Predsednik kompanije Audio Note
Vlasnik engleske kompanije Audio Note g. Peter Qvortrup bio je gost Hi-Files sajma u hotelu „Holiday Inn“. Ovaj ljubazni Danac izdvojio je vreme da da intervju za naš magazin.
Ljubiša Miodragović / preveo Bojan Jović
Hi-Files: Peter, dobro došli u Srbiju. Recite nam šta mislite o novoj distribuciji i vašim planovima na srpskom tržištu?
Peter Qvotrup: Srbija je malo tržište, poput mnogih drugih malih tržišta na kojima smo prisutni. Ovakvim tržištima pristupamo polako, bez žurbe i pritiska. Moj plan je oduvek bio da obilazimo hi-fi sajmove i jednostavno puštamo muziku. U osnovi, našu strategiju baziramo na činjenici da naša oprema zvuči drugačije od proizvoda drugih kompanija, a to se najbolje uočava upravo na hi-fi sajmovima. Volimo sajmove koji nisu pretrpani i na kojima pregradni zidovi između soba za slušanje nisu načinjeni od kartona. Ovde nije sve savršeno, ali zidovi su prilično čvrsti, tako da ne dolazi do prevelikog mešanja zvukova. Kada ulazimo na novo tržište, ne postoje veliki planovi ni strategije. Prvo proučimo tržište, pronađemo distributera i zatim ga podržavamo koliko god možemo. To je proces, a naš pristup se veoma razlikuje od uobičajenog u ovoj industriji. Na nekim tržištima ovakav pristup daje rezultate veoma brzo, a na nekim je potrebno više vremena, tako da s većinom distributera ostvarujemo dugoročnu saradnju.
HF: Možete li nam reći nešto više o vašim proizvodima. Šta ih čini specifičnim i koje proizvode vaš program obuhvata?
PQ: Pre svega, mi počinjemo od filozofije koja glasi: “Definicija visoke vernosti, kakvu nam hi-fi industrija danas nameće, nije tačna.” Visoka vernost može biti definisana samo pomoću zvučnog zapisa, jer to nije živo izvođenje. Po našem mišljenju, vernost reprodukcije je blisko povezana sa zvučnim zapisom i načinom njegovog nastanka. U osnovi, mi ne znamo ništa o zvučnim zapisima i jedino u šta možemo biti sigurni jeste da su svi zvučni zapisi međusobno različiti. Ovde ne govorimo o muzici, nego o zvuku. U ovo smo sigurni jer je svaki pojedinačni zapis nastao od različitih ljudi, na različitoj opremi, u različito vreme, uz prisustvo različitih muzičara, na različitim lokacijama. Čak i ako se neki od ovih parametara poklapaju, uvek ostaje dovoljno faktora koji se međusobno razlikuju, i te razlike su utisnute u zvučni zapis. Audio-oprema ima zadatak da precizno prikaže ono što zapis sadrži, bez obzira na kom mediju se zapis nalazi (traka, CD, LP…). Suštinske osobine zapisa moraju biti prisutne u reprodukciji. Iz ovoga sledi da oprema kod koje su uočljive razlike prilikom reprodukcije različitih zapisa jeste bolja od opreme koja ne prikazuje te razlike. Interesantno je da, ukoliko uporedite LP, CD i SACD na istoj opremi i pomoću istog zapisa, primetićete da CD, i naročito SACD zapisi, međusobno zvuče mnogo sličnije nego LP. To nam govori da SACD gubi deo informacija koji je prisutan na LP-ju. Za mene, to je veliki problem SACD formata. Mi ovaj proces nazivamo upoređivanjem na osnovu razlika i takav metod nam dopušta da uvidimo mogućnosti uređaja, tehnologije ili formata zapisa. Uređaji koji nam omogućavaju da čujemo te razlike zapravo će nam omogućiti da čujemo istinski zapis, bez obzira na vrstu muzike ili kvalitet zapisa. Na kraju, zadatak sistema je da reprodukuje svaki zvučni zapis uz najveću moguću vernost, a ja još nisam naišao na opremu koja to čini na zadovoljavajuć način. To je ozbiljan problem.
HF: Šta nam možete reći o tehničkim karakteristikama vaših uređaja?
PQ: Iz ugla tehnologije, D/A konvertor i zvučne kutije su verovatno najzanimljiviji uređaji. Naš DAC ne koristi oversampling tehnologiju i nema digitalne ni analogne filtere, jer svaka manipulacija signala utiče na zvuk. DAC preuzima digitalnu informaciju sa diska, konvertuje je u analogni signal uz najmanje moguće izmene i takav signal šalje pojačalu. Ovakav metod je potpuno suprotan korišćenju brojnih procesa i filtera koji su prisutni u pristupu svih drugih proizvođača. Druga stavka su zvučnici: iako uobičajene spoljašnjosti, njihova tehnička rešenja veoma odstupaju od današnjih standarda. Zvučnici su konstruisani tako da najbolje funkcionišu ako ih postavite blizu zidova i uglova prostorije, jer specifičan dizajn bas refleks portova koristi refleksiju za pojačanje najnižih tonova. Ovo čini naše zvučnike efikasnijim, istovremeno rasterećujući pojačalo i postižući glasan zvuk s pojačalom od samo 9 vati (smeh). U preciznije tehnološke detalje je teško ići jer mnoge stvari saznajemo iskustveno, slušajući, učeći i opažajući razlike. U suštini, mene ne zanima tehnologija koja proizvodi zvuk i ne zastupam ideju da pojačalo mora biti single-ended topologije. Rado ću preći na drugačiji tip amplifikacije ako uvidim da zvuči bolje, ali problem je što na to još nisam naišao. Isto važi i za oversampling kod D/A konvertora, kao i za mnoga druga rešenja. Sve ovo se može primeniti i na nivou komponenata ugrađenih u uređaje jer svaka komponenta ima određene osobine i kvalitete koje donosi sa sobom. Veliki broj današnjih merenja obavlja se u laboratorijskim uslovima i uz nerealne reference, i tako dobijeni rezultati potpuno su beznačajni u stvarnom svetu. Zbog toga mi preferiramo ispitivanja sa smislenim parametrima ili uobičajen slušni test u realnim uslovima. Nijedan tehnički parametar ne može nam dočarati ili garantovati kvalitet zvuka, i jedan od najvećih problema savremene audio-industrije upravo je fokusiranje na tehničke parametre umesto na zvuk. Dok god se to ne promeni, kvalitet reprodukcije neće biti unapređen.
HF: Možete li nam reći nešto više o vašim planovima i novim proizvodima?
PQ: Imamo planove za proizvodnju profesionalne opreme za snimanje. Po mom mišljenju, u naredne dve godine ćemo dostići izvesnu granicu u razvoju opreme za reprodukciju. Tu granicu nije razumno preći iz nekoliko razloga. Pre svega, troškovi razvoja i tržišna cena iznad te granice rastu eksponencijalno ukoliko se želi postići poboljšanje u zvuku. Ukoliko za primer uzmemo uređaj koji košta 25.000 funti, sledeći korak u njegovom unapređenju koštao bi 80.000, a nakon toga – 200.000 funti. Takođe, pojavljuje se i problem gabarita komponenata kao što je napajanje, koje zahteva povećanje fizičkih dimenzija da bi se poboljšao kvalitet. Zbog svega toga trebalo bi već sredinom naredne godine da započnemo proizvodnju mikrofonskih pojačala. Dizajn naše miksete je već završen, a s obzirom na to da smatram da današnji vrhunski mikrofoni zapravo i nisu toliko dobri, trenutno radimo i na konstrukciji našeg mikrofona. Glavni problem savremenih mikrofona je mala propusna moć, što je u neskladu sa željenim frekventnim opsegom. Pre 40 ili 50 godina studiji su koristili mikrofone većih dimenzija, i možemo videti da ukidanje takve prakse nije dovelo do poboljšanja zvuka. Snimci su danas možda čistiji, ali to je zasluga drugih procesa, a ne promene mikrofona. Sve u svemu, videćemo kako će naši studijski uređaji biti prihvaćeni.
HF: Koliko znamo, vi ste već bili u Beogradu pre 18 godina. Kakvi su vaši utisci sada, u poređenju s prethodnim boravkom?
PQ: Tako je, bio sam ovde 1991. godine. Pa, sve deluje manje umorno nego onda. U to vreme sam mnogo putovao jer sam tada započeo rad sa Audio Note uređajima. Putovao sam u Moskvu i u mnoge zemlje istočne Evrope, jer su tržišta nekadašnjeg istočnog bloka u to vreme počela da se otvaraju, a mi smo bili jedna od prvih kompanija koja je svoje proizvode ponudila istočnoevropskom tržištu. Veoma je zanimljivo videti promene nakon svih ovih godina. Moram da kažem da se neke stvari nisu promenile nabolje, ali to je progres (smeh). Ekonomska situacija u kojoj se trenutno nalazimo nije ohrabrujuća. Ipak, sve izgleda bolje, ljudi su puni entuzijazma i zainteresovani za ono što mi radimo. Ovde, kao i u drugim delovima nekadašnje Jugoslavije, pa i u ostalim zemljama nekadašnjeg istočnog bloka, ljudi generalno imaju visok nivo muzičke kulture.