nkrgovic

Zanimljivo. Nisam siguran da ima buducnost, posto je nekako anahrono.... Danas svi izbacuju razne protokole i sve svode na sto manji broj, a ovde covek hoce da pravi potpuno novi elektricni protokol. Ovo ima smisla u embeded svetu, gde oni mozda ciljaju, ali consumer grade.... Ovo je, ako ja dobro razumem transport/konverter koji na jednom kraju ima "kabl", a na drugom I2S. To je klasicno resenje - ali, plasim se, neprimereno modernom dobu. Ja da to hocu da radim, danas, ja bi isao preko HTTPS-a sve, cisto je sve ostalo vec radi tako. Mada, audiofili su cudna sorta, moze ovo da bude niche. Jedino sto se plasim da ce biti na nivou Krell CAST - isto dobro resenje, ali dzaba.

Ajmo ponovo: Tema su SMESNE slike I dalje je pravilo BEZ POLITIKE

Ako hoces audiofilski Megadeth album - The System Has Failed. Vinnie Colaiuta na bubnjevima

Poruka onima koji vide a ne cuju...

Da li ovo znaci da je zvanicni kriterijum za High-And sistem postao "Ima Eames fotelja"? Da li mora da ide i potvrda da je orginal, ili moze i kopija? Sta sa DIY? Da li Gamut fotelja isto spada u High-And ili nesto drugo? Da brisemo slike koje nemaju The Fotelju?

Ma sta vam je ljudi, nije da je pojacalo vredno komentara, ili zvucnici.... Mislim, Boulder, bljak - kakve veze pojacalo ima sa zvukom. Kablovi, braco, kablovi, a ne zvona i praporci....

Bice nekome korisno

Ja hocu da naucim, ali ne ide.... Signal nije talas. Signal je pojam iz teorije informacija, Signal se, na jednom kraju, detektuje kad se pojavi napon (razlika potencijala). Napon se javlja kao posledica delovanja polja. Elektricno, gledas da li se na drugom kraju javlja napon. Fizicki, gledas da li ima postojanja polja. E sad, elektromagnetno polje je upravo to - polje. Polje nije talas, da jeste fotoelektricni efekat ne bi postojao. Brzina prostiranja polja kroz medijum jeste jednaka brzini signala tu se slazemo. I to jeste brzina svetlosi u medijumu - jer je i svetlost samo elektromagnetno polje. Da, to polje (svetlost) ima i manifestacije koje detektujemo kao talasne (tipa difrakcija) i kao postojanje nekih cestica nosilaca polja (fotoelektricni efekat), zato u sustini i koristimo termin polje. Brzina prostiranja elektromagnetnog polja je brzina svetlosti u medijumu - i da, apsolutno si u pravu, ona je manja od brzine svetlosti u vakuumu. Faktor za koji je manja je proizvod konstantni koje opisuju elektricnu i magnetnu "propusnost" tog medijuma. (Permitivnost i permeabilnost). U metalu, opet si u pravu, ona je razlicita od one u izolatoru. Medjutim, dva problema : Polje ne obuhvata 1.5 X velicine provodnika. Ono sto je poslao Aibo je mnogo bitno - polje se prostire daleko van provodnika. Intenzitet polja opada po kvadratu rastojanja (prvi izvod prosotrne, tj. kubne funkcije je kvadratna funkcija). Polje postoji i u dielektriku i u provodniku i dalje u prostoru. Jaka polja mogu se detektovati dosta daleko od provodnika - imas slucajeve da neke vrste ajkula "osete" polje u podvodnim kablovima - a merenja su naravno mnogo preciznija. Signal se pojavi kad se pojavi polje na drugom kraju. Kroz provodnik. Signal "putuje" kroz provodnik. Da, signal je apstrakcija - ali ako ga modeliras, signal ce se pojaviti kroz provodnik. Da, postoji signal i u izolatoru. Polje postoji u izolatoru. Da, taj signal kasni za onim u provodniku. Da, postoje i refleksije od izolatora nazad u provodnik. Ali nece se signal pojaviti tek kad prodje i kroz izolator - signal prodje kroz provodnik i to je to - izolator je tu da bi radio nesto drugo. Cim se na krajevima provodnika pojavi polje, stvara se napon i krece da tece struja kroz sta god se nalazi na drugom kraju. Takodje, da se samo malo pojacnimo: Ako polje postoji u izolatoru (a postoji) onda taj izolator moze da reflektuje promene polja ("signal") nazad u provodnik. Ovo, u teoriji, zvuci kao da izolator moze da utice na polje u provodniku i da nekako utice na signal - sto mozda i jeste tacno. Ali nemojte da pomislite da to automakstki znaci da sad treba da slusate izolatore.... Veliko je pitanje koliki je intenzitet toga i da li je to uopste prakticno moguce - ne cujete sumove na -400dB. Glavni uticaj izolatora na zvuk je promena kapacitivnosti (i induktivnosti) provodnika. Sustina je: Kad se pojavi napon na krajevima provodnika - ti imas signal. To sto se taj signal javlja i izolatoru ne znaci da ce se cekati da on "stigne" kroz sve medijume

Da, ali to nije ono sto oni kazu. Oni kazu da se polje kroz provodnik prostire razlicitom brzinom u zavisnisti od dielektrika. Ne da polje postoji van dielektrika, ne da dielektrik nekako utice na polje u provodniku, oni kazu insulation slows down the signal on the conductor inside E to je problem.

Nikad nisam rekao u vakuumu. To je prvo. Bas bitno. Brzina prostiranja polja je brzina svetlosti u tom medijumu. Razlika u odnosu na vakuum je vezana za osobine tog medijuma.... Drugo i bitnije - da, postoji polje van provodnika i da brzina prostiranja naravno nije ista. Ali to sto postoje postoji i u dielektriku ne menja nacin prostiranja polja kroz provodnik. Polje se kroz provodnik prostire isto bez obzira na dielektrik - to i jeste sustina.

Je'l ti mene malo trolujes ili? Kakav timing? Kakvi mrezni kablovi? Mrezni kablovi se dele po propusnom opsegu, tj. "da li ovaj kabl moze da prenese signal frekvencije X a da far-end crosstalk bude manji od Y". Timing, u smislu jitter, je greska u propagaciji signala, prouzrokovana refleksijama, prelaznim pojavama na konektoru i slicnim... Ovde autor kaze da postoji korelacija izmedju BRZINE PRENOSA SIGNALA KROZ PROVODNIK - i izolatora. Brzina prenosa signala kroz provodnik je zapravo brzina prostiranja elektromagnetnog polja kroz provodnik. Brzina prostiranja polja kroz sredinu iliti brzina svetlosti (svetlost je elektromagnetno polje) je jedna prilicno fundamentalna osobina prostora, prilicno dobro poznata. Nacin kako se polje prostire kroz sredinu je nesto sto dosta dobro razumemo. Izjava da se brzina prostiranja polja menja necim van sredine kroz koju se polje, a posebno necim kao sto je dielektrik... je vrlo zanimljiva.

Majko moja, ovo je ozbiljno neko napisao..... Izolacija usporava signal u provodniku? Brzina prostiranja elektricnog polja kroz provodnik zavisi od izolatora koji se nalazi oko provodnika? Ja moram da proverim da sam ovo dobro razumeo: Brzina prostiranja elektricnog polja kroz provodnik zavisi od izolatora koji se nalazi oko provodnika? Ako moze da me neko uputi na dobitnika Nobelove nagrade za ovo?

Ne treba nam X tema za oglase

Tema su streameri, ajde batalite malo vinil... ? Taman smo dobili dobru temu. Ako hocete odvojenu temu oko toga kako koji "čip svira", slobodno. Ovo za sad je OK "izlet", ali ajde da probamo da ostanemo na tome - jer to jeste dublja tema....

https://www.theguardian.com/tv-and-radio/gallery/2022/jul/31/star-treks-nichelle-nichols-a-life-in-pictures

Zar to nije preko 10 godina stara kutija? Otkud znam cega, vesanja, kondenzatora, sta sve jos moze da ima. Ne mora da je za menjanje odma, ali bice za par godina, moze covek da vidi koliko ce ga kostati. Kad kupis nov zvucnik racunas da si godinama miran. Kad kupis 10+ godina star, valjda racunas da ces morati nekad da radis refresh, red je da znas koliko kosta.

Cisto moja 0.02 EUR : Uzmes pocetnu cenu od 2000 EUR za zvucnike sa stalcima. Po meni malo jaca, ali ajde.... Onda te zvucnike odneses, u dogovoru sa vlasnikom naravno, u Korato i pitas koliko kosta refresh, orginalim delovima svega sto treba. Full servis / refubrish da budu "as new". Njemu ide ostatak do 2000 EUR, ako hoce naravno. Mozda to jeste kostalo skoro toliko kad je izaslao, ali: Sad je devalviralo, zbog tehnloskog napredka Sad nije u stanju kao kad je bilo novo Ovo 1. je subjektivno, mozda. Ovo pod 2. je vrlo objektivno i ova procedura sluzi da se to koriguje. Ovo, naravno samo ako ti se svidjaju ti zvucnici

Jay je jako zanimljiv lik - i meni je zabavno da ga slusam.

Reprodukcija je, cesto, u kvazi-realnom vremenu. I da imas bafer, konacan je - ako ubacis disk i slusas muziku plejer mora da procita dok traje reprodukcija. Rip moze da traje i sat vremena, da se disk cita i po deset puta dok se ne iscita savrseno i bez greske. Samim tim, za reprodukciju je bitno da je citanje moguce uraditi brzo - i tu kvalitet medija pomaze. Za rip ti kvalitet medija jedino, mozda, pomaze da ripovanje traje krace.

Svi titani su, i Cardea Super serija... Uhhhh.... Sto li ih nema kod nas da se cuju..... Meni jako zanimljivi zvucnici.

Ma slazemo se mi - ja samo zelim reci da to nije bitno za uzivanje. Znam da sam sa imenjakom komentarisao cinele koje se koriste, da smo slusali fine detalje na istima bas kad smo slusali The Doors i slazem se, to jeste jedan bonus koji ti dobar snimak donosi, nije to sporno. Ono sto meni ide na nerve su audiofili sa dva Dire Strats, tri Diana Krall i jos ukupno deset drugih albuma - jer ti su "vrhunski" a ostalo "nije vredno da se spominje". Muzika se slusa da iz nekih drugih razloga - sve ovo je bonus, dobra muzika je osnova. Radije bi slusao The Doors sa kasete na mini liniji nego Noru Jones na sistemu od milion evra. U pravu si, izvinjavam se. Za Pecu ja mislim da je covek umetnik, to ne citiram jer nema razloga. A sto se tice ovoga.... Gledaj sta je problem: Slazem se ja. Ima neceg na snimku kad je dobar, sve i da producent / sound inzenjer to ne cuje, zbog lose opreme. Sve pet. Medjutim - sta je onda "verna reprodukcija"? Da li je verna reprodukcija: Najbilza onoj koju bi imao da slusas izvodjace uzivo (za elektricne uredjaje neka proba, samo sa gitarskim pojacalima) Najbliza onoj koju su slusali producent, tonac i muzicari kad su pripremali album - i ona koja se njima svidela Najbliza onoj sto je zabelezila oprema, tj. neki maksimum koji se moze "izvuci" Ovo nije tehnicko pitanje - ovo je pitanje razumevanja muzike. Ja nisam siguran da znam odgovor.

McIntosh je poznat kao "doktorski sistem". Iz nekog razloga, jako puno audiofila misli da to znaci los - valjda zive u ubedjenju da ljudi koji zive od poznavanja anatomije znaju manje od njih o tome kako mi cujemo... Cuo sam odlicne McIntosh sisteme, ali odlicne. Vecina zvuka na vecini sajmova je ... onako. Zadnji put je na HiFiles Show-u bio kvartet gudaca - i da, utisak je bio razlicit u zavisnosti gde si bio u prostoriji. Samo zelim reci: ne ceni bilo sta po zvuku na sajmovima.

Na ritam i tajming istog. Nase usi, tj. nas mozak da budemo precizni, moze da primeti promene u ritmu do bar 1/60s neki kazu i do 1/200s (razliciti testovi, razliciti neurolozi, razliciti pacijenti...). Te greske mogu da ti dosta naruse "ugodjaj" zvuka. Takodje, ljudi se prirodno uskladjuju u tom - da si ikad cuo npr. dva bubnjara kako sviraju zajedno primetio bi da se usklade bukvalno u drugom taktu. E sad, to sto je nama lako - opremi bas i nije. Zvucnici imaju kretne kalemove i imaju masu, treba ti zvucnik koji je moguce jako brzo pokrenuti (pricam o impulsu, sustinki), ali i jako brzo zaustaviti. I jedno i drugo je kombinacija mehanike samog drajvera ("transduser") kao i ostatka opreme.... To nije uopste lako meriti, posebno kod uredjaja, ali je lako cuti. Zato je sve vezano za nas dozivljaj zvuka - zato je bitno da imamo terminologiju vezanu za zvuk - da opisemo ono sto cujemo. Mozes da kazes "pace, rhytm and timing" (jes' malo izlizana fraza), mozes da kazes "brz zvuk", ali taj deo reprodukcije je jako, jako bitan. Prvo, ja ne placam muzicare. Ja placam privilegiju da slusam umetnike - placam ulaznicu sebi da me puste u salu. Umetnici stvaraju za sebe. Evo sad je @Nomimasen napisao da je ulozio pet godina zivota da stvori nesto - zar stvarno mislis da ja treba da se ponasam "ja sam tebe platio"? Ne. Treba da budem zahvalan. Drugo, ja ne znam da li si ti nekad bio na dobrom metal koncertu - verovatno nisi. Tu se ne cuje "gde ko stoji na scenu", uglavnom zato sto vecina muzicara ne stoji. Pevaci, gitariste, basisti - svi koji mogu se setaju po sceni. Zvuk to ne prati, oni imaju svoje monitore ali do slusaoca dopise "zid zvuka". Takav je i snimak. Dozivljaj je drugaciji, neka vrsta katarze.... Nebitno, ponese te. E sad, mozda je to moj problem, ali, prvo, ja u zadnje vreme slusam sve manje klasicne muzike. Kad je slusam, opet, slusam nesto sto mi prija - i ne da bi "slusao muzicare". Iz nekog razloga, ja npr. malopre navedenog Baha povezujem sa teorijom redova, kompleksnom matematikom.... Kad slusam, skoro nikad ne slusam muzicare i sistem, obicno odlutam negde i mislim o necemu drugom - kao sto je matematika. Sustina je: Da, ako sednes da slusas snimak i sednes da slusas sistem - da, primetices "raspored muzicara na sceni" ako ga ima (kao npr. u klasicnim snimcima). Ali, ako provedes sve vreme osluskujuci to - propustices muziku. Jedino gde ja mogu da stvarno obratim paznju na tako nesto su razni "smooth jazz" albumi... Tipa, da, Diana Krall zbilja ima takve snimke. Sa druge strane, moja sposobnost da to slusam je vrlo ogranicena jer su DOSADNI. Ja stvarno ne zelim da slusam kako neko izvodi dzez standarde na tehnicki perfektan nacin na savrsenom snimku....

@sondek Bilo bi super da si ti u pravu, ali se ja plasim da potcenjujes koliko su npr. rani Iron Maiden albumi katastrofalno snimljeni. @Toza Ja pricam o tome da mi covek koji je (na ne nesto posebno dobroj opremi) spakovao pesmu u WA kaze da se bolje cuje prostornost na snimku nego sto je on cuo dok je producirao.... E sad, moguce da su mikrofoni bili dobri, da se samo nije culo na zvucnicima na kojima je on miksao....

Zanimljivo mi je da nigde nisi naveo ritmicku korektnost. Tonalna korektnost, slojevitost, prikaz detalja, dinamika i pozicioniranje, sve ok. Ali fali mi ritmicka korektnost - koja je meni, mozda na vrhu - u smislu koliko mi utice na uzivanje u muzici. Ta "tisina" i to "crnilo pozadine", zajedno sa mikrodinamikom - to se slazem, to je nesto sto je, po meni, odlika jako dobro uklopljenih sistema... Tonalna korektnost se podrazumeva, to se slazem sa tobom, to jeste nesto osnovno, dok mi ta prostornosti i razvijanje scene po sirini i dubini nisu toliko bitni. Ne kazem da su nebitni, bitni su - ali ja slusam dosta snimaka gde toga jednostavno nema - i onda mi to ne znaci toliko.