова решења и изабрао најбоље. За мене. Али...

Мало смо побегли од теме headshell-а, и можда би дискусију о стабилности ротације могли у посебну тему, али бих додао још само ово. По мени, не постоји један једини најбољи универзалан погон за грамофоне, и свака комбинација типа мотора са типом контролера може бити идеалан за неки тип грамофона... све док се употреби неки механизам повратне спреге. Нарочито код погона ременом, сами тип врске која је све но ригидна, и тиме подложна варијацији утицајем вањских параметара (температура, влажност) може гарантирати стабилност ротације једино ако се употреби повратна спрега - и то на нивоу крајњег елемента у ротационом циклусу (тањир) а не почетњег (мотор). Што се тиче headshell-а, ригидна веза на ту локацију се препоручује зато што је најлакша за извести. Далеко од тога да прецизна механика тамо не би могла бити боље решење од фиксне везе. Али биће знатно скупља. И недоступна већином DIY-ера.

Не дају податке око контролера, осим да је Texas Instruments. Са друге стране, цена се опасно ближи JCAT решењу, нарочито кад урачунам транспорт и дажбине.

Веома интересантно. Цена је веома приступачна - ако не заборавиш, молим те јави утиске. Интерни USB 3.0 header је код мене везан на Intel-ови контролер, једино ме интересује још тај прикључак за напајање са вањске стране - (1) дали потпуно одваја напајање картице од компјутера, или (2) само служи за допуснку струју коју USB 3.0 тражи.

То сам тражио - мислио сам да постоји пластични bracket да се купи. У сваком случају, могу то у CAD-у па на 3D принтер за час. И онако имам сијасет пластичних (најлонских) завртњева од епопеје са грамофоном. ЕДИТ: Ево готових модела, чак и са custom могућностима. https://www.thingiverse.com/thing:2836187 Чекам детаље. У међувремену, послао упит за EC04-E локално, па видећемо.