nackom

Cool Strutin’ je cini mi se, po danasnjim shvatanjima ipak nesto komercijalniji album. Bez sumnje njegov najpoznatiji album. Numere su melodicnije i neke su postali jazz standardi. Ja imam ta oba albuma + dial S for sonny. Mislim da je muzcki kljucnu ulogu na My Conception ipak imao Art Blakey, koji je po meni kao ni jedan drugi bubnjar hard bop ere umeo da razmrda pijaniste i izvuce maksimum iz njih. Npr kao i sa Horace Silverom. Na Cool Struttin-u je Philly Joe Jones, takodje gromada, ali drugacijeg stila. Inace, ako mislis na Cool struttin is Blue Note classic reissue plocu, i ja imam nekih problema sa njom, nekoliko ploca iz te serije mi je stiglo sa manjim defektima. Najvise mi je zao zbog Hank Mobley - Soul Station-a. Sent from my iPhone using Tapatalk

Da, iz Amerike. Elusivedisc ima flatrate shipping za njihov standardni paket, pa se u kombinaciji sa finim kursem dolara (koji ipak raste) isplati nabavljati od njih 4-5 ploca odjednom… Sent from my iPhone using Tapatalk

Moram da preporucim jedan album. Cini mi se da se davno nije digao toliki Hype oko nekog Tone Poeta. Al posle slusanja sam shvatio zasto. Zvucno naravno odlican, kao i vecina Tone Poeta. Muzicki neverovatan. Od prve do poslednje stvari drzi paznju. Maltene pa dream team Blue note-a tog vremena. Art Blakey zadaje udarni tempo i svi do jednog prate. Toliko energije, kontrolisane agresije u zvuku, a opet besprekorna svirka muzicki. Bez dileme zasluzuje da bude hard bop klasik. Za svaku preporuku. Sent from my iPhone using Tapatalk

Ma idi bre. Ja sve padam u iskušenje da ga zovem da mi ožiči čitav sistem...

U svojo muzičkoj kolekciji imam svega nekoliko naslova koja su i na CD/SACD i LP a da pouzdano znam da su prošle kroz isti mastering. Pre nekoliko dana, posle godinu dana čekanja, konačno sam iz backordera dobio Miles Davis - Kind of Blue Mofi 2 LP 45. https://www.discogs.com/Miles-Davis-Kind-Of-Blue/release/7303082 SACD istog izdanja sam imao već neko vreme kod sebe. Da se razumemo, ima mnogo bolje zvučećih jazz izdanja iz tog perioda, ali ovo muzika definitivno čini vrednim posedovanja. Zašto to pričam? Pa mislim da je taman odlična prilika bila da se uporedi kvalitet zvuka sa izdanja koja su prošla kroz isti mastering. Moram da se ogradim, a na osnovu internet resursa, ovaj LP je AAA izdanje, t.j.j nigde nije bilo digitalizovano, ali isto tako, nije korišćena originalna master traka već "kopija kopije", što pretpostavljam da je unelo određenu degradaciju u zvuk. Znači AB test je bio sledeći: 1. LP na Kuzma Stabi R + 4point + kuzma CAR 50 + Šolaja LCR phono 2. SACD Esoteric K-01XD. U ovom konkretnom slučaju, digitalna verzija je zvučala kontrolisanije, sa nešto punijim bassom. Analogna je zvučala življe, vazdušastije i nešto u apsolutnom smislu "defektnije" od SACD, ali za izraženijim osećajem prisutnosti muzičara u pozornici. Moja subjektivna ocena - blaga prednost analognom izdanju, uz ogradu da je ovo daleko od najboljeg analognog izdanja koje sam slušao kod sebe.

Ja mislio 31

@pollux ispratio sam tvoje zvucnike, bez obzira sto nisam komentarisao ne treba uopste da ti opisujem zvuk lowthera, znas ga i sam. Po mom misljenju najtransparentiji i najvazdusastiji driver u mid range sto sam ja cuo, ali sa svojim znacajnim manama. Sta ja nikada nisam mogao da svarim, je nelinearnost. Donekle sam cini mi se smirio lowthere drugim phase plugovima, ali opet, mogao je biti nemiran. Osim toga, spaliti ga nije predstavljalo nikakav problem Ovaj driver sto imam sada je fenomenalan. Ja ne znam sta mu je Skaaning (Audio Technology radio), ali je uspeo da napravi izuzetno laganu polipropilensku membranu, koja sa jedne strane nema ni problema papirnih membrana, a ni problema “plasticnih” . Nesto izmedju, ako mogu tako da kazem. I mislim da je osetljivost drivera oko 95db. Verovatno jesam izgubio nesto te vazdusaste magije lowthera, ali sa druge strane dobio linearniji zvuk u sredini. Da banalizujem za tebe kao poznavaoca zvuka lowthera - nemam problema lowthera, izgubio malo te magije jesam, ali ne mnogo. Nadam se da ces me shvatiti. Sto se ribbona tice, taj waveguide nije to sto mislis, vec je na taj nacin uradjen time aligment. U sustini se ugao tog udubljenja preklapa sa uglom dejstva ribbona, tako da nema zvucnog uticaja. Osnovna razlika je u rezu izmedju jednog i drugog. Zbog nelinearnosti, na proslim zvucnicima je lowther bio secen na 1700hz (ako me secanje ne vara), bas kako bi se izbegli njegovi pikovi. Na ovim je mislim rez preko 2500hz i u tome je zvucna razlika.

@laky @zflazar Hvala na čestitkama Mislim da će dalji razvoj sistema definitivno biti usmeren ka daljem eksperimentisanju sa gramofonskim delom. Trenutna zvučnica nije još za zamenu, ali je prebacila pola veka svog. Sledeća neće biti Kuzmina, više iz radoznalosti i isprobavanja drugih opcija, a ne zato što ne valja. Moguće da će nova zvučnica doneti i potrebe za novim SUT, te je svakako svaki predlog dobrodošao i na tome hvala

Od nošenja prvog pucaju leđa

Spomenuo sam gramofon i da će biti poseban post oko njega. Ima priča kako sam uopšte počeo da razmišljam o gramofonu. Moram da priznam da sam bio prilično velik protivnik gramofona i vinila. Godinama sam odbijao da ga razmatram za sistem. Nekoliko razloga su bili za to – pucketanje ploča koje mi je izazivalo alergiju, kao i muljav i njanjav zvuk. Tek kasnije sam shvatio da sve što sam slušao do trenutka odluke za nabavku gramofona je bilo ono što ne valja. Prvi put sam poželeo gramofon pre nekoliko godina, kada sam kod drugara čuo šta može dobar, dobro podešen gramofon sa MC zvučnicom i dobrom phono sekcijom. Kao juče se sećam da smo slušali Johnny Cash-a i da sam ostao raspamećen, da sam prvi put čuo te pesme na taj način. Što bi rekli na zapadu needless to say, bacio sam se i ja na razmišljanje šta bi moglo. Posle par meseci, odluka je pala na Kuzmin Stabi S sa Stogi S ručkom. Zašto baš Kuzma? Pa nekako, ima ime, dobru reputaciju, vrlo je kooperativan i korektan za EX-ju tržište, i priznajem da je cela ideja putovanja u Sloveniju u pogon Kuzme bila ako mogu reći prava audiofilska romantita J Prva zvučnica je bila Kuzmina CAR-20 i mogu reći da je odlična. Ne mogu se sada setiti koliko je taj gramofon bio kod mene, možda nekih godinu dana. Bio sam jako zadovoljan i nisam razmišljao o boljem. Sve dok mi drugar iz Moskve nije došao kod mene i predložio da odmah kupi Kuzmu i vozi za Moskvu. Dobio sam ono što sam u njega uložio (dosta je to skuplje tamo) i onda je počelo da se razmišlja šta dalje. Opet neko vreme istraživanja, malo čitanja recenzija, ćaskanja sa poznavaocima, dolazim do odluke za Stabi R + 4 point 12. Na osnovu nekog poverenja koje sam stekao u Stereophile, na osnovu izuzetno preciznih i tačnih recenzija Benchmarka, usudio sam se da poverujem u njihov sud o ovoj Kuzminoj kombinaciji i kupim na neviđeno. Nije beznačajna bila ni onaj sajam kada je Stabi R svirao na prvom spratu sa Franco Serblin i ostalim. Verujem da je to gramofon koji će me dugo držati zadovoljnim i verovatno još iznenađivati u pozitivnom smislu. Trenutna zvučnica je takođe Kuzmina – CAR-50 i zaista je fenomenalna. Problem sa tim gramofonom se otvorio drugi, što sam tek onda shvatio koliki je značaj phono sekcije i da bih iskoristio što više potencijal gramofona, morao sam nešto ozbiljno da unapredim u tom poslednjem delu lanca. Dosta je phono preampa prošlo kroz taj sistem, u potrazi za svetim gralom koji bi iskoristio maksimum potencijala tog gramofona, i eto tek posle 2 godine mislim da sam se smirio. Sve vreme sam mislio da to još može bolje, i sreća što je tako bilo. Pre nekih mesec dana mi je Šolaja isporučio svoj LCR u dual mono konfiguraciji, i mogu da kažem da je definitivno najbolji phono koji sam kod sebe u sistemu slušao. Da, bilo je verovatno bržih, detaljnijih itd, ali moj prvi utisak je bio da svi koji su bili pre toga su „svirali“, a ovaj „peva“. Moram da spomenem i SUT – Auditorium A23, koji se sjajno uklopio uz Kuzminu zvučnicu, kao i generalno low gain MC na kojima sam imao prilike da ga probam.

Razumeo sam ja zašto pitaš. Ja verujem u to, bez govora. Čak sam od profesionalaca iz ove oblasti, kojima verujem čuo lepe reči o tome. Ja imam 2 kompleta Orea. Jedan mi stoji ispod phono sekcije recimo. Nije da ne radi...

@Delija video sam ja to pre godinu dve. Deluje vrlo zanimljivo, a načuo sam da jedan kolega forumaš ima to. Svakako je to u razmatranju, međutim zbog gabarita zvučnika može biti skupo. @Father Hvala puno na lepim rečima Akustički tretman definitivno jeste u planu, ali ne bih ništa dirao pre predstojeće adaptacije dnevne sobe (ima tu da se radi). Ideja mi je bila da uklopim akustički tretman u enterijer prostorije. Ideja mi je bila da izmestim sistem na "drugi zid", koji zahteva tretman. Barem bass trapove i neku zidnu difuziju.

@Delijahvala puno Ako pogledaš zvučnik na slici, donji deo istog je crno postolje, debljine 60mm. Postolje ne predstavlja sastavni deo kabineta već se kači odozdo. Samim tim, eventualne vibracije od kabineta se delimično gase preko tog postolja pre nego što dođu do poda. Na samom postolju se nalaze oni samolepljivi filcevi, kao za nameštaj, što je urađeno radi "lakšeg" premeštanja zvučnika. Razumem tvoje pitanje, i ja sam dosta razmišljao o nekim antirezonantnim podloškama tipa IsoAcoustics GAIA, ali je tu osnovni problem što bi mi zvučnike podigli za nekoliko cm. Obzirom da je skretnica prilagođena tako da se sredina između ose ribbona i srednjetonca nalazi u visini ušiju sa pozicije slučanja, plašim se da ne dođe do potrebe za prilagođavanjem skretnice za to, pošto će mi onda sredina ose srednjaka biti u visini ušiju. Nije ni to neki problem, ali opet, cimanje je. Ono što je bitno, a pre svega zbog gramofona, polica sa uređajima mi je maksimalno izolovana od poda. Na pod se naslanja preko Finite Elemente Cerabase-a. Gramofon se nalazi na Kuzminom antirezonantnom postolju "plivajućem" tako da verujem da ono što je bitno, prilično je izolovano od eventualnih podnih vibracija. Da se razumemo, ideja dodatne izolacije zvučnika od poda nije otpala, ali nije ni visokorangirana na spisku prioriteta

Kao što sam rekao u prethodnom postu, sistem je totalno zamenjen. Potreba za promenom je počela od zvučnika, ali ne zbog nezadovoljstva zvukom prethodnih, već iz praktičnih razloga. Pošto je dete počelo da pokazuje zainteresovanost prema hi-fi sistemu, upao sam u ozbiljan rizik od čačkanja izuzetno osetljivih LOWTHER-a dečijim prstićima. Iz istog razloga sam pre toga moramo da izbacim i „otvorene“ lampe iz sistema. Osim toga, zvučnici su bili polu aktivni što mi je malo dosadilo, iz razloga potrebe da se pali svaki zvučnik zasebno itd. Uslovi za nove zvučnike su bili manje-više isti kao i za prethodne. Veliki bass driver koji će napuniti zvukom moju prilično veliku dnevnu sobu, uz maksimalno moguću kontrolu bassa, što linearniji, transparentniji i brži srednjetonac koji će parirati RAAL-u i za visokotonac RAAL 140-15d. Sve se to pretvorilo u zvučnik NN Acoustics Ultimate 15. Moram da odam priznanje Napijalu za ogroman trud oko istih, kao i posvećenost i najsitnijim detaljima. Par nekih detalja o njima: trosistemski, bass Audio technology 15’ sendvič papir, srednjak Audio technology 8’, polipropilen, jako lagan i brz i visokotonac RAAL, dobro poznat svima. Osetljivost 94db, kabineti segmentni od špera, projektovani na način da se izbegnu paralelne stranice. Bezveze je opisivati zvuk, ali ću reći da ispunjava moja očekivanja. Nakon toga, počeo sam da razmišljam a koja bi elektronika mogla taj zvučnik optimalno da potera. Uzet na probu Benchmark AHB2 sa DAC 3 i ta kombinacija me je oduševila i posle nešto razmišljanja i ja sam došao u posed te kombinacije. Ne bih mnogo pisao o samom Benchmarku, samo ću reći da je neverovatno šta to pojačalce pruža iz takvih gabarita. Na Stereophile-u postoji sjajan review istog, i kao vlasnik mislim da je sve precizno napisano. Posle nekog vremena je u sistem stigao i Benchmark LA4 preamp. Jeste malo doprineo zvučno, ali nije to bila namera, već nisam mogao na pravi način da se snađem sa analognim ulazima na DAC-u, što mi je LA4 pružio, uz odlično podešavanje ulaznog gaina od +/-10db. Isto tako odlična i precizna atenuacija, tako da preamp za svaku preporuku. Malo sada o izvorima. Kao što sam rekao osnovni DAC je Benchmark DAC 3 HGC. To je model sa preampom i pojačalom za slušalice. Svakako nepotrebno, ali „ogoljeni“ model B, se pojavio tek kasnije. Da sada kupujem, verovatno bih uzeo bez preampa i slušalica. Šta bih rekao za DAC? Pa ako sklonimo u stranu sve tehničke specifikacije na koje je Benchmark ponosan, zaista sjajno zvučeći DAC, verovatno ka analitičkoj strani. Detalji, brzina su fantastični. Siguran sam da možda ljudima koji su navikli na drugi karakter zvuka neće leći, ali u pitanju su koliko razumem studijski standardi, te je i zvuk takav. Drugi digitalni izvor (ne po kvalitetu već hronološki) je SACD player Esoteric K-01XD. Mnogi će se zapitati zašto kupovati CD player u doba dostupnog streaminga i pitanje će biti na mestu. Ja sam 5-6 godina živeo bez CD playera u sistemu i bilo mi je super dok nisam nabavio gramofon. Verovali ili ne, baš taj gramofon mi je bio okidač za nabavku CD playera. Kao što sam u jednoj drugoj temi rekao, čini mi se da sam sa streamingom i puštanjem muzike sa kompjutera otišao u slušanje muzike „po pesmu“. Bez želje da povedem polemiku, ali prema mom shvatanju na neki način audiofilsko slušanje muzike, a ne melomansko. A u suštini sam ja ušao u hi-fi pre svega zbog želje da bolje čujem muziku koju volim. Pojava gramofona mi je vratila tu neku, čini mi se „romantičnu“ notu traženja po polici onoga što mi se sluša, vađenja ploče iz omota i svih onih rituala koje sam zaboravio, a ispada da su mi nedostajali. CD kolekciju na sreću nisam prodao pa sam na kraju potrage ipak došao do K-01XD. Player je impozantan kako pojavom tako i zvukom, može raditi kao DAC (digitalne ulaze) i naravno kao CD/SACD player. Ukoliko ga poredimo sonično sa Benchmarkom, rekao bih da nisu daleko jedan od drugog u apsolutnom smislu, međutim Esoteric ima lepši ton, usudiću se da kažem da je „analogniji“. Da li je to rezultat fenomenalno odrađenog napajanja, ili diskretnog in-house DAC-a TEAC/Esoterica, zaista ne znam, ali definitivno ima neki šmek u zvuku, koji Benchmark nema. Mada baš nisu ni u istoj cenovnoj kategoriji. Ono što bih još dodao je da je Esotericov DAC relativno novi proizvod i da su bila već 2 softwerska update-a koji su pomalo, ali ipak podizali kvalitet zvuka. Par nekih detalja o sistemu još. Kablovi su pretežno Van Den Hul, ali ne bih nešto preterano pisao o njima. Prilagođeni su pozicijama u sistemu, ima tu raznih. Ima ponešto od Hedonis Audia, kao i FTA Calisto na poziciji USB kabla. Za digitalni playback je zadužen MAC mini, koji se ne nalazi u samom sistemu, i preko Allo Digione i USBridge streaming stiže do sistema. Platforma Roon, mada ja nikada nešto nisam bio prezadovoljan zvukom Roona, već sam ga ubacio zbog genijalnog interfejsa i celokupnog doživljaja. Čini mi se da je Audirvana zvučno uvek bila superiorna, međutim u jednom trenutku je izgubila trku zbog zastarelog interfejsa. Vidim da je sada novom verzijom Audirvana Studio učinjen pokušaj da se napadne Roon, još uvek nisam probao, ali planiram. Svakako im se ne žuri, pretežno ploče sada slušam, ali će doći red i na to. U sistemu postoji i strujni filter, Hedonist Audio koji smo imali prilike da čujemo na sajmu 2019, koji je takođe doprineo zvuku. Gramofonski deo sistema je verovatno zvezda sistema (meni se tako čini, ali i gosti kažu), ali ću o tome u posebnom postu. Sistem, kao i većina ima problema. Moj se pretežno svodi – pogađajte, na akustiku prostorije. Pozicija na kojoj se trenutno nalazi je optimalna sa stanovišta niskotonskih perfomanski. Brujanje basa je svedeno na minimum, i nemam primetnih čujnih anomalija u tom delu. Problem predstavlja stub koji se vidi na slici, a koji se nalazi između zvučnika. Trenirano uvo će čuti jednu vrstu narušenosti pozornice, t.j. zvučne slike. Daleko od toga da je kritično, ali kažem, ja čujem. Daleko od toga da mi smeta, al opet, problem je prisutan. Stub je noseći i ne mogu mu ništa. Postoji mogućnost premeštanja sistema „na drugi zid“, koja će otvoriti probleme u niskotonskom području. Meni je manje zlo mali problem sa pozornicom nego nekontrolisani bas iz drajvera od 15 incha, tako da do predstojeće adaptacije dnevne sobe, ostaje tu gde jeste.

Sumnjam da je Juno usporio. Posalju meni uvek sutradan, nego su poste. Voleo bih da sa Juna dobijem tracking broj, da vidim koliko stoji kod nas. Inace mi je sa Juna stizalo za 10-14 dana max, a poslednja je putovala 4 nedelje, i to koja ne podleze carini.

Uff gde me nađoste Sistem je skoro načisto promenjen, ostala je samo soba Ajd polako, ovih dana, deo po deo...

Ima definitivno i toga. Recimo Pink Floyd - Dark Side of the Moon ili Wish you Were Here su prosto snimljeni kao jedinstvena celina. Ima još primera svakako, ali mislim da su ova dva klasičan primer toga.

Zapravo ništa, ali sa druge strane, zašto bih bilo šta argumentovao? Drugačiji mi je doživljaj, nestrpljiviji sam verovatno i to je to. Nema tu argumentacije, izneo sam svoje nenametljivo mišljenje i na tome neka ostane.

Zašto bih ti uopšte argumentovao činjenicu da preferiram da slušam cele albume a ne pojedinačno pesme sa istih?

A da se držimo mi hi-fi, a ne psihologije?

@NL. Bravo za temu. Čini mi se da @Pedjica i ja delimo neke iste komponente u sistemu pa ću biti slobodan da se i složim i delimično ne složim sa njim. Pre svega, pokušaj sebi da odgovoriš zašto ti treba CD player? Ja sam svoj prošli prodao pre 5-6 godina i bazirao sam se isključivo na DAC, misleći da mi više nikada neće zatrebati. A onda sam pojavom gramofona u sistemu ponovo počeo da cenim pojam fizičkog nosača zvuka, koji mi definitivno prija. A evo o razlozima zašto sam se vratio CD player-u 1. Tokom poslednjih nekoliko godina provedenih sa Audirvana + DAC ili kasnije Roon + DAC shvatio sam da sam prestao da slušam muziku u meri u kojoj sam ranije slušao. Slušanje se pretežno svodilo na puštanje pesme sa jednog albuma, pa puštanje pesme sa drugog albuma, a onda sam shvatio sa gramofonom da to tako ne mora da bude i da mi zapravo više prija da odslušam barem jednu stranu ploče. Kolekciju CD-ova na sreću nisam prodao niti upropastio, pa sam ponovo pomislio da možda ne bi bilo loše da ih ponovo ubacujem u player, i znaš šta? Nisam pogrešio. 2. CD naslovi, pogotovo polovni su postali izuzetno pristupačni. Daleko pristupačniji nego LP. Discogs je pun CD naslova za 3-5 USD i mislim da je sada pravo vreme formirati CD kolekciju za one koji hoće da imaju muziku na fizičkim nosačima. 3. Užasne oscilacije u kvalitetu LP izdanja. Od fenomenalnih Tone Poeta, Analogue productions izdanja, do katastrofalne konfekcije koja UŽASNO zvuči. Prosto mnoge albume ne vredi kupovati na pločama, digitalni izvor će zvučati superiorno. I sve je to dovelo da sam posle nekoliko promena završio i ja sa K-01XD, doduše bez master clocka. Da li sam pogrešio? Sigurno nisam iz mog ugla, a na osnovu onoga što sam napisao kao razloge. Dobio sam taj zvuk koji je blizu mog gramofona (Kuzma R, 4Point) sa dobrim LP izdanjem. Šta je bolje? Definitivno gramofon sa dobrim izdanjem, ali razlike nisu ogromne. Što se tiče tvog pitanja o samim modelima koji ti mogu odgovarati: 1. K-03XD je suštinski vrlo sličan K-01XD. Čini mi se da su transport i DAC isti, međutim da je razlika u napajanju. Znajući Esoteric, razlika u napajanju je vrlo suštinska i definitivno utiče. Ali isto tako sam siguran da će K-03 zadovoljiti potrebe većine nas, bez obzira što ga nisam slušao. 2. Pogledaj obavezno Yamaha CD-S3000. Ja ga nisam slušao ali par ljudi kojima verujem jesu i kažu da je sjajan. Odlično robusno odrađen CD player sa dobrim napajanjem i DAC-om, a opet daleko pristupačniji nego Esoteric. Isto tako verujem da se može čuti kod nas. Poz

Ne da ja znam Sent from my iPhone using Tapatalk

Nesto novo od Solaja audio. LCR phono preamp. Sent from my iPhone using Tapatalk

I ja imam takav utisak. Ali zalosno je to. Ako nista drugo mogu dinar-dva da zarade na vinyl pomami. Sent from my iPhone using Tapatalk

Danas svratio u TC ušće. Na standu Mascoma 3 slučajna ulova: 1. YU grupa - Dugo znamo se (Fidbox po licenci PGP RTS 2020) 2. YU grupa - Evo stojim tu (isto kao i prethodni) 3. Haustor - Haustor (Croatia records 2021) Haustor odličan. Bravo Croatia na trudu. Transparentan vinil, ravan, tih. Zvuk dobar. Zaista bez primedbi. YU grupa. Jade da ne ispadne da sam se navikao samo na dobre pressinge tipa RTI i QRP, ali ovo stvarno prevazilazi sve granice. Čak se ne radi o banalno krivim pločama koje mogu da svarim. Ajmo redom: 1. Jednu ploču nisam uspeo ni da poslusam. Prosto je rupa na njoj toliko uska da sam se uplašio da ću je polomiti u pokušajima da je stavim na gramofon 2. Površinski sum, nije strašan, ali ga ima prilično. Drugi problem je sto sam po prvi put pozeleo da imam subsonic filter na phono sekciji. Bas driver neprestano radi čak i kad nema zvuka. Kad je u pitanju driver od 15 inča, to izgleda pomalo neprijatno 3. Ploce su prljave izuzetno. Sad jedno retoricko pitanje za RTS na koje naravno ne očekujem odgovor, Al opet. Eto Croatia dokazuje da mogu da se rade reizdanja na našim prostorima. Zašto ne može RTS. Mislim svaka čast Fidboxu na entuzijazmu, ali gde je nadzor RTS-a? Zaista je greota da se takvi velikani poput YU grupe izdaju na ovako užasnim izdanjima. za kraj evo slike haustora