Zexx

Auralic sprave su bile odlične, verujem da ni taj konkretan model nije drugačiji, jedino što nisam siguran koliko je pametno kupiti uređaj za koji više nema ažuriranja softvera koji je, pored zvuka, bio jedan od aduta proizvođača koji je nažalost stavio katanac na vrata krajem prošle godine.

I have a bridge to sell you...

Što bi rek'o ciga, može tako, a može i ovako... Kada se spomenu Analogue Productions i Pink Floyd, ne govorimo samo o još jednom reizdanju. Govorimo o svetom gralu za svakoga ko je proveo decenije pokušavajući da "uhvati" onaj savršeni odjek Gilmourovog Stratocastera u sobi. Pink Floyd: Analogue Productions SACD – Recenzija kroz prizmu perfekcionizma Postoji određena doza strepnje kada stavljate Wish You Were Here ili The Dark Side of the Moon u plejer po hiljaditi put. Šta još može da se izvuče iz traka starih pola veka? Odgovor koji nudi mastering inženjer James Guthrie pod okriljem Chada Kassema je – sve. 1. Dinamički opseg i "crna pozadina" Prva stvar koja udara (ili bolje rečeno, ne udara) jeste odsustvo bilo kakvog digitalnog artefakta ili nepotrebne kompresije. Kod AP izdanja, "noise floor" je spušten toliko nisko da se stvara iluzija apsolutnog vakuuma iz kojeg izranja muzika. Primer: Uvodni otkucaji srca u Speak to Me ne zvuče kao sempl; oni pulsiraju u sobi sa fizičkim prisustvom koje natera vaš subwoofer (ili velike drajvere) da pokažu svoj pravi karakter. 2. Tekstura i mikro-dinamika Kao neko ko ceni boju tona, ovde primećujete razliku u teksturi. Analogue Productions je uspeo da zadrži tu "organsku" toplinu analogne trake, ali sa hirurškom preciznošću DSD formata. Gitarski ton: Gilmourov Black Strat na Shine On You Crazy Diamond ima onaj karakteristični "glassy" high-end koji nikada ne prelazi u oštrinu. Možete jasno osetiti pritisak trzalice o žicu i onaj prirodni sustain koji se lagano pretapa u eho. Vokali: Glasovi su pozicionirani savršeno. Nema onog "napadanja" srednjih tonova; vokal stoji u prostoru, definisan i trodimenzionalan. 3. Prostornost i soundstage Pink Floyd je uvek bio o prostoru – o onom osećaju da je muzika veća od zidova vaše sobe. Stereo separacija: Na SACD sloju, širina zvučne slike je fascinantna. Instrumenti nisu samo "levo i desno", već postoje slojevi dubine. Čujete pozadinske vokale koji su metar iza glavnog, dok sintisajzeri Richarda Wrighta lebde iznad svega kao magla. 5.1 Mix (za one koji ga konzumiraju): Ako imate adekvatan sistem za višekanalni zvuk, ovo je referentni materijal. Nije reč o jeftinim trikovima gde zvuci "lete" oko vas, već o potpunom uranjanju u atmosferu albuma. 4. Direct-to-DSD vs. PCM Ono što AP izdvaja je njihova posvećenost. Činjenica da su koristili originalne analogne master trake i radili transfer direktno u DSD (bez pretvaranja u PCM u međukoracima) oseća se u tranzijentima. Činele imaju prirodan "decay", a bubanj Nicka Masona ima onaj "thump" koji osećate u grudima, a ne samo u ušima. Završna reč: Da li je vredno investicije? Za prosečnog slušaoca, običan remaster će biti dovoljan. Ali za nas? Za nas koji tražimo onaj momenat kada sistem "nestane" i ostane samo muzika – Analogue Productions SACD je obavezna lektira. Ovo nije samo album; to je konzerviran trenutak istorije koji je očišćen od naslaga vremena, ali mu je sačuvana duša. Ako želite da testirate krajnje domete svog DAC-a ili transporta, ne tražite dalje. Pink Floyd nikada nije zvučao ovoliko "ljudski" u digitalnom domenu. Ocena: Vernost izvoru: 10/10 Dinamički opseg: 10/10 Emotivni feedback: Neprocenjivo Savet za slušanje: Isključite sve ekrane, ugasite svetla i pustite sistem da se zagreje bar sat vremena pre nego što pritisnete "Play". P.S. Smaraš brate sa tim AI sr@njima, i to toliko da si na dobrom putu da mi ogadiš jednu od dve stvari za koje sam mislio da to nije moguće, a to su muzika, i ona stvar...

Eversolo nije mobilni uređaj, na koje je jedino i moguće skinuti fajlove za offline reprodukciju, a nema ni Google Play prodavnicu, međutim, postoji "APK Installer" meni pa eventualno može da se proba sideloading mobilne verzije Tidala.

Pogibeljni klizeći u stilu Hadžialagića.

Dodao bih još jedan vrlo interesantan album pomenute gospodŽe, gde joj je "partner in crime" fenomenalni Antonio Forcione...

Da vidim taj kabl koji će da ispegla ovu katastrofu...

Čime se vi ljudi drogirate, Oehlbach Silverline 40 je bakarni kabl...

Razvod u najavi...

Toeto, Amir meri samo električne signale, dušu izvođenja nema čime...

Da ste kojim slučajem nekad pozvali "Auto otpad Kidi", ne biste tako pričali...

S tim prastarim spravama je kao s ribama, ako su mi neke bile nedostupne pre 40+ godina dok su bile lepe, mlade i jedre, svakako me ne zanimaju sad kao babe samo da bih konačno ispunio vlažne snove iz mladosti...

Vraća li Google neki rezultat na ključne reči "zidni nosač za zvučnike"?