Majda

Pogledaj onda i jensen papire gde se govori o RC filteru kojim se bez damping R moze suzbiti ringing. Ili u sadejstvu sa terminacionim R. Onda se mogu koristiti vece vrednosti R ili cak i bez R sto je bolje i nema prigusenja ni gubitaka signala n opterecenju. Ako si merio bez pripadajuceg elektronskog kola, samo transformator sa terminacionim otporom, onda nisi uracunao realne kapacitivne komponente kojie postoje u kolu. evo nasao sam: "Thanks for contacting Jensen Transformers. There is no simple way to calculate the series RC damping networks for microphone input transformers. Interwinding capacitance is not important, it is distributed capacitance within the windings that matters, and this is not an easily measurable quantity. Also, the transformer needs to be damped with all of the circuit stray capacitances and loads in place around the transformer. This is especially true with tube circuit designs where the "miller" capacitance of the first stage may be VERY significant. The simplest way to determine the proper damping network for a microphone input transformer is experimentally. The method is actually quite simple and fast once that you have done it a couple of times and have gotten together the proper kit of tools to make it easy. SETUP: 1) Drive the microphone input with a squarewave generator that has a source impedance of 150 Ohms. This value is approximately in the middle of the range of source impedances common to most microphones. If you have a special situation where the microphone is going to have a known, much lower impedance (say 20 Ohms), use this impedance instead. Make sure that the output signal from the generator has nice clean, fast edges with no overshoot. 2) Set the generator for a signal level of approximately 0.1 Volts peak to peak and a frequency of approximately 5 to 10 kHz. 3) Power the microphone pre-amp and adjust the gain to a level about 10dB below clipping. The level isn't real critical, just make sure that the pre-amp is operating in a normal gain range and that it isn't clipping. 4) Connect an oscilloscope across the secondary of the input transformer using a x10 low capacitance oscilloscope probe. You MUST use a x10 probe in order to prevent adding SIGNIFICANT capacitance across the secondary of the transformer. Make sure that you have "calibrated" the oscilloscope probe trimmer capacitor before starting this procedure. 5) Connect a capacitor substitution box in series with a 20k or 50k pot and place this network across the secondary of the transformer. You may also want to include a 1k pot in series with the 20k pot as a "fine" adjustment control. The capacitor substitution box should have a range of 100pF to about 10,000pF for typical microphone input transformers. Extra capacitors can be added in parallel if you need larger values. Standard 10% value increments (100pF, 120pF, 150pF etc.) should provide enough resolution for even "fussy" tweaking. 6) Make sure that the basic impedance determining load resistor is in place across the secondary of the transformer. This value is typically 1500 Ohms x the turns ratio squared (for example our JT-115K-E uses 1500 Ohms x 10 x 10 = 150kOhms). This resistor sets the input impedance of the microphone pre-amp. ADJUSTMENT PROCEDURE: 1) Set the capacitor substitution box to the highest value (1000pF to 10,000pF) and adjust the pot for maximum resistance value (20k to 50k). 2) While watching the oscilloscope, lower the value of the pot. This should decrease the overshoot of the waveform and reduce the ringing. Adjust the pot for the highest value that will prevent all the overshoot and ringing. 3) The objective now is going to be to find the SMALLEST value of capacitance and the HIGHEST value of resistance that will eliminate all the overshoot and ringing and leave just a smooth, flat topped squarewave with a nice fast rising edge. 4) Keep decreasing the value of the capacitance and re-tuning the pot until you can no longer eliminate the ringing and overshoot by adjusting the pot. Go back to the last higher value of capacitance and do a final tweak of the pot and then measure the final resistance value. These values are your final damping network. NOTE: Some transformers will have very high frequency, very small amplitude ringing in addition to the main lower frequency, large amplitude ringing. You will probably NOT be able to tweak this effect out of the transformer, but it is usually not anything to worry about because it is so far removed from the audio frequency range and results in only a small fraction of a dB of frequency response variation at a point where the transformer response is already 10dB or 20dB down from reference level. Dale Roche - Project Engineer "

Milerova kapacitivnost je samo deo dinamicke kapacitivnosti. Veci deo. Ima uticaja na visokim F. Pogledaj ako izgleda filter RC gde je C dinamicka kapacitivnost. Ovo R je izlazna otpornost izvora... U postavkama sa trafoom je dodatno kapacitivno opterecenje koje se prenosnim odnosom preslikava na suprotnu stranu... Na nislim F taj filter izgleda slicno samo su R i C zamenili mesta...

Stvarno nemam vremena da pravim bilo kakve uredjaje u nekom narednom periodu oko pola godine do godinu dana ni neke za sebe verovatno necu stici da zavrsim. ednostavno imam drugih profesionalnih obaveza Nisam konkretno nista radio sa 833A cevi ali nema razloga da se ta cev pri simulacijama ponasa drugacije od bilo koje druge cevi tog tipa. Pre razmisljanja o driveru imas nekoliko mnogo vaznijih stvari. Zam da svi naklapaju po net samo jedne te iste price driver i slicno. Medjutim potpuno su drugaciji prioriteti i redosled stvari. Prvo mras biti svestan cinjeice da ako koristis DC napon za grejanje, pad napona na pass elementu je minimum 4V sa 10A to je 40W disipacije samo na hladnjku ispravljackog dela za svaku izlaznu cev. (zato i koriste zamenu - switch napajanja i racionalizuju ih kao zvucno bolje ) Ako si nekada video hladjak na kojem je 0.5W disipacije i pritom ga drzao u ruci znaces o cemu se radi koliki je potreban hladnjak samo za grejanje cevi. A najverovatnije samo sa AC grejanjem ce biti bruma. Samo sa DC, ispravlejnim pasivnim grejanjem nece biti disipacije jer nema aktivnih stabilizatorskih tranzistora ALI ce napon grejanja biti promenljiv i zavisice od napona u mrezi. Mislim da to nije dobro za ove cevi koje traze konstantno grejanje... Dugo. Opredeljenje za ciste ili A2 klasu ili A1 klasu je kljucno zbog struja magnecenja izlaznig transformatora. U A2 klasi su to mnogo vece DC struje koje magnete jezgro i guraju ga u saturaciju a u A1 klasi su manje. Za vece sruje potreban je i veci magnetni procep. Ako se magnetni procep povecava smanjuje se induktivnost primara,,, Takodje pozeljno je da za A2 klasu jezgro bude manje permeabilno upravo zbog manje mogucnosti da putem vecih DC struja ide u zasicenje. Ali niska permeabilnos drasticno smanjuje za isit broj namotaja i induktivnost... Sve ovo govori da se za A2 i A1 klasu ne mogu koristiti isti transformatori ko ni ista jezgra. Bez obzira sto je razlicit i prenosni odnos... Sa druge strane problem A1 klase su kondenzatori koji moraju biti visokog napona i pozeljno je da budu block i PiO. Oni se teze nalaze, skuplji su i mnogo su veci od elektrolita. A tesko je naci nekog malo veceg kapaciteta od jednocifrenog broja uF... Ali ima i novih recentne proizvodnje samo ih je teze dobaviti Onda sledece ti je pitnaje ispravljanja visokog napona da li ce biti sa ispravljacicama ili sa diodama. Recimo ako ide sa diodama (kao vecina) onda nema smisla postavljati kvalitetnije, zvucno bolje ali velike i skupe PiO kondenzatore, vec manje elektrolite... Za cev ovog ranga ipak je mnogo pozeljnije da ima i cevno napajanje na primer 3B28 ili slicne HV cevi. Opet doatno grejanje tih ispravljacica itd. Sledece pitanje je da li ce se modul ispred izlazne cevi napajati sa istog izvora. Ako se ne napaja sa istog HV izvora sto je bolje jer susuvise velike razlike u nivoima napona, pa ce biti ogromna disipacija na serijskom otporniku. Onda nema smisla koristiti izolacioni trafo izmedju druverskog dela i izlazne cevi. A ako su odvojena napajanja za izlaznu cev i modul ispred nje, mnogo logicnije i pozeljnije u kontekstu visokih napona, onda je potreban i interstage da bi to imalo smisla... Inace ne moze se dobiti toliko snage iz te cevi to su samo prazne price. Cev jednostvano ne moze da primi veci ulazni napon i da isporuci BEZ velikih izoblicenja vise od oko 30W. Cev uopste ne voli preliki anodni napon. To cini stvari jos gorim. Radna elipsa na niskim F "prolazi" kroz 0, i previse je deformisana. Ne pomaze ni povecanje induktivnosti jednostavno suvise je "blizu" 0 osi. ovo su neki dijagrami za 3000V napajanja i na -60V negativnog prednapona. Tako da nema nista od tih 50W "dobijenih" statickom analizom radne prave koja je na niskim F elipsa ili cak krug a ne prava. I to sve bez dodatka poremecaja izazvanih magnetizacijom jezgra... Grafovi su za opterecenje od 20K na 20Hz. -60V negativni ptredna pon Anodni napon kada se od 3000V oduzme 60V prednapona i pad napona na oko par stotina oma DC otpornosti primara.

Dinamicke kapacitivnosti cevi koja je iza trafoa iso imaju veliki uticaj. To je skrivena komponenta koja isto opterecuje sekundar ulaznog trafoa i prenosi se transformacionim odnosom na primar odnosno ulaz i pridodaje onim brednostima koje vec postoje i zajedno cine ono sto "vidi" uredjaj koji je ispred. Moze da bude i do 100pF vrednosti skoro pa i vise nego kapacitivnosti kablova. Direktno zavisi od pojacaja cevi... Tako da impedansa cevi koja je iza trafoa itekako ima uticaja na impedansu ulaza bez obzira sto moze biti galvanski odvojena... Terminacioni otpor ne mora biti 10K. Vec se ta vrednost odredi u konkretnom kolu za vec prisutnim kapacitivnostima cevi koja je na ulazu. Cak ne mora ni da ima terminacioni R vec samo serisku vezu RC kola (sa kapacitivnostima cevi) koja vrsi eliminaciju ringinga ako uopste i postoji. Zavisi od toga koliko kvalitetan trafo je upotrebljen. Trafo jeste dobra sprezna komponenta ali ga ne treba trpati i tamo gde nije potreban. Na ulazu i na izlazu je OK, old school bas kao i u primeru ovog preampa. Sigurno vrlo dobro radi, neopterecujuce dugotrajno slusanje, mogucnost koriscenja i u studiju, balansirana veza, i ispravna faza phase-in=phase out. SE vrsi pojacanje signala. Upravo tako to i treba izgleda.

Mislim da nema veze sa stvarnom impedansom ulaza vec je prepisan odnos ulaznog transformatora koji je najverovatnije upotrebljen. Na njia pise 600oma : X oma u zavisnosti koji je prenosni odnos... Stvarna ulazna impedansa je u tom slucaju prenesena vrednost otpora resetke cevi koja je posle tog ulaznog trafoa prenesena kvadratnim korenom transformacionog odnosa. Ulazna impedansa od 600oma bi implicirala da je na ulazu otpor od 600oma. To bi bilo tragicno za sve uredjdje koji prethode ampu a koji nisu tranzistorski ili nemaju buffer na izlazu... Za cevne preampe bez buffera to bi bilo killing opterecenje. Ali i za cevni buffer je premalo optertecenje. Stvaralo bi prevelio opadanje signala i damping Inace za ove high voltage ampove odlicno je da imaju na ulazu izolacioni trafo (povezan kao galvanski izolator, ne sa spojenim masama i non-galvanicaly isolated mod) upravo zbog bezbednosti ivisokih napona u ampu. Na taj nacin je sve sto se desava unutar ampa izolovano od ostatka sistema. Power trafo/mreza, ulazni trafo/preamp, izlazni trafo/zvucnici.

Na ovom sajtu je skoro sve konfuzno i nejasno. Nekoliko irelevantnih fotografija i veoma nejasni, cesto zbunjujuci opisi sta se tacno desilo? evo jednog opsa sa istog sajta koji je jasniji i potvrdjuje ono sto je dato u podacima za ovu cev "I set the grid voltage to +20 volts. Plate current was 275 Ma and plate voltage was 1490 volts. This is a plate input (and static dissipation) of 409 watts. The tube glowed a bright orange. I applied 1KHz audio and increased the drive until clipping can just be detected on the top of the trace. Plate current was still 275 Ma, plate voltage was still 1490 volts. Tube current remains constant at all output powers up to 212 Watts when driven at 1KHz. Power output at this point was 212 Watts RMS, distortion measured 4.8 %. Now the tube is dissipating 197 watts since 212 watts are delivered to the load. The plate still shows an orange spot. Some spec sheets say this is normal." Kontradiktorno rezultatima koje si ti naveo... Nije recimo izmerio za 30sec struju resetke, nije jasno napisao koje opterecenje je korisceno da li je to trafo da li je to samo otpornik koji stoji sa strane... Recimo za ove snage signal sigurno prelazi znacajnim delom mozda i polovinom jedne periode u negativni deo prednapona i A1 klasu i dolazi do Ne bih uzimao ove navode kao 100% relevantne. Zbog toga sto nema datih shema set upova u kojima je vrseno merenje i nema fotografija o tome. Ne zna se sa kojim opterecenjem je to sve isprobano na fotografijama se vidi samo taj power otpornik itd itd. Na primer Bartola (google) to radi mnog drugacije. Sve uredno dokumentuje i objavi. Veoma je jasno i pregledno. Izuzetno korisno i upotrebljivo. A ljudi koji na taj nacin eksperimentisu i na taj nacin prezentuju rezultate najmanje "pricaju" o "zvuku" Ja imam vise poverenja u informacije dobijene na taj nacin. U krajnoj liniji mogu se predvideti i 2 razlicita drivera jedan power driver tube lab-a i jedan cevni.

Da tako je. ALI ne vidim razlog da se to i ne objavi kao faktografski tacan podatak? Veliki problem je sto se to ne prezentuje ni casopisima koji testiraju opremu i zvucno i merenjem. To dalje samo stvara haos i generise mnostvo netacnih informacija I ja sam slusao te hibridne ampove, nije mi tu nista bilo nesto da kazem lose ili problematicno sto se tice zvuka? To je sada neka moda, i u poslednjih 5-10 godina, je naprosto "odluceno" da je to bolje i da ono ranije nije dobro. Nemam nista protiv ali mi smeta sto se skrivaju ili krivotvore ti podaci. Nikada ne bih kupio tako marketiran uredjaj pa neka je najbolji na svijet...

PiO kondezatori su mnogo vecih dimenzija od elektrolita. A nadam se da je jasno ovo u vezi sa switch napajanjima 2 kom za grejanje. Dizajnerski je potpuno opravdano, u smislu umanjenja dimenzija medjutim upravo to ljudi mogu okarakterisati kako lose? Ne mora uvek nesto da se slusa da bi se izvele neke implikacije. Na primer kada mi prilazi covek na ulici i kaze dobar dan jos nije ni zavrsio drugu rec ja znam sa verovatnocom od 95% da ce da mi trazi novac... Covek koji se razume u konje recimo mnogo toga moze da zna samo tako sto ce da pogleda konja ne mora uopste da ga jase primera ima mnogo. Ljudi obicno otvore i haubu automobila da pogledaju sta je unutra itd. TO ustvari i jeste DIY poduhvat samo je brandiran. Nista lose upravo pozitivno i sa preduzetnickim duhom. Osnovne dizajnerske premise su: nabavljivost cevi, izbor cevi da budu konkurentni na trziztu u klasi "velikih" cevi, pojednostavljivanje i optimizacija dimenzija. U tom smislu se upravo tako i radi. Nisam ni mislio da objavljuju sve i totalne podatke. Vec samo one najosnovnije, zato sam i napisao mini. Medjutim odredjenom broju ljudi bi i ti mini podaci govorili mnogo toga PRE nego sto bi slusali uredjaj. Zbog cega bi neko kopirao nesto samo zato sto su drugi nepoznati ljudi rekli da je to "super"? Ko ima mogucnost napravice sopstveno pojacalo na osnovu itih poznatih informacija kao i svi oni koji su to vec uradili nezavisno? Ne vidim razlog za strah od objavljivanja dodatnih informacija?

Mozda ali bez switch napajanja za grejanje. i sa PiO kondenzatorima na sa elektrolitima . Mislim da nema ni ispravljacice nego Si diode? Zbog toga je tako "malo"... Medjutim pitanje je da li bi ljudi hteli da kupe ako bi bilo veci? Naravno nista od mini podataka o trafoima i strukturi kao i obicno...

Problem je u tome sto ne mali broj brandova ne navodi da recimo u cevnim ampovima postoje i tranzistorski sklopovi. Najcesce kao driveri ili kako CCS opterecenja (emulacije skupljih i masivnijin prigusnica...) Veci broj modela nema ni cevno ispravljanje visokog napona. Danas se cevnim pojacalom smatraju i uredjaji koji imaju samo izlzanu cev i eventualno ulaznu cev.

Izvini ali mislim da ustvari ti nisi to razumeo uopste. Ali nista strasno. Nije toliko slozeno... Covek je postavio anodni napon na oko 1500V i menjao prednapon cevi. Na taj nacin je dobio razlicite vrednosti struje potrosnje.. Ove manje struje je dobio vecim vrednostima negativnog prednapona a 300mA najverovatnije sa blagim + prednaponom ili sa prednaponom od 0V. I to se poklapa sa vrednostima datim od strane proizvodjaca. A koristio je 2 ispravljaca taj za visoki napon i drugi sa standardnim naponima negativnih vrednosti. Ovaj prvi za visoki napon ima fiksnu vrendnost na drigom se menja napon samim tim i struja kroz cev. Nism siguran u tvoja opredeljenja? Cas neses A2 klasu cas bi bas to hteo? Sudeci prema podacima struje resetke nisu prevelike za ovu cev. Pogledaj podatke za 833A sve je dato tamo... U nekoj blazoj A2 klasi sa +25V prednapona struje resetke su jos manje vrednosti nago za +50V. Meni je dobro radila 6y6, mogu se upotrebiti i 6L6 kao i ostale cevi koje se standardno koriste u A2 konstrukcijama sa mnogo vecim strujama resetke. Ima i drugih cevi naravno U sustini nije toliko bitno to oko drivera. Skoro je irelevantno... Ako postoji napajanje i ako je amp uradjen driver moze i da se zameni i da se isprobaju razlicite cevi na toj poziciji. Samo je potrebno predvideti da na ploci nosac podnozja moze biti promenljiv... Ljudi koji su pravili ampove sa 833A nisu dali ta prosta merenja.

Ma ne stvarno. Zasto tako mislis? Uostalom samo ti znas sta je u pitanju. Mozda da to ostane tvoja "mala tajna" OK. Da li mora bas da bude tolike snage? Sta te konkretno interesuje? Kako mislis da bi mogao da ti pomognem? (Moze i na PP) Evo na primer prva pomoc: rekao si A u tekstu koji si sam poslao pise da to nije tacno i da cev u tim nekim okvirima trosi onu vrednost koja negde i odgovara podacima proizvodjaca "This power supply puts out 1520 volts with bias at 100Ma, and 1500 volts at 300Ma. The amp will put out 205 watts RMS at 5% distortion (1KHz) when the bias is turned up to 300Ma. This is too much dissipation for the tube but I tried it any way. The higher the bias current, the higher the power. I stopped at 300Ma." http://tubelab.com/prototypes/833-se/ Shema koju planiras da ti neko izvede je sa ovog sajta http://recherche.enac.fr/~puechmor/e_projets.html dole pri dnu, sa naslovom 833A/TB3-1000 75W/100W A2 class monotriode? Verovatno neka greska zato sto je to A1 klasa... A i navedene snage su mozda malo prevelike? Nedostaje izvedba napajanja kao i tacniji podaci o trafoima naravno. Sto se tice totalnog gaina deluje sasvim u redu.

Mozda. Ili najverovatnije? Ako se to aproksimativno "izravna" videce se da je opseg skoro pa na 100Hz. Nedostak Hy u OT-u i/ili interstage-u i/ili nepravilne RC konstnte spreznih C-a. Na ovaj nacin se "dobio" siri opseg u niskim F. ALI je tu faza poremecena. Preko 45deg ili vise

Ili imanentnom... Pitanje je da li je to sve distorzija sto ljudi cuju? Ipak se to slusa na mnogo manjim snagama i sa osrtno manjim signalima izmedju cevi? Mislim da su u pitanju drugi fenomeni. karakteristike transformatora, RC konstante izmedju cevi itd... Ko zna...

Ne znam... Ono sto sam video je meni u tom smislu delovalo pristojno. Pa cak i pedantno? Ali da jeste ovo sto kazes je potpuno tacno imajuci u vidu cenu. Cak i tako imaju odlican "slam". Bolji od vecine u A1 klasi, koji mogu biti generalno nekako premekani? Doduse taj dobar udarac ima tendeciju da se odvija vise ka sredini opsega ... Medjutim nedostaje (donjeg) opsega da to bude kompletnije i ubedljivije. Slicno ili isto kao i kod brace u A1 klasi .Verujem da sa posebnim obracanjem paznje na te stvari pri prijektovanju, ta Shishido koncepcija radi.

Ma neeee evo sta je u pitanju. Proizvodjaci daju napucane snage cevnih uredjdjaja da bi osujetili konkurenciju i impesionirali kupce. Pa molim lepo ako vec daju te snage ludi koji testiraju naprave i testove po toj specifikaciji. Naravno sve je losije ali ne zbog samog uredjdaja vec zbog neodgovarajucih uslova testa za sta su odgovorni proizvodjaci. Drugo. Vecina priozvodjaca uporno insistira na vrlo maloj osetlivosti tih ampova. Kao da je to crveno slovo. Pa vecim delom ta izoblicenja dolaze od ulazne cevi koja je prepobudjena. To se dalje jos samo vise pojacava driverskom cevi koja dodaje i nesto svojih izoblicenja i na kraju se za sve to optuxi izlazna cev koja je tu najmanje odgovorna... Trece ako se pazljivije pogleda grafovi su od merenja sa simuliranim opterecenjem. Za oponasanje eltronskog kola standardnog svucnika potrebne su ogromne vrednosti reakrivnih elemenata. Najverovatnije su postavili samo otpornik. Sto nije ni izdaleka pravo okruzenje. Ne razumem zasto nisu uzeli bilo koji power zvucnik i povezali na izlaz, na golo, bez kabineta. Pa neka izdrze malo te vece nivoe na desetak sekundi koliko traju ta merenja? Na osnovu ove 3 cinjenice ta mereanja cevnih pojacala ne smatram super-relevantnim? Ali za ova isticanja opsega i skracenja opsega su sigurno odgovorne sprege reaktivnih elemenata. Na primer ovo izdizanje na oko 100Hz je tipicno kada se koriste trafoi manje od potrebne induktivnosti a to kompenzuje velikim bajpas kondenzatorima u katodama. Sta znam...

Ma ne govorim ja vec podaci proizvodjaca cevi. Jednostvano nemoguce je da postoje tolike razlike. Sve nove cevi koje sam ranije merio ali bukvalno svaka je pokazivala izuzetna poklapanja sa podacima proizvodjaca... Zaprepastio sam se koliko su mala ta odstipanja za cevi koje jesu stare ali nisu koriscene. Pa ja nisam nigde napisao da je najgora za audio primenu? Naprotiv na osnovu podataka bih rekao da je veoma pozeljna za audio primenu i za A2 klasu i za A1 klasu. OVa cev je pre svega zanimljiva SAMO zato sto je dostupna, recimo jeftina, i proizvodi se jos uvek. Ne moze da bude ni blicu nuli. Mozda ako sekundar ima 8 oma DC resistance i kablovi 2oma pa onda da je DF negde oko 0.7-0.8... Zavisi od izlaznog trafoa Samo napred . Kada si vec poceo da se interesujes za ovu tehnoligiju procitaj i dostupnu literaturu? Stvarno ne mislim nista negativno. Kada se razgovara oce vima po pravilu izostaju formule, poznate cinjenice itd. Stalno se ne sto mistifikuje. Na osnovu toga ljudi objavljuju sheme i fotografije uredjaja i daju iskljucivo subjektivne komentare. Merenja izostaju, nema podataka o izlaznim trafoima, samo famozni prenosni odnos koji skoro nista ne govori... A u pozadini na tim fotograifjama ne retko se vidi gomila neke merne opreme. Zasto ne primer niko od tih ljudi koji su pravili 833A nije prosto izmerio struju kroz resetku u datim okolnostima i dao te podake? To je "posao" od 2 min. ? Mnogo pitanja. Pa recimo mogu da postavim tebi ista ta pitanja? ipak edit: Ustvari mozda samo jedno pitanje: Da li si ti projektovao i napravio bilo sta od cevnih uredjaja?

S se uglavnom bavi ampovima u A2 klasi i to cistoj A2 klasi gde se sve odvija u regionu pozitivnih prednapona. I u tom smislu je to sve ispravno uradjeno. I ova cev je dobar kandidat za tu namenu. 800V je anodni napon ako o tome govoris tu se dodaje i negativni prednapon i pad napona na mreznom trafou i ispravljacici (ako ima) i pad napona na celom delu ispravljaca pa je to i vise od 900V napona napajanja... Damping faktor nije sigurno 0 i najvecim delom zavisi od termogene otpornosti namoraja sekundara. Kao i od otpornosti kablova. Ali ne samo od toga vec i od primara i da li postoji feedback itd. To je najgore resenje. tih 1500V i 0 neg prednapona. (BTW i anodna disipacija tu oko 450W znacajno iznad dozvoljene granice. A cev se ionako zari i pri nekim manjim snagama... Ako je negativni prednapon 0 tada uvek jedna poluperioda radi u pozitivnom delu prednapona a druga u negativnom regionu. U tom slucaju struja resetke stalno menja smer i prati kretanje ulaznog signala. Kada struja kroz desetku menja smer menjaju se i dinamicke kapacitivnosti i druge stvari. Prakticno se vrsi podela signala i izlazna cev ne tretira na isti nacin periode iznad i ispod 0... To dovodi do neke vrste "oscilovanja"... Ili u A2 klasi ili u A1 klasi. Maksimumi ulaznih signala na cev nejbolje je da ne zalaze u razlicite regione prednapona. Ako je A2 klasa onda da signal ne zalazi a narocito ne vecim delom u - prednapone i obrnuto. 50Hy je mozda malo zato sto dovodi do znacajnijeg pomeranja faze na niskim F. (prema nekim mojim softwrskim probama neki optimum je 60Hy. To ne moze da se odokativno uzme a ni da se "izracuna" uproscenim formulama. Mora da se vidi na simulaciji transfera i faze kao i da se vizuelno prekontrolise radna elipsa na niskim F. I onda se odredi potrebna induktivnost za datu cev u kolu... Broj namotaja zavisi isljucivo od karakteristika limova jezgra trafoa, dimenzije jezgra i magnetnog procepa. Ako se uzme preveliko jezgro da bi se nadomestila inuktivnost povrsinom jezgra onda se povecava duzina namotaja sto dovodi do povecanja otpora i primara i sekundara i reflektuje se na gubitke, damping faktor i druge bitne parametre... To je vec tipicnija trioda za audio namenu, ali ako se pazljivije pogledaju podaci iso ima struje resetke cak i u negativnom regionu do oko -20 i manje. I to ne bas male. Mozda i vece struje resetke u negativnom delu prednapona i A1 klasi, nego 833A Poslacu neke grafikone za 833A setovane na 4.1KV, negde malo manje od 100V negativnog prednapona i videces ustvari kako to izgleda. Vrlo lose. opada i korisna snaga... BTW kada je jedna poluperida u max. onda su tu naponi na prilmaru preko 5000V. 833A moze da radi i da se setuje u A1 klasi ali ne u tim tackama a i onda je suvise veliki opteretni otpor primara a trafo je na ivici izvodljivosti i dalje vazi tih 60Hy minimuma... Saljem grafikone i p odake

Nije, ovo su iste one anodne karakteristike iz RCA manuala za 833A cev. Moze da zbuni ljude sa nedovoljno prakticnog i teoretskog iskustva ako se ne pogledaju jedinice mere i malo pazljivije procita pdf. Na y osi je 5A na grafu... Skoro svi podaci koje sam pregledao su skoro identicni za ove cevi razlicitih proizvodjaca evo na primer potpuno isto kao i RCA https://frank.pocnet.net/sheets/026/8/833A.pdf (A GU81 ima savim drugacije karakteristike i kao tetroda a i u triodnom spoju...) Za klase upotrebe cevi (radne tacke) i trafoe pokusacu da objasnim kasnije sa konkretnim primerima i na osnovu vazecih podataka za cev.

Mnogo toga ima na netu sto je Shishido radio, clanci sheme sklopova... Na primer: http://www.single-ended.com/Lagarto/shishido/shishido-skema.htm Lako ces naci stvarno (Nije isti model ali je isti brand... Da ne kazem ista ekipa...)

Mislim da gresis i to mnogo. Pogledaj PDF podatke za ove cevi. Da ne pricamo napamet max dozvoljena snaga je 400W na 1500V to su oko 2.6 podeoka struje od nule ili oko 266mA max struje za 1500V anodnog napona. Za 2500V je jos gora situacija max struja je 160mA ili oko 1.6 kvadratica ...

By the way ova 833A (i njene ostale verzije) je veoma dobra i obecava. Izlazni trafo je moguce uspesno izraditi i nije previse komplikvan. Izoblicenja za max snagu mogu biti vrlo mala. i do 0.3% sa 20W. (U ovom primeru je 0.6%). Potencijalni problem je u tome sto je tesko naci driversku cev koja ce tu nisku vrednost podrzati? A i struje resetke su sigurno izazov i kod ovih velih cevi... Max disipacija je 400W a ova setovanja su za oko 275W disipacije. Opterecenje je 1K i sa unutrasnjim Ri cini generator od oko 750oma za sto je potrebno svega oko 40Hy ili malo vise za primar, za ispod 10Hz. A to znaci mucho pravog basa Obrati paznju na relativno mali region u kome je dozvoljeno koristiti cev. ova magenta linija je 400W.

Jedan drugi model wavac ampa isto dual mono sam slusao i nije bas dobro radilo. Wavac se bavi uglavnom ampovima u kojim izlzne cevi rade u A2 klasi sa + prednaponima. Veoma specificno... Ispostavilo se da su ne dugo posto je preminuo Shihdo, zaposleni izmenili njegovu osnovnu ideju, i napravili potpuno drugaciju koncepciju. Shishido je iskoristio cinjenicu da kada cev radi sa + prednaponima i kompletno u A2 klasi, ima znacajne struje restke. Te struje resetke je izjednacio sa strujama kroz driversu cev, i na taj nacin omogucio da inrestage trafo nema magnetizaciju jezgra jednosmernom komponentom struje. Zato sto se struje kroz primar driverske cevi i kroz sekundar izlazne cevi ponistavaju... I po tome su njegove konstukcije poznate i imaju istorijski znacaj. Naravno zvucalo je lose, a kada se uzme u obzir cena tih ampova = katastrofa. Posle rekonstrukcije na Sh. way, radilo neuporedivo bolje. Ali su uradili suvise malu osetljivost ampa , ecc83 na ulazu i par stotina mV je svega bilo potrebno za punu snagu. A gde su izvori sa preko 2V i preamp koji to dodano pojacava - neverovatno. Bespotrebno i suvise malo za savremene standarde opreme. Pot stalno na minimumu, zvuk je imao tendeniju ka srednjem opsegu itd... Posle promene ulazne cevi tipom sa manjim pojacanjemi korekcije kola - sve jos bolje, cak i sa njihovim potenciometrom prevelike vrednosti... Dzaba im bubreg

Nije ni to bas malo i to samo jedan kanal Da bez cevnog napajanja to je neki minimum dimenzija za te ogromene cevi. tu su 833A ili ruske GU48 ili kineske FU33. Prve 2 se tesko nalaze a kineskih ima: https://www.ebay.com/itm/265074882627

Verovatno neki razvoj? neverovatno mi je da je to amp koji je zamislejn da bude bas toliki? Neki eksperimenti su u pitanju sigurno...