Borko

Da sad sam pogledao. Ukupni gain na B251 za MM je 40 dB, a za MC (option) je 70 dB. To su uobičajene vrednosti. RIAA je aktivna. Nekako mi je čudno da ima masu od samo 8.5 kg, a 2 x 100W na 4 Ohma i potrošnju 650W. Tad nije bilo D klase? B250 ima 15 kg. Gledajući samo phono stepen B250 sa headroomom na phono ulazu od 38 dB je lošiji od Yamahe CA-2010 (43.8 dB) koju Zoran pominje. I RIAA je preciznija na Yamahi (± 0.2 dB prema ± 0.3 dB). Nije to naravno jedino i odlučujuće ali u to vrem je vinil bio glavni izvor. Revox je dosta bolji po damping faktoru (100, 8 Ohm, 1 kHz) od Yamahe (45, 8 Ohm, 1 kHz) i možda to objašnjava zašto mu je Revox zvučao bolje na basu.

Da li je tako i na Phono ulazu? U tehničkim karakteristikama za model B251, Revox navodi za MM ulaz Equivalent input noise: - 124 dBV (0.631 uV). To je verovatno sa kratko spojenim ulazom, ali bez Gaina? Ne kažu da li je A - weighted. Gain ne navode ali se može na osnovu odnosa ulaznih osetljivosti za Line level i MM Phono ulaz proceniti na 30 dB (32x). Sa tolikim Gainom (puna snaga) šum je 20.3 uV, a odnos signal/šum na Phono ulazu (MM) za standardni signal od 5 mV (1 kHz) je 78 dB. Revox navodi 75 dB. To je solidno, ali ne i vrhunski. Primera radi, vrhunski phono stepen, na pr. Manley Oasis navodi za Phono (MM) input: - 84 dBu (48.9 uV) ali za 45 dB Gaina, A weigted, pri 0.1% THD + N. Revox B251 bi pod tim uslovima imao 0.631 uV x 10 45/20 = 112 uV.

Kažu da je komplikovan za servisiranje ? https://www.diyaudio.rs/topic/10389-revox-b-251/

Veoma sam se trudio da zavolim Coltranea ali nije mi išlo. Povodom prikaza Live in Paris koncerta uzeo sam ponovo da preslušam Live in Village Vanguard integralno izdanje na četiri diska. Meni je to u poređenju sa Sonny Rollinsom, isto Live in Village Vanguard, nekako ne leži. Kod Coltranea mi fali melodije u sviranju, a u tehničkoj vuirtuoznosti baš i ne mogu da uživam. Za razliku, uživam slušajući Wayne Shortera iz solo karijere, Charles Lloyda, Coleman Hawkinsa, Cannoball Adderleya, Bena Webstera, Gene Amonsa, Sonny Stitta ali kod Coltranea mi nešto smeta. Ne bih rekao da tražim jednostavnost, jer ni Wayne Shorter nije jednostavan, ali mi je Coltrane ponekad neslušljiv. Imam utisak kao da on svira niz fragmenata i tonova koje ja ne uspevam da sklopim i čujem kao neku celinu. Mada i kod njega ima izuzetaka. Na pr. ima jedan divan CD zajedno sa Kenny Burrellom.

Izleda po obliku i tehn. specifikacijama, ali gde vi to vidite da piše 540 ?

Nisam citirao jer ne znam fiziologiju percepcije W&F za razliku od čistih tonova. Pisao sam misleći na orkestar i intonaciju pre početka koncerta. Kako god nije mi bila namera ništa da izvučem iz konteksta. Ima puno drugih izvora za ovo što sam napisao. Uostalom Tony Plachy nije u svom postu naveo formulu. Link sam dao zbog toga što se odnosi na gramofone. Ne razumem tvoj komentar o njemu lično. Ne volim takve argumente. I dalje bih voleo da dobijem objašnjenje zašto je standard postavljen na 0.1% kako kažeš. Koji standard? DIN, IEC, JIS, ISO ? Da li je to čisto tehnički standard (preciznost okretanja tanjira) bez obzira na fiziologiju percepcije visine tona ?

Ovo mi deluje preterano strogo? Kako smo mi nekad učili percepcija visine tona ide po logaritanskoj skali. U muzici oktava (2 x veća frekvenca) ima 12 polutonova. Promena visine od jednog polutona (dve susedne dirke na klaviru) je promena od oko 6 % po formuli (2n/12 - 1) * 100 (%), gde je n broj polutonova, pa za 1 poluton izađe 21/12 - 1 = 0.05946 = 5.946 %. To svako čuje. Za ton od 3150 Hz promena od 6 % je 189 Hz. Promenu od 3 % publika često ne primeti. Školovani muzičari mogu da čuju i promenu frekvence od 1 % (što za isti ton od 3150 Hz, u području najveće osetljivosti uha) iznosi 31.5 Hz. Kažu da je potreban apsolutni sluha da bi se primetila razlika u visini tona manja od 1 %. Promena visine tona (pitch) u tom iznosu (1 %) odgovara promeni od 0.172 polutona. Svaka onda čast onom ko može da čuje promenu od 0,2 %. Holywoodski filmovi snimljeni Panavision kamerom sa 24 sličice u sekundi, prikazuju se na televiziji sa 25 sličica u sekundi da bi se uklopili u PAL standard. To je ubrzanje od oko 4 % (((25/24) -1) * 100 = 4.16 %). Da li se iko žalio da glasovi glumaca zvuče piskavo ? Promena je manja od jednog polutona. Nešto o tome ima i na forumu Steve Hoffmana: https://forums.stevehoffman.tv/threads/whats-the-speed-of-your-turntable.448310/page-10

Razumem da ima smisla ako je tehnički moguće doderati brzinu rotacije tanjira na idealnih 33.33 kao što je propisano Promena brzine tanjira se čuje kao promena visine tona (intonacije) ako se dobro sećam ?

Pročitao sam i nije sporno da nema automatsku regulaciju brzine tanjira. To je jasno. Iz ovoga što si napisao ja shvatam da stroboskop pokazuje brzinu tanjira koja se može podesiti na stroboskopski tačnih 33,33 korekcijom brzine obrtaja motora potenciometrom. Tako se može korigovati odstupanje kad se stavi teg, poveća gazna sila i slično. Druga je priča koliko je neophodno da se to radi automatski i kontinuirano za vreme reprodukcije i pored mase tanjira. To me malo podseća na diskusije oko statičkog (kontrateg) i dinamičkog podešavanja gazne sile (feder). Jer, kao menja se se gazna sila kad igla naiđe na neravnine (izbočine) na ploči. Upravo je Thorens zagovarao zatezanje federom kao bolje rešenje za to.

Thorens TD 126 Mk III ima prugice stroboskopa na subplateru. Pa koju brzinu onda meri stroboskop ? Tanjira ili motora ?

Interesantno, po slici može poslužiti i za spajanje dva gramofona na jedan phono ulaz, ali ne vidim gde da se veže uzemljenje gramofona na kućištre (nema šrafa) ? Ili je to ipak samo za signale linijskog nivoa. Ali, kao da tu ima aktivne elektronike po slikama unutrašnjosti ?

Nije mi jasno čemu je ovo služilo. Stavlja se na konektor SME ručke.

Interesantno je kako je Art Blakey bio majstor da okupi ekipu asova od kojih će svako napraviti sjajnu solo karijeru. U tome je jedino Miles bio bolji. Lee Morgan je kasnije imao hitove u pravom smislu reči čak i van jazza (Sidewinder, Cornbread). Nažalost tragično je završio život - ubijen je. Ima dobar film o tome: "I called him Morgan".

Nema limita naravno. Da nastavim Jim Hall - Live Interesantan mi je tvoj prvi predlog: Gil Evans And His Orchestra – Live At Fabrik Hamburg 1986 To je dosta posle njegovih aranžmana za Milesa (Sketches of Span). Koji je stil i kako zvuči? Art Blakey iz 1961 je postava sa Wayne Shorterom ?

Ako se složimo da je jazz pre svega umetnost izvođenja i improvizacije, a manje kreativnog studijskog rada, ne bi bilo loše da imamo listu referentnih snimaka uživo. Po oba kriterujuma: kvalitet muzike i izvođenja i kvalitet snimka (ipak je ovo hifi forum) Moji predlozi: Sonny Rollins : A Night at the Village Vanguard (kad god mi je Coltrane težak vratim se Sonny Rollinsu) Bill Evans Trio: Sunday at the Village Vanguard