Estaticar

Kasno je: sva ta podrucja (do 30 MHz) su gotovo opustela. Mozda ima nesto smisla uzeti ‘svetski prijemnik‘ s dobrim UKT delom i zvukom (sa integrisanim zvucnikom), eventualno i ulazom za magnetofon/gramofon (citaj: mrezni plejer) kako bi mogao da ostane u sluzbi kada i FM bude ukinut. U ovome prednjaci Grundigova serija Satellit, ciji su vrhunac gotovo istovetni modeli 600 i 650. Jedini prijemnik tog tipa za koji nisam sasvim siguran da zaostaje za njima (kao FM tjuner i u zvucnom kvalitetu) je Panasonic RF-9000, odnosno njegov prethodnik 8000. Uostalom, dve knjige su napisane o toj seriji. Negde na internetu neko je izjavio da 600 ima za nijansicu bolji zvuk, ali i 650 je sjajan; na FM-u ukljucujem i visokotonac, ali onda visoke malo oborim. U svakom slucaju, zvuk je manje pogresan/iritantan od dobrog broja audio sistema koje sam imao priliku da cujem. Pomenuti ulaz je DIN, ali to nece biti problem. Jos uvek koristim i model 2100 – primerak koji se nikada nece pokvariti. Njegov zvuk nije na bas tom istom nivou, ali je takodje melem za usi. Druga mogucnost je neki od Grundigovih radio kasetofona s oznakom oblika RR-XXX(X) Professional. I oni – pouzdano znam – imaju primeran ton, a i LW, MW i pristojan SW opseg. (Nedavno sam prvi put imao u kuci jedan stereo radio kasetofon: Sharp GF-9292X koji se visoko kotirao u svojoj ‘boombox’ kategoriji. Ovde je prodavan za oko 1000 $. I dalje ispravan, nepopravljan, ali je ton bio nepodnosljiv cak i na slusalicama.)

Tjuner je poslednja komponenta kojoj bih dopustio da izgleda kao da je komsija limar pravio u garazi, jerbo je izgubio kljuc od radionice. Ipak je radio/tjuner stvar u kojoj zive mali ljudi. U Marantzu su to odlicno razumeli, dok iza Naimovog 'stajlinga', slobodan sam da nagadjam, ne stoji samo prosta namera da se ustedi, nego i da se od doticnog minimalizma dodatno profitira. Poruka glasi: kada sam i ovako napadno neugledan ovoliko skup, mora da sam tehnicki i akusticki savrsen; da sam lepuskast kao svi ovi oko mene, kostao bih daleko vise, ali mi je i ispod casti da se sluzim njihovim trikovima. E pa, zao mi je: poruke mi saljite na telefon, a ja odoh da kupim nesto sto cu sa zadovoljstvom i da gledam narednih 40 godina.

Vec jedan jedini normalni program po licnom ukusu – ako se zna da ce potrajati – opravdava kupovinu Accuphasea. Sitne su to pare po danu slusanja.

Slusao sam taj tjuner, ali sam onaj stariji, FM4, nekoliko dana imao 'na posmatranju' i stekao utisak da je vrlo pristojan. Iako nije iz klase 'supertjunera', danas je on racionalniji izbor imajuci u vidu situaciju na radio talasima i otezano servisiranje. Lokalne stanice su postale globalne na racun pada kvaliteta reprodukcije pa su slusaoci u razvijenim zemljama - gde su vec imali bogat izbor odlicnih programa - samo na gubitku. Danas je mnogo manje stanica koje drze nekadasnji tehnicki nivo; opstaju zahvaljujuci i donacijama. Ovde, u Srbiji, nikada nije bilo ni jednog jedinog celodnevnog i svakodnevnog programa s vrednom muzikom, dobrim najavama, dobrim razgovorima o muzici i, naravno, prenosima koncerata (u principu boljim od svake reprodukcije). Verujem da danasnja dostupnost desetina hiljada programa vecinu domacih slusalaca vise sludjuje nego sto im je od koristi. Meni se i sam internet prilicno ogadio, pa kada dodje dotle da i radio mogu da slusam jedino pomocu rutera (kod kuce jos uvek imam modem, a gigabajte dokupljujem) uclanicu se u neki ludisticki pokret.

Mogu da se raspitam, ali ne bih da nastupam kao iciji (ne)ovlasceni predstavnik za stampu. Za Ameriku i Englesku vazi isto sto i za zemlju proletersku, a to je da se 'high-end' ceni i po ceni. Nisam siguran kako bi se njeno eventualno 'umanjenje' odrazilo na precnik kruga potencijalnih kupaca, kojih je za posteno napravljene zvucnike – i jos neke stvari – uvek bilo zalosno malo.

Proveriti pre lupetanja? Stvarno lup... perkusionisticki savet. Informacija je mesecima stara i potice od dobro upucene domace emigracije, ali u dijaspori gledano sa americke strane. Ne moze biti jasnije. Ipak, da proverimo, jer na internetu sve pise - osim kad ne pise: http://www.quad-hifi.co.uk/Supportcountry.aspx?lang=En&Tab=America%2fAfrica US, US...? http://kemela.com/store/Quad.html kemela is a Quad HiFi Reference dealer covering Atlanta and the Southeast. Za razliku od mene, Sammy je preleteo Atlantik i cuje do 33.280 Hz.

U januaru je lista meni poznatih zadovoljnih slusalaca (videti #5) povecana na sest. Utisci vise nisu svezi, pa ne bih detaljisao, ali da me neko stavi pred izbor - Soltanus ili Quad 2805/2905, uzeo bih ovaj prvi. Koliko znam, Quad je u SAD ostao bez distributera, izgleda da danasnja kontrola kvaliteta nije na visini nekadasnjeg renomea ove marke. Soltanusov elektrostatik je jednostavniji za servisiranje, dok 'serviser' ne moze biti strucniji. Zavrsna obrada je odlicna, a za moj ukus je taj zvucnik i lepsi. Dok smo slusali, oko nas se vrzmao jedan americki emigrant po imenu Sammy, cija bi bronzana nijansa bila idealna za 'grilove' tog modela, ali bih se i sa onim crnim primercima lako saziveo.

Zabelezio je i mnostvo interesantnih crtica o drugim velikim muzicarima. A sto se tice 'kataloga', bilo je i krajnje svetlih epizoda - na primer, ona u kojoj Rubinstajn i sablaznjeni Jasa Hajfec prisustvuju orgijama pariskih studenata, ali strogo u svojstvu posmatraca. Naravno, sve se to ne bi dogodilo da je u Berlinu uspeo da se obesi...

I procitati onu dvotomnu autobiografiju. Bezbroj dogodovstina, tone kavijara, hektolitri sampanjca i ... il catalogo è questo... na nivou Don Djovanija.

Doticni moze samo da obori pogled pred Peterom Gutmannom, vasingtonskim advokatom s prebogatom ’kolekcijom’ snimaka i audio sistemima koji nisu predmet nicijih sanjarenja. Ovaj veliki znalac zaista pise elaborate, i to kakve. Kada sam davao svoje skromne preporuke jos nisam znao za njegov sajt, ali vidim da ima poklapanja. Interesantno je da je Gutmann za prvu ilustraciju odabrao upravo Klempererov snimak, a da ga u tekstu nije ni uzgredno pomenuo. Zahvaljujući ovom autoru ime Oswald Kabasta mi je sada poznato, ali ni do danas nisam cuo nijednu njegovu interpretaciju. http://www.classicalnotes.net/classics/newworld.html

. Mene najvise razbesni to sto je velikom Mengelbergu posle rata bilo zabranjeno da nastupa (i snima) ali da nije tako bilo, mozda bi posledice po diskografiju ukupno bile gore. A cisto sebicno gledano, pametnije je proslost pre naseg rodjenja ostaviti tacno onakvom kakva je bila.

Pretpostavlja se da je jedan od razloga za Bahov poduzi boravak u Libeku bila sasvim moguca Bukstehudeova ponuda mladom orguljasu da ga nasledi na njegovom polozaju u gradskoj Novoj crkvi, s tim da se ozeni njegovom cerkom. Zna se da je ovakvu ponudu prethodno dobio i Hendl, i da je (ni on) nije prihvatio. http://www.pianonoise.com/Composer.Buxtehude.htm U Maloj hronici Ane Magdalene Bah, knjizi koju je 1925. godine objavila jedna Engleskinja, ovo se uzima kao jedna sigurna epizoda. Autorka kaze kako Sebastian nipošto nije htio njegovu kćer za životnu saputnicu, jer je ova djevojka bila kisele naravi i nije mu se ni najmanje dopadala, a i bila je i mnogo starija od njega.

Ne, ali sam ih nekoliko puta slusao u prostoriji od oko 30 m2. Amplifikacija Quad: 306, 909, 34, 99. Zadovoljan jesam bio; zvuk je vrlo koherentan i nijedno podrucje nije prejako. Niti sta opterecuje niti mnogo nedostaje. Po ‘rezoluciji‘ je blizak Magneplanaru 12 (nasledio ga je model ‘.7‘) od kojeg je jos bolji ‘best buy‘. Muzika: klasicna i dzez. Za brata je prekasno.

Sistem koji cine nove komponente? Brat je u punom smislu, nije polubrat ili dvojica takvih. Zvucnici Cerwin Vega XLS 12. Veoma pristojni, najblaze receno. Za sitnije stvari ostalo bi vise od dve trecine para.

Imao bih da imam svoj krov. Ovako... Nikada nisam koristio neku drugu antenu; ne verujem da bi s kruznom prijem bio istog kvaliteta - imam jedan soliter u blizini i jos nekoliko u siroj okolini. Medjutim, cene su takve da nije problem kupiti dve i isprobati.