Koko Bil

Sad još da saznamo kako ju je prodavac ocenio. Vrerovatno odličan, jaka četvorka... 😄

🤣 Mislio sam da sam ja strog...

Meni je ovo G, nemam šta da mislim. jasno se vidi ring wear, oštećen je na dva mesta desno gde se ploča vadi, kod slova t i ono dole, a ima i poderotinu dole levo. bez te poderotine bi bio G+, a bez oštećenja na ona dva mesta bi mogao biti i VG. Jesam blizu?

Nova cena za King Cobra kabl je 150e.

E to su profi (pre)prodavci 🙂

Taj s poštarinom od 7.95e? Jeste.

Da, to je tek priča za sebe. „Strong VG+” kod ozbiljnog Discogs prodavca iz Austrije često ume da bude skoro NM. A kod nas „VG+/EX” ume da znači svašta — od stvarno odlične ploče, preko „ima par crtica, ne smeta slušanju”, do kršine koja "malo šuška na tišim deonicama ali nigde ne preskače". Dakle, domaći oglas čak nema ni prednost sigurnosti stanja...

Evo ti još jedan primer: Na KP se ploča prodaje za 7.400 dindži, nešto jače od 60e: Kaže dobro očuvana ploča i omot, VG+/EX, ne kaže koje je izdanje, ali nebitno, pošto je u odeljku vinili strani originalni pretpostavićemo da u svakom slučaju nije licenca. U Austriji takva ista ploča, strong VG+ košta 15.99e: Ovaj naš ne traži duplo više, traži četiri puta više. Ako nekom baš treba ova ploča, zar mu nije pametnije da je naruči iz Austrije, plati shipping dodatnih 11e i dobije ploču za 26.98e, ili 3.175 dinara, plus još par stotki našoj pošti? U svakom slučaju će proći dvostruko jeftinije. I zato kontam da su se ovi naši, ako nisu podivljali malo prebacili. Da su u Austriji, mogli bi da za tu ploču dobiju oko dve hiljadarke. Zarada im je taj shipping, jer umesto dve, mogu da traže tri hiljade i da su konkurentni sa discogsom. Ali ne, oni moraju da traže sedam. Što kažu, malo li je na ovu skupoću...

Iskreno, ja ovakav stav industrije čak i podržavam. Ako neko želi da ploču pretvori u premium lifestyle proizvod, „kraft pivo” među nosačima zvuka, slobodno. Half-speed mastering, limited colored vinyl, numbered edition, gatefold od 180 grama — sve pet. Ko voli ekskluzivitet, neka ga i plati. Ja sam ploče počeo da kupujem sa 12 godina jer su bile nosač zvuka, jedini koji postoji (kasete su mi vazda bile inferiorne, ali to je druga tema). Danas, sa 58, i dalje ih tako posmatram. Ako mi je album dobar, meni je dobar i na nekom Fame ili običnom reissue iz sredine osamdesetih. Ne treba mi fetišizacija objekta da bih voleo muziku. A industrija? Pa industrija radi ono što industrija radi — pažljivo dozira tiraže, pravi osećaj ekskluzive i podiže cenu. Borba za profit je, kažu, temelj napretka. Dakle, neka napreduju. Ja ću za to vreme da slušam muziku umesto ambalaže. Tema ovog topica su preprodavci koji pokušavaju da, tvojim rečnikom, davno otvoreno i ishlapelo zaječarsko (ili lav, jelen, staropramen, tuborg, birra moretti, koje 'oćeš, da ne budemo nepravedni prema zaječarskom) poture kao ekskluzivno kraft pivo od skupih sirovina. Osim što se ovde na njihov račun zabavljamo, možda neko mlađi ko ulazi u svet vinila, a nema koga da pita, pročita nešto sa ovog topica pa sazna nešto korisno. To je od nas sasvim dovoljno.

Da, sa Discogsa, i tamo ima svašta. Ako je prodavac profi, onda ima razrađenu varijantu pa je poštarina jeftinija. Zadnji shipping iz Nemačke me je koštao 7.95e (Standard - International Tracked & Signed). Zadnji iz Belgije je bio 17e i to bez trackinga, a da sam hteo i tracking bilo bi 37e, jerbo je Belgijanac individualac koji je imao redovnu cenu. Upravo čekam da mi prodavac iz Velsa potvrdi poštarinu, a pošto se radi o 'small record shop', nadam se da će i za mene da važi cena od 9 funti...

Ne znam, juče sam podigao ploču iz Japana, koštala me 27e sa sve šipingom i trakingom i platio sam 401 dinar na šalteru prilikom preuzimanja i to je bilo sve od troškova. Isto je bilo i sa 4 pošiljke u aprilu, da ne idem sad mesecima unazad. Najveći zajeb koji mi se do sada desio je što sam baš prošlog meseca naručio ploču koja je koštala 11.99e + šiping 9e, da bi me prodavac obavestio da je poštarina za Srbiju 19e unregistered, 23e registered, pa ili da doplatim ili otkažem uz povrat novca. Pošto sam ploču već video na gramofonu doplatio sam 14 nepredviđenih evra. Iz ove zgode sam izvukao pouku da pre potvrđivanja kupovine kontaktiram prodavca da mi potvrdi cenu šipinga. Ne propagiram ja naručivanje preko Discogsa ili nečeg drugog po svaku cenu. Samo sam odreagovao na kolegino odbacivanje opcije naručivanja. Mislim, sva vrata treba ostaviti otvorena. Ima berza, kupindo, kupujem prodajem, prodavnice, discogs,... vazda se nešto može naći a da ne košta bubreg.

Ne vidim zašto bi a priori odbacivao. Ja naručujem redovno, svakog meseca dve - tri ploče. I to popunjavam neke rupe u kolekciji, ne jurim nikakva retka izdanja, prednost dajem originalnim izdanjima, engleskim ili američkim, ali uzeću i japansko, nemačko, italijansko, važno je da je ocena ploče NM, omota bar VG+. Naravno da ne jurim originalno izdanje iz, šta ja znam, '72., dobro mi je i reizdanje iz '83. cena takvih ploča je oko 20e, češće niža od toga. Osnovna poštarina sa trackingom zavisi od države - kod nemaca to počinje već za 7,5 evra, a belgijanci traže 37e za tracking. Mislim, tracking uzmem uvek, ako se zagubi da znam gde je, ali nisam do sada imao nikakvih problema. Pošiljku, uključujući i transport držim ispod 50e i onda nema carine. Doplatim još 400-500 dinara našoj pošti i to je to. Za tridesetak evra imam ono što želim. Zato i kritikujem ove naše preprodavce koji za takvu ploču traže 60 ili 70e, mislim, zašto bih im dao taj novac? Kad je cena normalna, kupim i od njih. Na poslednjoj berzi u NS sam našao Morphine - Cure for Pain, izdanje Music on Vinyl za, mislim da je bilo 3000 dinara ili 3600, kakogod, to je 25 ili 30e što je median cena na Discogsu i to je ok. Druga nova ploča je bila Saxon - Denim and Leather na splatter vinilu, za te iste pare (jedna je bila 3000, druga 3600, zaboravio sam koja je koliko koštala), što je opet ok cena za nove ploče. Uglavnom, sve mi opcije igraju, samo je pitanje koja je povoljnija.

Kabel prodat. Može lock.

Sutra je novosadska berza ploča, pa se razmišljam da li da gubim vreme, ili da ploče koje bih još voleo da imam potražim da Discogsu. Ovi naši profi preprodavci stvarno kontaju da je samo nebo granica. Evo primera: Na Kupindu se može naći japansko izdanje Almana - Idlewild South za pravu sitnicu od cijene - 6.990din ili ugrubo 60e. Bez poštarine: Kako je došao do te cifre? Evo objašnjenja: Dakle JEDINI japanski pres kultnog albuma izdatog u milion primeraka, ploča perfektna, to možemo samo da verujemo, ali omot 5-, iako zbog jasno vidljivog kruga ploče može dobiti ocenu između VG i VG+. Sad, zašto je japanski pres cenjeniji od originalnog ne bih znao, ali provera na Discogsu pokazuje da japanskih izdanja ima ravno sedam, a ne jedno: Što se kupovine tiče, ograničio sam pretragu samo na famozna japanska izdanja, recimo da nas engleska, američka, nemačka, ne zanimaju, i to perfektne, NM ploče i skoro perfektni VG+ omoti. Evo rezultata: Kao što vidite, takva ploča, sa sve poštarinom iz Japana stiže za oko ili čak i nešto manje od 30e. Zašto bi je neko platio 60 na kupindu, ne mogu da razumem...