Solderer

Ово је дискретно пред. са двоструко диференцијалним комплементарним улазом. Али то није операционо појачало и немогуће га је израдити у монолитној техници као интегрисано коло.

Они не знају конкретне случајеве, али знају који треба да буде укаупан капацитет. Каква је динамичка капацитивност улаза код Крциног пред.? Колико се динамички мења у пикофарадима и фреквенцијама?

Жао ми је, ништа од овог није тачно. И ови линкови говоре у прилог онога што сам рекао. Ово је интерна шема улаза ОПА604 и сви оп -ампови имају сличну конфигурацију, било да су фет или биполарни. Говоримо о улазима, а излаз је увек комплементаран или квазикомплементаран.

Први оп-амп, наравно са цевима појавио се је још 1941 год.

ОП-Амп или операционо појачало је коло које је дизајнирано за обављање различитих аналогних рачунских операција крајем педесетих. Операциона појачала имају увек диференцијални улаз ( ел. цев, фет или биполарни). Не постоје пуш-пул комплементарни оп-ампови. Први оп-ампови су били са ел. цевима, а ту не постоје комплементарни парови. ОПА134 има диференцијални улаз са Н Ј-фетовима. Улазна капацитивност Мацура фоно пред. је као што сам рекао око 130 пф са улазним конекторима и кратким каблом до ПЦБ. То је минимална вредност јер се вредност Ц2 не сме мењати јер заједно са Р1 чини филтер за анулирање грешке у еквализацији високих фреквенција која се увек јавља код активног РИАА филтера. Како Техниксова ручица има кап. 120пф то са улазном кап. чини оптерећење од 250пф. Крцина Шур по препорукама произвођача захтева 400пф. Када сам јмоје Мацура пред. доносио на пробу код Крце, ја сам пре тога на положај Ц1 улемио полистиренски кондензатор од 150пф., а Ц2 је наравно био 100пф. Субјективни утисак је био веома добар. Шур је десетинама година развијао своје главе уз озбиљне стручне и финансиске ресурсе и сигурно су знали шта раде и препоручују. Не почиње свет са појавом дигиталних геџета. Код ММ глава неки механички несавршености ( велика еф. маса) компензују се капацитивним оптерећењем. Са мањим капацитетом можда ћемо добити неко побољшање на високим фрекв. али у виталном опсегу доћи ће до пада у фрекв. опсегу. Треба поштоват произвођаче и поштедети себе малтретирања са тест плочама или сигнал генераторима.

Када је критикован Борбели шант регулатор, Крца није знао да одговори а ја нисам могао јер нисам члан форума. Зато и ја могу да дам своје мишљење само зато што је уређај са тим напајањем представљен овде. Као што рече Мајда све су то варијанте ( укљ. Борбели) Стаксовог шант регулатора из чини ми се 1976год. Рекао сам оно што мислим и не желим никакве дискусије.

Овакав начин повезивања исправљача даје најбоље резултате. Само је мало комплекснији од сингл-бриџ .

Сви кондензатори судећи по Мацурином списку са кат. бројевима су базични делови опште намене, условно речено ''најгори''. Он је хтео да избегне низак ЕСР , нарочито за онај од 470микро на улазу напајања јер може да изазове осциловање рег. напона. Најбољи делови нису увек пожељни. Висок ЕСР пригушује склоност осциловању. И ја сам уграђивао ту ''лоше делове'' и са Борбелијем нисам имао осцилације. На самом регулатору делови могу да буду са ниским ЕСР. Ја бих препоручио уклањање конд. од 470 микро и уградњу најобичнијег конд. од нпр. 47микро. који има висок ЕСР . и директан спој без отпорника.То само када је Џемини у питању.Проблем је одлемљивање на плочицама са метализираним рупама. Плетеница и обичне пумпице ту не помажу. Једини прави начин је пиштољ за одлемљивање са континуираном пумпом. Кондензатори се могу уклонити наизменичним загревањем и померањем једне и друге стране уз самоградитељске импровизације. Запушене рупе се ослобађају загревањем калаја и убацивањем врха чачкалице у рупу. Кинески пиштољи за одл. нису много скупи и солидног су квалитета.

Иако нисам члан форума, прочитао сам све у теми о Мацура фону који је Крца поставио на суседном форуму. Господин Продановић је у њој до краја критиковао Мацурино напајање, као и мој Борбели шант регулатор који је ту поменут. Он тврди да је његов Џемини бољи у сваком погледу. То је добар шант регулатор, али за неко линијско предпојачало, ДАК, или појачало за слушалице. Па и ту има ману јер је појачало грешке направљено са тзв. недегенерисаним биполарним транзисторима који су права антена за високофреквентне сметње којим данашњи Интернет свет обилује Ти транзистори нису нискошумни као што није ни извор референтног напона у Џеминију, тако да то није нискошумни регулатор какав је потребан за фоно предпојачало. Не за било какве, већ за најбоље резултате. Борбели шант користи нискошумне Тошиба К170/Ј 74Ј-Фетове, и ЛМ329 нискошумну референцу. Ј-Фетови су имуни на РФ сметње од околине. Нека варијанта Јунговог Супер Регулатора би ту такође одговарала. Највише изненађује препорука да се на излаз регулатора уграде редни отпорници који у ствари поништавају потенцијалну предност паралелних регулатора - ниска и линеарна излазна импеданса. Чуди ме тај превид. Од истине не треба бежати. Напомињем да ова критика не значи прилику да понудим неки свој регулатор на продају јер ми то не пада на памет. Свако гледа да деградира и уцењује '' швајсере''. Мацура је у једној дискусији рекао да су Р1 и Ц2 ( 150Р+100пф) део РИАА филтера на највишим фреквенцијама и да се те вредност не мењају. Значи улазна капацитивност је 100ПФ+ 5пф кап. ИЦ-а + жице и то је минимум . Ко жели додатни капацитет има места на плочици у положају Ц1. То напомињем јер видим на том форуму да се Крца спрема да експериментише са Ц2 што не би требао да ради. Такође ме изненађује да Џемини нема тзв. дуал-бриџ исправљаче, по један мост за сваки поларитет, што је уобичајена пракса код квалитетних напајања.

Уврти жице од/до предпојачала или још боље употреби неки тањи коаксијални кабал. Сада су ти као антене. Исто важи и за жице од рег. напона до пред. Залеми ИЦ, нарочито први, директно без подножја. Добићеш побољшање.

Честитам на успешно завршеном пројекту. Која је то кутија? Неки линк ако може.

Оне анти скејтинг регулишу помоћу торзије танких жичица који излазе из ручице и иду до Лемо конектора на бази. Сматрају да је та сила сасвим довољна, иако нема могућности финог подешавања.

Мартин Коломс, вероватно најцењенији аудио новинар тог доба никада није препоручивао СМЕ ручице, све до петице. А петица ( 1984год.) је била радикално другачија од свих осталих модела. Дизајнирана је за преовлађујуће МЦ главе ниске комлијансе и велике вибрационе енергије. Лежај оштрица ножа претходних модела је више одговарала ММ главама. Сва мерења структурних резонанци су то показивала. Они су увек своје ручице рекламирали као најбоље на свету што ипак није било тачно.

Нека референца мора да постоји, до 300ХЦ се је вероватно дошло емпиријски. Музички сигнал садржи пуно нагло променљивих фреквенција различите амплитуде и немогуће их је покрити једним подешавањем. Више фреквенције највероватније траже мањи а/с . Све што се ту може урадити је једна приближна вредност. Неке скупе јапанске ручице немају а/с компензацију.

Имао сам једно кратко време СМЕ тројку која се је појавила крајем седамдесетих. Њена геометрија и шаблон за монтажу су биле по Стивенсону. Иначе, покојни Алистер је слушао само Шур Ултра500 грам. звучницу. Није волео МЦ главе.

У овој импресивној анализи колико видим коришћена је тест плоча са сигналом од 300ХЦ и модулације од 15дб у три тачке на плочи. Колико је трајање музичких пасажа те модулације на плочама са музиком? Веома мало. Већина реалне музике има дупло мању модулацију. Противклизна сила треба бити њој прилагођена. И тада ће јаки пасажи музике бити донекле изобличени., али главнина музике не. То је тај неопходан компромис. То је приступ Саундсмита. Они су приметили при ретиповању игли да је део десног канала веома често оштећен јер је компензација скејтинга сувише велика, тј. подешена за јаку модулацију тест плоче која се у музици налази релативно ретко. Њихова метода је детаљно описана на њиховом сајту, у суштини бланк рикорд метода. Ја сам а/с моје ручице прво подесио помоћу Хауланд-Вест тест плоче, 300хц , 15 дб. и осцилоскопа. Мучна метода. Када сам пробао Саундсмит методу приметио сам чујно побољшање у смислу нешто веће прецизности и осетно фокусиранијем басу, нарочито на задњим браздама. Јаки музички пасажи, углавном у класици су вероватно мерно донекле изобличени али кратко трају.Ту помаже и геометрија по Стивенсону. Оснивач СМЕ покојни Алистер Аикман је до краја живота користио специјалну верзију петице са геометријом по Стивенсону јер је углавном слушао плоче са оперском музиком где задње бразде често иду и до 57цм од центра. У једном интервјуу је рекао да су прихватили Бервалд под. због захтева тржишта.

Ванденхул је експерт којег треба уважити.

Треба ти за ММ? Узми неки мерач капацитета па симулирај све варијанте.

Колико разумем, ти описујеш оно што је на слици. За твој балансирани кабал ( две жице +оплет) ово је најоптималније решење. Уземљење грамофонске шасије и металних делова ручице увек иде посебном жицом до гнд конектора не пред. Ако желиш мању капацитивност кабла онда је кабал коаксијалне конструкције боље решење.

VDH 501 ima 58пф по метру између проводника а за ширм није дато. Укупна публикована капацитивност СМЕ 5 са каблом дужине 1,2м повезаног на овај начин је 140 пф.

СМЕ петица користи ВДХ кабал повезан на овакав начин.

За балансиране каблове, Ванденхул препоручује овакав начин повезивања:

Вртложне струје ту нису присутне и са њима се жица ипак не може тако јако стегнути . Иначе , вртложне струје су омиљени појам којим баатају снејк-оил фирме, И свако га тумачи на свој начин. Али нема сврхе више о томе причати јер се тешко мењају ставови изграђени на погрешним премисама.

Ја сам рекао само да неко може да тврди нешто тако иако је бесмислено. Чим користиш поликарбонатске шрафове на том месту мора да постоји неки разлог. Ја видим само разлог да се не користи. У својим компонентама имаш струјне каблове који су залемљени на Конекторе или на пцб. Пошто не волиш лемне спојеве, наручи још таквих летвица и модификуј своје уређаје у складу са тим.

Tек са тефлонским шрафовима се добија невероватна дубина звучне слике и транспарентност удружена са волуминозним басом и позадином тамном као црно мастило.