BokiTokiVoki

A šta radiš na tim otpadima? Je li to vezano za posao ili hobi?

Audio Technology 8" mid-bas i RAAL 140-15D visoki. Imate li vi dovoljno dobro pojaÄalo za to? Možda Leben CS-600 ili Äak CS-660P (+preamp)? Rado bih posluÅ¡ao te zvuÄnike.

Ti me ne poznajeÅ¡, a tek me nn ne poznaje, a piÅ¡eÅ¡ "da me je prozreo". Kao i obiÄno, niko ne zna o Äemu piÅ¡eÅ¡.

Kod braće Trotter je veći izbor pića i pojaÄala. A i Trotteri znaju da ja nisam kupac za (bilo koje) zvuÄnike, a opet me puÅ¡taju i u radnju i da ih maltretiram.

Å ta je to po malo? Jel to samo deo jedne kutije? One od 18.000 €/par sa Tannoy 15" i ribonom? Ako su tu Äitave dve, da dodjem, i malo naparim uÅ¡i.

Jel' to zato Å¡to su unutra: * Digital Audio Streamer * Internet Radio Player * DAB / FM Tuner * CD Player * MP3 & iPod Player * USB & Network-stored Audio Player * Integrated Amplifier * Digital to Analogue Converter ili jednostavno od (skupog) piva? P.S. Kada sam bio mali, bio mi je san da nabavim Grundig muziÄki centar.

Zbog posta paja959 sam brzo pretÄao sve, pa nisam pažljivije video koji su blokovi u pitanju.

A Å¡ta ćemo ako je Äovek probao veći broj varijanti, i ispostavilo se da bolje svira sa tranzistorskim blokovima nego sa cevnim pojaÄalom? Efikasnost zvuÄnika nije jedino merilo za izbor pojaÄala. Evo primera iz iste kuće - Tannoy Westminster Royal SE, preporuÄena amplifikacija 50-225 W : http://www.audiosalon.co.uk/tannoywestminster.html .....bez obzira na nominalnu efikasnost zvuÄnika od 99 dB/2.83V/1m

Doktor ili advokat, pa mu McIntoch i Tannoy dodju kao statusni simbol.

OdliÄan crnjak.

Prašina je gratis, a sa njom je i mekši zvuk.

Naravno kada je 2010S model za 2010. godinu, a 3010S...ej, tehnološki je milenijumski ispred.

Otkucao sam na Google Naim Spendor A5 i ovo je bila 4. slika po redu. Pa, nije daleko od istine:

Moćna je bila turska imperija.

Sjajno! Odgledao sa osmehom:

Jel' znaÅ¡ onu foru: Lik: Ruljo, jel' znate kako se budale drže u neizvesnosti? Rulja: Kako? Reci nam. Lik: Reći ću vam sutra. Rulja: Ma, reci nam sada, reci nam, reci nam,.... Nekako sliÄno je i Brian u "Life of Brian" postao Mesija.

Ne. Koja?

Evo nešto za anubisa, a i @ for all, apropo njegove izjave: ""glas foruma - glas naroda. ja bih dodao - slabo su nas bombardovali. ""

Nije copy/paste. Text je sastavljen od nekoliko prepriÄanih i prepravljenih postova viÅ¡e autora sa sajta audiofil.net, kao i dodatih delova by myself, tako da mi je bilo bez veze da navodim te podatke, jer bi nepotrebno produžilo kucanje i objaÅ¡njenja. Naravno, neki su morali da se zakaÄe za neÅ¡to Å¡to nije bitno za temu. BTW, reÄi "ustroj uredjaja" liÄno volim da koristim. SviÄ‘a mi se.

Pa, i napisao sam da top modeli jesu balansirani, kao npr. AR LS26.

Kada kažem "tehniÄki korektno izveden balansirani kabel" milsim na sledeće. XLR konektori, isto kao i kvalitetni posrebreni DIN konektori su bolji od bilo kog RCA kon. i u nebalansiranim konfiguracijama. Bolji kontakt, manja masa metala kontakata , duza trajnoast odlike su ovih konektora. Neki optimum su Neutrik XLR i brendirani DIN( Deltron, Hirshman itd.) I naravno tehniÄki dobro odradjeno povezivanje kod izrade tog kabela. ZvuÄnu razliku izmedju RCA spoja i balansiranog spoja, kod istog uredjaja nisu stvorili razliÄiti konektori i kablovi nego balansirani spoj balansiranih ureÄ‘aja. Sada treba definisati Å¡ta je to uredjaj full balansiranog ustroja, a Å¡ta nije.Jer kod ovih "kvazi" razlike u zvuku izmedju RCA spoja i balansiranog ne postoji, ili je Äak u korist RCA Å¡to toga Å¡to signal prolazi kroz dodatnu elektroniku za izvlaÄenje balansiranog izlaza, npr. preko op-ampova. Prava stereo balansirana pojaÄala ili pretpojaÄala u sebi zapravo kriju Äetiri jednaka aktivna sklopa gde dva i dva rade u diferencijalnom modu, obradjuju protufazne signale jednog kanala, odnosno medjusobno su jedan drugome referenca odstranjujući jedno drugom interne negativnosti ostavljajući vrlo Äist signal i joÅ¡ pri tome ne dotiÄu masu (ground) punu smetnji i ne vide je kao nultu referencu. Ovde masa služi iskljuÄivo kao oklop od vanjskih smetnji. Tako rade pravi balansirani ureÄ‘aji i to su prednosti takvog ustroja. Takvih uredjaja je VRLO malo, a većina onih koji imaju balansirane izlaze nemaju stvarno full balansirani ustroj, već samo nebalansirani signal izvuÄen (postoje razliÄiti naÄini da se to uradi) na balansirani konektor. U praksi većina uredjaja firmi tipa i cenovne klase Krell, Audio Research, Classe, itd. nemaju full balansirani ustroj, već samo izvuÄenu balansiranu konekciju koja je uradjena op-ampovima od 1 € komad. Samo neki top modeli sa isto tako top cenama imaju pravi balansirani ustroj. Balansirani izlazi i ulazi u audiu su prvo poÄeli da se primenjuju kod profesionalnih audio uredjaja u cilju spreÄavanja zajedniÄkih krugova mase koje stvaraju brujanje. Kod komercijalnih uredjaja gde se koriste male dužine kablova, i gde nema puno komponenti, balansirane konekcije su viÅ¡e marketinÅ¡ki trik u cilju bolje prodaje. Kod uredjaja koji nisu full balansiranog ustroja balansirane konekcije se rade zbog eliminacije brujanja i korišćenja dugih kablova bez upliva elektromagnetnih i RF smetnji. To se, osim audio transformatorima, postiže na razliÄite naÄine i elektronikom u razliÄitim konfiguracijama. Postoji par desetina razliÄitih topologija balansiranih ulaza i izlaza. I svima je cilj odvojiti audio masu od mase napajanja i sigurnosne mase strujne mreže. Neki sklopovi su UGS, neki pojaÄavaju nekoliko decibela, neki imaju visoki faktor potiskivanja smetnji , tj. CMRR. Neki Äak unose dodatni Å¡um i povećavaju izobliÄenja. Ali, to su "kvazi" varijante. Razlika izmeÄ‘u zvuka inaÄe balansirano ustrojenog sistema spojenog RCA ili XLR konektorima najviÅ¡e je uslovljen samom konstrukcijom full balansiranih uredjaja koji obradjuju balansirani signal na naÄin da ga puno manje okrnjuju nego kad se kroz njih pusti klasiÄan nebalansirani signal. Koriste trikove koje omoguÄava balansirani, zapravo diferencijalni signal. PraktiÄno su to "duplirani" klasiÄni uredjaji, pa su zato i mnogo komplikovaniji za izradu, inžinjering, a i logiÄno cena im je velika. A to je recimo u sluÄaju 100% simetrije i jednakosti sklopova, smanjenje svih pojava koje nisu orginalni signal u odreÄ‘enom postotku. Zato sam balansirani kabel nije toliko bitan, jer je kvalitet prenosa stvar ustroja uredjaja. JoÅ¡ jednom da naglasim: Većina uredjaja sa izvuÄenim balansiranim konektorima nije balansirana nego ima elektronsko izvlaÄenje nebalansiranog u balansirani signal tik pre XLR konektora. Kod mnogih uredjaja to je jednostavno dupli OP-amp koji služi kao buffer i fazni splitter. U takvim situacijama, a to je većina, logiÄno je da se Äuju razlike izmedju razliÄitih balansiranih kablova.

(opet) Povratak u podruÄje voodoo-a ? Bez mene. Zaista nema svrhe da se neproduktivno vrtimo u krug. Pokrenuo si novu Å¡iru temu vezanu za same uredjaje. Ako uredjaji drugaÄije zvuÄe, neki je bliži visokovernom zvuku, a drugi su se viÅ¡e ili manje udaljili. Ali, koji? I sad ćemo raspravljati o uredjajima? Zatim raspravljati o tome Å¡ta je visokoverna reprodukcija i kako je prepoznati. I tako dalje, i tome sliÄno. Sve to sa razliÄitim zvukom uredjaja na kraju krajeva ne mora da ima nimalo veze sa balansiranim prenosom signala, ako je tehniÄki uradjeno kako treba, i ako je kod svih uredjaja uradjeno ISTO. Standard. Tinol sa 4% srebra? Probalo mnogo ljudi koji prave uredjaje. Glupost. Niko to ne Äuje. Ali samo da se raspravlja...

Moguće. Hvala na ispravci. Ipak, nebitno za glavnu poentu.

Japanci kažu: Kada hoćeÅ¡ dobar savet u vezi neÄega, pitaj onoga ko se razume, a nema nikakav interes. Ti citiraÅ¡ Älanke proizvodjaÄa kome je u direktnom interesu priÄa o razliÄitim izvodjenjima balansiranih veza, jer proizvode transformatore, jer proizvode condenzatore, i joÅ¡ kojeÄega. Izvini, ali stvarno mi je preko glave tih kvazi-nauÄnih stavova, gde neko prezentuje "dokaze" za već izgradjen stav, i to stav zasnovan na interesu. Ili Å¡to bi narodski rekli: Tera vodu na svoj mlin. Neki audiofili jednostavno "traže vraga", pa oni koji znaju, to i naplate. Dok je ovac, biće i vune. Bolje bi bilo da se raspravlja o odnosu prostorija-zvuÄnici, koji nose 90% zvuka. Uvek mi je fascinantno kako se najviÅ¡e na forumima raspravlja o najmanje bitnim stvarima za ukupni zvuk sistema. Ko Äuje velike razlike kod promene kablova, taj ima prvenstveno velikih problema sa samim uredjajima, a reÅ¡enje traži na pogreÅ¡noj strani. Kada se ima npr. u nekom dobrom studiju ceo sistem od poÄetka do kraja izveden kako treba, sa standardizovanim karakteristikama, ulazima/izlazima, možeÅ¡ da povezujeÅ¡ sa kakvim hoćeÅ¡ balansiranim kabelima, dok oni zadovoljavaju tehniÄke karakteristike usaglaÅ¡ene sa uredjajima, i dok su full tehniÄki korektno izvedeni, nema tu nekih razlika. Uostalom, ovde se raspravlja o "priodnosti snimaka", nijansama u zvuku kablova, a Å¡ta se u produkciji radi sa svim snimljenim materijalom, to nema veze sa direktno snimljenim masterom. Nebo i zemlja. A onda se uleti sa "Å¡iÅ¡miÅ¡" priÄama. I ja sam probavao razne interkonekte, i birao koji su mi bolje "legli" u sistem, ali to je neminovno zlo zvano RCA + nestandardizovanost ulaznih i izlaznih karakteristika. ZaÅ¡to u Hi-Fi segmentu nije to standardizovano? Pa, profit. Ovako se prodaje mnogo viÅ¡e kojeÄega, Å¡to neki nazivaju prodaja magle. Kod profesionalaca u studijima to teže prolazi.